Postdemokratija

Vučić opasniji od bombaša samoubica

Vučić je tempirana bomba, ima ogromnu moć a ne zna šta će sa njom. To ga izluđuje i pitanje je samo kad će eksplodirati. A kad on pukne, za razliku od terorista samoubica, stradaće mnogo više ljudi. Kad on eksplodira rasturiće državu. Od kako je trijumfalno izgubio izbore, ne prestaje da priča o svojoj neviđenoj pobedi i o neviđenim uspesima koje postiže u ekonomiji. Zaista neviđeno, jer samo on to vidi, a ne vidi ono što svi vide. Priča o otvaranju pregovaračkih poglavlja za pristupanje EU kao da se ništa nije dogodilo, opasno previđajući Brexit, kao što je Milošević onomad prevideo rušenje Berlinskog zida. Priča i o vladi koju nikako da formira jer ne zna šta hoće. Ništa mu nije po volji i ne prestaje da priča, jer kad zaćuti lepo se čuje kako sat na bombi otkucava, tvrdi kolumnista Magazina tabloid, ugledni novinar Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj vladi i potom ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Kad neko tako moćan kao što je Vučić raspiše vanredne izbore za koje se unapred zna da će dobti, pretpostavka je da ima jasan i precizan plan, da tačno zna šta će i kako uraditi kad pobedi i da će to početi odmah. Da u glavi već ima sastavljen tim za vladu, strategiju i taktiku sa kojima će ostvariti svoje ciljeve.

Tako je i delovalo u početku kad je saopštio da će vladu sastaviti u najkraćem roku, za nedelju- dve. Krenulo ga je i sa pisanjem ekspozea, pa se javno pohvalio da je već sročio više od sto stranica. A onda je nešto zapelo i sve je stalo. Najpre je rekao da nema vremena da ide u Njujork jer mora da radi na vladi, a onda mu je sve drugo postalo preče, pa je izjavio da nema vremena za vladu.

Kao nespreman student kad odlaže izlazak na ispit sa nekim neubedljivim izgovorima. Te ima randevu na mostu sa Kolindom, te lekarski pregled u Moskvi, te ekskurziju u Torino sa obilaskom Fijata, te "balkanski samit" u Parizu u završnici evrpskog prvenstva u fudbalu u kojoj, simptomatično, balkanci nemaju ni jednog predstavnika. Čuj "samit", kao da na Balkanu postoje suverene države i kao da su okupljeni premijeri u ostavci njihovi pravi šefovi.

Taj "samit" više je ličio na jubilarno okupljanje maturanata koji su pre deset godina položili malu maturu, pre pet godina svršili srednju školu, a sad kad su dogurali do statusa apsolventa fakultet je pred ukidanjem. Čak i da dobiju diplomu pitanje je koliko će ona da vredi i da li će sa njom moći da nađu bilo kakav posao. Zato su ih profesori okupili da im objasne kako fakultet nastavlja da postoji sa izmenjenim programom, možda će biti nekih novih predmeta i ispita, ali će im biti priznati oni koje su već položili. Njihovo je samo da redovno slušaju predavanja i nastave vredno da uče.

Naš je mandatar bio veoma zadovoljan jer mu je obećan vanredni ispitni rok iz poglavlja 23, koje je on već naučio napamet. Brine ga samo praktični deo jer ma koliko bio jak teorijski, praksa mu baš i ne ide, što je i logično jer nije imao dualno školovanje, koje će tek sad on da uveze iz Švajcarske.

Svi đaci ima da idu na praksu i da nešto konkretno rade, kad već on nije ni posle završenog fakulteta a sad tek vidi koliko mu to fali. Inače, ponavljanje tog famoznog poglavlja i broja 23, ne može da prođe bez asocijacije na "Sobu 23" Marine Perazić, o čijem su osvajanju maštali svi muškarci, u koju danas niko ne bi poželeo da uđe jer Marina nije ni približno privlačna kao što je bila kad je onako izazovno pevala tu pesmu. Marina je danas seksi otprilike kao Angela Merkel i u njenu sobu bi samo desperadosi kao što je Vučić. Kako kaže "Zidojče cajtung", EU je sad privlačna kao hleb od juče.

Što se formiranja nove vlade tiče, to samo običnom svetu izgleda jednostavno, odabereš najbolje stručnjake, najčasnije i najpouzdanije ljude i gotovo. Ali nije tako, to je ozbiljan, težak i komplikovan posao, naročito ako si Aleksandar Vučić. On je već dva puta vežbao i opet ima problema. Mislio je lako će ovog puta, sa iskustvom koje već ima i neograničenom podrškom građana, napraviće vladu mnogo pre zakonskog roka, a to se oteglo ko gladna godina. Dobro, de, godina će i ovako i onako biti gladna, ali on bar zbog toga ne mora da brine. Šta mu to ipak ne da mira? Pa nije on selektor reprezentacije pa da ima problema sa povređenim i kažnjenim igračima ili otkazima onih koji ne žele da igraju za nacionalnu selekciju.

Naprotiv, njemu se svi nude, a niko od onih sa nekoliko crvenih kartona još nije suspendovan. U čemu je onda problem? Očigledno u njemu, u njegovoj neurasteničnoj prirodi, u njegovom nakaradnom shvatanju politike i vlasti. U nerazumevanju demokratskih procesa i izbora. On, naime, duboko veruje da kad dobiješ većinsku podršku na izborima možeš da radiš šta hoćeš. I što veći procenat glasova veće pravo na samovolju. A onda kad to ne ide baš tako, nervoza i bes, da eksplodira.

Evo i najsvežijeg primera, neko je ovih dana, mislim DSS, zatražio da i mi raspišemo referendum o EU, da se narod izjasni da li je za pristupanje Evropskoj uniji ili nije, a zna se da je raspoloženje građana na granici između za i protiv. Na taj sasvim legitiman i logičan predlog, Vučić je ljutito odgovorio "Može, samo me prvo pobedite na izborima, pa raspisujte referendume o čemu god hoćete"!

On očigčedno misli da su izbori bili referendum, a pošto je on kao eurofanatik dobio ubedljivu većinu, onda su se građani glasanjem za njega izjasnili i za EU. Naravno da nije tako. I drugi su kandidati bili opredeljeni za EU pa nisu dobili toliko glasova, a sa druge strane kad bi se sabrali svi glasovi za partije koje su zagovarale evropske integracije, bilo bi to oko 80%, dakle daleko više nego što u ovoj zemlji taj program ima pristalica. Znači, nije se o tome glasalo. Glasalo se za stranke i ljude za koje se veruje da će najbolje zadovoljiti trenutne interese građana, ali da će i uvažavati njihovu volju kada dođu na red neka strateška opredeljenja, kao što je članstvo u EU ili NATO paktu. Kao i o eventualnom savezu sa Rusijom, jednoj od mogućnosti koja takođe ima mnogo pristalica. To je Ustavno pravo građana i većina očekuje da o tome tek bude pitana, ma kako glasali na izborima..

Jeste podrška birača značajna, ali ma koliko velika bila ona ti ne daje pravo da gaziš Ustav i zakone. Naprotiv, ona te obavezuje da ih poštuješ. Znamo kako to nervira apsolutnog vladara ali tako je to u Evropi kojoj nas je obećao.

Vratimo se na kraju Vučićevim problemima sa vladom i Brexitom, koji su povezani mnogo više nego što to na prvi pogled izgleda. Naime, vladu ne zna kako da sastavi jer se promenio odnos snaga u Evropi i svetu, koji kao što znamo na to značajno utiču. Njegov problem je što ne razume uzroke i posledice tih promena, ne zna ko će pobediti pa ne zna ni kome da se prikloni.

Jedino što mu preostaje je da se drži Angele Merkel kao pijan plota, a i nema izbora jer davno je sve stavio na tu kartu. Međutim i pozicija i moć Merkelove zavisiće mnogo od ishoda Brxita, odnosno procesa koje je on pokrenuo, a o kojima Vučić nema pojma. Vidi i on da se nešto krupno događa, ali ne razume. Na primer, zašto se najveći zagovornici Brexita povlače sa scene posle pobede i da li je onda to uopšte njihova pobeda. To ga izluđuje jer veoma liči na njegovu situaciju posle izbora, za koje uprkos procentima ne zna da li je dobio ili izgubio. Posebno ga razdražuje pomisao da bi možda i on trebalo da se povuče. Ne razume ni zašto se Turska toliko izvinjava Rusiji posle Brexita, ni zašto je dobila poziv EU za pregovore pre Srbije. Ne razume ni zašto je uopšte došlo do Brexita i kakve će biti posledice, ali oseća da to ima neke veze sa njime, odnosno da bi i on mogao biti kolateralna šteta. Ta neizvesnost ga dovodi do besnila. Da pukne od besa.

A do Brexita je došlo između ostalog i zbog prijema u EU i takvih bogalja kao što je on i sirotinje kao što je njegova država, kao i zbog prenošenja sve većih nadležnosti sa država članica na Uniju. Pa zbog slučaja Ukrajine, u kojem i on igra neku svoju igru, ali i zbog neodlučnosti EU u rešavanju izbegličkog problema, u čijem rešavanju je i on ponudio svoje usluge ne bi li se dodvorio EU, koja sad možda i zatvori granice. I na kraju, mada ne i najmanje važno, do Brexita je došlo i zbog nametnute politike štednje, koju i Vučić slepo sprovodi. I Britanci su, baš kao i on, u tome preterivali na štetu građana, koji su za to optužili EU a ne svoju vlast, a moglo je biti i obrnuto. Upravo to obrnuto moglo bi se dogoditi baš njemu, koji se predstavlja kao veći MMF od MMF-a i Svetske banke zajedno.

Kakve će sve biti posledice Brexita niko ne zna, pa ne može ni on, a to znači da ne zna ni kako sad da se postavi. Hoće li EU opstati ili će se raspasti pre nego što on trijumfalno uvede Srbiju u nju. A možda će mu zalupiti vrata pred nosom. To zavisi od toga da li će preovladati centrifugalne ili centripetalne sile u Uniji. Kakva bi budala on ispao u slučaju da u Evropi pobedi nacionalizam kojeg se on, kao nacionalistički prvoborac, odrekao zarad proevropske karijere. To je za popizditi.

Pa za njega su, bre, ti novokomponovani evropski nacionalisti čisti amateri, a za one druge, pak, on će uvek biti sumnjivi novokomponovani evropejac. Gde mu je mesto? Šta da uradi? Gde da se dene?

Ni Moskva, kanda, njegovim suzama više ne veruje. Rezultati pregleda u Kremlju nisu ni malo ohrabrujući, a terapija koja mu je prepisana zahtevna je i agresivna, ako želi da mu odande ojačaju imunitet. A obećane inekcije(finansijske) iz arapskog sveta, kojeg kontrolišu Amerikanci, nikako ne stižu. I to je poruka koja samo pojačava njegovu konfuziju. Još kad pročita izjavu Tomasa Piketija, koji tvrdi da je EU na putu druge ozbiljne recesije jer je donosila pogrešne odluke u prvoj, tako što je u želji da što pre smanji deficit zaustavljen rast, potpuno će mu se slošiti. On je sve to samo kopirao i sad ne zna kako dalje.

Posle svake neprospavane noći ima dilemu da li da se umije ili da se ubije. Samo pranje ruku ne pomaže.