Natrag

Da se ne zaboravi

Kako je Vučić amnestirao surove pljačkaše Srbije: nije ih tužio već im se pridružio

Zaštitnik s ružom

Na dan kad je napustio Srpsku naprednu stranku, bivši gradonačelnik Zaječara, Saša Mirković, u jednom otvorenom pismu, optužio je svoga dotadašnjeg Vođu Aleksandra Vučića, da ima svoju policiju, vojsku, tužilaštvo i sudove, te da se služi pretnjama i ucenama (što je i na svojoj koži osetio tih dana). Mada je i sam bio učesnik raznih "sistemskih" otimačina, Mirković je bio u pravu: za Vučićevu mafiju danas rade lojalni tužioci i sudije, korumpirani vrh policije, upregnute bezbednosne službe i kriminalni gangovi raspoređeni po regionima širom Srbije. Slobodu da nastavi sa pljačkom tamo gde je stala Demokratska stranka, Vučić je sebi dozvolio držeći u šaci okorele pljačkaše iz prethodnih režima. Danas su oni njegovi najodaniji ljudi.

major Goran Mitrović

Već četiri godine, pod snažnim pokroviteljstvom Aleksandra Vučića, od sudskog progona zaštićeni su svi učesnici nezapamćene "demokratske pljačke" koja je trajala duže od jedne decenije i koja je Srbiju i njenu ekonomiju potpuno svela na nivo najsiromašnijih afričkih država.

Nijedan bivši ministar iz prethodnih vlada nije odgovarao za iznošenje više od 50 milijardi dolara iz Srbije na inostrane račune, za masovni pomor državnih i društvenih preduzeća koja su prodavali u bescenje ili ih poklanjali svojim partijskim prijateljima, mafijašima i tajkunima...

Vođe, saučesnici i podstrekači velike pljačke Srbije, danas su Vučićeva logistička podrška, a raspoređeni su kao njegovi savetnici, finansijeri ili su se ugodno smestili u pojedinim uglednim evropskim i svetskim institucijama i organizacijama.

Tako je, na primer, Božidar Đelić, postao direktor prestižne bankarske korporacije "Lazard" sa sedištem u Parizu, Aleksandar Vlahović je, umesto na optuženičku klupu unapređen u Vučićevog bliskog konsultanta i zaštićen je od procesuiranja zbog kriminalne prodaje Železare Smederevo američkom US Steelu-u i isto tako kriminalne prodaje Duvanske industrije Niš i Vranje. A, Mlađan Dinkić, kome je Vučić do dolaska na vlast spremao zatvorsko odelo zbog spiska veleizdajničkih poslova koje je obavio, postao je Vučićev savetnik i danas je zaštićen, ne samo od procesuiranja nego i od režimskih medija, koji ga, očigledno po Vučićevom nalogu, namerno "zaboravljaju". Dao mu je čak i kancelariju u sred zgrade nekadašnjeg "Geozavoda", gde je smestio i sedište skandaloznog projketa "Beograd na vodi". Dinkić iz duboke senke, od početka učestvuje i u ovom kriminalnom poslu.

Sa platom od preko 15 hiljada evra, rezidencijom i značajnim bonusima za "odvojeni život", u Briselu, u institucijama Evropske unije, već nekoliko godina na mestu direktora za razvoj demokratije, sedi Snežana Samardžić-Marković, bivša ministarka, koja je od 2005 do 2007. godine bila pomoćnik ministra za politiku odbrane, pri Ministarstvu odbrane Srbije, nadležna ni manje ni više nego za strategijsko planiranje, međunarodnu vojnu saradnju, verifikacioni centar, a bila je i kopredsedavajuća grupi Srbija-NATO za reformu odbrane! Do 2005. godine bila je u Ministarstvu spoljnih poslova u Sektoru bilaterare, kao zamenik direktora Direkcije za susedne zemlje i savetnik u Direkciji za Evropu. Konačno, nakon uloge ministarke sporta i omladine (mada nikada nije imala veze sa sportom), otišla je u Brisel, a da se niko nije setio da istraži sve veleizdajničke akte koje je ova žene potpisala sa NATO paktom. U čije ime ih je potpisivala, koliko para je iznela iz Srbije (i za koga) i koliko danas ovu zemlju košta njena atraktivna pozicija u centru evrobirokaratije? Vučićevi "emisari" danas imaju odličnu kominikaciju sa njom, a ona sa evropskim komesarima.

Nikome ne pada na pamet da otvori pitanje koje je sve prljave poslove obavila za vladu Vojislava Koštunice, i kasnije za predsednički kabinet Borisa Tadića. A, bilo ih je toliko da bi u svakoj pravnoj državi bila predmet ozbiljne istrage i sudskog gonjenja.

Slučaj tajkuna Danka Đunića je višestruko zanimljiv, jer je protiv njega u SAD pokrenut postupak, kao i protiv revizorske kuće "Diloit & Tuš" iz Njujorka (čijim predstavništvom u Srbiji je on rukovodio), za stotine lažnih revizorskih nalaza svoje filijale u Beogradu. Pred srpskim sudovima, u poslednjih četiri godine, protiv njega nije mogao nijedan postupak da uspe, zbog zaštite koju mu je pružio Aleksandar Vučić.

Grupa američkih advokata je, prikupljajući ovlašćenja oštećenih u nameri da pokrenu nekoliko postupaka u Njujorku, kojim bi najstariju revizorsku kuću na svetu naterali da utvrdi odgovornost počasnog predsednika njihove firme u Beogradu, Danka Đunića, doslovno naišla na svaku opstrukciju u Srbiji. U pokrivanju njegovog kriminala, Vučiću se pridružio i sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je zajedno sa Đunićem učestvovao u lažiranju revizorskih nalaza i podeli milionskih provizija. Mali je, isto kao i Vučić, posle bekstva Danka Đunića iz Srbije, nastavio sa još žešćim kriminalom sa pozicije gradonačelnika koji kontroliše najveći gradski budžet na Balkanu.

Da ironija bude veća, nedavno je grupa predstavnika povereničkih klubova iz Pariza i Londona, preko MMF-a odredila da kontrolor nad realizacijom datih kredita u Vučićevom režimu bude Miroljub Labus, čovek koji je zajedno sa Mlađanom Dinkićem posle 5. oktobra uspostavljao "finansijsku disciplinu", i to tako što je zalagao najvrednije državne resurse za loše, zelenaške kredite koji su završavali u džepovima demokratskih desperadosa. A, upravo bi Labus u nekoj poštenoj istrazi nezapamćene pljačke naroda, imao šta da kaže. No, Vučiću je zadatak da to po svaku cenu izbegava! Kako da udari na "poslovne partnere", na ljude koji su mu se debelo odužili jer ih nije strpao u zatvor, a mogao je nakon neke poštene istrage da tamo odvede ceo vrh Demokratske stranke. Umesto toga

Krajem avgusta meseca 2013. godine, dakle punih godinu dana nakon preuzimanja vlasti, Vučić je još uvek pretio Draganu Đilasu, bivšem gradonačelniku Beograda, pa je na naslovnim stranama pisalo: "...Istražićemo sve i o jednom od najbogatijih tajkuna, njegovom visočanstvu Đilasu!" Nešto slično je ponovio u skupštinskoj raspravi o izboru rekonstruisane Vlade, pa je "pretio" čak i sam sebi i svome koalicion partneru Ivici Dačiću: "...Pominjete diskove, Banane i ne znam šta, a da ne naljutite Dačića da vas ostavi da pljačkate Beograd, ali moram da vam kažem da će i to biti istraženo! Biće istraženo sve i o Vučiću i o Dačiću, ali i sve o jednom od najbogatijih tajkuna u ovoj zemlji, njegovom visočanstvu Draganu Đilasu!".

Već 2014. godine, posle parlamentarnih izbora, Aleksandar Vučić nudi Draganu Đilasu mesto u vladi! Ovaj je ljubazno odbio u zamenu za "medijsku tišinu" i mirno poslovanje.

Nezapamćena podrška koja se ne odbija

Godinu dana ranije (jun 2012. godine), Vučić je pretio na sednici Glavnog odbora SNS-a "...Kada je o korupciji reč, neće biti zaštićenih, ili neće biti vlade Srbije! Ovo je važna poruka koju moraju da razumeju i naši članovi, ali i naši koalicioni partneri...". Pomenuo je čak i "nultu toleranciju" prema korupciji i kriminalu, da će najpre biti procesuirani nosioci korupcije, oni koji ništa nisu uradili, već su stekli bogatstvo na nepošten način! Onda je krenuo iz kritike u samokritiku pa je zapretio i "svojima": "...Ne budite iznenađeni kad neko za mesec-dva od naših ljudi bude procesuiran. Na našim primerima ćemo da pokažemo da se sa državom nećemo igrati i da smo svi jednaki, a ne da neki imaju političku zaštitu zato što pripadaju našoj, ili bilo kojoj vladajućoj stranci".

Posle samo mesec i po dana od te izjave, Vučić je preuzeo sve komande nad svim službama, postigao je "pakt o nenapadanju", posebno sa Draganom Đilasom koji, zanimljivo, Vučića nikada nije ni pomenuo u lošem kontekstu. Naime, Đilas se obogatio kriminalnim i koruptivnim poslovima, koristeći sve privilegije DOS-ovog aparata i Demokratske stranke. Ali, čim je Vučić primio "prvu tranšu" sa računa Đilasovih firmi, počeo je da ga pominje "kao čoveka saradnje"!

Ne treba zaboraviti da je Đilasu na dan konstituisanja novog saziva gradskog parlamenta prestao mandat gradonačelnika Beograda, i da je na taj dan iza sebe ostavio na računu grada dug od preko pola milijarde evra! Bio je to trenutak u kome je Vučić ispred sebe držao i nož i pogaču. Mogao je da skloni Đilasa ali nije.

Milan Popović, ozloglašeni "službenik" građevinske mafije i važna karika ondašnjeg Đilasovog tima, zadužen za rešavanje "kriznih situacija", posredovao je u "namirenju" Aleksandra Vučića. Kad je tek uspostavljeni Vođa bio zadovoljan ponuđenom sumom, "stvar je legla". Tada Vučić skreće pažnju javnosti pričom oko borbe za vlast u opštini Surčin i tako omogućava Đilasu da se isprsi kao borac protiv kriminala! Umesto da Vučić pita koji to kriminalci privode odbornike opštine Surčin "u objekte u kojima žive" i ko od njih ima status zaštićenih svedoka, to pitanje je postavio Đilas! Nije zapamćeno u novijoj političkoj prošlosti da je neko na takav način omogućio promociju svom dojučerašnjem protivniku, niti ima primera takve podrške kakvu je SNS pružila Đilasu.

Tokom predizborne kampanje, ali i pre nje, vođe Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić obećavali su temeljno čišćenje svih državnih institucija od korupcije i kriminala. Niko neće biti zaštićen, vikali su sa gradskih tribina Vučić i Nikolić. Narod im je poverovao. Ubrzo su došle i brojne sumnje da su se njih dvojica "dokopali vlasti", da su i jedan i drugi počeli da igraju ulogu svetih apostola, praštajući grehe najgorim prevarantima i lopovima koje je savremena Srbija upoznala...

U prilog tim sumnjama išle su i neke činjenice. Naime, već prvih dana nakon preuzimanja vlasti, zaboravljeno je obećanje da će "Mlađan Dinkić biti uhapšen", da će "Aleksandar Tijanić biti smenjen prvog dana", da je "Dragan Đilas tajkun koji će da odgovara", da će "policija, pravosuđe i tužilaštvo biti očišćeni" kao i da će ceo vrh Demokratske stranke odgovoran za pljačku srpske privrede biti sudski procesuiran. Šta se od svega toga u stvarnosti desilo do sada?

Pravosudnu mafiju na čelu sa bivšom ministarkom Snežanom Malović i Natom Mesarović, Vučić je pomilovao, sprečavajući njihovo hapšenje. Od njih dve je preuzeo mafijaške klanove u pravosuđu, i na njihovo pročelje postavio svoje ljude.

Ljubavnika gospođe Malović, tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, člana Demokratske stranke, Vučić je amnestirao i ostavio na čelu tužilaštva, da vrlo vešto i perfidno, pokrije sve surove pljačke koje su izvršili banditi Borisa Tadića, Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunice.

Za vreme Vučićevog mandata, pljačka udvostručena!

Tužilac Radisavljević je ceo mandat proveo na čelnoj tužilačkoj funkciji, umesto u zatvoru. I Evropskoj komisiji, u koju se svakog dana kune, Vučić je obećao rešavanje 24 sporne privatizacije, formirao je stručne timove u policiji, ali je, kao i što sve čini, to bila čista obmana i prevara.

Na vlasti je držao direktora policije Milorada Veljovića, koji je bio desna ruka Vučićeve ljubavi Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, dok je bio predsednik Srbije. Veljović se sumnjiči da je pokrivao šverc narkotika, ljudi i oružja preko Srbije, da je težak nekoliko stotina miliona evra. Čak je, po njegovom nalogu Veljović reizabran na mestu direktora policije, mada je odavno trebalo da ide u penziju.

E, sa takvim direktorom policije Vučić nije imao problema, lako je mogao da amnestira one koji su, pre njegovog dolaska na vlast, prema nalazima američke kompanije Global Financial integrity iz Srbije izneli najmanje 50 milijardi dolara na inostrane račune, ne računajući novac koji je iznet diplomatskom poštom i u koferima!

Treba se podsetiti ko su ljudi koji su, do dolaska na vlast naprednjaka, vladali Srbijom, surovo je pljačkajući, a koji dana sav taj novac krckaju i njime kupuju, bud-zašto, najplodniju srpsku zemlju, kompanije, banje...

Milan Parivodić, Koštunicin ministar i pljačkaš, danas pseći služi Vučiću. I raspolaže opljačkanim novcem.

Čedomir Jovanović i Vladimir Beba Popović su bili Đinđićeve uzdanice. Jovanović je pod najozbiljnijom istragom Evropske komisije, a Beba Popović iz Podgorice "navija" Vučića i od Vlade Srbije, za ''razvojne projekte'' u oblasti ekologije, godišnje iz budžeta uzima milione evra.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u četiri mandata, zgazio je srpsko zdravstvo, opljačkao ga do gole kože, uključujući, osim kreditnih linija, i donacije Vlade Japana, Nemačke, Švedske...Umesto da odgovara u zemlji koju je ojadio lažnim zdravstvenim reformama, nagrađen je od strane Svetske zdravstvene organizacije petogodišnjim mandatom na visokoj funkciji jer je uveo u Srbiju eksperimentalne, neispitane lekove!

Tadićeve ministri Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Mirko Cvetković, koji je bio i premijer, zatim Oliver Dulić i Bojan Pajtić, svaki ponaosob su zgrabili stotine miliona. Dušan Petrović je gospodar života i smrti u Šapcu i Mačvi.

Očekivalo se da će u zatvoru sigurno završiti, pored Đilasa, i vlasnici marketinških agencija Srđan Šaper i Nebojša Krstić.

Branko Radujko, generalni sekretar Borisa Tadića, dok je bio predsednik, postavljen je za direktora Telekom Srbija. za potrebe Tadićeve mafije opljačkao je Telekom za više od milijardu evra. Svi su ga videli u zatvoru, ali je on sačuvao pet svojih kuća, vozni park, konta. I njegova sestra Renata Radujko Milić je, kao gradski ministar za finansije kod Đilasa drpila milione evra, a njen muž Bojan je uzeo više od pedeset stanova, dok je bio predsednik Opštine Rakovica.

Da podsetimo da je nekoliko nedelja uoči predaje NIS-a ruskoj kompaniji Gasprom, mafija Borisa Tadića iz ovog javnog preduzeća izmuzla nekoliko stotina miliona evra, predsednica upravnog odbora Biserka Jefimijević Drinjaković je potom postala savetnica predsedniku Srbije.

Milutin Mrkonjić je kao ministar zgrabio nekoliko desetina miliona evra. Vučić ga je amnestirao. Imao je i mehanizme. Držao je na povodcu direktora policije Veljovića, i tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.

Stevan Nikčević, direktor SDPR Jugoimport, sačuvao je stotine miliona stečene švercom oružja, tako što je nakon pobede naprednjaka, doneo kofer sa 50 miliona evra, u kešu, i Vučić ga je, kao kandidata SNS-a utrapio Rasimu Ljajiću, za državnog sekretara! Nije ni trepno, nije dao nikakvo obrazloženje, mada su zločini Stevana Nikčevića i Dragana Šutanovca, prema srpskim oružanim snagama i namenskoj industriji stravični, i neotklonjivi.

Biznismeni Milan Beko, Miodrag Kostić, Vuk Hamović, Vojin Lazarević, pominjani su u medijima kao kriminalci koji su otimali sve što su mogli. Nekažnjeno. Vučić radikal im je obećavao doživotni zatvor, ali je zažmurio na oba oka, kada su koferima para platili svoje pranje i tuširanje. Vučić obožava keš.

Mešetari kao što je Milica Bisić, Nenad Čanak i mnogobrojni ''prolazni članovi'' Dinkićeve i Tadićeve mafije, mirno krcakju milione evra, šepure se u svojim vilama na Dedinju, kupaju u bazenima u egzotičnim državama, zaboravljeni od policije i pravosuđa.

Danas, kada se saberu računi, pod Vučićevom diktaturom iznos opljačkanih para iz budžeta Srbije, javnih preduzeća, državnih ustanova i kreditnih linija, udvostručen je. Roj njegovih skakavaca, na čelu sa bratom Andrejom, službenim ocem Anđelkom i kumom Nikolom Petrovićem, i saradnicima, oteli su od građana Srbije još 50 milijardi evra!

Kada Vučić bude smaknut s vlasti, na novim vlastima je da otvore policijske, tužilačke i sudske arhive, i jednom munjevitom akcijom izvedu pred nepristrasna sudska veća one koji su ovu jadnu, i ratovima unesrećenu državu i građane, opljačkali za oko 100 milijardi evra.

Nove vlasti moraju uputiti javni apel Interpolu, FBI-a i drugim evropskim službama da joj pomognu u identifikovanju računa ovih bandita. One koji budu pružali otpor, treba pobiti po njihovim jazbinama u egzotičnim državama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane