Natrag

Ukrajina

U Kijevu se pogoršava konflikt između majdanskih političkih elita

Timošenko protiv Porošenka

Oni se već dugo odnose jedno prema drugom kao paukovi u tegli. Ukrajinski majdanski par, takoreći rima evromajdanske epohe, Porošenko i Timošenko. Još u vreme kada je predsednik postao Juščenko, krajem 2014. godine, i kasnije, u periodu nemirnog narandžastog vremena, ovo dvoje su se svađali tako da su njihove nepristojne reči letele po celoj Ukrajini, i tada je njihov „lirizam" privlačio pažnju. U vreme Janukoviča, Juliju su uhapsili zbog, kako se govorilo, mahinacija u energetskom sektoru, tačnije zbog mutnih šema po kojima su milijarde prošle mimo budžeta. Majdan je Juliju izvukao iz zatvora i, iako je ona poput žrtve izašla na binu u invalidskim kolicima (istina, u cipelama sa visokom štiklom), nije dočekana sa entuzijazmom, tvrdi ruski novinar Mihail Kolesnik

Mihail Kolesnik

Trenutno, strpljiva Julija već dve i po godine čeka svoj zvezdani trenutak. I iako je na izborima ušla u parlament kao druga na listi svoje partije (prva je bila Nađa Savčenko), mesto broj dva u realnoj politici Timošenkovu neće zadovoljiti. Osim ako nije reč o taktici ili trenutnoj situaciji.

Šta joj danas govore mentori iz SAD gde ona periodično odlazi, ne znamo. Sa one strane okeana su - razgovori, a u Kijevu - realan život. Do usijanja realan život.

Petog jula frakcije Batkivščine (partija Julije Timošenko) i Radikalna partija Olega Ljaška, blokirali su govornicu, prezidijum i mesto predsedavajućeg Vrhovne Rade (a Batkivščina se nalazi u parlamentu najbliže prezidijumu), umesto spikera, naciste Parubija, postavili su Nađu Savčenko, a Ljaško je podsetio na zahteve koje su ranije istakli. To su, pre svega, istraga o korupciji, o ofšor kompanijama visokih funkcionera (odnosno Porošenka i bande), a takođe i formiranje parlamentarne istražne komisije o veoma visokim cenama stanarina i komunalnih usluga. Poslanik Batkivščine Aleksandra Kuželj preuzela je mesto predsednika skupštine - Rade.

Istina, uoči 4. jula, izvestan (ne mnogo veliki) broj Kijevljana je na ulicama zatražio da Porošenko raspusti Vrhovnu Radu, jer oni smatraju da su novi izabrani narodni poslanici nekompetentni.

A još ranije, 23. juna, Pečerski okružni sud Kijeva naložio je Generalnom tužilaštvu Ukrajine da uzme izjavu od bivšeg šefa Službe bezbednosti Valentina Nalivajčenka u vezi sa ofšor kompanijom Intraco management Ltd. koja se dovodi u vezu sa Porošenkom. Podsećamo da je nemački Zidojče cajtung 4. aprila objavio dokumente panamske firme Mossack Fonseca koji svedoče o uključenosti niza svetskih lidera u ofšor šeme. Među političarima se našao i Porošenko koji je formirao ofšor kompaniju za svoj Roshen. Sam Porošenko je izjavio da nema ništa protiv bilo kakve istrage o ofšor delovanju i nema nikakvih sakrivenih računa.

A Porošenko je, prema rečima upućenih, „otresao prašinu sa slučaja Timošenko": u Kijevu je predavanje održala bivša tužiteljka iz SAD Marta Berš, koja je stavila iza rešetaka jednog od glavnih korumpiranih političara, Pavla Lazarenka, bivšeg premijera Ukrajine, u čijem timu je Julija Timošenko i stigla na politički Olimp Ukrajine.Posmatrači podsećaju javnost da je Janukovič potrošio mnogo snage da bi dokazao građanima Ukrajine da je Julija - lopov.

U priči sa Lazarenkom, Timošenkova je samo čudom izbegla sud. Ali, došlo je vreme da se ponovo pokrene ta tema u vezi sa Timošenkovom. Znači, to je nekome potrebno.

Premijer-lopov

Mediji izveštavaju da je gđa Berš u Kijevu ispričala da je premijer-lopov Lazarenko provukao kroz švajcarske banke stotine miliona dolara, te da je 1997. ispraznio račun, bojeći se da će biti uhapšen. Tokom 1997-1998. godine u tužilaštvo Severnog okruga Kalifornije u San Francisku počele su da stižu zvanične molbe Generalnog tužilaštva Ukrajine po pitanju gospodina Lazarenka i gđu Berš su odredili da se bavi ovim slučajem, pošto zna ruski jezik. U Švajcarskoj je takođe 1998. bio otvoren postupak protiv Lazarenka koji je u tom trenutku prebacio ukradeni novac u banku na ostrvskoj državi Antigva i Barbuda. Ali, svaka dolarska transakcija na svetu obavezno prolazi kroz banku SAD i potpada pod američku jurisdikciju. Praćenjem novčanih sredstava Lazarenka američki specijalci su otkrili još tri-četiri različite korupcionaške šeme, pre svega u dve male banke u San Francisku. Ali, da bi gospodin Lazarenko bio pozvan na odgovornost bile su potrebne izjave svedoka. Zbog toga je bilo potrebno napisati molbu za međunarodnu pravnu pomoć na 30 strana!Timošenko je odbila da svedoči.

Iz materijala je proizilazilo da je krajem 1995. godine „kada je gospodin Lazarenko postao prvi potpredsednik vlade i bio odgovoran za energetski sektor, kompanija Jedinstveni energetski sistemi Ukrajine (JESU), koju su oformili Julija Timošenko, njen muž i još jedan čovek, dobila je ekskluzivno pravo za distribuciju ruskog prirodnog gasa u Dnjepropetrovskoj oblasti". Reč je o visokoindustrijalizovanoj oblasti Ukrajine kojoj je potrebno mnogo prirodnog gasa. Garancije kompaniji JESU o ekskluzivnom pravu prodaje gasa dao je gospodin Lazarenko, koristeći svoj službeni položaj. JESU je imala matičnu kompaniju u Londonu. Na osnovu bankarskih izvoda utvrđeno je da je novac od prodaje gasa prolazio preko računa JESU dalje u kompaniju Somali, koja se nalazila na Kipru i koju su oformili Timošenko i njen muž. Iz Somali su sredstva išla na švajcarske račune Lazarenka, koji je, kao vladin zvaničnik, pružao usluge preduzećima, koja su mu zauzvrat plaćala 50% od svog profita.

Shodno zakonodavstvu SAD, ispričala je gđa Berš, sudija ima pravo da samostalno proceni dokaze. U datom slučaju sudija je odbacio deo optužbi zbog odsustva svedoka na sudskim pretresima. Ove optužbe ticale su se JESU i prodaje ruskog gasa. Optužba je tvrdila da su u JESU postojale ozbiljne prevarantske šeme koje su se ticale kupovine gasa od ruske kompanije Gasprom, u periodu od 1996. godine.

Od 52 tačke optužnice, gospodin Lazarenko osuđen je samo po osam tačaka i on je odsedeo u zatvoru devet godina.

„Istraživali smo slučaj Lazarenko gotovo sedam godina, doveli smo ga do suda", istakla je gđa Berš, „ali čak i sa svim dokazima optužbe slučaj Lazarenko je pokazao koliko je teško privesti pravdi korumpiranog državnog službenika visokog ranga, koji je zloupotrebljavao svoj položaj i ispumpao milione dolara preko računa u raznim državama sveta. Što se tiče računa gospodina Lazarenka, oni su trenutno zamrznuti, niko nema prava da raspolaže tim sredstvima.

U Vašingtonu se nastavlja velika sudska bitka u vezi sa konfiskacijom imovine bivšeg premijera Ukrajine. Ministarstvo pravde SAD podnelo je građansku tužbu za konfiskaciju njegove imovine. U SAD Lazarenku je zamrznuto nekoliko stotina miliona dolara i konfisovana je luksuzna vila u Kaliforniji.

Rasprava o ovoj tužbi traje već 10 godina, Lazarenko je unajmio nove advokate koji veoma aktivno pokušavaju da se suprotstave pokušajima ministarstva pravde da konfiskuje njegovu imovinu. Ako dođe do konfiskacije, imovina će se sliti u američku kasu. Moja pozicija je bila i jeste da se Lazarenkov novac vrati u Ukrajinu. Ne znam zašto se ne popravlja situacija sa borbom protiv korupcije u Ukrajini. Kao čovek spolja, reći ću: treba da postoji dovoljno političke volje kod onih koji su na vlasti. Treba da postoje nezavisne institucije koje imaju iskustva i umeća da vode takva dela. Zakoni i normativna akta treba da budu takva da efikasno mogu da sprečavaju zloupotrebe onih koji su na vlasti."

Kao što vidimo, Julija Vladimirovna, shvativši da ponovo žele da je „počiste", a u novim uslovima to se čini „na vreme", morala je da pređe u napad. To je i dovelo do akcije u parlamentu uperene protiv Porošenka. Sindrom je poznat: „Drž'te lopova!" glasnije od svih viče drugi lopov. Julija Timošenko odlučila je da nadjača Petra Porošenka.

Ali, to nije sve!

Nacisti čuvaju Vrhovnu Radu

Na zasedanje Vrhovne Rade 7. jula prvi su stigli robusni nacisti „momci" u maskirnoj odeći, tako da kažemo - antiblokatori blokatora. Parubij, koji je ponovo seo u fotelju predsednika parlamenta, ispričao je da su se dva dana vodili pregovori sa Batkivščinom i Ljaškovim radikalima, ali pošto oni ništa nisu ponudili, „onda smo mi doveli momke kako bismo obezbedili demokratske procedure".

Možete da zamislite kakva bi se galama podigla u ukrajinskim medijima da se nešto slično dogodilo u vreme Janukoviča, da je Vrhovna Rada radila uz pomoć bandi koje ometaju volju narodnih poslanika. Ali, danas je u Ukrajini nastala „totalna Evropa", i zato su svi ravnodušni što Ljaškovi ljudi u znak protesta sede na podu oko govornice (ispod nogu boraca). Odmah se pristupilo glasanju. A tematski okvir se naglo promenio. Reći ćemo nešto i o tome, u smislu socijalnog značaja toga. Vrhovna Rada je na zasedanju 7. jula usvojila (247 glasova za) predlog zakona br. 4255 o amnestiji u 2016. godini, koji se pre svega odnosi na „učesnike antiterorističke operacije (ATO), koji nisu izvršili posebno teške prestupe".

Oslobađanje se tiče „osuđenih lica koja su štitila nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, koji su neposredno učestvovali u ATO, dobili status učesnika u borbenim dejstvima". Osnovni kriterijumi za primenu amnestije, saglasno dokumentu, su mala društvena opasnost prestupa koji je izvršio čovek koji je na izdržavanju kazne, a takođe i objektivni faktori - teška bolest, starost.

Zakon određuje kategoriju osuđenih na koje se amnestija ne primenjuje. Tako, amnestija ne može da se primeni na lica „koja su učinila teške i posebno teške prestupe, a takođe i na lica koja su učinila prestup iskoristivši službeni položaj (mito i korupcija)".

Novi zakon odražava predlog generalnog tužioca Ukrajine Ju. Lucenko, od 4. jula, koji je iz zatvora Batju oslobodio na „oficirsku reč" načelnika štaba bataljona teritorijalne odbrane „Ajdar", Valentina Liholita, okrivljenog za teške prestupe. Sada se očekuje amnestija 76 pljačkaša i razbojnika ATO, od kojih su mnogi bili zatvoreni po prijavama Liholita.

Parubij je pred glasanje rekao: „Predlog zakona o amnestiji za 2016. godinu govori o amnestiji naših vojnika koji su otišli na front, ponekad bez dokumenata, naših „majdanaca" kojima su dokumenta izgorela, i koji na frontu nisu imali dovoljno dokumenata kako bi se registrovali. Da ne bismo dopustili njihovo gonjenje, treba da donesemo ovaj zakon. Ne treba da se bavimo demagogijom i populizmom, već da podržimo naše momke nad kojima pravosudni organi danas vode postupke."

Tačno tako, bez trunke sumnje.

„Hiljade dobrovoljaca nam aplaudira", izjavio je spiker posle glasanja, objasnivši da se amnestija tiče boraca koji su „sebe žrtvovali" u vreme kada vojska i Služba bezbednosti Ukrajine nisu dejstvovale.

Na osnovu ovog zakona, u principu, moguće je pustiti iz zatvora bilo kojeg zločinca. Kako dokazati da je on pripadnik antiterorističke operacije, ako nema dokumenta? Ili, kako dokazati da on nije pripadnik ATO, ako određena grupa koja pokušava da stekne političku moć proglasi za heroja bilo kojeg razbojnika za kojeg proceni da joj je potreban na slobodi?

Odgovor bi mogao da bude: a zašto dokazivati u sadašnjim uslovima proizvoljnosti tužilaštva i „sudova".

Bivši komandant „evromajdana" Parubij sam odlučuje koji zakon odmah staviti na glasanje, a koji može i da sačeka. Za ovaj je procenio da ga treba odmah staviti. Da li ste zaboravili na veze Parubija sa onima koji su izlazili iz hotela Ukrajina posle pucanja „nebeske stotine"? On je tada za njih odgovarao i sada su oni lično njemu potrebni. Eva Merkurjeva primećuje na fejsbuku: „Danas je ukrajinski parlament amnestirao sve prestupnike koji su učestvovali u tzv. ATO. Uzalud se raspinjao vojni tužilac zbog bataljona Tornado, čiji članovi su otimali i tako surovo mučili ljude da su njihove žrtve postajale „živi mrtvaci". Sada su manijaci i monstrumi amnestirani. Oni nisu činili zverstva tek tako, već u zoni ATO! I generalno, prvo su se podsmevali ljudima. Otimaj, udaraj, ubijaj!"

Na taj način, dnevni red Julije Timošenko bio je oduvan sa stola prezidijuma Vrhovne Rade i zamenjen onim koji je važniji nacistima-razbojnicima.

Prema rečima Julije Timošenko, sadašnja vlast „pljuje" na opoziciju i na njeno mišljenje, a takođe je apsolutno ne interesuje narod. Teško je ne složiti se sa Julijom Vladimirovnom. Neko smatra da je, sa njene strane, to skoro pa pobuna.

„Ono što se danas dogodilo - to su nezapamćene stvari. Narodni front i Blok Petra Porošenka uzeli su bivše vojnike ATO, preodenuli ih u vojne uniforme, okačili im ordenje i postavili ih da čuvaju govornicu od opozicije. Sve se to radi u interesu onih koji se podređeni klanovima i oligarsima, koji uništavaju Ukrajinu. Upravo su oni danas silom odblokirali parlament, štiteći time visoke cene komunalija, zamrznute penzije i plate, ukidanje beneficija za samohrane majke, decu, ljude koji su preživeli Černobil i veterane iz Avganistana. Danas su ljudi u uniformi sa ordenima zaštitili kriminalnu vlast i istupili protiv opozicije koja je želela da promeni situaciju. To su crni pukovnici", izjavila je Timošenko.

Takođe, lider Batkivščine je saopštila da je na taj način danas u zemlji došlo do velike kontrarevolucije, jer bivši pripadnici ATO svojim akcijama, štiteći korpumpirani režim, faktički ubijaju Ukrajince. „Molim danas da se sve društvene snage podignu protiv režima. Pred nama je velika borba, ali ako se ne budemo borili, Ukrajinu će jednostavno uništiti", istakla je političarka.

Osim toga, Timošenko je primetila da opozicija danas može značajno da se raširi: ka Batkivščini i Radikalnoj partiji mogu da se približe Sloboda, Narodna kontrola Dobrodomova, partija Volja Derevjankova, a sa Samopomoći će se voditi pregovori.

„Rada je iz prve amnestirala bandite ATO. Svi pljačkaši, teroristi, koji su kidnapovali, mučili, ubijali, otimali, terorisali - slobodni su", na svojoj fejsbuk stranici piše publicist Maksim Ravreba koji je bio prinuđen da pobegne iz Kijeva posle pobede „evromajdana". On zaključuje da je u Vrhovnoj Radi došlo do kvazivojnog prevrata, da je diktatura direktne sile postigla svoje ciljeve.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane