Natrag

Nismo mi od juče

Knjige jače od lomače

Zoran D. Milojević

Gradska biblioteka "Vuk Karadžić" iz Kosovske Mitrovice! Velikomučenica Mati Biblioteka! Jedina, starostavna, životodajna matična biblioteka na Kosovu i Metohiji! Institucija srpske nacionalne kulture u zemlji matici srpske države!

Tridesetih godina prošlog veka, u svom nastajanju i procvatu, bila je darivana knjigama koje su joj poklonili Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj, Slobodan Jovanović, Aleksa Šantić, Branislav Nušić...Poslednjih godina mira pohodio ju je Stanislav Vinaver, tada zaljubljen u Mitrovčanku kojoj je posvetio svoja najlepša stihotvorenija. O toj ljubavi pisao sam u svom romanu "Žrtvovani" (2010. godine).

Kralj Aleksandar je spremao svoju prvu zbirku ljubavne poezije i iz kraljevske kuće je najavljeno da će zbirka biti prikazana i u biblioteci "Vuk Karadžić". Fašistički zlodusi su doneli smrt Kralju, a ja sam u svojoj radio emisiji pre petnaest godina, uz gosta iz kraljevske kuće, najavio zbirku pesama Kralja-pesnika...Ne znam šta kraljevska kuća čeka sa tom zbirkom?!

U vreme Drugog svetskog rata, tadašnji balistički prvaci a potonji članovi pokrajinskog i republičkog komiteta, Ali Šukrija i Salih Nuši, pisali su molbu mitrovačkom šefu Gestapoa, majoru Krausu, da se "posluže knjigama iz zaključane biblioteke, kako bi albanske kuće imale čime da potpale vatru i ogreju se"! Major Kraus je bio darežljiv...

Prvih posleratnih meseci, kada su kolašinski četnici postali partizani a balisti antifašisti, iz biblioteke su iznete knjige Grigorija Božovića, Slobodana Jovanovića, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Stevana Jakovljevića i drugih. Mnoge su se srpske i albanske kuće knjigama ogrejale. Mitrovački komunisti su se time javno hvalili!

Kad je Dobrica Ćosić istupio sa pričom o iseljavanju Srba, po naređenju Katarine-Cice Patrnogić, njegove knjige su iznete iz biblioteke i javno spaljene ispred hotela "Jadran" u Mitrovici i u centru Prištine. Nije spaljen jedino roman "Daleko je sunce"! U bibliotekama su sačuvani "Bajka" i "Deobe"! Komunisti su prosto obožavali da čitaju laži koje ih veličaju! U vreme divljanja NATO zveri, biblioteka je bila oštećena. I Albanci iz Žabarske ulice nisu skrivali "žeđ" za spaljenom srpskom knjigom.

Divna dama, Srpkinja, Kosovka-majka, plemkinja, tadašnja i današnja direktorka biblioteke, gospođa Olivera Stević, jurila je do Vladičinog Hana kamion u kome je neki neumnik spakovao stotine naslova koje je trebalo pretvoriti u oganj i vratila je knjige u Mitrovicu.

Posle bombardovanja, biblioteka "Vuk Karadžić" je smeštena privremeno u prostor tehničke škole, a sada je u renoviranom prostoru u blizini mosta na Ibru.

Otac me je 1960. godine prvi put uveo u biblioteku i učlanio me, uprkos tome što je naša kućna biblioteka bila bogata. Učio me: "...Moraš biti član biblioteke, nikad ne možeš imati sve knjige potrebne za život!". Sećam se da sam uzeo upravo pristigle "Drame" Miloša Crnjanskog, čija su dela tek tada bila dozvoljena za čitanje. Kad smo se doselili u Beograd, među raspakovanim knjigama moj otac je našao i jednu sa pečatom mitrovačke biblioteke. Zapretio mi je prstom i prvom prilikom odneo knjigu u Mitrovicu i isplatio moj nemar.

Šaleći se sa mnom, govorio mi je da loši đaci misle o knjizi ovako: "Knjigo moja, pređi na drugoga!"

U mladosti svojoj sam se osvedočio da je retko koja žena ponosna na bibilioteku svoga muža. Pre neku godinu, kupujući retku knjigu među onim prostrtim po trotoaru,osetio sam sažaljive i prekorne poglede ljudi oko sebe. Jedan je uzvikuno: "...Jablane (mnogi me još tako zovu!), ljudi nemaju za 'leba a ti bi knjige!"

Slovim kao pisac čiji je izdavač gradska biblioteka "Vuk Karadžić" iz Kosovske Mitrovice! Svako kuče najkuražnije laje iz svoje kuće. Tako je i sa mnom. Kad se iz moje kuće čuje moja reč, takva reč ima i teskobu i vedrinu. Tuđa reč se u tuđoj kući ponaša kao slepac u magli. Shvatiće to i Albanci.

Niko ne može do kraja spaliti ni knjigu ni reč u njoj! Niti će reč obezrečiti, niti će knjigu obesknjižiti!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane