Natrag

Francuska

Za kim zvone zvona Notr Dama?

Suzavac u zemlji ljubavi

Redovi pred praznim benzinskim pumpama, štrajkovi i blokade rafinerija, javnog saobraćaja i autoputeva sa mirisom zapaljenih guma od strane neumoljivih štrajkača u oblacima suzavca...To bi ukratko bila razglednica sa pozdravom iz Pariza. Predstoje i veliki sportski događaji što vodi opasnostima od napada islamista kojih se Francuzi sve više boje. Pre svega, tu je Evro 2016. i organizatori će zadržati dah od prvog kretanja sa centra do poslednjeg zvižduka sudije. Odmah nakon fudbala dolazi najgledanija sportska manifestacija na svetu, Tur de Frans sa preko tri milijarde gledalaca i hiljadu kilometara koje policija treba da osigura i usput povrati kredibilitet Olandove vlade, koja se ljulja kao kvaran zub

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Plače voljena zemlja

Ovih dana se dosta plače ulicama zemlje ljubavi, slobode i ljudskih prava i to ne zbog prevelike sentimentalnosti već naprosto zbog koncentracije suzavca kojim Oland pokušava da progura svoj zakon o smanjenju prava radnika i tako udovolji zahtevima mondijalističkih lobija. Taj zakon na silu koji daje sva prava poslodavcu je povratak u 19 vek i dve trećine građana ga smatra kao predigru za amerikanizaciju EU. Osim ukidanja svih granica, mnogih zakona i većine socijalnih nasledstava EU se priprema da iza leđa javnosti klekne na kolena i overi kapitulaciju ispred pesnica Ujka Sema, ne bi li se sproveo novi robovlasnički sistem kroz jednu razularenu razmenu zvanu TAFTA!

Trijumfalni kapitalizam je na putu da kolonizuje Evropu i tako stvori sve uslove za neku novu francusku revoluciju, ili bar bunu na lokalne dahije, bar sudeći po mentalitetu slobodoljubljivog naroda koji ne podnosi nikakve reforme na kvarnjaka i mirnim putem. Pogotovo ne prolazi sve vidljiviji pokušaj uvođenja samovolje od strane malog i iskompleksiranog premijera Valsa koji trenira strogoću i pokušava na silu da se nametne kao kandidat za narednog predsednika Francuske.

Zbog ovakvih unutrašnjih reformi, plus ratobornosti Olanda na spoljnom planu, navučene su realne opasnosti od novih osveta islamista, vanredno stanje koje traje već pola godine i naravno pad ekonomije i odlazak stranih investicija iz zemlje koja ne podnosi reforme, i u kojoj su nacionalizam i patriotizam svaki dan sve žešći a to su mondijalistima neprijatelji broj jedan i dva. Socijalisti su definitivno prokockali sve šanse da ponovo prevare birače i zasednu na vlast, tako de se na godinu dana pre izbora uglavnom tipuje na desnicu, od Sarkozijevih konkurenata do Marine Le Pen, koja je bez konkurencije u svojoj kategoriji rodoljubljivih na poverenje i bez konkretnih dokaza.

U zemlji koja ima najbrojniju emigraciju u EU i nekoliko ekstremnih partija, svi uslovi za velike razbijačke prevrate i plamene nerede su tu. Fali samo prva iskra. Sve više ima nestašice benzina kao u Srbiji za vreme sankcija, samo još uvek nema dilera i kanistera po trotoarima Pariza. A Francuzi nisu navikli na nestašicu bilo čega pa su mnogi u panici a preko 80% je u ogorčenju na svoju vladu zbog nagomilanih problema, dažbina i novih zakona. Jedna nuklearka je parcijalno zaustavila proizvodnju struje a neke druge prete sličnim otšećenjem elektrike ako se ne povuče zakon koji ne vredi tri pare a pravi štetu celoj ekonomiji od nekoliko stotina miliona evra.

Eto u kakvoj atmosferi se odvijaju pripreme za veliki nogometni egzit, Euro 2016. i naredni karavan biciklista pre nego što nastupi dugo toplo leto i raspe Francuze po plažama sunčanog juga ili obližnjih atlanskih obala Normandije i Bretanje.

Prazni rezervoari i puna usta psovki

Ministar policije, Bernar Kaznev, (Bernard Cazeneuve), je u dilemi kako da obezbedi ne samo stadione, već pre svega takozvane fan zone ispred velikih ekrana koje mogu da okupe i do 100. 000 navijača kao što je to slučaj sa Marsovim poljima iza Ajfelove kule. Brojna policija ne može da bude sigurna da neki kamikaza ne promakne kontroli i raznese sebe i sve oko sebe u suludoj osveti francuskoj spoljnoj politici posebno i hrišćanskom svetu u globalu.

David Duje, (David Douille), francuski deputat, bivši ministar sporta i šampion sveta u džudou se otvoreno pita da li 100.000 ljudi u buljuku pokraj Sene može biti idealna meta ID i za njene teroriste. Alain Bauer, čuveni specijalista kriminologije i savetnik za bezbednost se žestoko protivi javnom okupljanju navijača na otvorenim poljanama i trgovima. Šta ako izgine narod a unapred se upozoravalo da jedna zemlja u ratnom ili vanrednom stanju za koju sam predsednik tvrdi da je u maksimalnoj opasnosti od novih atentata, takva zajednica ne može da funkcioniše kao da ništa nije bilo pre samo šest meseci. Šta reći za turiste i meštane koji se plaše svakog prevoznog sredstva od aviona do metroa i koji izbegavaju da idu u supermarkete ili bioskopske sale iz istih razloga.

Mogu mediji do mile volje da ponavljaju ofucane fraze u stilu : život ide dalje ili nema smrti bez sudnjega dana itd...Sve to ne menja stvar jer Francuzi su ljudi kao i svaki drugi, ne veruju više političarima niti medijima koji su svi u službi krupnog kapitala i dobro naoružanog saveznika. Iako policija obećava jednog policajca ili privatnu agenciju na sto navijača, zna se da ni polovina nije obezbeđena na današnji dan.

Poslednja generalna proba sigurnosti stadiona za vreme finala kupa između Ibrahimovićevih jarana i Marseljskih ceparoša je bila tragična za organizatore sigurnosti. Ne samo da je bilo tuče i hapšenja već su na terenu plamtele baklje koje su u principu bile strogo zabranjene i ko zna kako ipak prošvercovane na tribine. Od 24 ulazne kapije Stadiona Francuska čak njih 20 je bilo zatvoreno, kako bi navijače trkeljisali jednog po jednog pri ulasku. Sve ovo ne sluti na dobro i pitanje je koliko će ljudi stvarno doći i reskirati da odgleda koju utakmicu bilo na stadionu ili u fan zoni ispred bildberga.

Tjeri Brajar (Thierry Braillard), pomoćnik ministra sporta sa svoje strane računa na efikasnost francuske tajne službe i policije da spreče najgore i upozorava da bi zabrana bila gora jer bi se grupe spontano okupljale u svakom slučaju.

U iščekivanju da im nebo padne na glavu naslednici Asteriksa i Obeliksa se ponašaju relativno i strpljivo čekaju u redu da napune žedne rezervoare svojih automobila koje uz mobilne telefone najviše vole na svetu. Sve mu uzmi samo ne diraj u auto i internet i raja je pokorna i mirna i u iščekivanju narednih izbora kada će se verovatno prisetiti svega što su im priredili Olandovi foliranti od socijalista i koji su se pokazali kao obične američke pudlice. Jedini problem je kao uvek i svuda po svetu, što će sledeća vlada najverovatnije (i po ustaljenom običaju) biti još gora od ove. Kapitalizam u najljućoj formi se vraća u zemlju Voltera, Igoa i De Gola a to već samo po sebi nagoveštava sumornu budućnost za sitnu buraniju.

Nikada nigde nije na vlast došla bolja vlada od one koju je narod proterao. Teško da će u Francuskoj biti drugačije jer već sada u eri predizbornih lažnih obećanja, može se naslutiti da kandidati traže zaposlenje za sebe i svoje bližnje. Svaka veća promena je nemoguća, jer nijedna zemlja više nije slobodna i potpuno suverena. Francuska mora da sluša Briselsku mafiju i da radi kako joj šapuće Obamina klika s one strane velike bare, tvrdi politički nepodobna opozicija. Doduše niko pametan ne može sa sigurnošću reći kakva bi bila ta ista pametna i dobronamerna grupa intelektualaca kada bi nekim čudom došla na vlast. Verovatno bi i tada bilo materijala za jedan kritički članak u Tabloidu i dosta razloga da se raja pobuni i traži nove izbore ili bar neki manji referendum, tek kolko da se kaže da postoji i da ima slobodu misli ako ništa drugo više nije zagarantovano!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane