Natrag

Razaranje

Da li se Narodni Muzej Pančevo pretvara u reciklažni centar svoje nepostojeće direktorke

Dani bola i alkohola

Šta bi sve trebalo reciklirati u slučaju Narodnog Muzeja Pančevo, gde je nepostojeća direktorka pronašla rame za plakanje, kakva je u svemu uloga opštinskog šofera i ko je rukovodilac reciklažnog centra Žutog preduzeća u Muzeju? Ko je u Muzeju izigravao Uroša Predića, kako se i zbog čega kod nepostojeće direktorke manifestuje daltonizam, kakva se dramska pantomima organizuje od muzejskog dvorišta do Karađorđeve ulice, gde je sedište udruženja Smrt alkoholu, kakva se tajna krije u plastičnoj flaši a ko je dvorski liferant brlje, kakva je međusobna sličnost ugostiteljskih ambicija nepostojeće direktorke i njene najbolje prijateljice, ko je dvorski liferant za fotografije, kome smetaju komšijske mačke I šta se dešava kada se zamuti vod? Na sva ova i neka druga pitanja odgovore je potražio Stanisla Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Otpad je svaki materijal, proizvod ili predmet koji posle svog korišćenja (kraja životnog ciklusa) postaje suvišan i neupotrebljiv. Bez dalje mogućnosti da zadovolji svoju upotrebnu vrednost on se odbacuje na smetlište tj.deponiju. Otpad sa kojim se najčešće, odnosno svakodnevno susrećemo je ambalažni otpad.

Termin reciklaža označava pretvaranje otpadnog materijala u novi proizvod i njegovo ponovno korišćenje koje doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine, uštedi energije i prirodnih resursa.

Reciklaža podrazumeva proces sakupljanja otpada koji je moguće reciklirati (plastika, aluminijum, staklo, papir, metal itd), zatim separaciju recikabilnog od ostalih vrsta otpada i sortiranje u podgrupe. Posebna je priča kada se ozbiljna ustanova poput Narodnog Muzeja Pančevo pretvori u reciklažni centar zahvaljujući nepostojećoj budućoj bivšoj direktorki koja je takođe, iako nije tako matora (1965. godište), zbog svoje nestručnosti, bahatosti, alkoholizma i svega ostalog poodavno spremna za odlazak na reciklažu ili makar na najmanje 10 seansi prekrajanja kod plastičnog hirurga, vaskularnog hirurga i ortopeda pošto je zbog preterane upotrebe došlo do zamora materijala, o čemu svedoče podvaljak, falte na vratu, sve drugo otromboljeno i visi na sve strane...U isto to vreme čvornovati prsti ukazuju na probleme sa bubrezima verovatno kao posledicu cirkanja, naravno nožice su otečene jer se uporno nose baletanke čime se sprečava normalna cirkulacija uz to nošenje baletanki pravi velike probleme sa statikom kičme i po svemu sudeći, ako već i nije počeće i da se krivi kičma. Ipak, i pored svih tih zdravstvenih problema, nepostojeća direktorka izigrava društveno odgovornu osobu što je jako pomodno, baš kao što je još pomodnija ekologija odnosno zaštita životne sredine a samim time i reciklaža.

Doduše nepostojeća direktorka je već napravila svojevrsan reciklažni centar za bivše ljude iz svoje prošlosti pa je tako naprasno osvanuo šofer iz opštine koji joj pruža rame za plakanje a uz to joj druka sve što je čuo vozeći funcionere, a po direktorkinom nalogu još ide uokolo i izigrava apologetu pričicom kako je ona puno postigla za Muzej, a osim toga još dodatno zarađuje vozajući uokolo muzejski kombi po Pančevu kako bi za noć muzeja dovukao posetioce i raznoraznu dečurliju pošto to niko normalan od muzejskih radnika nije hteo da uradi!

Inače, u Muzeju je formiran i svojevrsni reciklažni centar za članove Demokratske stranke čiji je osnivač i predvodnik izvesna Vanjetina Radenković koja je među svojim profesorima iz srednje škole bila i ostala kao primer vanredne produhovljenosti i velike inteligencije što su profanke nedavno pokazale kolutajući očima!

O tome da je reciklažni centar itekako aktivan najbolje govori činjenica da je na nedavnu izložbu "Još jedan pogled na Uroša Predića", koja je održana u prepolućenoj svečanoj sali Muzeja u kojoj je jedva desetak slika bilo pokačeno na panoe prefarbane po 237. put, dovučen izvesni Strahinja Blažić, nekakav glumčić koji je glumu završio na još nekakvoj privatnoj akademiji umetnosti a koji sada drži nekakvu glumačku školu u Batajnici da uokolo paradira obučen u redengot i izigrava Uroša Predića a veza sa reciklažom je činjenica da je na već spomenutoj akademiji angažovana najbolja prijateljica nepostojeće direktorke odnosno smenjena direktorka Kulturnog centra Pančeva i smenjena većnica za kulturu Jasmina Večanski tj. nestranačka ličnost na kadrovskom spisku višekratno recikliranih ostataka Demokratske stranke!

Naravno, pošto je reč o krajnje "kapitalnim" kulturnim manifestacijama koje se održavaju u Muzeju, sve je propraćeno i kapitalnim predstavama koje priređuje sama nepostojeća direktorka koja kada je u elementu ide redom i cmače sve po redu šireći pri tome propratne miomirise nastale stomačnom preradom alkoholnih derivata , baš kao Superhik u stripu Alan Ford!

Inače, navodna enormna neposećenost poslednjih manifestacija postignuta je tako što je nepostojeća direktorka dala naredbu da svi podređeni obavezno prisustvuju svim događajima pošto to manje više nikoga u gradu ni ne zanima a pošto je takva situacija onda je solomonsko rešenje pronađeno tako što se u poslednjem momentu pod prinudom dovlače učenici iz raznih škola po periferiji grada koje sve to zanima kao lanjski sneg!

Već duže vreme kod nepostojeće direktorke sve više su prisutni znaci sve jačeg daltonizma pošto ona ne razlikuje sivu boju od zelene, pa prljavo sivu salu kraj klozeta u prizemlju, stalno naziva smaragdnom sobom što pokazuje da po običaju pojma nema o čemu govori i da, pored ko zna koliko skupih pari naočara koje ima, očito ne vidi! To ni najmanje ne čudi jer je opšte poznato da se delimični daltonizam javlja kao posledica preterane konzumacije alkohola!

Sve češće se u Muzeju može videti dramska pantomima čiji bi tekst otprilike išao ovako: nasred grada čađava mehana, iz nje viri glava rasčupana, levo desno nigde moga stana, oj ulice i ti si pijana...Naime, radi se o tome da nepostojeća direktorka ne izlazi iz kafane već iz Muzeja koji je pretvoren u sedište udruženja Smrt alkoholu. Podsećanja radi, nepostojeća direktorka, dok nije postala direktorka, godinama je od noćnih čuvara kupovala 2-3 litre rakije nedeljno za svoje pare, a sada državnim parama kupuje daleko više svega i svačega za celu bulumentu. Osim toga trenutni liferant rakije za ličnu upotrebu je muzejski pedagog pred penzijom Olivija Sladojević, koja je godinama po muzeju skupljala plastične flaše od pola litre u kojima je njen muž za pojasom unosio rakiju radi prodaje u Rafineriji nafte Pančevo.

Sada nepostojeća direktorka šeta po muzeju noseći sa sobom plastičnu flašom od mineralne vode ispunjenu vatrenom vodom izigravajući trezvenjaka šireći za sobom trajan mirisni trag omoljičke brlje, pa kada se dobro nalije i obloče, onako naćefleisana dotetura u muzejsko dvorište gde drži parkiran auto koji ne može da upali a još manje da vozi pa se zato lepo peške uputi kući 400 metara dalje, u Karađorđevu 15, a usput pravi osmice dogegajući se nekako do stana u koji stigne uglavnom u večernjim satima...Onda sabajle negde oko 9-10 sati zbog nedostatka kola koja su ostavljena u muzejskom dvorištu mora onako mamurna jopet peške da ode na posao...

Čini se da apsolutno niko više ni za šta ne zarezuje niti primećuje ofucanu gazdaricu", bivšu verenicu poznatog paora čim ona opstaje na mestu direktora, a verovatno će završiti kao pijana propala balerina uz reprodukciju pijanog broda u podrumu, a može biti i u klozetu pančevačkog muzeja koji će po ugledu na njenu najbolju prijateljicu i muzeološku Big Mamu Menkovićku, biti sjajan ofis za nekog kustosa koga bude naciljala kroz alkoholom zamagljen pogled.

Ekskluzivna menza za kurve

Druženje sa Mirjanom Menković joj je donelo neviđen ugled u sektoru kulture te bi trebala još za života biti izlivena u bronzi kako bi uz statuu Rokija Balboe postala jedna od najapsurdnijih spomenika dignutih u našoj otadžbini. Naravno, mnogi su fascinirani čudesnim idejnim projektima koje ova žena smišlja, pre svega u pretvaranju muzeologije u ulicu pod demokratskim izgovorom javnog mnjenja osobito žute boje pošto se žutica u našem društvu začela i raširila na ulici odakle su uličari zaposeli sve pa i kulturu, ali pošto već ima nekoliko tako obdarenih žutih faca u kulturi, uskoro, kulture neće više ni biti o čemu najbolje govore poslednji pseudougostiteljski poslovni potezi , kako nepostojeće direktorke pančevčakog muzeja, tako i njene duhovne Big Mame, Mirjanetine Menković koji samo pokazuju šta se dešava kada neko pojma nema o muzeologiji ali jako dobro poznaje kafanu, krkanje, lokanje i antropološka istraživanja muške anatomije!

Uostalom, ugostiteljsko antropološke pretenzije buduće bivše direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković i njene ekipe uvlakača, oličene u doživotnoj rekonstrukciji Manakove kuće, koja je napokon otvorena sa ciljem da postane navodni turistički brend u kome će biti otvoreni ekskluzivni ugostiteljski sadržaji primereni ovako ekskluzivnoj lokaciji, odnosno menza za kurve iz Picinog parka i drugih obližnjih štajgi, imala je svoju predigru pre dve godine. Tada je nepostojeća direktorka otvorila birtiju sa šankom usred muzeja Pančevo kako bi se time napravilo omiljeno stecište pančevačkih pseudokulturnih radnica a naravno je sve išlo preko svastike direktorkinog kućnog ljubimca a školskog druga iz pančevačke Govnazije koja je inače bila i ostala rasadnik pančevačkih puvandera, da bi se na kraju ispostavilo da je i kafana neslavno propala na veliku žalost ostalih kućnih ljubimaca nepostojeće direktorke pančevačkog muzeja koji su nakon toga veoma retko imali priliku da drndaju džez uz hektolitre piva i ostalih tekućina.

Ipak, sticajem okolnosti, nedavno je u muzejskom dvorištu ponovo napravljena monumentalna pijanka sa točionicom piva i frižiderom sa pićem u organizaciji muzeja povodom prezentacije kotorskog Dečjeg pozorišnog festivala, što naravno sa muzejem ima veze kao dupe i milihbrot, a sve je počelo još u ranim popodnevnim satima kada je usred dvorišta zapaljena prava lomača na kojoj se kasnije pekla enormna količina raznoraznih mesišta, pijanka je uz živu svirku trajala do 1 sat ujutro, nakon čega se ekipica predvođena nepostojećom direktorkom, piljarkom Vanjetinom Radenković i slikarkom Gordanom Stojanov uputila na dalje lokanje van muzeja da bi se na kraju toliko oblokale da su sva kola ostala celu noć u muzejskom dvorištu pošto vlasnice nisu bile u stanju da dođu po njih!

Stoga ni najmanje ne čudi da nakon ovako burnih noći nepostojeća direktorka često ide po muzeju puštajući čudesne zvuke kao posledicu lokanja i krkanja moguće i preostalih čvaraka od bivšeg švalera a o njenom stanju najbolje govori nedavni događaj kada joj se obratio jedan posetilac sa „dobar dan" na šta mu je ona odgovorila „nazdravlje"!

Doskorašnji miljenik nepostojeće direktorke Dulence Belić nedavno prodao dva traktora, verovatno da bi finansirao piceriju "Modena" 1988. i još što šta što je donosio svakih par dana u ostatke pančevačkog muzeja da bi sada završio na reciklažnoj deponiji nepostojeće direktorke što se pokazalo pre desetak dana kada je Belić došao u Muzej tražeći nepostojeću direktorku koja za njega nije bila u muzeju, da bi otišao neobavljenog posla i sedeo sat i po u obližnjoj piceriji "Porto" čekajući je da bi n akraju odustao od ćorava posla i otišao dalje!

Sve u svemu, u najskorije moguće vreme, za očekivati je novu izložbenu postavku i to eko izložbu koji bi priredila nepostojeća direktorka poznata pod umetničkim pseudonimom BMW Ceca, koja bi trebala da ima poučan karakter jasno vidljiv iz samog naslova projekta koji bi se trebao zvati Pražnjenje pivskih i rakijskih flaša pre reciklaže!

Nekontrolisano širenje virusa

Naravno, ovako kapitalnu umetničku instalaciju trebao bi da otvori neki doktor alkoholnih nauka, a kao prateću manifestaciju trebalo bi organizovati takmičenje pod radnim nazivom Superhiku u čast, u kome bi se svi članovi Velike alkoholne lože nepostojeće direktorke takmičili u proizvodnji alkoholnih isparenja i daljinskom trovanju a sve bi bilo propraćeno video instalacijom i posebnim projektom izložbe fotografija grimasa članova velike alkoholne lože nastalih pod dejstvom alkohola a autor ove izložbe trebao bi da bude ni manje ni više nego izvesni Vladimir Kajlovic, navodno „proslavljeni" pozorišni i filmski pregalac, sa navodnom stranom diplomom, inače uzurpator nevladine organizacije Panart a po vokaciji dvorski liferant nepostojeće direktorke za sve moguće i nemoguće usluge, uključujući tu i izradu i web hosting diletantske web strane muzeja na koju je nedavno nakačio i nekakav virtuelni muzej za koji muzej Kajlovcu plaća honorar za izradu fotografija jer muzejski fotograf nema stranu diplomu pa je po mišljenju nepostojeće direktorke nestručan!

Sve u svemu, sasvim je jasno da je ovde apsolutno sve, baš kao i u Etnografskom muzeju, jako dobro prilagođeno upravo za lopovsku elitu te su ova dva muzeja postali institucije novonastale sekte OVIP (čitaj unazad), a moguće je i drugo rešenje za ovu skraćenicu: Opšte Virusni Idiotizam P...e (dodati po želji). Ali u konkretnom slučaju, s obzirom na opštu situaciju, ne može se reći i Pančeva, pošto je grad u kome je virus laboratorijski nastao, zapravo Beograd, a sve je zakuvano u kafani Rotari kluba u majke Jevrosime 23. a nastavljeno u Litl Beju u Dositejevoj ulici ili kakogod već...

Na žalost, dotična virusna zaraza se nekontrolisano širila. Dotična sekta je širila svoju doktrinu neslućenom brzinom predvođena dr Tatjanom Cvjetičanin a nakon njene smene sve je u veliko stilu obnovila Mirjanetina Menković te jee zaraza po kulturi raširila krila i preti da dobije globalan kafansko žderački izgled!

Budući bivši direktor uređuje svoje sledeće prebivalište po svom ukusu, kako bi što prijatnije provodio preostale mesece radnog života po zasluzi. Tako je nepostojeća direktorka poznata i kao Cvele naveliko preuređivala nekadašnji zatvor u muzejskom podrumu a Mirjanetina Menković preuređuje jednu odaju u kojoj će, barem po njenom, boraviti sa radnicima avetinjskog muzeja u Prištini, ali najverovatnije će se pridružiti Cveletu da zajedno dele krišku hleba u zatvoru u kome umesto čvaraka čuči pozamašna zatvorska bubašvaba što samo nagoveštava budući čisti kanibalizam ali šta je tu je snaći će se valjda sproću dotičnog seksa, bre!

Nećemo sada nagađati kako će se u zatvoru slagati dve dame napaljene na seks alkohol i veliko ždranje, ali moraće pre odlaska tamo da obezbede topao veš jer u zatvoru u Pančevačkom muzeju nema grejanja, nema prozora, a nema ni vode, već se za velike i male potrebe koriste kible, nadamo se ne one iste koje se podmeću pod krov koji i dalje prokišnjava!

Lako se može desiti i to da vrlo skoro za preuređenje muzejskog zatvora bude angažovan izvesni Nebojša Jeremić, nesuđeni kuvar pasulja sa suvim rebarcima Menkovićkine nesuđene birtije „Kod Gice Prasice. Jeremić je u hijerarhiji Menkovićkinog harema poznatiji kao Zumbul-aga koji je prošle godine uzeo preko pola miliona samo za struganje muzejskih ulaznih kapija, pri čemu je čitav hol prekrio strugotinom a za ovu godinu je nepostojeća direktorka prekoredno planirala da straći još jedno milionče na hoblovanje dvorišnih prozora i kapije, umesto čega bi naredni direktor trebao da preusmeri Jeremića na uređenje muzejskog zatvora nakon čega bi idealno bilo zaključati vrata i iza njega, Menkovićke i Bemwejke i potom baciti ključ!

Napisaće Cvele elaborate i projekat, te će sve to dobiti kulturološki okvir kako već dolikuje našoj rijaliti-pink kulturi po sistemu: nek crknu dušmani mi se jebemo i na TV javno pa nek deca učeee...E pa kome je krivo neka ne radi u kulturi...Ima i drugih poslova za umetnike, naučnike i sličnu sortu...Nek čuvaju ovce ko ona magistarka o kojoj sve novine pišu kako bi naterali učenjake na planine jer tamo nema zime i ima sira...

Ko će prvi napisati doktorat na tu temu pitanje je sad?

Nepostojeća direktorka Cvele svoj prvi doktorat ili postojeća direktorka Mirjanetina Menković svoj drugi, jal pit, jal nepit,pitanje je sad...koje muči oronuli mozak prve bivše dame paorske elite, a sadašnje buduće bivše direktorke Svetlane (to je ono sto svetli kao sveća pa neki pomislili da je i ona svetla i sveta pa je ustoličili) M...poslednjih tridesetak godina poznate u društvenom kupleraju kao BMW Ceca.

Inače, po svom starom dobrom običaju nepostojeća direktorka je uspela da se posvađa apsolutno sa svima po redu, počevši od samog komšiluka muzeja sa kojim se već dve godine vodi svojevrsni rat oko mačaka, zatim sa većinom kolega iz drugih muzeja a veliko finale je bio skandal oko stručnog zvanja direktora gradskog Muzeja u Vršcu Milana Filipovića.

Što se mačaka tiče nepostojeća direktorka se u svemu ugledala na svoju veliku muzeološku mamu Mirjanetinu Menković po čijem je nalogu ekspresno otrovan muzejski mačak u Etnografskom muzeju a mačkovu agoniju je prokomentarisala rečima „kako mačak lepo spava".

Za razliku od ovog muzeja, podrumi pančevačkog muzeja su neupotrebljivi i dan danas su prepuni vlage i memle a prozori su najvećim delom porazbijani i iz njih u same muzejske hodnike i kancelarije neometano naviru invazije miševa i pacova o čemu svedoče brojne mišolovke postavljene čak i u stalnoj postavci!

Srećom zahvaljujući takvom stanju prozora doskora su u podrume neometano ulazile i mačke koje su hranile komšinice iz susednih zgrada, i masovno tamanile muzejske pacove, doduše obične a ne dvonožne. Elem nepostojećoj direktorki je iz nepoznatih razloga i to zasmetalo pa je dala nalog da se svi otvori na podrumima hitno pozatvaraju nakon čega je od gladi i žeđi pomrlo više susedskih mačaka pošto nisu mogle da izađu napolje. Naravno uredno je vođena evidencija crkotina koju je vodio sin muzejskog pedagoga Olivije Sladojević koga ona pokušava da ubaci na mesto noćnog čuvara iako nema protivpožarni ispit i dozvolu za nošenje oružja a nepostojeća direktorka sada komšiluku preti trovanjem svih preostalih mačaka!

Inače isti taj komšiluk je hteo ne hteo praktično redovan svakodnevni svedok dolaska kojekakvih besnih kola pa se pre neki dan u obližnjem supermarketu Gomex naveliko pričalo o mogućim direktorkinim jebačima, pošto je isti taj komšiluk pre tri godine bio svedokom i unošenja kreveta u kancelariju iste te nepostojeće direktorke!

Naravno, šlag na torti su predstavljala dva nedavna skandala koje je nepostojeća direktorka priredila iz čiste pakosti. Predigra se dogodila kada je nekakva prijateljica nepostojeće direktorke tražila od autora izložbe "Graditeljsko nasleđa u delima umetnika" da je kao zadušnu babu posebno naokolo voda što je on sa pravom odbio nakon čega je nepostojeća direktorka naredila skidanje I izbacivanje izložbe. Ipak daleko veći skandal priredila je direktoru Gradskog muzeja Vršac, Milanu Filipoviću koji je nedavno došao u ostatke pančevačkog muzeja radi dogovora sa višim kustosom Srđanom Božovićem oko izbora teme za izradu habilitacionog rada i dogovora o Božovićevom mentorstvu.

Filipović se sreo i sa nepostojećom direktorkom koja je dobila pravi napad besa i histerije nakon čega je momentalno zabranila Božoviću svako mentorstvo pošto je davanje mentorstva po njoj u nadležnosti muzeja a ne stvar ličnog dogovora autora rada sa mentorom čime je samo pokazala do koje mere ide njena manija za šikaniranjem, ponižavanjem, dominacijom o čemu takođe svedoče i njene sumanute ideje po kojima je ona ta koja određuje da li neko uopšte ima pravo da se sa projektom javi, zatim da zabranjuje autorima projekta njegovu realizaciju, stručno usavršavanje a sve takve svinjarije naučila je kod svojih prijateljica neradnica u Etnografskom Muzeju predvođenih Mirjanetinom Menković koje su pojedine muzejske savetnike pretvorile u daktilografe. Sve zato jer je njihovim visočanstvima bilo jako teško da rade svoj posao za koji decenijama primaju platu.

Ta bahatost potiče još iz mladosti o čemu svedoče sećanja njenih školskih drugova koji se jasno sećaju da je recimo odrastala na panjevima u naselju Tesla gde se naveliko vaćarila i kasnije jebuckala da bi tokom usmerenog obrazovanja ostala zapamćena po tome što je neprestano spopadala tadašnje profesore Savu Škundrića i Peru Poznatova da bi se na fakultetu bacila na šarmiranje Nikole Pavkovića. Sada, kada je vreme učinilo svoje, jedino je ostala patološka ljubomora na sve i svakoga i prazna i lažna biografija navodno velikog muzeologa bez ijednog objavljenog naučnog rada, lenčuge, štetočine, foliranta koja godinama nije dolazila na posao zbog navodnog stručnog usavršavanja i lažnog bavljenja diplomatijom koja je samoj sebi pisala preporuku za nepostojeće radno mesto naučnog saradnika. Uglavnom, najbolju definiciju nedavno je u drugom kontekstu dao Stipe Mesić: Kad se zamuti voda, govna isplivaju! A ovde nikako da se ispere žuta boja!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane