Natrag

Preko pune linije

Srpska tajna služba u raljama ovejanih kriminalaca (7)

Stečajni upravnik tajne službe

Bezbednosno informativna agencija (BIA), preživljava svoje najteže dane. Direktor Aleksandar Đorđević se sprema da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i sada se povlači na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je direktor samo prisutni građanin u BIA, osim kada je lično zainteresovan za mahinacije. Vučićeva kamarila je, uprkos protivljenju poslanika - predsednika SRS Vojislava Šešelja, predsednika pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića i poslanika Demokratske stranke, za predsednika Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti postavila naprednjaka Igora Bečića, protiv kojeg je vođen sudski postupak zbog falsifikovanja diplome Više poslovne škole, koji je u Novom Sadu, u glavnoj ulici, korupcijom dobio stan površine 560 kvadrata...Istraživač Magazina Tabloida nastavlja da opisuje stanje u srpskoj tajnoj službi

major Goran Mitrović

Bezbednosno informativna agencija preživljava svoje najteže dane. Vlada Srbije je na sednici održanoj 3. avgusta 2012. godine imenovala generalnog sekretara Predsednika Srbije Nebojšu Rodića za direktora Bezbednosno informativne agencije.

Očekivanja da će ovaj nekompromitovani čovek uspeti da koliko-toliko tajnu službu oslobodi od kriminalizovanih službenika koji su, u praksi, bili partijska tajna služba Demokratske stranke, pokazala su se kao nerealna. I novi direktor je u službu doveo na načelnička mesta one koji su ogrezli u kriminalu i nemoralu...

Za načelnika logisitike u BIA, Rodić je doveo Radmilu Selaković. Neobično je da se neko u 58. godini života, pri kraju radnog veka, zapošljava u tajnu službu, na važnu poziciju. I to bez bezbednosne provere! Policijski službenici BIA u penziju odlaze sa 52. godine života.

Gospođa Radmila Selaković je, nakon što je počela istraga protiv Danka Đunića, vlasnika Ekonomskog instituta i direktora beogradskog ogranka američke agencije Dilojt tuš, počela da radi kao stečajni upravnik.

Firmu je registrovala 26. februara 2006. godine. Nebojša Rodić je bio advokat, pa su ih poslovi doveli u vezu. Prekid rada svoje kompanije Selakovićeva je prijavila 9. aprila 2013. godine, kada se zaposlila u Bezbednosno informativnoj agenciji. U njenom personalnom dosijeu u Agenciji nema nikakvih podataka o izvršenim bezbednosnim proverama, da li ih ispunjava, da li je osuđivana, da li se protiv nje vodio krivični postupak. Njena kompanija u evidenciji APR-a nije ugašena, vodi se kao aktivno privredno društvo, jer je Selakovićeva računala da u BIA provede kraće vreme, dok je ne otkriju.

Radmila Selaković je najstariji rukovodilac u BIA, od kada ova služba postoji, računajući i raniji njen naziv - Resor državne bezbednosti.

Veliko iznenađenje je izazvalo postavljanje gospođe Selaković za jednog od značajnijih rukovodilaca u Službi. U njenim godinama službenici BIA su uveliko bili u penziji, a ona je tek došla!

Dakle, stečajna upravnica je dobila, i koristi šansu, da i tajnu službu odvede u stečaj. Na dobrom je putu.

Nebojša Rodić je brzo razrešen dužnosti, a na njegovo mesto je 25. oktobra 2013. godine postavljen advokat Aleksandar Đorđević. Dupe ga je preporučilo kod Vučića. Đorđević je pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je u srpskom pravosuđu zavela strahovladu i uspostavila legalnu trgovinu pravdom. A Đorđević je zaradio milione evra, nameštajući sudske procese.

Gospođa Selaković se u službi spanđala sa Ivanom Todorovim, načelnikom Uprave za bezbednosnu zaštitu, koji slovi za nezvaničnog zamenika direktora Aleksandra Đorđevića. A Đora je nezamenjiv. On nema zamenika, od kada je zamenik Dragan Marković podneo ostavku 30. maja 2014. godine, zbog afere primanja mita od strane Dragoljuba Peruače, bivšeg direktora Inspektorata za rad.

On je karijeru u MUP-u Srbije počeo sredinom devedesetih, kao telohranitelj Mire Marković, gde je kao kadar JUL-a napredovao do 5. oktobra. Tada je dobio specijalni zadatak da u inostranstvu prati jedno lice, a kada se vratio i kad je video šta se desilo u zemlji, odmah je prodao svoje dojučerašnje partijske drugove i promenio je stranu. Tu praksu je nastavio i kasnije. Koristio je i navijače sportskih klubova za dilovanje drogom, a potom je organizovao njihove likvidacije, koj su učestale prošle godine.

Selakovićeva i Todorov su, shvativši da Đorđevića ne interesuje rad tajne policije, osim da pribavi dosijea tajkuna, političara, a naročito sudija i tužilaca, radi njihovog korišćenja po isteku mandata, štiteći se kapom direktora BIA, formirali svoju opasnu kriminalnu grupu.

Todorov je načelnik Uprave za bezbednosnu zaštitu, koja kontroliše rad službenika BIA i svih republičkih državnih organa, uključujući i policiju. To je služba u službi, koja odgovara isključivo načelniku.

Nahuškan od Selakovićeve, Todorov je krenuo da nelegalno opservira stotine političara, ministara, tajkuna i novinara! Selakovićeva je trgovac, i njih dvoje su ušli u biznis.

Svakog dana, njih dvoje banče i osuđuju na odstrel one za koje misle da im nisu dovoljno odani.

Gospodin Todorov, koji je obdaren fizičkom inteligencijom, u prethodnim godinama napravio je mrežu kriminalca, preko kojih je namerio da preuzme narko tržište Srbije, ali i da „radi" i razvija narko biznis i u inostranstvu. Nekima od najodanijih saradnika iz podzemlja dao je i službene legitimacije BIA, a neke je primio u stalni radni odnos. Plan mu je bio da poslove sa većim količinama narkotika preotmu od već uhodanih kriminalnih organizacija, a da novac za tekuće troškove obezbede tako što preko firmi za obezbeđenje, koje su osnovali, drogu prodaju mladima i deci na beogradskim splavovima.

Međutim, taj plan im se izjalovio, jer su već na beogradskim ulicama naleteli na mnogo opasnije igrače nego što će oni ikada biti. Objašnjeno im je da se manu ćorava posla. Podatke o kriminalnim gangovima i njihovim aktivnostima dobili su tako što su uspeli da se ubace i u poslove obezbeđenja oko Darka Šarića.

Uzbuđeni serijalom u Magazinu Tabloid, Selakovićeva i Todorov su izgubili živce. Mafija se reorganizovala, tajkuni i kontroverzni biznismeni su svesni da gube poslove zbog intriga koje im podmeću ovo dvoje ljudi.

Kao stečajni upravnik, Selakovićeva je rasprodavala imovinu preduzeća, otimajući novac iz fondova za isplatu zarada zaposlenih, za uplatu penzionog i socijalnog osiguranja. Sve je stavljala sebi u džep, lažnim fakturama na ime članova porodice i prijatelja, za nepostojeće usluge.

Magazin Tabloid je zatražio od Privrednog suda u Beogradu spisak stečaja koje je vodila gospođa Selaković, zbog čijeg rada je zakukalo hiljade radnika, kojima je uskratila naplatu od svojih bivših firmi po sudskim presudama.

Vešta u mahinacijama, koje je naučila kao stečajna upravnica, Selakovićeva i Todorov su ojadili i fondove BIA. Ispumpavaju novac na razne načine, otimajući ih od službenika ove Agencije, koji im pripada, po raznim osnovima.

Iako uskoro ulazi u 62. godinu života, načelnica Selaković nesmanjenom žestinom radi na urušavanju BIA. Namerava da utekne iz zemlje, a novac koji je opljačkala u Srbiji, već je iznela u inostrane banke. Kćerka joj živi u SAD-u. Ova zla žena, u želji da zavede strahovladu, pre nego što utekne, uz pomoć Ivana Todorova, pravi sistematizaciju radnih mesta, pokušavajući da razbije organizacione jedinice i proglase tehnološkim viškom one službenike koji su im sumnjivi da Magazinu Tabloid dostavljaju podatke, i da se žale narodnim poslanicima na stanje u BIA. Načelnicima koji su u 52. godini života otišli u penziju odbili su da produže ugovor o radu za šest meseci, da bi se oslobodili profesionalaca.

Nije lako zaposlenima u BIA.

Branko Veljković je bio načelnik uprave u BIA. Onda su došli na vlast kadrovi Demokratske stranke - Saša Vukadinović i Ivica Petrović.

I Veljković je dobio otkaz, uz obrazloženje da je protiv njega pokrenut krivični postupak jer je neovlašćenio držao oružje! Čistku je sproveo Ivica Petrović, zamenik tadašnjeg direktora BIA, koji je isteran iz Resora državne bezbednosti, zbog kriminala koji je vršio. Uz saglasnost tadašnjeg načelnika RDB-a Gorana Petrovića, on je prešao na rad u SUP Kruševac, čiji načelnik je postavljen od DOS-ove vlasti bio Saša Vukadinović, koji je bio doušnik Ivici Petroviću.

Nakon što je na čelo BIA došao Nebojša Rodić, zamenik direktora BIA Ivica Petrović je raspoređen na radno mesto operativca u detašmanu Agencije u Obrenovcu. Ali, njegove žrtve nisu rehabilitovane. Dva puta je Upravni sud poništavao rešenja o prestanku radnog odnosa gospodinu Veljkoviću. Ali, treće po redu rešenje donosi i Aleksandar Đorđević, koji je, kao advokat, tvrdo obećao Veljkoviću da će ga vratiti na posao, po odluci suda. I rešenje Aleksandra Đorđevića Upravni sud je poništio presudom od 26. februara ove godine, navodeći da je Veljkoviću nezakonito prestao radni odnos, i da je sud dužan da postupi po odluci suda, odnosno da se ima smatrati da mu i nije prestao radni odnos.

Branko Veljković je pomislio da je njegovim mukama, koje traju osam godina, došao kraj. Ali..

Ivan Todorov, pijanac i probisvet, u dogovoru sa Radmilom Selaković, pokušava da na Veljkovićevom slučaju stvori sebi imdiž moćnih i svemoćnih u službi.

Direktor BIA Aleksandar Đorđević je želeo da postupi po zakloni i izvrši presudu, jer je i obavezan. Naložio je Selakovićevoj da nađe mesto u svojoj službi za Veljkovića, da ga eskomuniciraju iz operative, ali i da mu isplate zarade za prošlih osam godina, koliko mu po zakonu pripadaju. Gospođa Selaković i Todorov u igru ubacuju Snežanu Radanović, koja po njihovom nalogu pokušava da Veljkovića ponovo stavi na crnu listu podnošenjem lažne krivične prijave.

Viši sud u Beogradu je, nakon osam godina vođenja postupka, pravnosnažno 21. jula prošle godine oslobodio Veljkovića od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćenog držanja oružja!

Advokat g. Veljkovića podnela je Upravnom sudu zahtev za prinudnim izvršenjem presude Upravnog suda. Sud je bio dužan da postupa sa naročitom hitnošću. Predmet je dodeljen u rad sudiji Radojki Marinković. Umesto nje, nadzorni sudija Stevo Đuranović je tražio od BIA da se izjasne povodom Zahteva za prinudno izvršenje presude.

I 7. juna, iz BIA stiže dopis koji potpisuje Snežana Radanović, bez navođenja zvanja i ovlašćenja. BIA pred državnim i drugim organima zastupa isključivo direktor, ili lice koje on posebnim pismenim aktom ovlasti, a pred sudom Javni pravobranilac Srbije.

Upravni sud, sastavljen u veću od sudije Gordane Džakule, Slađane Bojović i Radojke Marinković odbio je zahtev za prinudnim izvršenjem presude 17. jula ove godine. Jeste Upravni sud poništio rešenje o prestanku radnog odnosa, i jeste da je naložio da se uspostavi radno pravni status koji je Veljković imao pre uručenja poništenog rešenja o prestanku radnog odnosa, ali sud navodi da je BIA (neovlašćeno lice) obavestilo sud da predstoji bezbednosna provera za gospodina Veljkovića, što je apsolutno netačno.

Naime, ova provera se može izvršiti isključivo uz pisanu saglasnost onog ko traži zaposlenje. Po presudi Upravnog suda, Veljković je nezakonito otpušten i automatski mu se uspostavlja radni odnos. Ukoliko su se, u međuvremenu promenile okolnosti, BIA je ovlašćena da proverava da li njeni radnici ispunjavaju uslove za rad, i da ih premesti na druga radna mesta, ali te sve okolnosti mora da utvrdi u postupku koji je javan.

Dakle, na osnovu dopisa neovlašćenog lica iz BIA, koje sadrži lažan podatak da je u toku bezbednosna provera za g. Veljkovića, sudsko veće je odbilo da izvrši svoju presudu!

- Verujte, bila sam pod pritiskom predsednice suda Jelene Ivanović. Ona je od mene zahtevala da odbijem zahtev, jer je neko iz BIA to od nje tražio, a ona ne želi da se zameramo moćnicima. Obe koleginice su se složile sa mnom, da to učinimo, i ako znamo da je to greh. Gospođa Jelena je sestra Dragice Nikolić, izabrana je za predsednicu i ako je na kolegijumu suda za nju glasala samo sudija Dušanka Marjanović (danas njena zamenica) i ona. Sada je spremaju za sudiju Ustavnog suda - kaže za Magazin Tabloid sudija Radojka Marinković, koja je u sud došla sa čudnim iskustvo pravnika u preduzeću "Rade Končar'', a sa takvim iskustvom prvo je primljena u Vrhovni kasacioni sud, kao savetnik! Odatle je izabrana u Upravni sud. Dokazala se.

Dana 4. jula, Branka Veljkovića telefonom zovu i sa njim razgovaraju Radmila Selaković, Ivan Todorov i načelnik operative Jovo Dobnjaković. Selakovićeva i Todorov su u stanju teške alkoholisanosti, prete Veljkoviću da će ih zapamtiti. Obećavaju mu da će ga vratiti na posao ako povuče tekstove iz Magazina Tabloid, optužujući ga da je on informator novinaru ovog magazina!

Snežana Radanović, koja je potpisala lažni dopis u ime BIA kaže za Magazin Tabloid da je bila naterana od strane svoje načelnice Radmile Selaković, Na njenu opasku da je to što čine nezakonit akt, ona je je odgovorila - Ma boli me p..., samo Vi napište, ja stojim iza toga, a iza mene stoji kabinet Predsednika Republike. Gospođa Radanović tvrdi da je od direktora Đorđevića dobila druge instrukcije, ali da, ustvari Selakovićeva je glavna. On tvrdi da će posvedočiti pred sudom da je bila izložena pretnjama od svoje načelnice.

Urednik Magazina Tabloid je tražio pismeno od direktora BIA da ga obavesti da li je odobrio službenicima BIA da ugrožavaju sigurnost bivšem radniku, koji je nezakonito otpušten. Odgovora nema.

Više poslanika Narodne skupštine pokrenuće pred parlamentom pitanje delovanja kriminalne grupe u ovoj Agenciji. Da li će bivša stečajna upravnica odvesti u stečaj i Bezbednosno informativnu agenciju? Ili će se, možda, u ovoj zgradi proliti krv?

(Nastavak u sledećem broju)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane