Natrag

Stav

FIAT - FCA

Branko Dragaš

Kada sam pre dve godine analizirao bilanse Fabrike automobila u Kragujevcu za 2011. i 2102., nagovestio sam da se fabrika dramatično zadužuje, da je takvo poslovanje dugoročno neodrživo, da će Kompanija morati da počne da otpušta radnike, da je država uložila neverovatnih 418.679.557 evra, za taj iznos smo mogli sami da podignemo našu fabriku automobila, kako sam predlagao, prema Studiji koju smo radili 1999. godine, Italijani nam nisu trebali, mogli smo da izbacimo platformu za četri nova modela, da zaposlimo 5.200 ljudi u fabrici i 100.000 kooperanata i da proizvodnju dignemo na 150.000 automobila godišnje.

U zaključku analize sam izneo da strategija FIAT-a nije dobra, da je menadžment u Italiji izneo stav da ih ne interesuje proizvodnja malih automobila, što je direktan udar na fabriku u Srbiji, da su usmereni na luksuzne automobile i napisao sam da će se, posle isteka desetogodišnjih privilegija 2017, dobijenih od strane korumpiranog režima u Srbiji, FIAT povući, jer neće imati više nikakve interese da radi u Srbiji. O kakvim privilegijama se radi najbolje je da citiram odredbe ugovora, za sve one neverne građane, koji i dalje veruju samo izdajničkom režimu: u skladu sa Ugovorom i Podsticajnim planom, Društvo ima pravo na različite podsticajne mere i izuzeća od plaćanja poreza.

Neke od njih uključuje i sledeće : nadoknada doprinosa koji se plaćaju za sve zaposlene, poresko oslobađanje na osnovu lokalnih zakona (porez na nekretnine, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez na prikazivanje zaštitnog znaka, itd) subvencije za investicije, uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela, pomoć za obuku, izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja, podsticanje subvencije odobrene po principu „staro za novo" , "smanjenje cene energije, ITD...".

ITD znači da će biti još i drugih privilegija koje je Kompanija dobila političkom samovoljom totalitarne vlasti i koja je Kompaniju dovela u privilegovan položaj u odnosu na druge kompanije na tržištu. Zašto su FIAT-u date tolike povlastice? Zašto na deset godina? Zašto im je poklonjena infrastruktura?

Zašto su oni postali većinski vlasnici kompanije u kojoj je država najviše uložila? Troškovi zarada svih zaposlenih u 2012. iznosili su 1,436 milijardi dinara, što je 3,13% rashoda Kompanije, mada bi normalan standard bio da se taj procenat kreće oko 12%, što dokazuje da su naši radnici slabo plaćena radna snaga, posledica nakaradne ekonomske politike u kojoj se svi naši premijeri hvale kako je naša radna snaga jeftina i pozivaju strance da dođu da nas eksploatišu. Istovremeno, troškovi za eksperte i konsultante su iznosili 2,044 milijarde dinara, mnogo više nego za sve godišnje plate zaposlenih, što je dokaz da se novac izvlačio iz Kompanije.

Za taj izvučeni godišnji novac u iznosu od 18 miliona evra, moglo se godišnje zaposliti 4.498 novih radnika u nekim drugim privatnim fabrikama, koje bi plaćale porez, koje ne bi bile privilegovane i koje bi doprinosile porastu BDP države.

Sredinom ovoga meseca je Kompanija obavestila javnost, na opšte zaprepašćenje političkih diletanata, da otpušta 1.500 radnika, jer je došlo do značajnog smanjivanja proizvodnje, zbog pogoršavanja uslova na svetskom tržištu. Ako se poslovodstvo FIAT-a u uslovima razarajuće svetske ekonomske krize, koja ulazi u svoju drugu fazu, orjentisalo da, umesto jeftinih automobila za sve siromašniju srednju klasu, počne da proizvodi automobile za sve manju i sve bogatiju kastu bogataša, kastu koja je ograničena, zatvorena i izbirljiva, onda je sasvim normalno da dođe do drastičnog pada proizvodnje i da fabrika u Srbiji rizikuje da bude zatvorena.

Pogledajmo bilanse za 2013, 2014 i 2015 godinu, kako bismo utvrdili koje su tendencije u poslovanju Kompanije. Troškovi materijala su ostali izuzetno visoki -83% poslovnih rashoda, što je potvrda one moje teze, iznete u ranijim analizama, da većinski vlasnik koristi jeftinu radnu snagu, infrastrukturu, državne podsticaje i sve moguće privilegije, ne plaćanje poreza i doprinosa, da izvuče veliki kapital iz ovog štetnog državnog aranžmana, iz ovog LON posla, koga finansiraju poreski obveznici Srbije.

RAST zaduženosti i gubici uvek ostaju prevarenoj državi, dok se čitav profit seli van Srbije, uz posredovanje političara na vlasti, koji su plaćeni da šire marketinške laži o poslu stoleća. Troškovi zarada u iznosu od 3,12 milijarde dinara, mada dvostruko povećani u odnosu na 2012., realno su pali sa 3,13% rashoda na 2,27% rashoda, što znači da su radnici više radili, ali su, shodno neoliberalnom načelu, bili manje plaćeni. Poslovni prihodi su pali sa 171,36 milijardi dinara 2013. na - 139,58 milijardi dinara 2015., što je pad od 19% i posledica je pada prodaje. Finansijski prihodi u 2015 su bili 5,29 milijardi dinara, dok su finansijski rashodi, zbog velike zaduženosti, bili 7,15 milijardi dinara.

Gotovo isti odnos je bio i 2013. godine, ali je 2015. godine zaduženost Kompanije smanjena za 40%, što je dokaz nepovoljnih uslova pod kojima su uzimani finansijski kratkoročni krediti i tako se finansijski rashodi nisu značajno smanjili. Obrtna imovina Kompanije je smanjena sa 30,95 milijardi u 2013. na - 18,5 milijardi dinara u 2015 godini.

Uprkos smanjivanju ukupnih obaveza sa 121,2 milijarde dinara u 2013 na - 83,62 milijarde dinara u 2015. godini, iznos obaveza je 4,6 puta veći od obrtnih sredstava u aktivi Kompanije. To znači da ukupan kapital od 27,14 milijardi i ukupna obrtna sredstva, sve pod pretpostavkom da na zalihama postoji roba i da su potraživanja prodaje realna i naplativa, u iznosu od 18,5 milijardi nisu dovoljna( 27,14+18,5= 45,64 milijardi dinara) da pokriju ogromne obaveze i da taj manjak u bilansu stanja iznosi, najpovoljnija varijanta, čak - 37,98 milijardi dinara.

Ukupne, dakle, obaveze kompanije su 83,62 milijarde dinara ili - 691 milion evra. Kako će kompanija da vrati tako velike obaveze, ako se proizvodnja smanjuje, poslovni prihodi drastično padaju i radnici se iz proizvodnje otpuštaju? Da li imamo isti scenario kao sa SARTID-om, kada su se vlasnici Železare menjali i ostavljali sve veće gubitke državi, koja je te gubitke preuzimala na sebe i kompaniju bez obaveze ustupala novim stranim kupcima, koji su ponovo pravili velike gubitke, koje je država, opet, pokrivala? Poseban problem Kompanije je struktura kratkoročnih obaveza, koji su dostigli iznos 57,28 milijardi dinara, obaveze iz finansijskih kredita do godinu dana i obaveze prema dobavljačima, dok su dugoročne obaveze 26,34 milijarde dinara i takva loša dugoročna struktura obaveza, u slučaju da nastane bežanija iz Kragujevca, može da dovede do trenutne blokade od strane poverilaca i vrlo brzog bankrota Kompanije.

Iz neraspoređenog dobitka u iznosu od 6,7 milijardi dinara može da se pokrije nagomilani gubici u iznosu od 5,9 milijardi dinara, tako da ostane svega 0,8 milijardi dinara za pokrivanje neto obaveza Kompanije u iznosu od 37,98 milijarde dinara. Više je nego jasno da Kompanija nema nikakvog izgleda da preživi i da će se, ako se proizvodnja zaustavi, naći sigurno u zoni bankrota. Rast negativnih kursnih razlika sa 2,88 milijardi dinara u 2014. na - 4,04 milijarde dinara u 2015. godini, pokazuju da malo godišnje pomeranje kursa dovodi do značajnog rasta kursnih razlika. Šta će se dogoditi u Kompaniji kada neminovno dođe do kraha precenjenog dinara? Ko će tada da pokrije nastale velike kursne razlike? Svako veće pomeranje kursa može da dovede do sloma Kompanije.

Državna davanja u 2015 zadržala su se na nivou - 21,47 milijardi dinara ili 177 miliona evra. Ta davanja da su usmerena prema domaćim preduzetnicima, mogli smo da dobijemo - 44.360 novozaposlenih sa Biroa za nezaposlene. Tako izgleda posao stoleća. Šta će se dalje događati? Videćemo vrlo brzo. Ugovor o desetogodišnjim privilegijama uskoro ističe.Ovo analiza je rađena na osnovu objavljenih podataka Agencije za privredne registre.

POSETA - Poseta kineskog predsednika je dobra za Srbiju. I to je jedino najvažnije.Bez obzira na to što je izdajnički režim pokazao, tokom ove posetu, sav svoj politički diletantizam. Ne samo što ne znaju da se ponašaju, predsednik doveo svoju familiju da se slika, predsednikova žena ljubi prvu damu Kine, odveli su predsednika Kine da vidi kako se peče prase, zar nismo mogli da pokažemo našu lepensku i vinčansku kulturu, naše srednjovekovno fresko slikarstvo, premijer egzaltiran obećava veću stopu privrednog rasta nego što ima razvijena Nemačka, govori mimo protokola, poklapa srpskog predsednika gde god stigne,ministar spoljnih poslova zaspao tokom govora predsednika Kine, tehnička vlada potpisuje sporazume i protokole, mada nema prava da to radi; sve to je dokaz prostakluka i primitivizma srpskog režima, ali ono što je još gore za ljude koji nas vode i predstavljaju je porazno saznanje da oni uopšte ne razumeju zašto je predsednik Kine došao u Srbiju.

Stvarno, zašto je predsednik najmoćnije ekonomske sile došao u siromašnu, nerazvijenu i opljačkanu Srbiju? Zbog srpskog izvoza od 20 miliona dolara? Zbog toga što će Srbija da bude kapija za kineski ulazak u Evropu, gde Kina već ima potpisane strateške ugovore sa Francuskom i Velikom Britanijom? Zbog prizemne demagogije Ace Dramosera? Propaganda režima je bezočna. Bazira se na lažima i cenzuri medija. Istinu o tome zašto je kineski predsednik doputovao u jednu malu zemlju na brdovitom Balkanu, zašto je ostao čak tri dana, zašto je nagovestio strateško povezivanje i velike investicije, moramo da tražimo u međunarodnim geostrateškim odnosima o kojima srpski režim, zadojen ideologijom euroantlantskih integracija i bespogovornim izvršavanjem naloga Brisela, ništa ne zna jer su potpuni politički diletanti i poslušnici.

Istinu moramo da tražimo u razumevanju politike Rusije koja namerava da Balkan stavi pod svoju kontrolu, jer ima sve proverene informacije o planu CIA da se izazovu novi krvavi konflikti na Balkanu, imaju sve podatke o tome koliko hiljada džihadista ulazi u Albaniju, Kosovo, Makedoniju i Bosnu, spremni, svakog trenutka, da započnu rat protiv hrišćana, pa je Rusija odlučila da zatraži diplomatsku pomoć Kine, sa kojom ima strateške dogovore o suprotstavljanju planetarnoj američkoj hegemoniji, da ograniče tu dominaciju neoliberalnih fundamentalista, da podele zone svojih političkih uticaja, da zaustave napredovanje NATO snaga prema Rusiji, da front odbrane Rusije pomere što dalje od svojih granica, da podrže sve države i narode koji su vekovni saveznici Rusije i da stvore što šire polje svoga političkog uticaja u Evropi.

BALKAN je za Rusiju presudno važan u sadašnjem političkom trenutku, kada je okupirana i ucenjena Evropa uvela sankcije Rusiji, kada evropski političari trpe ogromne pritiske iz Vašingtona, koji radi po uputstvima proračunatog Londona, kada evropski narodi počinju da se bune, kada nije došlo do oslobađanja Evrope, kada nije stvorena Nova Evropa i kada se očekuje značajna promena evropske politike prema Rusiji, otopljavanje odnosa, slom briselske tiranije i konačno evropsko oslobađanje od američkog tutorstva.

U takvim istorijskim prilikama, kada je sve još uvek neizvesno i rovito, kada se vodi spoljnopolitička borba za svaki pedalj podeljene planete, Rusija ne sme da dozvoli da se Balkan pretvori u novo veliko ratište, da se skupo proverava ruska izdržljivost i diplomatija na tome ratištu, pa je Putin odlučio da zatraži pomoć svog strateškog partnera Kine, zamolio je da ona uđe na Balkan, da ona investira svoj kapital, da pokaže da ima svoje poslovne interese na Balkanu, da želi da zaštiti te svoje interese u toj regiji, da raskrči teren za lakše vođenje ruske politike na Balkanu, jer Rusiji to danas mnogo znači, olakšava joj posao kontrole Balkana, pomaže joj da pomeri front u dubinu evropske teritorije, a za uzvrat, kako se već radi po strateškom dogovoru sa Kinom, Rusija će u Aziji i Africi pomoći Kini da ojača svoju poziciju, kontrolisaće nepredvidivu politiku Severne Koreje, približiće Iran i omogućiće Kini da zajednički pobede islamske teroriste na Bliskom istoku, odakle se regrutuju i obučavaju borci za otcepljenje naftom bogate oblasti Sinđinjang, gde je muslimanska manjina Ujgura izložena stalnom pritisku da se pobune i otcepe od Kine.

Kako su glavni ruski saveznici na Balkanu upravo Srbi, onda je potpuno razumljivo da predsednik Kine, shodno postignutom dogovoru sa Rusijom, ostane puna tri dana u maloj Srbiji i da, tom svojom posetom, pošalje poruku režiserima novih ratova, da Kina podržava Rusiju u nameri da preuzme Balkan, da pošalje poruku Briselu i NATO snagama da Balkan ne sme da bude meta za potkusurivanje i da pošalje poruku ekstremnim muslimanskim fundamentalistima da se neće dozvoliti Sirija na Balkanu.

Za nas, Srbe, presudno je važna ova kineska poseta. Pored Rusije, mi danas dobijamo još jednu veliku silu za saveznika.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane