Natrag

Finansijski imperijalizam

Nova strategija osvajanja sveta, duhovni kolonijalizam, "sterilizacija" kritičkog uma i oživljavanje novog fašizma (2)

Crni dani zelenih dolara

U svetu se danas vodi takva politika,da se sva ljudska aktivnost i sve sfere svedu na pravila tržišne igre i vladavinu profita. Sve može postati i postaje roba, uključujući i duhovnost. Mora se ući u kolo „efikasnosti" i racionalnosti - kako bi, konačno, postalo profitabilno. Osnovni cilj je da se kapitalu omogući „totalitaristička kontrola nad ljudskim biološkim životom i razvojem". Sve je to praćeno stalnim rastom kriminala - koji prodire svuda. Stari poredak (pravni sistem, moral, ideje) je uništen, a pravila nova ne važe. O tome kako teče ostvarenje zločinačke ideje finansijskog imperijalizma i stvaranja novog, globalnog fašizma, specijalno za Magazin Tabloid u dva nastavka opisuje ugledni ekonomista profesor dr Slobodan Komazec

Piše: prof. dr Slobodan Komazec

Formiranje neameričkog sveta

(napredovanje NATO-a na istok)

Kriza, unutrašnji i spoljni lomovi, okreću SAD nemilosrdnoj borbi za stavljanje pod punu kontrolu tuđih realnih resursa (energenata, hrane, informacije, kontrole i uspostavljanje pogodnih vlada, vođa, osnivanje baza i dr) - kao mogućem izlasku iz sopstvene krize.

Na sceni je i dalje predatorski posao otimanja nacionalnih bogatstava drugih država.

Bombardovaćemo, ratom rušiti, a zatim dati svojim korporacijama da to ponovo obnavljaju, ali se to mora platiti resursima ili na dug u dolarima. Možete li zamisliti da Kongres SAD odobri Iraku (posle američke invazije) pomoć od 61 milijardu dolara (nakon totalnog rušenja ekonomije), pri čemu je "nestalo" 6,6 milijardi dolara. Šta ih je sprečavalo da iz „samoposluge" u Federalnom rezervnom sistemu odštampaju i 100 milijardi? Mogu se u svetu vršiti svakakve intervencije i kupovine dok je „svemogući" dolar na neograničenom raspolaganju.

Države koje su do sada sačuvale suverenitet i samostalnost pripremaju se i očekuju pad SAD imperije i hegemonije. Tu su pre svega zemlje BRIKS-a. Otpor američkoj globalizaciji postaje sve šire organizovani proces. Pokušaj vojnog udara na Siriju, kao novi korak američkog imperijalizma, doživeo je odlučan otpor i suprotstavljanje Rusije, Kine, Irana i gotovo 50% država u okviru G-20 u Sankt Peterburgu. To je bilo samo na korak od postavljenog cilja - stavljanja najvećih svetskih energetskih resursa pod kontrolu SAD.

Direktni pritisak na Ukrajinu i finansiranje „evroentuzijasta" uz direktno učešće u demonstracijama pristalica evrointegracija, pokušaj je u gigantskoj geopolitici dolaska „u predvorje Rusije". Ubacivanje preko pet milijardi dolara (čak i preko diplomatske pošte) kao "pomoć" narandžastoj revoluciji, vidimo do kakvih je tragičnih posledica doveo.

Rusija je glavni cilj i meta širenja NATO-a. Mnogo to podseća na širenje Trećeg rajha i na silu i ucene „pristupanja" niza država tom „trojnom paktu". U vrlo ilustrativnom prilogu M. Lazanskog u Politici („Opkoljavanje Rusije, decembar 2013") navodi se da se 80% vojnih vežbi NATO-a odvija kao oklopno-motorizovane vojne vežbe i desantne operacije mornaričke pešadije i padobranaca. To sigurno nije priprema za „borbu protiv terorizma" ili protiv raketnog napada iz Irana i S. Koreje. Mnoge jedinice se premeštaju sa područja Holandije, Belgije i Francuske u baltičke države! Protivraketni štit u Rumuniji i Poljskoj nije protiv Irana sa kojim je postignut i dogovor.

Ofanzivni raketni potencijal SAD se premešta sve bliže granicama Rusije. U sklopu ove strategije NATO-a je i podsticanje „demokratskih", proevropskih pokreta, „širenje demokratije i ljudskih prava", a u osnovi rušenje postojeće vlasti i proruskog režima, uz uvlačenje Ukrajine u NATO i EU. To je ozbiljan geostrateški sukob Rusije i NATO-a.

Pišući u „Gardijanu" u jesen 2004., novinar Džonatan Stil je taksativno naveo ko je sve učestvovao u naporima da Janukovič izgubi, a Juščenko dobije izbore: Američka nacionalna fondacija za demokratiju USAID, „Fridom haus", Karnegi fondacija, Institut za otvoreno društvo Džorža Sorosa, zapadne ambasade u Kijevu...Džon Laflend takođe je u „Gardijanu" u jesen 2004. objavio članak o dvostrukim standardima zapadnih medija kada je u pitanju Ukrajina.

Nezavisna i prozapadna Ukrajina ima odlučujući uticaj na geopolitičko slabljenje Rusije. Zapad taj adut i koristi. Pobedu „narandžaste revolucije" 2004. godine Putin je doživeo kao lično poniženje, jer je Kremlj morao da popusti i prizna naknadnu pobedu Juščenka. Zapad, opet, Janukoviča smatra proruskim političarem, ali u Moskvi ni Janukoviču ne veruju previše, jer on Rusiju više ne gleda kao saveznika, već sve tretira strogo pragmatično. Ljudi u pozadini Janukoviča, oligarsi iz istočne Ukrajine, rukovode se samo ekonomskim interesima, po sistemu ko da više.

Treba reći da se i NATO, u kojem dominiraju SAD, u stvari pretvorio u vojnu silu i batinu za sve nepodobne i neposlušne, ali i za prodor neoimperijalnih snaga u svetu, posebno prema Istoku, a kasnije prema Aljasci, L. Americi i Arktiku. NATO je postao anahronizam savremenog sveta, posebno posle raspada Varšavskog pakta. Danas su vojne baze i raketna postrojenja postavljene u polukrugu od severoistične Evrope do Južne Koreje i Japana. Zapadna Evropa je pod potpunom kontrolom SAD (posebno preko NATO-a). Jer, SAD bez dominacije u EU ne mogu biti supersila, ali njena globalna moć će neumitno slabi. SAD su do sada u svom postojanju od 200 godina 240 puta primenjivale silu u međunarodnim odnosima, Sirija bi bila 241. To je u, proseku, više od jednom godišnje.

Stvaralo se „totalitarno društvo Velikog brata". To je država u kojoj je najveći broj građana u zatvorima, procentualno najviše u svetu. U američkim zatvorima danas ima 2.193.793 osobe. U ovoj državi živi 5% svetskog stanovništva, a u zatvorima čami 25% svih osuđenih na planeti.

Traženje izlaza iz krize

Podatak treba da zabrine zbog napetih odnosa i sukoba interesa u svetu, ali i kao najavljenih mogućnosti ratnog izlaska iz savremene krize. Duboka i višegodišnja kriza u SAD primorava je da izlazak traži u sledećim pravcima: putem globalnog sukoba, putem promene strategije i politike nastupa na svetskoj sceni - u odnosima s drugim državama. Prvi scenario vodi u opšte razaranje i gotovo sigurni nestanak civilizacije zbog razornog i potpuno nekontrolisanog delovanja novih oružja. Ostaje drugi, promena strategije, koji proističe od budžetskih i vojnih ograničenja i nemoći SAD pogođene i oslabljene višegodišnjom krizom. U ovoj realnijoj strategiji biraće se sledeća operativna politika: umesto oružane intervencije (koja bi izazvala kontraudar) podrivanje unutar država, širenje nazovi demokratije i stabilnosti, razni pokreti, čak i ekstremni i sl. već viđeno. Tu spada i organizovanje, a aktivno podržavanje pokreta protiv vlada drugih država - koje nisu „po volji" ili interesu SAD i NATO-a. To je mnogo jeftinije i elastičnije, manje otvoreno. Uz to ide i „zabijanje klina" između RUSIJE i KINE, širenje vojnog prisustva u AFRICI i potiskivanje Kine iz nje, te njeno namerno okretanje domaćem tržištu. Cilj je usporavanje Kine na sve načine.

Podsticanje navodnih „demokratskih" pokreta u Rusiji, Kini, Venecueli,Indiji, Brazilu - da se unutar država uruše sistemi, uz dovođenje poslušnih kadrova i vlada (satelita). Elastičnija, više „popustljiva", politika, s više „razumevanja" za interese druge strane, što se već oseća na svetskoj sceni u međunarodnim političkim odnosima i kontaktima SAD. Jer, shvatilo se da su realni i finansijski potencijali u krizi vrlo ograničeni i da sledi kresanje budžeta, pa i ogromnih vojnih rashoda. Naravno, tu je i dalje prisustvo proširivanje NATO-a i strategija zaokruženja Rusije i Kine.

Tri stuba neoimperijalne politike

Širenje američkog uticaja u svetu i vođenje neoimperijalne politike u današnjim odnosima, zasniva se i dalje na tri stuba (koji su manje-više već ugroženi): dolar kao svetski novac i rezervna valuta, vojna dominacija i moderno naoružanje, informaciona kontrola i masovno prisluškivanje širom sveta.

Dolar kao nacionalni i svetski novac

Dolar je postao istovremeno nacionalna valuta jedne države (SAD) i međunarodni novac. Iz navedene funkcije ukidanja konvertibilnosti dolara u zlato i nestankom zlatne podloge ili pokrića, otvorena je mogućnost zloupotrebe dolara u međunarodnim plaćanjima. Dolar je „istisnuo" zlato iz opticaja, postao hegemon na pijedestalu svetskog sredstva obračuna i plaćanja, a zatim osnovni oblik novca u kojem se drže devizne rezerve centralnih banaka drugih država. Oslobodivši se „okova" zlatnih granica dolar se mogao koristiti neograničeno od strane SAD u međunarodnim plaćanjima. SAD su kao jedina finansijska imperija mogla da sve svoje kupovine u svetu (realna dobra i usluge) plaća sopstvenim novcem. Stvoren je sistem perpetuum mobila u monetarnoj sferi. Sve potrebe uvoza u SAD finansirane su emisijom dolara. Druge zemlje su za svoja realna dobra dobijale dolarska potraživanja na SAD, a zatim ostvarene dolare izvozom, držale u svojim deviznim rezervama da bi održavale potrebnu likvidnost u međunarodnim plaćanjima. Države se čak i hvale visinom svojih deviznih rezervi u dolarima, čime u stvari kreditiraju SAD kao jednu od najrazvijenijih privreda u svetu.

Vrednost dolara, koji nije više pokriven ni zlatom ni domaćom proizvodnjom i bogatstvom „sve više zavisi od američke vojske da kontroliše svetska tržišta" (pre svega rezerve energije) tvrdi Elzeser (Nacionalna država i fenomen globaliazcije).

Druge države teško mogu da se otrgnu od ucene i intervencija „svetskog reketaša". Ove zemlje su zaposednute (zavisne) finansijski, imovinski, politički, a posebno duhovno. SAD kupuju realna dobra od drugih država za svoj dolar - koji se štampa po volji i sopstvenim potrebama. Svojom valutom SAD finansira svoj ogroman uvoz, ali i ogromne vojne i paravojne rashode širom sveta. Ta zelena novčanica dobila je natprirodnu moć da se njom kupuje sve u svetu, ruše vlade i države, vode ratovi i dr. Nisu postojale granice emisije dolara. Niko to pitanje nije ni mogao postaviti...Osnivaće se u prvoj fazi regionalna, a zatim svetska valuta (kao SPV). Sada preti bankarski udar, velika devalvacija dolara i obezvređenje svetskog duga SAD.

Potiskivanjem dolara kao svetske rezervne valute, otpočeo je otvoreni valutni rast u svetu. Poznat je veliki skandal sa nameštanjem LIBOR-a. Dok dolar ne "siđe sa trona" svetske rezervne valute, svetska privreda će periodično ulaziti u krize i lomove, bez obzira da li će se po spoljnoj manifestaciji javljati kao kriza berzi, kriza dolara, ekonomska kriza, finansijska kriza i sl.

Neoliberalni i monetaristički model doživeo je svoj potpuni slom, što je iz temelja poljuljalo sve stubove neoliberalnog kapitalizma. Kapitalizam nije "idealan i večiti sistem", kako su smatrali mnogi ekonomisti - klasičari. Neoliberalizam je "otvorio" nacionalne privrede, učinio ih ranjivim i nezaštićenim za prodor zapadnog kapitala i neviđenu eksploataciju realnih dobara preko virtuelnog kapitala i dolara bez bilo kakve realne osnove ili pokrića. Bezvrednim papirom kupovalo se po svetu sve do čega se dođe, vode se ratovi, vrši astronomsko naoružanje, lome "neposlušne" i nepoćudne države - sve u interesu izmišljene "demokratije" - koja se izvozi u te zemlje. U osnovi, radi se o stvaranju "perifernih privreda i država" u interesu krupnog zapadnog finansijskog kapitala. To je i osnovni smisao Vašingtonskog konsenzusa i "novog svetskog poretka". Dolar neće biti i ne treba da bude rezervna svetska valuta.

U konkurenciji će se u prvoj fazi naći nacionalne valute (rublja, juan, jen, rupija), a zatim se razvijaju regionalni savezi i valute - do jedinstvene svetske valute. Tada SAD gube moć da kontrolišu svetsku privredu i finansije.Žirinovski je predložio da se zabrani dolar i njegovo isključivanje iz plaćanja. Da li je to moguće?

Prelazak sa sistema dolarskog standarda na novi sistem i međunarodni medij prometa i plaćanja neće biti ni brz ni lak. Ako bi sada došlo do urušavanja „dolarskog standarda" i uklanjanja dolara kao svetskog novca sigurno bi se javile sledeće posledice: ogromna nelikvidnost u međunarodnim plaćanjima, zastoj u međunarodnoj trgovini i ulazak u novu valutnu i finansijsku krizu, a kako ne postoji jedinstven svetski novac vrlo brzo se uspostavljaju regionalizmi i regionalni sporazumi i ugovori u plaćanju drugim nacionalnim valutama. Nastaje „valutni rat" preko deviznih kurseva, uz širenje procesa konkurentnih devalvacija, da bi se popravio položaj država na međunarodnom tržištu. Kretanje kapitala bilo bi ograničeno, uz brojne barijere (vidljivog i nevidljivog oblika). Povratak na zlato je definitivno nemoguć, međutim, pojedinačna plaćanja bi se vršila „stabilnim" i „sigurnim" sredstvom trajne vrednosti (zlatom ili uz zlatnu klauzulu). „Specijalna prava vučenja" gube svoju osnovu za funkcionisanje, jer države članice „čuvaju" svoju valutu. Inflatorni proces u svetskoj privredi se širi uz tendenciju „izvoza inflacije" u druge države". Carinske i druge barijere se ponovo uspostavljaju u cilju zaštite nacionalnih privreda, što vodi prestanku liberalizacije u svetskoj trgovini,

Devizne rezerve, uz devizne kurseve, postaju predmet velikih manipulacija i „izmene strukture", što vodi gotovo haosu na monetarnom tržištu, MMF i druge međunarodne finansijske institucije gube moć kontrole i intervencija na međunarodnom planu.

Svetsko tržište i tokovi robe, novca i kapitala se sužavaju na regionalizme, čime se javlja novi oblik bilateralizma ili užeg oblika multilateralnih odnosa. Zatvaranje nacionalnih privreda i uvođenje valutnih i trgovinskih barijera - vodi ograničavanju svetske trgovine i razvoja. Svetska privreda (a time i nacionalne privrede) ulaze u novu razvojnu i finansijsku krizu. Iz krize u novu kriz, ali sa sve kraćim vremenom (fazom) kriznog nastanka.

Mnogo je elemenata koji sprečavaju da dođe do naglog rušenja „dolarskog standarda", ali u tome nastaje paralelan proces jačanja i širenja regionalnih valuta niza povezanih država (evro zona, zona funte, zona juana, zona riala, zona rublje, ali i nastanak i širenje nove američke unije s novom valutom - amerom, valute za glavne izvoznice nafte, kao petro-novac itd).

Postoje tvrdnje određenih ekonomista i geopolitičara o nužnosti raspada SAD na više nezavisnih država. Nije se desio kolaps dolara kako je predviđeno, ali je 20 saveznih država od 50 usvojilo deklaraciju o suverenitetu. Neke države u globalnoj krizi i krizi dolara uvode za plaćanje zlatni i srebrni novac (Juta). Smatra se da je to početak realnog procesa kolapsa dolara. Antivladini skupovi su održani u svih 50 država SAD. Kolaps dolara i države SAD, smatra se, bio bi veoma opasan za ceo svet. Gubitak kontrole od strane SAD i haos koji bi nastao u svetu doveo bi do velikih lomova. Svetu ne treba kolaps SAD. Veruje se da će glavni centar za globalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), ali uz nekoliko drugih država kao Argentina, Meksiko, Iran.

Najnoviji udar na Venecuelu, Brazil, J. Afriku (i uvođenje sankcija i stalna pretnja Rusiji) su strategija rušenja nepodobnih vlada i dovođenje poslušnih i kooperativnih za SAD. To je u osnovi rušenje BRIKS-a i stvarno organizovane snažne organizacije otpora američkom imperijalizmu.

Jer, do 2020. godine, u svetu bi se stvorila tri moćna ekonomska i geopolitička centra: Kina, Rusija (ujedinjena sa evroazijskim zemljama) i Evropska unija. Nove svetske valute će postati juan, rublja i evro, kojim će se vršiti najveći deo svetskih plaćanja i formiranja deviznih rezervi.

"Krah dolara je neminovan", ali je potrebno (iz napred navedenih razloga) da se ovaj proces i prelaz na regionalne valute odvija postepeno i planski (po fazama i preuzimanjem funkcija dolara). Ako bi pristupile radikalnoj devalvaciji dolara SAD bi se oslobodile većine dugova. Protiv toga inostrani posednici dolara ne bi mogli učiniti ništa. Ovakva odluka bi širom sveta imala vrlo teške posledice, pri čemu bi i same SAD u tome bile pogođene. Stoga se i ne odlučuju na takvu meru, čak ni u skrivenom obliku.

Samo, sada se postavlja pitanje: kako će funkcionisati MMF, Svetska banka, STO i druge međunarodne monetarne i finansijske institucije.

Da li je u multilateralnom sistemu u svetu i njegovoj sve većoj povezanosti i uzajamnosti, realnije očekivati da se pripremi sistem "korpe" valuta, kao što je to ranije urađeno sa korpom "specijalnih prava vučenja" pri MMF, s tim da bi u ovu "košaru" ušle sledeće vodeće valute po svom značaju: Dolar, Funta, Evro, Rublja, Juan, Rial, Rand.

Slično kao i kod "specijalnih prava vučenja" (SPV, SDR) trebalo bi uzeti za ponder nekoliko osnovnih indikatora, kao: značaj privrede države čija valuta ulazi u košaru, značaj valute svake zemlje u svetskoj privredi, učešće država u svetskom izvozu i uvozu, visine formiranih deviznih rezervi zemalja...

Takva korpa valuta bila bi dobra zamena za dolar kao do sada apsolutnog gospodara u valutnom svetu, a postepeno bi se mogao razraditi celi sistem, proveriti ga pre proglašenja i primene. Time bi se izbegle sve one teške posledice koje smo ovde naveli u svetskoj privredi i finansijama, uz postepen prelazak na novi monetarni sistem u svetu. SAD zahvaljujući visini svoje kvote i glasačkoj snazi u MMF imaju odlučujući uticaj na MMF. On je postao jedan od glavnih instrumenata spoljne politike SAD i pritiska na druge zemlje (prodor američkog uticaja, kapitala, roba i usluga). Razvijene privrede preko procesa liberalizacije (liberalnog modela) i otvaranja ovih privreda preko direktnih stranih ulaganja postaju većinski vlasnik najboljih korporacija (preduzeća) i imovine u drugim zemljama, uz sve jači politički i geostrateški uticaj.

Kristalno se jasno pokazuje tehnologija globalizacije sa kojom moderni kolonizatori SAD i Evropska unija, preko MMF-a Svetske banke i STO, u ime ljudskih prava i raznih sloboda, tržišnih, demografskih itd. vrše kolonijalna osvajanja. Putem bezbroj ucenjivanja i uslovljavanja nameću se instrumenti i mehanizmi globalizacije. Prvo se nameće liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa i posebno liberalizacija u sferi finansijskih odnosa sa inostranstvom.

Liberalizacija izaziva krizu otplate dugova, a onda poput kakvog mesije, na scenu stupa MMF sa svojim stabilizacionim programom i uslovljavanjem deregulacije i masovne privatizacije sa razaranjem i usitnjavanjem nacionalne ekonomije - koja postaje lakši plen međunarodnog uskapitala i korporacija...Na sličan, ili bolje rečeno isti način, pored nedovoljno razvijenih zemalja, osvojene su mnoge zemlje u razvoju i bivše socijalističke zemlje koje se nalaze u tranziciji. Neviđeni istorijski cinizam je što kolonizatori svoja osvajanja prikazuju kao dobra dela, kao zaštitu ljudskih prava, kao demokratizaciju itd. Kolonizovane zemlje ubeđuju da ih osvajaju za njihovo dobro...

MMF i Svetska banka kao međunarodne finansijske institucije sve više postaju instrumenti globalnog finansijskog kapitala u procesu uništavanja ekonomija nacionalnih država.

Stavljajući nacionalne države i privrede pod kontrolu i puna zavisnost od međunarodnog kapitala u osnovi se vrši proces predaje ekonomskog suvereniteta država. Strategija i politika MMF je nametanje finansijske zavisnosti i diktature preko onemogućavanja privrednog ozdravljenja država i modernizacije zemalja u razvoju, bez čega je teško očuvati nacionalni suverenitet. MMF u stvari preko „pisma o namerama" diktira makroekonomsku politiku svim državama.

Proces pretvaranja industrijske nacije u spekulativnu i dokoličarsku klasu ne bi bio moguć bez funkcije dolara kao svetskog novca. SAD su zahtevale da glavni izvoznici nafte sve fakturišu u dolarima. Sve države uvoznice nafte i energenata morale su prethodno da nabave dolare (kreditima, svojim izvozom i dr.). SAD su mogle da odštampaju dolara (odvojeno od zlata) bez ograničenja, koliko bude potrebno. Visok standard nacije nije više zavisio od privrednog rasta, izvoza i kvaliteta ekonomije, već od odštampanog novca. Dolazi do eksplozije nepokrivenog, fiktivnog dolara. Dolarom se plaćaju svi energenti, pa i nafta i gas. Nafta i zlato na svetskim tržištima redovno se izražavaju u dolarima, što daje ogromnu prednost SAD - čija je to valuta. Udeo SAD u svetskoj trgovini pao je na svega 11%, dok se 88% trgovinskih ugovora izražava u dolarima. Međutim, MMF i Svetsku banku, pa i STO treba izvući iz dominantnog uticaja SAD, uz njihovu novu ulogu i formiranje njihovih sredstava (glavni kontributor njihovih sredstava, a time i odluka sada su SAD). To je stvarna reforma ovih međunarodnih finansijskih institucija pod dominacijom SAD i njihov instrument potčinjavanja. Decenijama postoje zahtevi za njihovom reformom, ali se to redovno blokira od strane SAD i njegovih saveznika.

Vojna dominacija i pokoravanje

Ratna mašinerija i ogromni vojni rashodi i razvijen vojno-industrijski kompleks su druga poluga. Danas SAD imaju baze u 144 od 192 zemlje članice UN. Mnogi su ponovo oživeli tezu da je Drugi svetski rat bio „najbolji lek za izlazak iz krize 1929-1933. godine". Država je postala talac vojnog lobija i mašinerije. Neki smatraju da je rat nužnost i da će se nakon njega pojaviti novi model globalnog upravljanja i odnosa u svetu. Samo ne znam za koga?

„Ludacima na vlasti treba Treći svetski rat, ali će se on voditi prljavim bombama, biološkim i hemijskim oružjem, tehnostrateškim oružjem, a to je tada poslednja bitka čovečanstva" (Džerald Selente). Proces u svetu nije globalizacija, već multinacionalizacija sa megabankama i multikorporacijama (kao nosiocima svetskog finansijskog kapitala). U svetu danas cirkuliše 648 biliona novca i finansijskih derivata, a postoji samo 64 biliona bruto proizvoda. Dakle, deset puta više cirkuliše novčani ekvivalent u odnosu na realni bruto domaći proizvod.

Informaciona kontrola i masovno prisluškivanje

Džulijen Asanž i Snouden su ozbiljno poljuljali informacionu neprikosnovenost SAD. Istovremeno je demistifikovan „izvoz" američke demokratije kroz brojne "narandžaste revolucije". Na delu je globalni nemoral, rušenje međunarodnog prava i bolest finansijalizacije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su sada na najnižem istorijskom nivou, moraće se povećavati, što će ograničiti tražnju kredita i investicije i najaviti novu recesiju.

Preti nova planetarna kriza

(urušavanje finansijskog sistema razvijenog sveta)

Ono što je i najvećim apologetama savremenog zapadnog kapitalizma postalo jasno jeste da je došlo do „urušavanja finansijskog sistema razvijenog sveta" zasnovanog na apsolutnoj vladavini slobodnog tržišta, dopunskoj ili korektivnoj ulozi države i svetinji privatnog vlasništva. Radi se o krizi kapitalizma američkog tipa kojem je osnovni motiv profit, dok je socijalna funkcija potpuno poništena i prebačena na tržišni sistem. Budućnost svetskog finansijskog sistema se sve više stavlja u prvi plan, ali i vizija kako će svet izgledati posle ove duboke krize. Niko ne zna kako će izgledati svet kada se izađe iz globalne ekonomske krize.

Naduvani balon se privremeno zakrpio, pre nego što se raspao, ogromnim finansijskim i emisionim injekcijama. Sistem se privremeno spasao od propasti. Sve se sada čini da se sačuva sama srž zapadnog kapitalizma. Traže se nekakve „oplemenjene" verzije atlantskog kapitalizma. Predlaže se tip „kreativnog kapitalizma" (B.L. Gejts), drugi zagovaraju"kapitalizam sa savešću" (D. Kameron, britanski lider) i „moralni kapitalizam" (Sarkozi) i dr. smatrajući da je „sebičnom kapitalizmu" odzvonilo. Posebno se zagovara „nordijski kapitalizam", koji umesto protekcionizma (koji narasta) i nacionalizacije (banaka i velikih preduzeća) zagovara kapitalizam otvoren globalizaciji, sa privremenom presudnom ulogom države, egalitarni sistem obrazovanja i socijalne zaštite. Traži se nekakav model „idealnog kapitalizma", ako on uopšte kao sistem može da postoji? Koliko će sadašnja globalna kriza trajati? Sigurno je jedno, da oni koji su izazvali krizu nisu pozvani da svet izvuku iz krize. Prognoze se kreću od kraja 2010. godine,za deset godina,čak i dvadeset godina - koliko je kapitalizam imao poslednju fazu uspona.

Na Samitu G-20 (aprila 2009. godine) uglavnom su se donosile mere za kontrolu krize, jačanje globalne regulative (banaka i berzi), porast sredstava MMF i Svetske banke, gašenje „poreskih rajeva" i dr. Dakle, sve se svodi na očuvanje duboko posrnulog kapitalizma.

Urušavanje dolarske imperije

U savremenim ekonomskim, finansijskim i političkim odnosima u svetu dolar je postao anahronizam i izvor sve većih sukoba interesa.

Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima - ugrožena uloga svetske valute broj jedan - temelja američkog blagostanja", sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem? Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD" (J. Stiglic). Stanje američke valute postaje problem za ceo svet. "Zelenima se crno piše" - konstatuju mnogi svetski ekonomisti. Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguć. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su sada na najnižem nivou, moraće se povećavati, što će ograničiti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti fazu recesije. Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni lak, ni jednostavan, ni brz. Kriza već do sada stvarno traje 90 meseci, dok je Velika ekonomska depresija (kriza) 1929. godine trajala 38 meseci. Nova kriza još traje, a kada će se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li će se iz ove dužničke krize ući u novu dublju fazu krize sledeće dve godine izgleda da je manja neizvesnost.

Kriza dolara i stvaranje multivalutnog i multipolarnog sistema

Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize. Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da već u 2016. i 2017. godini ekonomiju sveta uvedu u novu krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac regionalnog značaja. Predlozi se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo raste iako je privreda SAD u dubokoj recesiji, a njen finansijski sistem na ivici kolapsa. Rast kursa dolara je nova spekulativna operacija koju su organizovale američke monetarne vlasti.

Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica američke vlade. Dolar će, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imperije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema nijedan od tih kvaliteta. Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1 : 1 dolar je devalvirao na odnos 1,36 : 1).

Krize će se ubrzavati

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage "ekonomija u nastajanju" (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi da je to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija.

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih uđe u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulirati, do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima: stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma. Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike "korpe valuta", da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona. Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino-američkom regionu, afričkom regionu. Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnoamerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta).

Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro-dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Ostaje i mogućnost da se period dominacije dolara produži na dugi niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje, konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi.

Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan, Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD. Dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter.

Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope (koje su sada na najnižem nivou) moraće se povećavati, što će ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz. Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazel, G-8, G-20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka).

Uzdrmano poverenje u obveznice javnog duga SAD

Dobro je da je počelo sledeće "prestrojavanje": formiranje grupe BRIKS-a i u osnovi multipolarnog sveta, stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo paralelno sa stvaranjem Evroazijske investicione banke formirati monetarni sistem (uniju) i novu zajedničku novčanu jedinicu, kao novu " korpu valuta " ove grupe država. Kina sada potisnuta iz Afrike i Bliskog Istoka okreće se u povezivanju i u plasmanu kapitala prema srednjeevropskim državama, što je korak u većem povezivanju Kine sa državama Evropske unije. To je već "teorija mosta " ili "tunela". Ove investicije će nezadrživo rasti. Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije od vrednosti javnog duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta (pa i EU), paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama), porast rezervi zlata i nacionalne valute.

Mnoge države držaoci (kupci) obveznica javnog duga SAD brzo i masovno ih se oslobađaju (prodaju na finansijskom tržištu). Od početka 2016. do marta prodato je 123 milijardi dolara ovih hartija od vrednosti. Prodaja se odvija brzinom nezapamćenom za gotovo 40 poslednjih godina. Kina, Rusija i Brazil (članice BRIKS-a) samo u martu su prodale 3 milijarde obveznica, a u januaru 57 milijardi.

Prodajama obveznica povlače novac, čime jačaju svoje valute prema dolaru i devizne rezerve, vršeći replasman tih sredstava u realne ekonomije širom sveta. Time je uzdrmano poverenje u obveznice javnog duga SAD, ali i u dolar, koga se dodatno oslobađaju iz deviznih rezervi. Kao posledica čestih kriza berzi, padanja cena nafte i usporavanja privrede Kine, sve to stvara dodatnu nestabilnost i neizvesnost, uz preusmeravanje kapitala iz finansijskih plasmana u realna dobra širom planete.

Javni dug SAD je narastao na astronomskih gotovo 20 biliona (114% bruto proizvoda), od toga strani kupci obveznica drže oko 6,5 biliona (32,5%). Ostalo su domaći držaoci (lokalne vlasti, pojedinci i FED).

Nisu slučajni jasni pokušaji SAD da obore legalne vlade u državama BRIKS-a (Brazil, J. Afrika, Indija) ili njima nenaklonjenim režimima u Venecueli, Siriji i dr. Kina pomaže Venecueli sa 20 milijardi dolara da prebrodi proizvedenu krizu.

U Brazilu sa svrgavanjem Dilme Rusef je sve postalo jasno. Otpor povezanih država u suzbijanju imperijalizma SAD, prenosi se u "tuđe dvorište". Time je otpor efikasniji i s manje žrtava. Na sceni je geopolitička borba bez presedana u istoriji čovečanstva. Stvara se multipolarni svet novih globalnih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. SAD sve rade da to spreče, čuvajući monopol i svoju dominaciju, što može da dovede do ugrožavanja civilizacije.

To, konačno, vodi daljem urušavanju dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenje SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju tuđih resursa i održavanje veštački stvorenog visokog standarda, korišćenja i uvoza "strane pameti", visokih ulaganja u istraživanja i razvoj (I+R) i ogromnih vojnih rashoda, ali i deficita koji se "leče" sopstvenom valutom. Da li je to stvarno izmišljeni i silom i dominacijom nametnuti ostatku sveta "finansijski perpetum mobile"?

(Kraj)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane