Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (74)

Niske strasti trgovaca pravdom

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

U prošlom broju opisali smo slučaj sudije Višeg suda u Beogradu Zorana Šešića, koji predsedava vanraspravnim krivičnim većem, koji je 19. februara napao šamarima građanina Žarka Grujića, invalida (63), potom ga i pretukao i seksualno zlostavljao, a uveče, uz pomoć predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića, i Nataše Krivokapić - Čitaković, višeg javnog tužioca, organizovao hapšenje i pritvaranje nesrećnog Grujića, pod optužbom da je izvšio krivično delo nasilničkog ponašanja!

Kada se obračunao sa Žarkom, sudija Šešić je zatražio pomoć predsednika suda Stepanovića, koji angažuje člana svog mafijaškog klana načelnika PU Beograda Veselina Milića, koji naređuje inspektorima Policijske stanice Voždovac da odmah uhapse Grujića. To čine inspektor Zoran Pejić i njegova koleginica Jovanovska. Oni, po nalogu Milića, sastavljaju lažnu krivičnu prijavu i po ovlašćenju zamenika Drugog opštinskog javnog tužioca određuju mu policijsko zadržavanje. Žarko je invalid, na insulinu je, ima visok krvni pritisak... Dvoje inspektora se iživljavaju nad Žarkom, zovu firmu u kojoj Žarko radi, kasno noću, i likuju da je Žarko ''lišen slobode''. Inspektori su među kolegama poznati kao mizerije koje slepo izvršavaju naređenja pretpostavljenih.

Dva dana kasnije sudija za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu Nebojša Bajić usvaja zahtev tužioca i određuje jednomesečni pritvor Žarku Grujiću, zbog nasilničkog ponašanja, uz obrazloženje da strahuje da ne ponovi krivično delo - da ga sudija Šešić opet ne istuče!

Porodica angažuje Žarku branioca, advokata Dragišu Ćukavca, koji je prijatelj sa sudijom Bajićem, po sopstvenom priznanju. On aktivno učestvuje u progonu klijenta, ne obaveštava porodicu da je određeno veštačenje Živka Grujića, ne izjavljuje prigovor na rešenje o produženju pritvora...Otkazuje punomoćje, uz obrazložnje da je "Žarko zauvek gotov, jer se zamerio moćnicima''.

Saslušan u svojstvu svedoka-oštećenog (!) sudija Šešić je pred zamenikom tužioca Snežanom Bilalović priznao da je prvi udario šamare Žarku Grujiću, kome su spale naočare, da ga je udario pesnicom u čelo i potom ga pribio uza kapiju ulaza u zgradu, svojim telom ga punih pet minuta otpozadi pritezao, a da je Grujić zapomagao i dozivao pomoć vičući - silovanje! ( Ponovo objavljujemo saslušanje sudije Šešića)

Srećom, nakon što je advokat Ćukavac otkazao punomoćje, Yucom (Jukom) se prihvatio odbrane, i njegovi advokati već se spremaju za proces i obaveštavaju svetsku javnost. Srećom, postoji i nevladina organizacija koja brine o pravima obespravljenih građana.

Po nalogu javnog tužioca, shvativši da je optužba za ''nasilničko ponašanje'' neprihvatljiva, zamenica drugog osnovnog tužioca podnosi 11. marta optužni predlog protiv Grujića, zbog ''ugrožavanja sigurnosti'. Veće suda kojim predsedava sudija Dejan Garić produžava pritvor Grujiću, čije obrazložnje objavljujemo kao primer beščašća. Ovo isto veće potvrdilo je rešenje o određivanju pritvora zbog nasilničog ponašanja, na osnovu drugog obrazloženja. Sud je tu da tumači zakon po svom nahođenju.

''...Optužnim predlogom zamenika javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu' Kt br.744/16 11.03.2016. godine, podnetog dana 14.03.2016. godine, okrivljenom Grujić Žarku stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 st.3 u vezi st.1 KZ i predloženo da sud okrivljenom produži pritvor na osnovu odredbe čl.211 st.1 tač.Z ZKP imajući u vidu da su okrivljeni i oštećeni i pre ovog događaja imali konfliktne situacije, a vezano za krivični postupak kojn se vodio protiv okrivljenog zbog krivičnog dela iz čl.297 st. 3 u vezi čl. 289 st.3 u vezi st.1 KZ, a gde je okrivljeni podnosio prigovore na sudske odluke nezadovoljan radom suda o kojima je odlučivao oštećeni, kao i da majka oštećenog živi u komšiluku okrivljenog gde je oštećeni živeo i svakodnevno dolazi.

Kako se okrivljeni Grujić Žarko nalazi u pritvoru po rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu Kpp D br.12/16 od 21.02.2016. godine, veće iz čl.21 st.4 ZKP ispitalo je da li još postoje zakonski razlozi za pritvor, pa je utvrdilo da iz do sada prikupljenih dokaza u ovom krivičnom postupku proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Grujić Žarko izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, kao i da su ispunjeni zakonski razlozi za produženje pritvora iz razloga propisanog odredbom čl.211 st.1 tač.3 ZKP, a imajući u vidu da okrivljeni Grujić Žarko osuđivan presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1512/10 od 13.03.2014. godine zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 297 st.3 u vezi čl.289 st.3 u vezi st. 1 KZ, (ugrožavanje bezbednosti saobraćaja), kojom mu je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i određen rok proveravanja od 2 godine, da postoji opravdana sumnja da je krivično delo za koje se tereti izvršio u roku proveravanja po navedenoj presudi, kao i da je ranija osuđivanost u uzročnoj vezi sa predmetnim inkriminisanim događajem, jer je oštećeni Šešić Zoran kao zamenik predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu postupao u predmetu K br. 1512/10 po pritužbi okrivljenog Grujić Žarka na rad suda, i da su vezano za postupanje u tom predmetu u kom je okrivljeni osuđen, okrivljeni i oštećeni i ranije imali sukobe, te da iz nalaza i mišljenja veštaka dr Bojane Kecman od 3. 3. 2016. godine proizilazi da okrivljeni nema dobre kapacitete za toleranciju frustracija i da u situacijama koje doživljava kao provokativne može da ispolji neodmereno i impulsivno delovanje, i da u tom periodu kod njega dolazi do porasta emocionalne napetosti stvaranjem negativnog emocionalnog naboja ne samo prema oštećenom, nego i prema celom pravosuđu, a da okrivljeni i oštećeni žive u neposrednoj blizini, u međusobnoj vezi predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni Grujić Žarko ukoliko bi bio pušteni na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se zadržavanje okrivljenog u pritvoru pokazuje kao nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nužna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu navedeno. veće je primenom odredbe čl.211 st. 1 tač. 3 ZKP u vezi sa čl.498 st.4 ZKP, čl.216 ZKP i čl.334 st.2 ZKP. donelo odluku kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Garić Dejan

Zaprepašćuje činjenica da zatvorski lekar, kao sudski veštak, opisuje Grujića, sa kojim nije razgovarala, kao opasnog čoveka koji može ugroziti oštećenog Šešića. Ona nema pravo da utvrđuje krivicu osumnjičenog. Dakle, Šešić je pretukao Grujića, kome se crno piše. Invalid koji je 20 godina stariji od sudije koji ga je tukao, po svemu sudeći provešće ceo život u zatvoru!

Magazin Tabloid će pratiti sudbinu nesrećnog Grujića. U rešenju o produženju pritvora određeno je da se žali Višem sudu u Beogradu, u kojem Zoran Šešić o tome odlučuje, a Nataša Krivokapić zastupa optužnicu. Viši sud u Beogradu će odlučivati i o presudi kojom će Grujić, sada je sigurno, biti osuđen.

Sudija Dejan Garić zapretio je uredniku lista da ne sme da objavljuje njegove lične podatke koji upućuju na njegov kriminalan rad.

Presudu Živku Grujiću doneće sudija Dejan Stefanović, čija majka je bila sudija Vrhovnog suda Srbije (Margit Stefanović). Sudija je korektan čovek, i porodica Grujića se nada da makar neće imati posla sa zlim čovekom, kakav je bio sudija Bajić.

Da podsetimo čitaoce, najjača kriminalna organizacija u Srbiji je pravosudna mafija, u čijem su sastavu ministar Nikolica Selaković, koji je član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, zvani Saška, Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu, ....... a pridružio im se i tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić, uz učešće načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića.

Najuticajniji i najbezobzirniji je sudija Stepanović sa svojom pederskom družinom, koju je rasporedio u sudu. Oni su surovi, bestidni, spremni na svako zlodelo.

Da podsetimo, nije samo Grujić žrtva ove pomahnitale družine. Sudija Šešić je produžavao pritvor zameniku glavnog urednika magazina Tabloid, i on je od 18. avgusta prošle godine, do 12. februara ove godine, bio u pritvoru, a da Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal nije podiglo optužni predlog, a ni danas to nije učinilo. Važno je da je Malenoviću oduzeta sloboda, jer je na društvenoj mreži ''pretio Vučiću".

Bivši diplomata Nikola Mišljenović, bivši zet Slobodana Miloševića, napisao je krajem marta 2014. godine pismo v.d. predsedniku Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanoviću, razočaran neizvršavanjem presude koju je dobio protiv Ministarstva spoljnih poslova. Stepanović je pozvao Veselina Milića, načelnika beogradske policije, koja je provalila u Mišljenovićev stan, pretukla ga i oduzela mu pištolj za koji je imao dozvolu. Kada su shvatili da je ovaj šezdesetdvogodišnji čovek bivši diplomata, policajci su se dugo, skoro plačući izvinjavali, jer im je takvu naredbu izdao Veselin Milić, rekavši da je on opasni terorista.

Nepune tri nedelje kasnije Mišljenović je umro, prethodno zamolivši glavnog urednika Magazina Tabloid da osveti njegovu smrt.

Milić ne pripada pederskoj grupi u kojoj su pored Stepanovića i Nikolica Selaković, Duško Milenković i Zoran Šešić, ali ih vežu finansijski interesi.

Kada Stepanović tipuje žrtvu, Milićevi inspektori ga hapse, tužilaštvo predlaže pritvor, a onda Šešić, ili Stepanović produžavaju pritvor, dok se sužanj ne slomi, ne opljačka, proda imovinu i preda je u ruke svojih advokata. Stepanović predsedava vanraspravnim krivičnim većem u Odeljenju za organizovani kriminal, gde se obrću velike pare. A optuženima se nude advokati, a malo ih ima u tom ''timu za pljačkanje'' koji nogama ulaze kod Stepanovića.

Viši tužilac u Beograda Nataša Krivokapić Čitaković je za v.d, tužioca postavljena u decembru 2014. godine. Osim što je nerazdvojna drugarica sa Stepanovićem, zvanim Saška, njen zaštitnik je i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića.

Gospođa Nataša Krivokapić je nadređena osnovnim tužilaštvima na teritoriji grada Beograda, kojima izdaje usmena i pismena obavezujuća uputstva. Dakle, radi u tandemu sa Stepanovićem, koji uvek može da računa na njenu ''malu pomoć prijatelju'', u vidu stavljanja predloga za pritvor, naloga za pretres, prisluškivanje.

U kabinetu Aleksandra Stepanovića odvija se najbezočnija trgovina i rasprodaja pravde. Potpuno preuzimanje svih ingerencija postigli su imenovanjem advokata Mladena Nenadića iz Čačka za tužioca za organizovani kriminal. Svi nalozi za praćenje, uhođenje, pretresanje stanova su na stolu Stepanovićeve mafije. Kada žrtva uđe u mašineriju, nema joj spasa. Nije ni čudo što se žrtve drže i po nekoliko godina u pritvoru, bez prvostepene presude. Joca Amsterdam je čamio skoro četiri godine, pod optužbom za ubistvo novinara Pukanića, a onda je oslobođen. Godine koje su pojeli skakavci iz srpskog pravosuđa, žrtvama plaćaju građani parama koje uplaćuju u budžet Srbije.

Kao peder od ugleda, među svojima, Stepanović je zahvaljujući telesnoj bliskosti sa Aleksandrom Vučićem (otuda i parole ''Vučiću pederu''), za predsednika Apelacionog suda u Beogradu postavio sudiju Duška Milenkovića. Milenković je kao sudija bio izuzetno pošten, bio je, rečju, dobar čovek. Stepanović, zvani Saška, upotrebljava Milenkovića kao toalet papir. Nijedna presuda, takoreći, pred aplecionim sudom se ne donosi, ako on to ne odobri!

Predsednik suda ima stanove u kojima sa svojom peder grupom pravi orgije. Voli da nosi tunike i čipkano rublje. Feminiziran je, ali opasan. Što bi rekao Srećko Šojić: "Drugovi, Pantić je peder." Upitan - kakav peder - odgovorio je: "Agresivan. Hoće i da bije!"

Nedeljno Magazin Tabloid dobija desetine pisama i žalbi na rad pravosuđa. Donose se presude od kojih zastaje dah. Sudije su postali bakalini.

Zloupotrebićemo status, pa opisujemo redakcijsko iskustvo. Direktorke Blica - Jelena Drakulić i Tijana Bajović podnele su tužbe protiv odgovornog urednika Magazina Tabloid. Jeleninu tužbu, kojom traži da se privremenom merom zabrani odgovornom uredniku Milovanu Brkiću da njihova imena i nedela pominje u ovom listu, sudija Konstantin Mitić Vranjkić odbija. Jelena se žali Apelacionom sudu u Beogradu, koji rešenje ukida, a potom sudija Irena Garčević usvaja privremenu meru. Sada se urednik žali na rešenje, ali se Apelacioni sud OGLAŠAVA stvarno nenadležnim za odlučivanje, preko sudije Branislava Bosiljkovića! Kada je u ovom predmetu ukinuo rešenje kojim je odbijen zahtev za određivanje privremene mere, sud je bio NADLEŽAN!

Tužbu zbog istog teksta podnela je i Jelenina zamenica Tijana Bajović. Njen tužbeni zahtev usvojila je sudija Jelena Stojiljković i potvrdio je Apelacioni sud u Beogradu. Kada je predmet dodeljen na suđenje sudiji Snežani Agatonović, ona 5. februara UKIDA privremenu meru, kao nezakonitu. Sudija nije iz klana predsednika Stepanovića. Sada je Jelena bez odluke o privremenoj meri, a njena zamenica, po stavu suda, uživa zaštitu.

Apelacioni sud u Beogradu je kuća zla. Veće apelacionog suda, kojim predsedava sudija Milanka Vukčević, odlučivalo je o žalbi odgovornog urednika i izdavača našeg lista na presudu Višeg suda u Beogradu po tužbi izvesnog Milana Radovanovića. Uvidevši da se žalbom osnovano osporava presuda, jer su tužbom pogrešno označeni izdavač tuženog i svojstvo odgovornog urednika, sudija Vukčević vraća prvostepenom sudu presudu na ''ispravku''. Sudu se nalaže da označi drugo ime tuženog, kao što je navedeno u njihovoj žalbi. Sudija Slobodan Keranović je pružao otpor, jer na taj način falsifikuje presudu, ime i svojstvo tužilaca su pogrešno navedeni u tužbi. Kada je na to bio primoran, sudija Vukčević mu ponovo vraća spise, da promeni i ime lista, koji je tužbom označen kao dnevni list Tabloid, a uz žalbu su tužioci podneli izvod iz APR-a! Ako tužilac pogreši, tu je sud da mu pomogne (iskopaće tužioce Milanka).

Tužilac Radovanović je iz Sječnja, a iz tog mesta je i Dragiša Slijepčević, sudija i bivši predsednik Ustavnog suda Srbije. Tako sudija Milanka odbija žalbe tuženih, a potom preinačava presudu, tako što menja iznos dosuđene štete! A žalbe su odbijene kao neosnovane!

Od kada je Duško Milenković predsednik Apelacionog suda u Beogradu, pederska družina Aleksandra Stepanovića sve je osornija. Možda bi se i bestidni Aleksandar Vučić nekada zastideo bestidnosti svojih krevetskih pulena.

Zapisnik o ispitivanju oštećenog sudije Šešića pred zamenikom tužioca Snežanom Bilalović dana 29. februara. Tekst je orginalan. Sudija pokazuje da nije normalan, i da je sklon nasilju!

''...Dana 19. februara oko 16,10 casova kretao sam se ulicom Jove Ilića od prvaca broja 134 gde mi živi majka, i gde sam ostavio dete, u pravcu bankomata u ulici Vojvode Stepe... Držao sam mobilni telefon u ruci i kuckao poruku, i u jednom trenutku sam se mimoišao sa jednim čovekom, koga sam letimično pogledao, kada sam ga već prošao ovaj čovek je preko ramena meni uputio uvredu ''jajaro''. Ja sam stao, okrenuo se i pitao, ''molim, šta si rekao'', a on mi je odgovorio je odgovorio rećima ''pičko jedna, šta je šta ti misliš da si u sudu". U tom trenutku ja sam shvatio da mi je poznat ovaj čovek i setio sam se da je dolazio u Prvi onovni sud, kada sam ja bio zamenik predsednika suda i postupao po pritužbama, te da je ovaj čovek dolazio kod mene zbog predmeta koji je vodio sudija Vladan Stefanović, i da je u pitanju suđenje zbog dela iz oblasti saobraćaja, u kom predmetu je ovaj čovek bio okrivljeni. Setio sam se da je bio neprijatan i da sam imao sa njim konfliktnu situaciju i da sam ga izbacio iz kancelarije jer je bio nezadovoljan suđenjem, činjenicom da je on okrivljeni i tada upućivao reči '...videćete vi, vi ste korumpirani i da će ići kod ministra Selakovića'.

Ja sam mu prišao i obratio sam mu se rečima 'da li si ti normalan'. On mi je odgovorio rečima 'šta je misliš da si u sud, da mi nešto možeš' i krenuo da me vređa da sam smrad, nakon-čega sam i ja njemu krenuo da upućujem uvredljive reči, prelazimo na psovke.

On je svo vreme u rukama držao povodac za psa, koji je bio od debljeg kanapa-sajla i na kraju je imao metalne kuke, i nas dvojica smo krenuli da se gurkamo i koškamo i on je napravio iskorak, pa sam ja pomislio da će me udariti sa tim povocem i zbog svoje bezbednosti i činjenice da ne želim da mene neko ugrozi na taj način, braneći se udario šamar desnom rukom a odmah zatim i levom i krenuo da se povlačim u nazad par koraka.

Kada sam mu udario šamare, mislim da su mu tada spale naočare. Tada okrivljeni počinje da razvlači povodac i zamahuje u mom pravcu da me udari ali sam se ja izmakao i krenuo da bežim od njega. Za mnom je potrčao okrivljeni oko 15-20 metara niz ulicu smo trčali, pa sam se ja zaustavio na sred ulice jer sam video da ne staje i okrenuo sam se ka njemu.

Podigao sam ruke da bi se odbranio od napada koji sam očekivao, a on je zamahnuo povocem i zakačio me po gornjoj usni sa leve strane sa metalnim delom. Pokušao je još dva puta da me udari sa povocem ali sam se ja izmakao, pa je okrivljeni savio povodac na dva dela i sa kanapom me udario po desnoj ruci u predelu zgloba, i to kada mi je ruka bila u podignutom položaju da se branim. Nakon ovog udarca on je ponovo zamahnuo i kako mu je ruka bila otvorena ostavio je nezaštićeno lice i telo, pa sam ja iskoristio trenutak i pesnicom desne ruke udario okrivljenog po sred čela, od kog udarca se okrivljeni zaustavio što sam ja iskoristio i uspeo da ga savladam, pa sam ga ja okrenuo, gurnuo na ogradu kućnog broja 106 gde je okrivljeni nalegao grudima na ogradu a ja sam ga obrglio tako što sam se držao rukama za ogradu i mojim telom gurao njega uz ogradu.

U tom trenutku je izašao čovek iz te kuće, pa sam ja njemu rekao da pozove policiju, što je ovaj uradio jer mi je rekao da je pozvao policiju. Dok policija nije stigla oko 6-7 minuta, ja nisam puštao okrivljenog iz mog zagrljaja, iz razloga da ne bi nastavili tuču i da mi ne bi pobegao jer ja nisam znao kako se ovaj čovek zove. U isto vreme je stigla Komunalna policija i patrola PS Voždovac. Dok sam držao okrivljenog on me je psovao govoreći, '...jebaću ti mater, videćeš ti od mojih prijatelja, izgubićeš posao', a nakon toga počinje da viče 'silovanje ljudi, silovanje'.

Kada me pitate da li je bilo ljudi na ulici, mogu da kažem da dok je trajao fizički sukob ja nisam nikoga primetio jer nisam obraćao pažnju a kada sam uspeo da ga savladam i da ga držim uz ogradu video sam osim čoveka iz kućnog broja 106, da je bilo ljudi koji su stajali na udaljenosti na oko 30 metara, primetio sam da je prošao jedan komšija dok je okrivljeni vikao 'silovanje'. Druge ljude ja nisam video.

Mislim da je povodac ostao kod okrivljenog i isti nije oduzet, a ja sam kao i okrivljeni policiji dao ličnu kartu predstavio sam se da sam sudija i da me je okrivljeni napao iz tog razloga, a policija je samo uzela podatke, a posle dva do tri sata su me zvali iz PS Voždovac da dam izjavu, a nakon toga sam otišao u Urgentni centar-ortopedsku ambulantu odakle su me poslali na maksilofacijalnu kliniku, gde sam dobio lekarsku dokumentaciju..."