Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (80)

Mračne komore Upravnog suda

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Otvaranjem poglavlja 23 o pristupanju Evropskoj uniji lako se može konstatovati da osim što pravde u Srbiji nema, nju dele sudovi koji su samo imitacija ''kuće pravde''. Jedan od tih sudova koji su ''čardak ni na nebu ni na zemlji'' je Upravni sud. Smešten je u zgradi pravosudnih organa u Nemanjinoj broj 9. Ima tri odeljenja - u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Tri odeljenja sude pod kapom Upravnog suda, mada u svakoj odluci stoji i oznaka odeljenje koje je presudu donelo. Upravni sud je specijalni sud, koji je preuzeo nadležnosti bivših okružnih sudova i Vrhovnog suda Srbije. Donet je i Zakon o upravnom sporu, koji propisuje način odlučivanja. Sud odlučuje po tužbama koje se podnose protiv konačnih odluka državnih organa -Vlade Srbije, njenih ministarstava, kao i protiv akata opštinskih državnih organa uprave. Oni koji od ovog suda pravdu traže, bolje da je ne očekuju.

U proseku, ako nemate vezu u ovom sudu, nakon što podnesete tužbu, protekne najmanje dve godine, pa tek onda možete očekivati odluku ovog suda! Oni koji su dobili otkaz u ministarstvima, u državnim organima, kada podnesu tužbu, protekne mnogo vode Savom, Dunavom, Lepenicom i Nišavom, pre nego što Posebno odeljenje ovog suda ne formira predmet. Od državnog organa se traže spisi predmeta. A državni organ može, ako mu se ćefne, da spise i ne dostavi. Sudija izvestilac je dužan da pokuša više puta da traži spise! Rok za dostavljanje nije prekluzivan, a državni organ ne podleže sankcijama, ako ne dostavi spise predmeta u kome je doneta odluka protiv koje je podneta tužba. Ako sudu ne pristignu spisi u kojem je doneta odluka koja se tužbom poništava, sud može doneti presudu zbog ćutanja organa, ali ne može meritorno presuditi u sporu pune jurisdikcije.

Praksa pokazuje da sud po nekoliko puta poništava odluku državnog organa. Oni koji donose odluke, kojim se grubo krše prava građana, izuzeti su od odgovornosti. Bilo koje odgovornosti! Može se slobodno reći da je Upravni sud pod punom kontrolom i u službi izvršne vlasti! Da bi izvršna vlast, sa svih nivoa, imala kontrolu nad sudom koji presuđuje njihovim odlukama, osnovana su tri odeljenja suda. Tužba se, dakle, prvo podnosi Upravnom sudu, sa sedištem u Beogradu, a potom prosleđuje u odeljenje, sa kojeg je tužilac. Sudije iz Beograda upućuju se na rad u Niš, Kragujevac i Novi Sad! Tužbe se iz sedišta suda u Beogradu zavode, formiraju se predmeti, a onda idu u jedno od tri odeljenja. U odeljenjima sude i sudije koje žive u ovim gradovima, i preko kojih izvršna vlast kontroliše donošenje odluka. U praksi se događa da građanin po tri, i više puta, traži pravdu od ovog suda, koji poništava presude, ali kojima mogu da obrišu...

Jedan primer koji navodimo, potvrđuje da Upravni sud predstavlja ozbiljnu opasnost i pretnju pravima građana. Građanin, čiji slučaj opisujemo, dobio je ''prestanak radnog odnosa'' u državnoj agenciji. Upravni sud je poništavao odluke, ali je svaki direktor odmah donosio novo rešenje. Nakon donošenja najnovije presude, građanin se obratio sudu sa zahtevom da se presuda prinudno izvrši, na način i u roku, kako to propisuje Zakon o upravnom sporu.

Zahtev za prinudno izvršenje pravnosnažne presude građanin je podneo 4. maja. Iz toka ovog predmeta vidi se da sud nije preduzeo nijednu radnju! A, po prijemu zahteva za izvršenjem pravnosnažne presude sud je obavezan da bez odlaganja kopiju zahteva prosledi tuženom koji može u roku od 8 dana da podnese prigovor, a u narednih osam dana sud je obavezan da donese odluku kojom donosi rešenje kojim uspostavlja pravni status tužiocu...

Predsedniku Upravnog suda sudiji jeleni Ivanović prosledili smo Zahtev za objašnjenje razloga što sud ne postupa u zakonskom roku, i zašto nije preduzeta nijedna radnja, kada zakon strogo određuje rokove postupanja suda. Za razliku od postupanja u ovom predmetu, nama je odmah prosleđen odgovor.

"...Povodom Vašeg pisanog obraćanja predsedniku Upravnog suda u vezi postupanja suda u predmetu Ui, broj 218/2106 godine obavešetavamo Vas: predmet koji je zaveden pod poslovnim brojem Ui 218/2016 po zahtevu stranke od 4. maja 2016. godine za izvršenje presude Upravnog suda U. 3656/2014 od 26. 03. 2016. godine, nalazi se u Pripremnom odeljenju suda. Nakon kompletiranja spisa predmet će biti iznet u rad sudiji izvestiocu i rešen prema redosledu prijema i u skladu sa programom rešavanja starih predmeta.

Radi objektivnog, pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti ukazujemo Vam na neophodnost poštovanja etike u komunikaciji, radi očuvanja ugleda, kako sudijske tako i novinarske profesije''. U potpisu stoji: Upravni sud

Čudno je to neko Pripremno odeljenje, kojeg nema ni u zakonu ni u poslovniku. Dakle, postoji odluka ovog suda, doneta nakon 26 meseci, ali, Bože moj, sada ide sve iznova. A sudu se ne žuri. Nije podnosilac jedini koji je umro ne dočekavši pravdu koju, po zakonu, mora da traži od ovog suda. Predsednica ovog suda je sudija Jelena Ivanović, odana današnjoj vlasti. Baš odana. U pismu koje smo dobili od sudija Upravnog suda, navodi se da su u odlučivanju po žalbama podnetim na rešenja opštinskih, gradskih, pokrajinske i Republičke izborne komisije, svi predmeti dostavljani predsednici suda Jeleni Ivanović, da je ona, često, menjala, pozivajući se na nepostojeću sudsku praksu, odluke sudskih veća donetih po žalbama političkih stranaka na odluke izbornih komisija. U pismu se opširno predstavlja ''lik i delo'' gospođe Ivanović. Njeno ''poslovanje'' i služenje vlasti opisaćemo u sledećem broju.

Dakle, kako se boriti protiv Upravnog suda? Treba ga što pre ukinuti, ili zakonom propisati drugačije kompetencije suda, odrediti prinudno uzimanje predmeta od upravnih organa, tako što bi, po nalogu suda, policija uzela predmet i prosledila ga sudu, što bi sud bio ovlašćen da odmah izriče novčane kazne u visokom iznosu za nedostavljanje predmeta od strane upravnih organa.

Kakav smisao ima presuda ovog suda doneta nakon tri godine? Pogotovu ako sud potom u istom roku izvršava svoju pravnosnažnu presudu?

Predsednica Upravnog suda Jelena Ivanović, u odgovoru magazina Tabloid, proglasila je Prijemnu kancelariju - Pripremnim odeljenjem. Objavljujemo sa sajta suda, odgovornost prijemne kancelarije

Prijemna kancelarija Šalter prijema Upravnog suda nalazi se u Sedištu suda u Beogradu, ul. Nemanjina br. 9, u šalter sali u sudskom holu pravo po ulasku u zgradu suda. Šalter je otvoren svakog radnog dana od 07.30 od 15.30 časova. Sudskim poslovnikom (čl. 114. st. 7.) određeno je da se inicijalni akt kojim se pokreće upravni spor predaje isključivo u Sedištu Upravnog suda. Zaposleni na prijemnom šalteru, u obliku službene beleške, primaju kratka saopštenja, izjave stranaka ili drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vraćena ili kada u njima nije naznačen dan dostave i slično. Sva pismena, pre razvrstavanja, overe se prijemnim pečatom sa datumom i satom prijema, a na pismeno dostavljeno na šalteru zaposleni stavlja prijemni pečat sa datumom prijema i naznakom u koliko je primeraka predat. Jedan primerak se ostavlja stranci. Pored lične predaje, u prijemnoj kancelariji se prima i sva pošta upućena sudu preko PTT službe.

A 1. Advokati vlasti

Posebna priča i tragedija srpskog pravosuđa su advokati! Većina njih su čisti proleteri, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, polovina nije platežno sposobna da izmiri članarinu prema advokatskim komorama, Upravi prihoda, zdravstvenim i penzionim fondovima...

Ipak, postoji mala grupa advokata, odana svakoj vlasti i spremna na saradnju sa policijom, koja ostvaruje ogromne prihode.

Prošle nedelje javila nam se gospođa iz Novog Sada, iz Policijske uprave Novi Sad, koja nas je obavestila da je policija privela dvoje advokata - Darka Milutinovića i Anu Petrović, koji rade zajedno u kancelariji izvesnog Nemanje Aleksića, advokata, koji ima kancelariju, prema imeniku advokata u Novom Sadu, ulica Železnička 38. Informator nas je obavestio da pomenuti advokat Aleksić u Novom Sadu predstavlja ''jakog čoveka'', koji radi za SNS, a što je potvrdio i na aprilskim izborima svoju privrženost Vođi.

Pomenuti advokat, i advokati iz njegove kancelarije, zastupaju 14 banaka koje imaju filijale ili ekspoziture u Novom Sadu, i uteruju dugove građana, koji nisu platili rate kredita. Po zakonu, taj posao rade privatni izvršitelji, ako postoji verodostojna isprava, ali to pravo nemaju advokati, osim ako nisu nemanja Aleksić. Dvoja advokata je, kako smo obavešetni, davalo građanima svoje račune na koje su plaćali dugove. Očigledno je da je neko jak intervenisao i njih dvoje se nije našlo iza rešetaka.

Pozvali smo advokata Anu Petrović, preko broja kancelarije gospodina Nemanje Aleksića. On se pravila da je veoma iznenađena, a na naše pitanje da li je privođena odbila je da odgovori, upućujući nas na '' šefa Aleksića"! Advokati su samostalni u radu, i oni su sami sebi šefovi. Ali, advokat Ana Petrović to, očigledno nije. Njih dvoje se sumnjiče da su varali dužnike UNI Credit banke iz Novog Sada.

U Osnovnom javnom tužilaštvu su odbili da nam potvrde da li je podneta prijava protiv ovo dvoje advokata. Portparolka PU Novi Sad Mileva Tomić je odgovarala - "...Nisam ja Mileva Tomić, zovite malo kasnije".

Za verno služenje SNS-u advokat Nemanja Aleksić je dobio 20 hiljada predmeta Nacionalna službe za zapošljavanje - Filijale u Novom Sadu. A uz njih idu i milioni dinara.

A 2. Zatvori puni, i mnogo koštaju

U Srbiji se u zatvorima na izdržavanju kazne nalazi armija od 14.500 građana, a to je dva promila našeg stanovništva. Ili, drugačije rečeno, od svakih hiljadu građana Srbije dva leže u zatvoru. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija zaposleno je 4.600 lica. Dakle, na jednog zaposlenog dolazi 3,2 zatvorenika, u proseku. To je čitav jedan grad. To je više građana neki što tri četiri manje opštine uzete zajedno imaju stanovnika.

Godišnje se iz Budžeta Republike Srbije za smeštaj, ishranu i čuvanje ovih 14,5 hiljada građana izdvaja 8,1 milijarda dinara ili oko 68 miliona evra. To je po jednom zatvoreniku godišnje 4.700 evra, mesečno 390 evra, a dnevno 13 evra. Izvršna vlast podnosi zakonodavnoj vlasti predloge zakona i drži se pravila da po svaku cenu, po mogućnosti, bez bilo kakvih izmena i dopuna, kao kroz „protočni bojler" propusti takav tekst zakona, a posebno da poslanici opozicije ne „proture" neki svoj amandman. Što se tiče ekonomske logike nema nikakve osnove da se po našim zakonima kršiocima zakona tj. osuđenicima obezbeđuje sve bolji komfor i sve kvalitetnija ishrana u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, pa starom pravopisu u zatvorima. Učiniš krađu, ili bilo koje drugo delo u nameri da sebi pribaviš korist, odeš na izdržavanje zaslužene zatvorske kazne i država, jadna dužna i ružna, ima obavezu da ti obezbedi besplatan smeštaj, ishranu i održavanje higijene. Za to bi seljaci svojim sinovima, pre rata, rekli: „Čuvaj sine ovaj državni hleb".

A 3. Država u službi Pere dilera

Slika korumpirane Srbije: ko štiti lokalnog kriminalca sa "međunarodnim ugledom"

Grupa otpuštenih policijskih službenika iz regiona Trstenika, Kraljeva i Vrnjačke banje, uputila je pismo Magazinu Tabloid u kome opisuju kako umrežena državna elita štiti jednog, njima očito važnog kriminalca koji debelim svotama novca potkupljuje lokalne policijske šefove, sudije i tužioce. Korupcija ide sve do najviših državnih organa.

Vest da je ovejani kriminalac iz Trstenika Petar Simonović, zvani "Pera Diler" u subotu 28. maja svojim džipom BMW na putu Kruševac- Trstenik u selu Osaonica usmrtio Vasilija Nikolića, oca petoro dece, a suprugu Milu teško povredio koja se bori za život u niškoj bolnici, ogorčila je stanovnike ovoga regina.

Droga i zelenašenje Petra Simonovića, poznato je u ovom kraju i vrapcima na grani. Do sada je ovaj kriminalac usmrtio tri osobe. Vlasnik je 15 stanova, više automobila, lokala, placeva, motora, čamaca...Osuđen je poslednji put pravosnažnom presudom za nasilničko ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda, opasnih po život, ali ni do današnjeg dana nije otišao na izdržavanje zatvorske kazne. Simonović ima pozamašni kriminalni dosije. Naime, još od 2003. godine on hara Pomoravljem i inostranstvom! Osuđivan je za iznude, a hapšen je i u inostranstvu zbog trgovine drogom. Sa P.D. iz Vrnjačke Banje hapšen je oktobra 20l2. godine zbog iznude i prebijanja D.K. (46) iz Kruševca.Takođe je, prilikom jedne rutinske kontrole, u pokušaju službenih organa da ga legitimišu, nasrnuo na policajca iz Trstenika i pretio mu smrću.

Zašto je on na slobodi nije tajna u ovom našem kraju, pogotovu u Trsteniku,Vrnjačkoj banji, Kraljevu i Kruševcu gde "ordinira" sa svojim kriminalnim pajtosima (28 registrovanih u policiji). Sve bi bilo drukčije da se sprovode zakoni ove zemlje, ali...

Najpre da krenemo od policije, koja ga štiti u Trsteniku, preko Tužilaštva i ne osnovnog već Višeg u Kruševcu od strane Miodraga Surle i kolege Miloša Bzenića u Kraljevu, inače iz Trstenika, pa je tim pre veza čvrsta! Prilikom vanredne kontrole operative PS Trstenik, tadašnji inspektor Mutavdžić dobija negativnu ocenu ed strane unutrašnje kontrole policije zbog "narušenih međuljudskih odnosa i povećane stope kriminala", dugo on biva unapređen u V.P. načelnika. Dok sestra Marija Spasić, počinje da radi u MUPU za vreme zabrane zapošljavanja, a dotična ima falsifikovane i lažne diplome a o njenom moralu ne treba ni govoriti...

Dakle, Petar Simonović, ovaj ovejani međunarodni kriminalac je štićenik određenih državnih organa, koji sve redom potkupljuje, počevši od MUP-a, Tužilaštva i suda, do političara...

Da ironije bude veća, supruga "Pere dilera" je rođena sestra inspektora Ace Mutavdžića, koji je na delu uhvaćen na benzinskoj pumpi u Vrnjačkoj Banji, gde je veću sumu službenih bonova menjao za dinare, nakon čega biva suspendovan...

Sve njih zdušno brane viši tužioci iz Kraljeva, koji inače putuje svakodnevno službenim kolima Trstenik-Kraljevo i obratno, svraćajući u svaki ugostiteljski objekat na tih 40 kilometara, gde ima ni manje ni više nego 29 kafana uz jednu "specijalnu" u Vrnjačkoj Banji!

Petar Simonović, zvani "Pera diler", zaštićen je i od strane pomoćnika direktora policije u Beogradu, nekada načelnika MUP-a u Kraljevu Rodoljuba Živkovića, a sve njih štiti Zagorka Dolovac,nedavno po drugi put izabrana na istu funkciju. Ovde se vidi umrežena državna elita koja štiti kriminalce, kao na primer samo u nizu jednog Peru Dilera u Trsteniku! Umesto da su svi u zatvoru i da vrate opljačkano, oni i dalje vršljaju po leđima jadnih građana koji jeda sastavljaju kraj sa krajem a kriminal cveta pogotovu u prethodnoj garnituri nekadašnje Vlade. A videćemo šta će sada uraditi ova Vlada od svojih obećanja, da li će stati na put kriminalu uz pomoć državnih organa ili će, kao i do sada, sarađivati sa kriminalcima.

U Trsteniku ima nas 37 časnih i poštenih policajaca koji smo ostali bez posla, zahvaljujući mafijaškom orkestru koji ovde hara.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane