Natrag

Pogledi iz Moskve

U londonskom metrou pojavili su se plakati koji su uvredljivi za Ruse

Rusofobija na engleski način

„Aristokratija, liberalizam, progres, principi... beskorisne reči! Rusima one nisu potrebne", piše u reklami na engleskom jeziku koja je fotografisana i postavljena na društvene mreže. Ove reči su citat iz romana „Očevi i deca" klasika ruske književnosti Ivana Turgenjeva, objavljenog 1862. godine. Mada, treba pre svega reći da citat pozajmljen od Turgenjeva i istrgnut iz konteksta, u originalu zvuči potpuno drugačije: „Aristokratija, liberalizam, progres, principi", govorio je između ostalog Bazarov, „koliko stranih...i beskorisnih reči! Ruskom čoveku takav poklon nije potreban." Smisao citata je potpuno drugačiji. Bazarov ne govori o tome da ruskom čoveku nisu potrebni progres i principi, već da mu nije potrebno sve to inostrano, što su pod tim etiketama nametali tada Rusiji liberali i zapadnjaci, protiv čega je i protestovao junak romana. Engleski stručnjaci za marketing, kao i obično, izvrću stvari., tvrdi u svom autoskom tekstu Igor Veremejev

Piše: Igor Veremejev

Drugo, Jevgenij Bazarov, lik iz romana „Očevi i deca", prestavljen je kao student-nihilista koji negira praktično sve vrednosti prihvaćene u društvu i tradicionalne vrednosti. Bazarov protestvuje protiv liberalnih ideja plemića Kirsanovih i konzervativnih pogleda svojih roditelja. On je bio neka vrsta preteče boljševika, koji su kasnije u Rusiji osvojili vlast. Na taj način, ispada da Englezi, ne razmislivši o tome, ne promovišu ideje ruskog društva već boljševika, koji su, kao što je poznato, pozajmili svoje ideje i principe od evropskih mislilaca. Odnosno, hteli su da ponize i uvrede Ruse, a u stvari su proizveli neprijatnu i glupu situaciju.

Rusi se ponašaju drugačije

Nije suvišno napomenuti da u Rusiji imaju sasvim drugačiji odnos prema Engleskoj. Tako, bez obzira na ružne i nepravedne sankcije protiv Rusije, u peterburškom metrou, na primer, danas vise plakati sa stihovima engleskih pesnika Kitsa i Šelija. U Rusiji i inače vole i visoko cene veliku englesku književnost i nikome na pamet ne pada da na javna mesta kače plakate uvredljive za Engleze i sa citatima, za njih neprijatnim.

Mada, ako se malo „kopa", onda se i kod engleskih klasika mogu naći takvi citati koji stanovnike gordog Albiona ne predstavljaju u najboljem svetlu. „Mi smo Anglosaksonci", pisao je na primer Mark Tven, „a kada je Anglosaksoncu nešto potrebno, on ode i to uzme." Ako bismo preveli ovu rečenicu (i osećanja koja se njome izražavaju) na jednostavan jezik, ona bi mogla da zvuči ovako: „Mi, Englezi i Amerikanci, smo lopovi, razbojnici i pirati, čime se ponosimo."

Ali, mi ne stavljamo takve citate u naš metro! Zato snimamo, na primer, film o Šerloku Holmsu. Podsetimo na kakav je sjajan način ruski glumac Livanov predstavio u ovom filmu lik pronicljivog britanskog detektiva. Čak je i engleska kraljica dodelila ovom glumcu titulu viteza. Tako da pojava uvredljivih plakata u londonskom metrou svedoči o tome da savremeni Englezi nisu u potpunosti upoznati sa blagorodnim principima aristokratije, koje su sami i stvorili.

Deo rusofobne kampanje

Ali, u ovoj priči je nešto drugo važno. Pojava na javnom mestu, u prestonici Engleske, citata uvredljivog za Ruse, pravo govoreći rasističkog, u Britaniji koja se ponosi svojom tolerancijom, uošte nije slučajna. To je samo deo planirane aktivne rusofobne kampanje Zapada, usmerene na slabljenje i izolaciju Rusije. To je ta zemlja u kojoj progres i principi nikome nisu potrebni!

„U Velikoj Britaniji postoji rusofobija zasnovana na tome da su mnogi Rusi kobajagi tesno povezani sa podzemljem", izjavio je ambasador Ruske Federacije u Velikoj Britaniji Jurij Fedotov u intervjuu za engleski Sandej tajms. Prema njegovom mišljenju, to je povezano sa tim što je Englezima nametnuta misao da su navodno mnogi Rusi u tesnoj vezi sa podzemljem. Ambasador je izjavio da zna nekoliko slučajeva u kojima su Rusi bili napadnuti, a britanska policija uopšte na to nije reagovala.

„Mogu da navedem primer kada su Ruse u Londonu prebijali tinejdžeri. Turiste, biznismene, oni koji su došli kao gosti. Njih su ozbiljno prebili, a policija nije otvarala istragu na osnovu ovih konkretnih slučajeva", prenosi reči diplomate BBC. S druge strane, prema njegovim zapažanjima, ako Rusi naprave prekršaj, policija žestoko reaguje. „Znam za primer kada je jedna žena prekršila pravila saobraćaja. Policija ju je uhapsila. Stiglo je mnogo policijskih automobila i stavili su joj lisice", rekao je Fedotov.

U tom smislu, Englezi ne prezaju ni od izmišljanja krupnih političkih provokacija, usmerenih protiv naše države. Dovoljno je pomenuti senzacionalistički skandal sa trovanjem polonijumom prebega u Englesku Aleksandra Litvinjenka kojeg je, po engleskoj verziji, kobajagi otrovala ruska tajna služba.

Rusi se drugačije ponašaju u odnosu na Englesku. Prema informaciji Sandej tamjsa, danas u Velikoj Britaniji živi oko 400 hiljada Rusa. Svake godine iz Rusije dolazi više od 170 hiljada turista, a britanske fakultete upisuje oko 2 hiljade ruskih studenata. Godišnji obim rusko-britanske trgovine je veći od 7 milijardi funti, a od 2000. godine Rusi su na nepokretnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu potrošili 2,2 milijarde funti, više nego oni koji dolaze iz SAD i sa Bliskog istoka zajedno. Na taj način, Rusi Englezima donose prihode i ni na koji način i nigde ne ugrožavaju britanske interese.

Koreni rusofobije

Prvi put je termin „rusofobija" upotrebio veliki ruski pesnik Fjodor Tjutčev u vezi sa neprijateljstvom koje se prema Rusiji javilo nakon što je carska vojska ugušila mađarsku revoluciju 1848-1849. godine, nakon čega su Rusku imperiju počeli da nazivaju „žandarmom Evrope".

Međutim, ruski istoričari smatraju da je rusofobija počela još u vreme Karla Velikog, koji je pre 1200 godina stvorio svoju imperiju i položio temelje za ono iz čega je proizišao religiozni raskol 1054. godine. Karlo Veliki je stvorio svoju imperiju u vreme kada je centar civilizovanog sveta bila Vizantija. Pritom se smatra da su raskolnici bili iz Istočne crkve, koja se odelila od jedinstvene hrišćanske crkve. Ali, u stvari, odelila se katolička crkva. A Istočna je ostala pravoslavna.

Da bi skinuli sa sebe krivicu za taj raskol, zapadni teolozi su započeli kampanju za intelektualnu preradu i opravdanje ideja, kako bi prebacili krivicu za raskol na Istočnu crkvu. Počeli su da govore o grčkom svetu, to jest o Vizantiji, kao o „teritoriji despotizma, varvarstva", zato da bi skinuli sa sebe odgovornost za raskol.

Kada je pao Konstantinopolj, propala je Vizantija, protiv koje je cela ta ideološka kampanja i bila usmerena, a Rusija je zauzela mesto Vizantije, kao Treći Rim, pa su sve te laži prenete na Rusiju. Posebno se u ovome istakao francuski markiz de Kistin sa svojom rusofobnom knjigom „Putovanje u Rusiju", koja je postala svojevrsni udžbenik za zapadne političare. Te izmišljotine, besni napadi na Rusiju, primetno su se intenzivirali posle reformi Petra I i Katarine Velike, kada je Rusija počela da jača.

Kao rezultat, krajem 18. veka je formiranana teorija rusofobije. Nju je, ubrzo, iskoristio Napoleon, jer je ta teorija opravdavala neprijateljstvo prema Rusiji koja je tada stajala na putu ekspanzionističkoj politici Francuske. Pojavilo se izmišljeno „zaveštanje Petra I", u kome su navodno bile opisane „agresivne ruske zamisli". Ovaj falsifikat je iskoristio Napoleon kao argument za napad na Rusiju 1812. godine.

A u Engleskoj, rusofobija se pojavila 1815. godine, kada je Velika Britanija u savezu sa Rusijom uspela da pobedi Napoleona. Zajednički protivnik je bio pobeđen, a Engleska je sada od Rusije napravila svog neprijatelja. A kasnije je London to iskoristio da bi opravdao svoje sopstvene ekspanzionističke planove prema Sredozemnom moru, Egiptu, Indiji i Kini.

U naše vreme, kada je Rusija počela da se podiže posle krize devedsetih godina prošlog veka, rusofobija je ponovo počela da se rađa na Zapadu. Falsifikuje se istorija, pobeda u ratu protiv Hitlera pripisuje se SAD, a doprinos SSSR-a pobedi nad fašizmom se umanjuje. Zapadni mediji se svim silama trude da prikažu Rusiju kao zemlju u kojoj navodno caruje diktatura i u kojoj se guši demokratija, kao zemlju koja je agresor koji navodno teži da zauzme druge države. Sa tim ciljem je aktivno bilo iskorišćeno i izjašnjavanje naroda Krima koji se izjasnio za sjedinjenje sa Rusijom, i dešavanja u Ukrajini.

Istorija se danas ponavlja: da bi ostvarili sopstvene interese, za ostvarenje svojih ekspanzionističkih ciljeva, Zapad okružuje našu zemlju vojnim bazama, a istovremeno stalno govori o „pretnji" koja kobajagi dolazi iz Rusije.

Rusiju demonizuju zato da bi, na primer, razmestili NATO rakete u Poljskoj i Rumuniji, koristeći iste argumente kao i Napoleon pre 200 godina. Evropa i posebno Engleska, a u poslednjoj deceniji i SAD, navikli su da vladaju svetom. Ali, danas je situacija drugačija i Evropa se ne oseća prijatno: ne samo da je SAD preuzeo ulogu svetskog lidera, već i u njoj samoj niču novi teški problemi u vezi sa emigrantima, rastom nezaposlenosti, EU se nalazi na ivici raspada itd. I, onda nemaju ništa drugo, nego da krivicu za sve te probleme svale na Rusiju, navodno, taj ogromni „ruski medved" je za sve kriv. Otuda i novi procvat rusofobije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane