Natrag

Terorizam

Da li se izvori islamskog terorizma nalaze na velikim naftnim izvorima Bliskog istoka?

Greške dedova, plaćaće unuci

Poslednjih godina, teroristi takozvane ID počinili su 180 samoubilačkih zločina i odneli 2.500 nevinih žrtava u 25 različitih država sveta a da retko ko može da razume šta je to što što motiviše i mobilizuje mlade Arape da se dobrovoljno žrtvuju. Zbog čega je njihova mržnja prema demokratiji jača od želje za životom. Priča o 72 device koje čekaju kamikaze po soframa i mekim dušecima nebeskih jebarnika su ipak nedovoljno uverljivi razlozi za toliki fanatizam. Mora da tu ima nečega ovozemaljskog što poziva na neku osvetu kao danak u krvi političkog karaktera. Nešto kao davno zaboravljena prevara koja ima veze sa ovogodišnjom komemoracijom stogodišnjice jednog tajnog dogovora, u istoriji poznatog kao Sykes-Picot ugovor, o podeli propalog otomanskog carstva; što bi donekle moglo da objasni i samu učestalost atentata. Doduše dosta je ta komemoracija diskretna za javno mnjenje, ali je relativno prigodna za stručnjake geopolitike koji u današnjim zulumima integrista vide posledice nekih davnih uzroka o kojima se ćuti iz sve snage, evo ceo jedan vek, konstatuje Mile Urošević dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Diskretna stogodišnjica velike podvale

Sve današnje tragedije vuku poreklo iz doba kolonijalnih podela sveta i raznih dogovora i podvala halapljivog zapada koje su ostavile duboki trag na ceo svet. Da bi se razumela današnjica treba malo da se pretrese jučerašnjica i da se podsetimo na istoriju koja se vrti u krug. U ono doba beše silno tursko carstvo koje je počelo da pušta vodu po svojim spoljnim granicama zahvaljujući komšijama sa zapadne strane. Krajem devetnaestog veka, turski sultan Abdul Hamid II, se opire stranim silama tako što uspostavlja diktaturu svim narodima u sklopu Osmanskog carstva. Apsolutizam, cenzura i špijunaža su pravi izazov za raju koja se organizuje tako što se povezuje sa stranim savetnicima koji organizuju i finansiraju i vaspitavaju otporaše. Tako se povodom stogodišnjice francuske revolucije 1889 na fakultetu vojne medicine u Istambulu formirala ilegalna i strogo tajna partija Mladi Turci. Pomagana od strane demokratskih sila zapada i zahvaljujući pobunama na Kosovu i u Makedoniji 1907. godine, Mladi Turci su iskoristili javašluk i godinu dana kasnije uzeli vlast po šemi efikasnih obojenih proleća i tako uneli mnoge zapadne standarde u ispušeno carstvo na umoru.

Radost je bila kratkog veka, jer su po ustaljenom običaju, novopečeni ubrzo postali još gori nego njihovi prethodnici. Ideja demokratije pokrenula je ideju emancipacije i otcepljenja. U Bugarskoj najpre a onda i po celom beskrajnom carstvu. Apetit velikih sila grabljivica se pokazao kada su Austro - Ugari aneksirali Bosnu a Italijani Libiju. Uskoro su po planu planuli i balkanski ratovi koji su najurili Turke sa Balkana i podelom plena i crtanjem mapa u međusobnoj otimačini, smislili nove granice, idealne podele po meri za nove ratove u mržnje u nedogled. Poznato je da su balkanski ratovi bili direktno povezani sa gradnjom južnog toka za tursku naftu, odnosno prugu Berlin-Bagdad koja je trebalo da prođe kroz Srbiju i Bugarsku. Englezi su uspeli da potpale rat na Balkanu i spreče gradnju te naftonosne pruge a usput i i da se protera ostatak Turaka sa Balkana. Tako je stogodišnje raspadanje osmanskog carstva privedeno svom finalnom raspletu. Falio je samo jedan malo veći rat pa da se carstvo pukne i razgrabi od strane Francuske i Engleske, država koje su domirale po kolonijama širom sveta. Da bi se sve te kolonije povezale, trebalo je uzeti Turcima ceo bliski istok sa sve izvorima nafte, novog nezamenljivog energenta industrijske revolucije u punom razvoju. Želju im je u principu ispunio crnoruki Gavrilo koji je jednim hicem ubio Ferdinanda i uništio dva carstva, Austro-Ugarsko i Osmansko. To je onaj deo istorije koji je svima poznat. Manje reklamiran i više zaobilažen je način na koji su kolonijalističke demokratije uspele da za samo četiri godine obave posao i preko tuđih leđa kao i obično zavladaju svetom.

Petrol kao prokletstvo

U punom jeku prvog svetskog rata, dok se ginulo na tone u Verdanu i na Somi, Engleska, Francuska, Rusija i Italija su se tajno dogovarili kako da podele propalo Otomansko carstvo i sva blaga koja su u njemu. U to vreme Osmanlije su šurovali sa Nemcima, koji su se kao saveznici i bodigard Osmanlija dokopali ugovora o ispumpavanju turskog petrola za svoj groš. Tako su stvoreni uslovi jedne monstruozne podele sveta koja od tada svakoj novoj katastrofi daju ukus, boju i miris petrola! U trci za dominacijom i bogaćenjem bez granica rodila se u Evropi želja za razbijanjem i podelom propalih carstva, Austro-Ugarskog i Otomanskog. S jedne strane Francuzi su hteli da povrate izgubljeni Alzas i Loren u ratu od 1870., dok su Englezi maštali da se dokopaju Bliskog istoka i Palestine, koju su inače bili unapred obećali cionistima, za povratak Jevreja u svetu zemlju i stvaranje Izraela.

U maju 1916. godine potpisan tajni dogovor sa nesagledivim posledicama i u istoriji poznat po imenima svojih predstavnika, Sykesa i Picota. Francuski diplomata Fransoa Picot i Englez Mark Sikes su na neko vreme zaboravili neprijateljstva oko podele Afrike sa kraja 19 og veka i kao braća su zaseli za trpezu te na mapama ucrtali podelu teritorija koje je trebalo osloboditi od Turaka. Sve će to biti naše tvrdile su dve kolonijalne sile koje su se ujedinile nad posmrtnom posteljom osmanske imperije. Englezi su bezecovali Jordan, Irak i luku Haife dok su Francuzi bacili oko na Istočnu Tursku, severni Irak, celu Siriju i kompletan Liban.

Da je samo to u pitanju stvar podele poraženih, možda i ne bi bila skandala jer pobednici uvek dele med a pobeđenima sleduje prokletstvo, kako reče Cezar, da nije u pitanju velika podvala zapadnjaka na račun svojih tadašnjih saveznika, Arapa. Na toj lukavosti je rađeno mnogo godina ranije, tako da je izvikani atentat u Sarajevu bio manje povod nego izgovor za osvajačke planove velikih sila. Sporazum je bio i ostao tajni a kolonijalnim silama su tako na prevaru pripali izvori petrola i ostalih bogatstava teritorija koje su arapi oslobodili misleći da će dobiti nezavisno islamsko carstvo.

U današnjim tekstovima knjiga i članaka povodom stogodišnjice Sykes-Picotovog ugovora, jasno se vidi veza između aktuelnih tragedija, ratova i islamskog terorizma sa nasilnim i brzim raspadom silnog turskog carstva pre jednog veka. Film "Lorens od Arabije" je posvećen tom period u kome se jasno vidi ceo scenario velike podvale. Naime Lorens je kao oficir špijun uspeo da pridobije poverenje najuglednijeg verskog vođe muslimana, Alije Huseina, koji je bio ne samo emir Meke i Medine već je kao neki svetac vodio poreklo od proroka Muhameda. Njegov poziv na sveti rat protiv Turaka uspeo je da izmiri zavađena arapska plemena i povede ih u rat protiv Turaka uz obećanje da će nakon pada Ankare Arapi dobiti veliki nezavisni emirat sa prestonicom u Bagdadu, na čelu sa emirom Fejsalom, Huseinovim sinom. Naravno da je ovo obećanje bilo za Huseina i njegove sinove samo ludo radovanje o nekoj velikoj islamskoj državi za sve Arape. Nakon rata pusto tursko imanje podeljeno je između Francuske i Engleske uz folirantsko formiranje država pod pokroviteljstvom velike braće i postavljanjem u fotelje raznih marioneta i politički podobnih pajaca. Nemci su kao poraženi saveznik Turaka izvisili ne samo za Alzas i Loren već i za sva naftonosna polja Kirkuka i obližnjih bunara koje su im Turci ustupili u amanet kao garanciju teritorijalne celovitosti. Carskoj Rusiji je tada trebalo da pripadnu Jermenija i Kurdistan ali su ispali iz šeme krivicom Lenjina koji smakao cara Nikolu II u odlučnom trenutku raspodele plena na Bliskom istoku. Svi uslovi za novi svetski rat su već tada bili tu.

Sadržaj tajnog sporazuma Sykes-Picot objavljen je 1917. u ruskim novinama Pravda i Izvestija što je izazvalo veliki skandal i oružanu pobunu među Arapima kao i trajno nepoverenje prema Hrišćanima Zapada. Tako je svet saznao za ovaj tajni dogovor i početak velikog dvoboja na relaciji London- Berlin i to ne samo za petrol već i za dominaciju cele Evrope.

Očigledno ni danas dani ovo suparništvo nije prevaziđeno. Englezi neće da im niko soli pamet a pogotovo neće da Nemci preko Brisela odlučuju u njihovo ime. Sa svoje strane Arapi opet ne mogu da zaborave da im je pre jednog veka ukradeno veliko carstvo koje su njihovi dedovi izborili sabljom u ruci uz velike žrtve i još veće nade da jednog dana imati svoje carstvo. Sada hoće da ga prave sami i to objašnjava mnoge stvari. Naravno ovo ne može ni u kom slučaju da opravda stravične zločine aktuelne ID, ali možda može pomoći da se bolje razume geneza mržnje i nepoverenja kao i totalna nelogičnost islamskog terorizma i sna o nekoj islamskoj državi i novoj geografiji.

Ako je budućnost već zapisana u prošlosti kako tvrde istoričari, onda je i naša sadašnjost posledica nepromišljenih odluka i vojnih akcija za strategijom dominacije energenata. Vrzino kolo interesa i diplomatije na kvarnjaka je kapisla za nove ratove. Sukobi u Iraku, Iranu, Libiji ili Siriji direktno su potekli sa nekog izvora nafte u peščanoj pustinji po kojoj su iscrtane neprirodne mape sa lažnim granicama. Grafičke greške dedova, plaća će unuci!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane