Dežurna

Igor Jakšić, bivši funkcioner Srpske napredne stranke poziva na konačni obračun sa Vučićevom diktaturom

Vreme je za revoluciju

Bivši član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Igor Jakšić otvoreno poziva na ustanak protiv vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, samoproklamovani Zevs, bog koji hoda zemljom Srbijom... Jakšić zna šta priča, ima izuzetno bogato životno i radno iskustvo, kao i dug staž poznanstva i saradnje s Vučićem

Razgovarao: Predrag Popović

Kao rođeni Beograđanin (1968.), početkom ratnog raspada SFRJ (1992.) zaposlio se u MUP-u Srbije, u Resoru državne bezbednosti. Na funkciju izvršnog direktora kompanije „Interspeed" došao je 2003. U to vreme „Interspeed" je imao oko 1.400 zaposlenih i više poslovnih sektora, među kojima je bio i Radio „Fokus", koji je imao nacionalnu frekvenciju. Na molbu svog dugogodišnjeg poznanika Vučića, Jakšić je u program „Fokusa" ubacio političke emisije kako bi otvorio prostor za promociju stavova nacionalno i patriotski opredeljene opozicije, prvo SRS, a kasnije SNS. Uspon rejtinga tog radija toliko je smetao, kako on kaže, totalitarnom režimu Demokratske stranke da se i u Skupštini raspravljalo o poslovanju i programu „Fokusa", koji je optuživan za širenje govora mržnje. Iako nikada ranije nije bio član nijedne stranke, na insistiranje Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića učlanio se u SNS. Kompaniju „Interspeed" napustio je 2011, kad je osnovao privatnu kablovsku televiziju TV BGD, na kojoj je nastavio da populariše naprednjake. Po dolasku SNS na vlast ponuđeno mu je da bira: mesto direktora Studija B ili izvršnog direktora RTS-a. Pošto je primetio „stoprocentnu mentalnu promenu" kod novih vladara, odbio je da učestvuje u njihovim aktivnostima protiv srpskih nacionalnih interesa. Sa Sašom Mirkovićem osnovao Grupu građana „Jaka Srbija". Napustio je SNS i odlučio da se s „Jakom Srbijom" kandiduje na vanrednim parlamentarnim izborima. O razlozima za prekid saradnje s Vučićem i, kasnije, Mirkovićem, Igor Jakšić govori za magazin „Tabloid".

Razgovor počnimo Vašom poslednjom političkom odlukom, a to je da povučete izbornu listu „Jake Srbije". Zašto ste se odlučili na taj potez?

- Saša Mirković je u novembru prošle godine napustio poslanički klub SNS-a. O njegovom sukobu s Vučićem i Zoranom Mihajlović tek ponešto se moglo saznati iz medija. Pompezno je najavio nastavak političkog života. Sa mnom, tada još visokim funkcionerom SNS-a, osnovao je pokret koji je trebalo da bude opozicija svemu što predstavlja sadašnja vlast. Valja pomenuti da sam SNS napustio iz časnih pobuda, uvidevši kud plovi brod srpske politike i naše stvarnosti.

Ja sam, do sada, jedini čovek koji je mogao imati sve što poželi, a koji je premijeru decidno rekao „Ne". Umesto da gledam isključivo lični interes, predao sam se borbi za korist srpskog napaćenog bića, protiv sveopšte konfuzije, bede i niskog standarda, uveren da jedino rešenje mogu da donesu ljudi čistih biografija. Znajući kakav je moj moral i čast, Vučić mi je indirektno, preko raznih poturica, slao brojne ponude. Odgovor je uvek bio podrugljiv i dosledan: „Ne". Posvetio sam se radu u „Jakoj Srbiji" i to je dalo rezultate, brzo smo uspeli da obezbedimo samofinansiranje i masovnu podršku naroda našem programu i ciljevima, što nam je omogućilo da se priprepremio za izlazak na izbore na svim nivoima. Ne mogavši da utiču na mene, Vučić i njegova klika našli su najslabiju kariku - Sašu Mirkovića.

Juda Iskariotski se opet javio. Tada Saša Mirković po drugi put prodaje veru za večeru i izdaje ono što je sam pokrenuo - ideju „Jake Srbije". Lično mi je priznao da je s Vučićem napravio kompromis za dalju zajedničku saradnju za vreme izborne kampanje, a i posle nje, tvrdeći da nam samo to garantuje opstanak. Sa indignacijom sam odbio loše kompromise i prljave ponude. Tada smo već imali dovoljno overenih potpisa za izbornu listu.

Kao jedino ovlašćeno lice, ali uz podršku ljudi vernih ideji, odlučio sam da je ne predajemo Republičkoj izbornoj komisiji, pošto je zvanični naziv liste bio: „Saša Mirković - Preporod naroda - Jaka Srbija". Nisam mogao da dozvolim da se mojom idejom i mojim likom i delom poigrava neko ko je spreman da uđe u dil s Vučićem i ponovo mu se prodaje, poput žene lakog morala. Ne želeći da okaljam viševekovno porodično stablo Jakšića, moje više no časne pretke, nisam pristao na ucene i ponude. Moralan i nimalo gladan politikanstva u ma kakvom obliku i dilova zarad funkcije, fotelje i novca, stavio sam tačku na saradnju s ljudima bez časti i morala.

Saša Mirković tvrdi da se samo povukao iz politike, a da se nije nagodio s Vučićem, kao što vi tvrdite. Kakav kompromis su napravili?

- Mirković je politički mrtav i sasvim je logično što je izjavio da se povlači iz politike. Što se mene tiče, mogao je da ide samo na listu SNS-a. Međutim, on nije „politički ugašen" zbog nekih svojih stavova ili izlaska iz SNS-a, već zbog alavosti i ogromnih novčanih i političkih apetita. Politički ga je ubio njegov nalogodavac s kojim je ušao u dil. Umislio je da je dovoljno jak za pregovore s Vučićem i da će lako izmanipulisati boga Zevsa, i to sa mnom. Trebalo je samo da uključi mozak i da se zapita zašto Vučić nije zvao direktno mene, mene poznaje mnogo duže i bolje od Mirkovića. Baš zato, Vučić zna ko sam i kakav sam, da se sa mnom ne pregovara o časti i moralu, u tom segmentu kod mene trgovina ne postoji, moj obraz i moja čast nemaju cenu. Zato je pozvao Mirkovića, najslabiju kariku. Ne znam kakav su kompromis napravili, znam samo ono što mi je Mirković rekao, da nam je ponuđen medijski prostor pod kontrolom Vučića, ali pod uslovom da ga ne napadamo tokom izborne kampanje, kao i da posle izbora računamo na dalju saradnju. Zbog svoje alavosti Mirković je otišao pod led. Ma šta da se dogovorio s Vučićem (zaštitu od progona i krivične odgovornosti, ako je ima...), ovo mu je kraj na svim poslovnim i političkim nivoima. Odlično poznajem Vučića i njegovu sujetu, on neće dozvoliti da bilo ko krene protiv njega i da ostane nekažnjen. Teško, skoro nikako... I dosta više o ljudima koji ne postoje. Neću više odgovarati na pitanja o Mirkoviću, čovek je „ništa"...

Postoji Vučić. I on je, kao čovek, „ništa", ali s njim ste pristali da sarađujete. Zašto?

- Nekada je taj Vučić, koga sam poznavao, bio napaljeni „delija" i radikal, beskompromisni borac za Veliku Srbiju, ratni huškač sa teškim i opasnim pretnjama narodima u okruženju. Danas se predstavlja kao faktor mira i stabilnosti, tvrdi da je ozbiljan i odgovoran državnik i da je Srbija mala zemlja, toliko mala da joj nema spasa ako se ne prikloni Nemcima i ne utopi u Evropsku uniju. To priča s istom onom energijom s kojom je do juče zagovarao ulazak Srbije u savez sa Rusijom.

U ovom trenutku on ima stabilnu većinu i nestabilnu vlast, pa opet ide na izbore u potrazi za sigurnošću. Mada ima apsolutnu podršku i vlast, tvrdi da je situacija u zemlji nestabilna, mnogo je piromana, a zapravo je on taj koji je nestabilan, kao ličnost, on je taj koji podmeće razne scenarije da se medijski predstavi kao mučenik kako bi mu narod pohrlio u pomoć.

On je taj kome treba podrška drugih stranaka, i to onih protiv kojih se, do juče, ogorčeno borio. On ih poziva, a oni, gladni politikanstva i fotelja, oberučke prihvataju. On je odredio cenu njihovog obraza, oni to prihvataju. On stvara „vladu nacionalnog spasa" koja deluje kao „vlada nacionalnog izdajstva". Otuđuje sve, pa i ono što je neotuđivo po svim načelima i normama. Prodaje svoju zemlju, mnoge institucije i žile kucavice srpske ekonomije. Bespovratno urušava poljoprivredu, industriju, prosvetu, sve grane naše države. Nažalost, za taj posao dobija podršku gotovo kompletne opozicije. Vladavinu je počeo alarmantnim upozorenjima da je Srbija pred bankrotom, pa je, pod plaštom te manipulacije, uveo rigorozone mere lažne štednje, smanjujući plate i penzije, iako se u kampanji zaklinjao da to neće raditi. Tim činom ubijao je penzonere, kojima, kad plate račune, ostane taman onoliko da se odluče da li će kupiti lekove ili hranu. Ostavku na mesto premijera podneo je s objšanjenjem da mu je potreban mandat od četiri godine kako bi završio započeto. Iza toga stoje neki drugi razlozi, koje krije od naroda. Bez ijednog dana radnog staža na bilo kakavom poslu, on želi da vodi državu.

U izuzetno nadahnutoj „ostavci" na članstvo u SNS, kojom ste privukli pažnju i podršku javnosti, Vučića ste nazvali Zevsom, Bogom nad Bogovima. Kad ste i po kojim postupcima uočili njegovu težnju da se identifikuje sa Zevsom?

- Nekada sam poznavao smernog i finog Vučića, koji je sklopljenih šaka, kao u molitvi, govorio tiho i polako, pomirljivo birajući reči, s dugim misaonim pauzama, kao da upravo smišlja ne samo šta će, nego i kako će reći, a da nikog ne povredi. Sad se pitam da li je to bio neki drugi Vučić ili je i tada samo glumio. Uvek je voleo dramaturgiju i pozorišne predstave. Kad bi kritikovao nekoga, uvek je to radio pred publikom, ali mnogo tolerantnije nego sada. Odakle je izronio ovaj bahati Vučić koji viče na sve, maše rukama i preti, koji se nervozno svađa i inati s novinarima i opozicijom. Slušajte kakvim vokabularom se služi, sve će vam biti jasno. On ne da povećanje penzija i to rečima: „...Mogao bih, ali baš neću, eto, ne dam!" On je odlučio da raspiše izbore. On je odlučio da pomogne detetu koje je objavilo video snimak na internetu. On je odlučio kakav će biti sastav vlade, pravdajući se da se na njega vrši veliki pritisak. On odlučuje o životu i smrti u Srbiji. On je ministar svih ministarstava. On donosi sve odluke kao da vlada ne postoji. Odakle je izašao ovaj drugi Vučić, koga više ne poznajem, koji se jednom princu i nasledniku Karađorđa, o kojem je nedavno govorio kao simbolu nacionalne slobode i časti, obraća uličarskim žargonom, sa „ti": „...Samo ti, genije, plati struju, pa onda tuži koga hoćeš". I kakav je to čovek koji može i onako i ovako, koji može biti i ovo i ono? Koji sve zna i u sve se razume, koji ne sluša dobronamerne savete, koji ne poštuje nikoga i ništa... Pa, to nije čovek, to je umišljeni bog koji zemljom hoda, bog Zevs!

Da li imate informacije kako je reagovao Vučić kad ste javno podneli ostavku na sve funkcije u SNS?

- Naravno da imam. Usledila je cirkularna poruka svim članovima da je Igor Jakšić napustio stranku i da niko ni na koji način ne napada i ne demantuje išta što ja kažem. Naređenje je izvršeno. Ni na jednoj društvenoj mreži nemam negativne komentare naprednjačkih botova, iako mi je među „prijateljima" na Fejsbuku i šef njihovog internet-tima Mićan.

Kako su reagovale Vaše kolege iz SNS-a?

- Nekoliko visokih funkcionera me zvalo, svi su dali podršku, ali su zamolili da ne otkrivam njihov identitet. Kad sam se, početkom marta, pojavio u Skupštini Srbije, nisu smeli ni da se pozdrave, samo bi klimnuli glavom i žurno otišli u suprotnom pravcu. Kako da ih šef vidi da se pozdravljaju sa mnom...

Posle svega, da li nameravate da se i dalje bavite politikom?

- Došlo je vreme za novu generaciju političara u Srbiji. Sve dosadašnje političke parazite - SNS, SPS, DS i sve njene frakcije, NS G17, LDP, PUPS, Čanka... - i sve ostale političke aktere koji su vladali ili učestvovali u vlasti proteklih 20 godina treba oterati sa političke lutkarske pozornice novom snagom koja se pojavljuje. Ovi politički pajaci - van politike!

Do temelja su uništili školstvo, vojsku, policiju, zdravstvo, ekonomiju, industriju, pravosuđe, kulturu, crkvu... Ne postoji nijedan stub društva koji nije slomljen. Narod se preko medija neprekidno i nemilosrdno zaglupljuje rijaliti programima, neobrazovanim pevaljkama, kriminalcima, starletama, sportom i politikom. Danas u Srbiji ima više muzičara nego vojnika i policajaca zajedno. Opozicija, koja je do juče vladala istom ovom zemljom, ne postoji. Svi su u dilu sa svima. To su oni čiji stid i sram ima cenu, to su isti oni koji svoje političke dresove menjaju za pristojnu cifru. Postali smo društvo zombija i bezlične mase u kojoj se niko ne buni. Srbija je intelektualno dovedena dotle da je bitnije znati s kim je neka pevačica izašla u provod nego ko je krivično odgovoran za pad helikoptera i smrt sedam ljudi.

Čovek koji vodi ovu državu totalno je lišen osećaja pripadnosti srpskom narodu. Sudbina srpske države njega uopšte ne interesuje.

Vlada Srbije danas javno promoviše homoseksualizam dok nestajemo kao narod, umesto da promoviše rađanje i porodične vrednosti. Jedni se dive nemačkom narodu i Evropskoj uniji, vire nemačkoj kancelarki ispod suknje, a pride bi menjali svoj narod za njen. Gube iz vida, ili to rade sa svesnom namerom, da Nemačka želi da stvori „Berlinski kalifat" i da potisne (poslušnošću ili izumiranjem) pravoslavne Slovene, nas Srbe, s ovih prostora. Sve je to stara politička igra u kojoj smo mi, savremenici, samo novi učesnici. Drugi se dive velikoj Rusiji i Putinu, vapeći da nam udeli neki evro za političku kampanju, lažno se predstavljajući narodu kao produžena ruka Rusije na Balkanu.

Rusija ovde nema nikoga, a naš narod, slep u svom bunilu preživljavanja i borbe za golu egzistenciju, ne vidi da smo mi mala zemlja i da nikome nismo toliko interesantni kao što se to plasira. Uvodeći nas u Evropsku uniju, od nas se traži da se odreknemo sami sebe, da se odreknemo onoga što smo bili i što jesmo, kako bi nam zabranili da to isto budemo u budućnosti. Izgubili smo definiciju herojskog naroda i nacionalnu politiku spasa i obnove srpskog nacionalnog interesa.

Upravo zato ne mogu da prelazim ćutke preko događaja koji su pod ideološkim i političkim pritiscima zatrpavani u zaborav i ovaj mali gaf u režiji boga Zevsa i opstruiranja moje kandidature na ovim izborima neće me odvratiti da nastavim borbu za moje ideale.

Kako ćete nastaviti borbu?

- Nema predaje. Ovo nije vreme za povlačenje i tišinu, nego za revoluciju. U toku je osnivanje stranke „Jaka Srbija", kroz koju ću nastaviti da se programski jasno i precizno borim za socijalnu politiku i povećanje nataliteta.

Majci trećeg deteta treba dodeliti državnu platu do penzije, a onda prosečnu penziju. Za svako naredno dete progresivno povećavati primanja i obezbediti besplatne državne vrtiće. Revilatizacija domaćih industrijskih kompleksa, iza kojih država mora da stane svom snagom i omogući izlazak na svetsko tržište. Treba zabraniti privatizaciju i investicione subvencije, sem u nerazvijenim krajevima Srbije i pod uslovima koji se ne kose sa interesima srpske ekonomije.

Vratiti ministarstvo dijaspore i na njegovo čelo postaviti predstavnika koga će izabrati dijaspora, da u vladi Srbije zastupa njene interese. Dijaspori omogućiti ulaganje u svoju maticu sa svim beneficijama. Raskinuti ugovor o slobodnoj trgovini sa EU, jer je nepovoljan i uništava našu ekonomiju. Vratiti carine na sve proizvode koji su konkurentni našoj privredi. Sistemom zadrugarstva i garantovanom cenom otkupa oživeti poljoprivredu. To su četiri osnovne tačke programa za koje ćemo se zalagati.

Srbi, makar i zadnjim atomom snage, uspravite se! Uvek postoji šansa da vidite nekog poput sebe, da vidite orla i shvatite da se i vi oduvek bili orlovi, samo su vas kokoške okružile, pa su vas uverile da ste i vi kokoške.