Natrag

Banat

Uz čiju pomoć i za koje pare zrenjaninska firma Remondis Medical zarađuje veliki profit na trovanju građana Zrenjanina

Tomica, nežni ubica

Ni nakon teksta objavljenog u Magazinu Tabloid (broj 361) o zrenjaninskoj privatnoj firmi Remondis Medison i njenom nekontrolisanom „odlaganju" ubistvenog infektivnog medicinskog otpada (IMO) na ovdašnju deponiju JKP Čistoća i zelenilo, apsolutno ništa nije učinjeno da se spreči ova ekološka opasnost koja je kao bomba podmetnuta Zrenjanincima. Izostala je neophodna i brza reakcija svih nadležnih organa, počev od komunalne policije, gde opasan otrov na đubrištu, poput amputirane krvave ruke nakon operacije, inspektorima liči na „bezazlenu igračku". Većinski vlasnik ove firme, belgijski državljanin Tom Verecken, koji je zajedno sa svojim smećem prethodno proteran iz Hrvatske. Ali, ono što su u Hrvatskoj proterali, došlo je u Srbiju. I svi ćute.

Zoltan Horvat

Monopolistička privatna firma Remondis Medical u „ubitačnom" sastavu: dr Miroslav Poznić (24,5 % vlasništva), Jelena Sedlarev (24,5 %), „pojačani" većinskim vlasnikom (51 %) Tomom Vereckenom, državljaninom Belgije, nekontrolisanim odlaganjem stotina i stotina tona neadekvatno tretiranog infektivnog medicinskog otpada na zrenjaninsku sanitarnu deponiju, izvršila je direktan napad na zdravlje Zrenjaninaca. Prosto je neverovatno da je na, sada već „debelo" kontaminiranoj deponiji,godinama gomilano „brdo" otrova bez validne kontrole i analize (opasan otpad je morao da bude i samleven do neprepoznatljivosti), poput otpadnog materijala kontaminiranog krvlju, urinom, fecesom, povraćenim sadržajem, spermom, vaginalnim sekretima i drugim mikrobiološkim, po život opasnim otrovnim materijama.

Počev od 2012. godine, Remondis Medical „vežba" monopol na srpskom „tržištu" odlaganja medicinskog otpada, gde se „krvavim radom" zarađuje ogroman novac. Već 2012. godine, Remondis, tada Medical Waste Disposal, ostvario je profit (zvanično prijavljen) u iznosu od 47.587.000 dinara, 2013. iznos se popeo na 52.937.000, 2014. godine 63.362.000, a prošle godine, usled teške bolesti naroda, „tržište" je radilo „punom parom", pa cifra premašuje 100 miliona dinara. Kako i ne bi, trebalo je samo u Vojvodini „plasirati" 507 tona opasnog otrova.

Kako to radi Remondis Medical? Lako, profitabilno, i opasno po ljude.

Tridesetak meseci je u firmi u Industrijskoj zoni Zrenjanina „radila" mašina autoklav, kapaciteta 80 tona prerade medicinskog otpada na godišnjem nivou. Uz nekompletnu analizu uzorka, mašina je puštena u rad, navodno da bi se izvršilo samo početno ispitivanje izlaznog produkta. Uprkos rezultatima strogih analiza gde se navodi da je nakon tretmana ovaj opasan otpad prepoznatljiv (a zakon strogo propisuje neprepoznatljivost), od Ministarstva su „hladno" dobijeni indeksni brojevi 190203 i 191212.

Naravno, neophodno je bilo pribaviti mišljenje, pa zatim i dozvolu za rad od lokalne samouprave. Lokalna samouprava u Zrenjaninu je 13. septembra 2013. godine prosledila mišljenje, ali ne i dozvolu za rad, što je bio signal da novi zrenjaninski bogatuni, duet Poznić - Sedlarev, nesmetano i protivzakonito, puste u rad mašinu autoklav.

Promet je za apetite ovdašnjih bogatuna bio mali, pa se krenulo radikalnije u trovanje ljudi i životne sredine, uz kršenje zakona.

Krajem 2015. godine, stiglo je iz Hrvatske „trovačko pojačanje" u liku belgijskog državljanina Toma Vereckena, tamošnjeg „vrhunski" profilisanog biznismena otpadom. U Zrenjanin je dopremljena polovna mašina kapaciteta 1.000 tona prerade na godišnjem nivou. Belgijanac je bio „nestašan", pa je „samo" 400 tona opasnog otrovnog otpada „isporučio" smetlištu Doroslov u Donjem Miholjcu. Hrvatska se digla na noge, opasan otpad je sklonjen i spaljen u austrijskim adekvatnim pećima, a "Tomici, nežnom ubici" (već tako prozvanim) stigla je zabrana rada mašine.

Ova i ovakva zabranjena mašina danas radi „punom parom" u Zrenjaninu, Remondis Medical „ubija" pare, truje ljude, i, nikom ništa. Prvog februara ove godine Remondis je podneo zahtev lokalnoj samoupravi, a već sutradan, ekspresno, dobio mišljenje o postavljanju mašine u pogonu firme. Ima li tu blesavih, koje mašine, da li male ili veće, i da li se radi o neophodnoj dozvoli za rad? Jok, veza u Ministarstvu „radi", neki se uredno „podmazuju" lovom, i eto živog profita na (in)direktnom ubijanju ljudi i trovanju životne sredine.

Koja mašina trenutno radi, koliko, da li crevo iz mašine direktno sprovodi otpadnu vodu u kanalizaciju, to ne zna ni Sveti Petar, jer inspekcije, na daljinu, lako overavaju ovaj i ovakav kriminal opasan po zdravlje.

Remondis Medical, trenutno, pod „zaštitom" (mafijaša) države, nesmetano i parcijalno obrađuje opasan otrov direktno uperen protiv zdravlja ljudi, uprkos nedostatku validne dokumentacije i prepoznatljivog IMO koji se liferuje na davno zatrovana đubrišta (čitaj: deponije). Sklopljen je i ugovor sa jagodinskom firmom POOR o odlaganju otpada, ali se danas u Zrenjaninu zvanično ne zna, koja mašina (davno puštene u promet nemaju dozvolu za rad) i kada radi u Remondisu, koja količina otpadnih voda iz njih direktno truje kanalizaciju, zašto se prepoznatljiv (opasan otrov) uzorak otpada tretira kao neprepoznatljiv, zašto se ne vrši ispitivanje otpada (nema svrhe, jer se zna da je otrovno), da li se u prostoru u privatnom vlasništvu prvog socijaliste Zrenjanina proizvodi propisna ambalaža za odlaganje otrova...

Ono što se zna, opasno raduje učesnike ove prljave rabote. Poznić "...s' opasni besni beli Mercedes" pokazuje moć monopolističkog biznismena, Sedlareva seda u nešto manje raskošni četvorotočkaš, gomilaju se stanovi, kuće, bogatuni se javno hvale stečenom imovinom od otrovnog posla...Bogato se nagrađuju „ugrađivači" iz Ministarstva i preostali, koji se, eto, moraju „nagraditi" za igranje žmurke sa potrovanim narodom...

Samo zrenjaninski lekari ćute o stravičnim posledicama ovakvog direktnog ugrožavanja zdravlja ljudi. Umiru ljudi iz „neobjašnjivih" razloga, od „čudnih" virusa koji izazivaju kancern, Hepatitis C, brzu smrt...

Kupalište Peskara je samo nešto više od kilometra udaljeno od gradske deponije, pa je više hiljada kupača direktno ugroženo infektivnim medicinskim otpadom. Podvodnim kanalima se otrov nesmetano uliva u stajaću vodu Peskara, što Remondis bogatune zanima, koliko i dilema, da li ima komaraca na Mlečnom putu... More čitulja preplavljuje Zrenjanin, lekari, dal zbog etike, ne smeju ni da zucnu o stvarnim razlozima rapidnog umorstva (ubistva) naroda...

A narod, ko narod, glupav i samoubilački, divi se etici Poznić lekara i drugih „sposobnih" biznismenima, koji se nesmetano bogate na smrti svojih sugrađana. Naravno da je i nadaleko poznati etik majstor Poznić koji se ne kupa na Peskari, hvalio sebe i svoju firmu na simpozijumu koji je sam organizovao, rekavši, a da nije trepnuo, „da se sve radi po zakonu", naravno da je dobio aplauz nekolicine prisutnih ovdašnjih bogatuna pridošlih iz ličnih interesa, naravno da država Srbija ne želi da bude pravna država i da se u oblasti zaštite ljudi i životne sredine strogo sprovode zakoni...Dok ne pomremo svi, a ostane samo interesna grupa profitera, neće biti mira i tišine, zagarantovane i na sahranama žrtava IMO.

Kolateralna šteta u Zrenjaninu je samo čovek, beznačajno biće predodređeno da glasa za svoje „ubice". Tomica, „nežni ubica" proteran iz Hrvatske, pronašao je idealan ambijent u Zrenjaninu i idealne partnere. Bog te mazo, svesno ubijaš ljude i uništavaš prirodu, a oni ti se dive, (ne) znajući šta im radiš.

Na kraju, ipak jedna dobra vest za sve Zrenjanince u smrtnoj opasnosti. Najavljen je odgovor trovanju ljudi informacijom, da će izgradnja Regionalne bolnice u večitoj izgradnji ipak biti okončana. Optimisti iz redova ovdašnjih bogatuna, predviđaju završetak radova oko nove godine...2099. godine. Ni etički potkovani, dugovečni Poznići, Sedlarevi, Tomice, Bojani i drugi suvlasnici života sugrađana, pažljivi nadzirači pedantnog trovanja uz blagoslov države, neće dočekati ulazak u XXII vek. Umreće prirodnom smrću, na pripadajućem mestu, okruženi pažljivo negovanom prirodom, na obali Ženevskog jezera.

A 1. Ždranje životinja

Nedavni dvodnevni simpozijum u Zrenjaninu posvećen saniranju IMO (19-20. maja) u organizaciji Remondis Medicala, pokazao je svu nemoć države da se suprotstavi pretećem zlu nesmetanog trovanja. Iz Ministarstva nije bio niko, tek nekolicina „biznis pajtosa" je samoreklamerskim tonom govorilo o „značajno uloženim naporima (bla-bla-bla) u ovoj oblasti...". Potpisniku teksta je, bez obrazloženja, bio zabranjen ulaz, a jedini svečani gost, bio je novi-stari gradonačelnik Zrenjanina. Da li je čovek znao da je doveden kao „pokriće" za prevejane otrov-biznismene, tek, najlepši deo simpozijuma odigrao se na završetku, u restoranu, gde su se prvo jeli pažljivo odabrani i ukusno pečeni određeni delovi tela... životinja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane