Natrag

Zadnja

Ja, Dragica

Piše: prva dama

Ja sam vam, dragi moji podanici, nalik na knjaza Miloša. Ne po liku, nego po naravi i pameti. Pismenija sam od njega, a moja pamet i njegova pamet iste su, kao da sam ja knjaz Miloš u njegovom petom životu.

Podanici moji, narode moj! Znam da me sažaljevate, da se znojite i stidite dok me gledate kako se ljubim sa ženom predsednika Kine, koja je general-pukovnik njihove armije. Skačete, vičete na mene: beži baba, skloni se da nas ne sramotiš, ako Boga znaš!

Knjaz Miloš je, Bog da mu dušu prosti, ostavljao iza sebe decu, gde god je zanoćio. U Blaznavi je napravio sina, imao ih je, fala Bogu, ko' i moj Tomo! Knjaz je bio u tome fer, sve ih je priznavao, školovao, pomagao. Neke od svojih, a neke od državnih para. I moj Tomo je mlogo naučio od knjaza Miloša. On je svoje milosnice darivao diplomatskim pasošima, pištoljima, autima, nameštenjem u državnoj službi. E, pare im nije davao, tvrd je na pari. Svaku paru je meni stavljao u ruke.

Ali, po naravi i čojstvu, moj Tomo nije ni prići knjazu Milošu. Jes' on dobar domaćin, ali je u duši onako. Ja sam, rekoh vam, ista knjaz Miloš. On je voleo da ljubi, isto kao i ja. Dok je moj Tomo radio u Žegrapu, na pruzi, i ja sam volela da se ispružim. Davala sam samo onima koje sam volela.

Bubice moja - kaže moj Tomo, crko' dabogda - svašta se priča o tebi.. Ne bi voleo da te uhvatim na gomili, teška mi je ruka. Sahraniću te, već sam obeležio mesto za naše večne kuće.

Laknulo mi je kad je Maca otišo' u Beograd, da se bavi sa tu politiku. Imala sam lufta, koristila sam situvaciju.

Danas vi, narode moj, kukate, vičete diktatura, nema nam spasa od prokletog i ludog Vučića. Mog Tomu prezirete kao nesposobnog, poslušnog, jadnog i čemernog.

O, narode moj, šta bi ste vi radili da ja nisam iza vas. Aca bi vas sve natakao. Ali, ja sam njemu doakala. Ja, Dragica.

Moj Tomo, crko' dabogda, ulizica je. Poltron. Dođu naši prijatelji, baš prijatelji, kažu mu iskreno, Tomo, brate, mali Aca je stvarno lud. Opljačka sve. Brat mu Andrej krade, otima, pola Srbije je njegovo. Tomo se, kao, iščuđava. A, čim naši prijatelji odu, moj Tomo, crko' dabogda, zove Acu, da ga obavesti šta se o njemu, i ko, priča.

Pitam, šta to radiš Maco, a on snuždeno, izvini Bubice, takva mi je narav. Znaš da sam izdo' i kuma Voju, što je od nas napravio ovakve ljude, svakog izdajem. Bože mi prosti, moj Tomo nije ni nalik na mene. Kako smo se spanđali te prestupne 1975. godine, nije mi ni danas jasno.

E, da mene nije bilo, narode moj, videli bi ste vi svog Boga. Mislite da je Aca svemoćan, da on drži konce u svojim rukama. Dok se on, nesrećnik, šepuri pred te-ve kamerama, po ceo dan priča i trabunja, ja sam vam štitila leđa.

Svuda sam postavljala svoje ljude. Zaštitila sam Koleta, mnogo još biznismena koji su celivali moju ruku i darivali Fond "Dragica Nikolić''. Ispred mene se stoji, iza Aleka leži.

Nisam samo biznismene spasla belaja. Sin moj Raša, pljunuti Tomo, nije baš opamećen, ali je gradonačelnik Kragujevca. Aca mu se smeje iza leđa, ali Raša, ko i Tomo, pravi decu ko lud. Ja sam se bunila, ali, vidim, i snaja ćuti, pa ako voli, kad ne boli, neka joj bude.

Svakog, ko se samo rukovao, ili je zanoćio, turila sam na važno mestu. Seka moja Jelena je predsednik Upravnog suda, Dragomir Milojević je prvi čovek u pravosuđe, a Vučić se samo šepuri na te-ve. Šnajdericu sam svoju uvalila u Ministarstvu kulture. Moji su ljudi u BIA, u VBA, na svim važnim mestima. A, Aca mislio da je dovoljno što je svaki dan pred kamerama. I kada ga uapse, svi će ga slikati, a njemu će i tad da bude milo.

Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, pa stigoh ja, jadna ja, do Moskve, Vašingtona, Pekinga, bila sam i u Teheran, dočekala me i bula Abdulaha Gula...

Sad kada biste sabrali, moji ljudi su na svim važnim mestima. Prijatelj Bačević je ambasador u Pekingu, njegov zet, a moj sin Bane je trener od reprezentaciju, i niko nije mogo smeniti Toleta Karadžića, jer ja nisam dala.

Kada bolje razmisliš, narode moj, ja nisam prva dama Srbije. Ja sam prvi muškarac Srbije! Novi knjaz Miloš. Za sve pitaju Dragicu. Al' ja se ne slikam, ne dajem izjave. Ja pišem, a moj Tomo, crko' dabogda, potpisuje ukaze.

Srbijom, narode moj, vladam ja, Dragica. Aleksandar Vučić i njegovi su samo krali. I dođe im kraj. Baš će mi biti žao ako zaglave. Možda napišem ukaz o pomilovanja, a Maca će da ga potpiše. Reći će - dobro Bubice - nismo trebali, narod će da viče na mene.

Molite se Bogu za mene. Ništa bez mene.

Ja, Dragica...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane