Do koske

Zašto je smenjen jedini preostali karijerni srpski diplomata

Novi mandat Ane kurtizane

Kad bi kakvu dvorsku kurtizanu morao negde da udomi zbog "nenadane trudnoće", srpski Knjaz Miloš, sklon jednostavnim rešenjima, ponudio bi je oficiru "kome se omaklo". Tako bi o jednom trošku zbrinuo i nasušnu vojničku potrebu za ženidbom i koliko-toliko spasao izgubljenu čast posrnule dvorske gospođice. Na dvoru bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića stvari su funkcionisale tako što je on svoje kurtizane slao u diplomatiju. Ova, još od Miloša nezapamćena sklonost ka zbrinjavanju lakih žena koštala je državu Srbiju i njene građane poprilično para i blamaže. Borisa je nasledio Neverni čiča Toma koji, kad isuče svoj jatagan i omasti brke, svoje konkubine snabdeva diplomatskim pasošem, livorom sa dozvolom, da čuvaju svoju čestitost samo za njega. A, eto, čiča Toma izađe ponekad i u susret svom prethodniku, na veliku sramotu Srbalja

Milica Grabež

Prošle nedelje po hitnom postupku, bez najave, bez ''pozivanja na konsultaciju'', bez sprovedenog izviđaja i postupka, opozvan je srpski ambasador pri Evropskoj uniji u Briselu Duško Lopandić. Reč je o karijernom diplomati, pristojnom čoveku, jednom od malo preostalih u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz bi morao da potpiše predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je samo šturo, preko kabineta, odgovorio da je ambasador Lopandić pogrešio što nije sprečio održavanje izložbe, koju su hrvatski parlamentarci otvorili u holu Evropskog parlamenta, posvetivši je Alojziju Stepincu, za Srbe ratnim zločincem, a za Hrvate blaženim kardinalom, koji je u postupku beatifikacije, da bude proglašen za sveca.

Ukazom pomenutog Nevernog čiča Tome, koji je svoje kurtizane spakovao i zbrinuo diplomatskim pasošima i privilegijama, mada neke od njih ni pismo majci nisu kadre da sroče, za novog ambasadora Srbije u Briselu imenovana je Ana Urošević Hrustanović karijerna kurtizana iz vremena Borisa Tadića. Neverni čiča Toma se potrudio da saopšti da će na mesto ambasadora u Rimu, koje ostaje upražnjeno odlaskom karijerne kurtizane Ane, biti imenovan diplomata Goran Aleksić, sestrić drugarice Jovanke Broz, koji je ''na raspolaganju'' skoro dve godine, od kada se saznalo ko mu je tetka.

Sve aktere ove tragikomičnosti trebalo bi po goloj guzici išibati i poslati u Padinsku Skelu, na branje kukuruza. Sezona srpske diplomatske sramote počela je već dolaskom DOS-a na vlast. Ana Urošević, snaha bivše dogradonačelnice Radmile Hrustanović, bila je sa 22 godine života portparolka u Ministarstvu odbrane, u vreme kad je Tadić bio ministar. U Ministarstvu odbrane su Ana i Boris često ukrštali rukavice, mlatili se, psovali, gađali...Tadićeva konkubina je tvrd orah, luda k'o i Boris.

Ostala je trudna sa svojim, do tada tajnim ljubavnikom, Borisom, "prvim među jednakima". Kako predsednik ima "izbalansiranu" težnju i za ženama i za muškarcima, ovo ovako nije smelo da ostane. Hitno je pronađeno rešenje! Nemajući drugog izlaza, poslušna dvorska dama Ana Urošević pristaje da se reši problema, a za uzvrat od počinioca ove nesmotrenosti najpre dobija mesto prvog sekretara Ambasade Srbije u Italiji! Sa 27. godina života.

Naravno, u međuvremenu se među njima razbuktao pravi ljubavni rat, prepun svađa, tuča i raznih drugih obračuna iz strasti. I to usred Rima, gde kamera SICMI prateći po Rimu Borisa i Anu u slobodnoj šetnji, često beleži njihove svađe, tuče, nemile scene.

U Rim je gospodin Tadić putovao kad mu je volja, nikom ne podnoseći račune. Ustvari, puneći svoje račune po bankama u Rimu, želeći da jednog dana i on postane kao Berluskoni! Opisivači njegovog lika i (ne)dela tvrde da je bivši predsednik ''težak'' dve milijarde. Da je nastavio da vlada, sigurna sam da bi brzo sustigao Mubaraka, Ben Alija i druge desperadose.

U svojoj 32. godini Ana je dogurala do mesta ambasadora! Njena svekrva Radmila Hrustanović upućena je za ambasadora Srbije u Bratislavu, gde je odradila pun mandat, držeći u svom kabinetu sliku Ernesta Če Gevare. Radmile se sećamo kao gradonačelnice Beograda, koju su radikali, a sadašnji naprednjaci, optuživali kao najvećeg lopova u istoriji ovog grada.

Zaklinjući se na večnu vernost svom šefu Miodragu Rakiću, Vučić je sve do današnjeg dana držao Anu na mestu ambasadora Srbije u Rimu, na našu veliku sramotu. A, Ana, osim što brižno pazi o računima svoga knjaza Borisa, umela je da dočekao i zeta Jorgovanke Tabaković, Nemanju Sekicog, za koga se udala Jorgovankina mezimica Ivana. Zetu je, ljubi ga majka Jorgovanka, preko Podgorice, avionom, poslala pola miliona evra da kupi stan i da ima za kokain. Nemanja šmrče samo kokain, a Ivana mu pomaže.

Sekretar ambasade u Rimu Nemanja Sekicki se toliko ušmrče da leluja ulicama Rima, kao cvet. Ali, razume njega njegova drugarica ambasadorka. Pošalje ona njega malo u Novi Sad, kod oca njegovog, da se malo ''izduva''. Pa da se vrati, ponovo da duva, do mile volje..

A kada je prema Jorgosu Tominom tako bila nežna, red je i da Neverni čiča Toma potpiše ukaz, da je pošalje u Brisel, da i tamo radi za njihovu stvar! Ako propadne Ana, propašće i Evropska unija, a u Briselu ima puno Alahovih sledbenika, može neki od njih da natakne uvek zanesenu ambasadorku Srbije, koja može da isturi, umesto svojih grudi, novo prezime Hrustanović, da se pozove na muževo poreklo, da postane njihova miljenica.

Šta normalno napisati, na kraju ovog teksta?

Bolje bi bilo da uzmem šamlicu, da dođem ispred zgrade Predsedništva, i iz sveg glasa pozovem Nevernog čiča Tomu, i da mu, ako se pojavi, kamenom razbijem njušku. Sa besprizornim skotovima, kao što je on, može se razgovarati samo silom. Oni drugi jezik ne razumeju. Zato ih, kao nikog pre njega, čuva bataljon vojnih specijalaca.

Glosa

Iskreno se nadamo da evropski komesari neće dati agreman ovoj Borisovoj kurtizani i da će nas na taj način spasiti velike diplomatske blamaže

Glosa

Nekadašnji političar Zoran Čičak, napisao je na svom Tviter nalogu: "...Ana Hrustanović (1980) ambasador Republike Srbije u Italiji, prima mesečno 661.121 dinara" (plus plaćene troškove stanovanja, prevoza, posluge...)