Natrag

Postdemokratija

Antisrpska kampanja

Proustaška histerija u Hrvatskoj pre svega je antihrvatska kampanja, a antisrpsko u njoj se podrazumeva jer ustaška pamet neizlečivo boluje od srpskog kompleksa. To, naravno, zgodno dođe srpskoj vlasti četničke provenijencije da prikrije sopstvenu antisrpsku politiku. Prava antisrpska kampanja na delu je u samoj Srbiji pod vođstvom Aleksandra Vučića, koji ima toliko putera na glavi da bi za njega i prikazivanje filma „Poslednji tango u Parizu", takođe bila antisrpska ujdurma, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Iskompleksirani Srbi, Hrvati i Bošnjaci, nedorasli ulogama koje imaju, prepucavaju se po dogovoru kako bi lakše zaludili svoje birače, a kad se dokopaju vlasti sednu da se mire kako bi se dopali svojim pravim gazdama koji ih sve podjednako preziru. Sve je kod njih lažno, i svađa i pomirenje i evropska perspektiva. Istina je samo da svoje države guraju u propast, a svoje narode u očaj iz kojeg se lako mogu izroditi i sukobi.

Požalio se, nedavno, srpski premijer u ostavci i mandatar za sastav nove-stare vlade, Aleksandar Vučić, Evropskoj komisiji na antisrpsku kampanju u regionu, posebno u Hrvatskoj, i zapitao da li smo mi negde pogrešili. Ako smo negde grešni, a on misli da nismo ništa uradili protiv hrvatskog naroda i države Hrvatske, Vučić najlepše moli EU da mu se to kaže. Evropska unija se našla u čudu pitajući se kakva je razlika. Ako Vučić misli, a očigledno misli da rehabilitacija đenerala Draže Mihajlovića nije gest protiv Hrvata, zašto veruje da je rehabilitacija Stepinca antisrpska rabota. I jedni i drugi pale se na guranje i očigledno rade protivno svojih nacionalnih interesa, ali njima u Briselu to samo olakšava posao u nastojanju da balkance drže na lancu i pristojnom odstojanju. Zato odgovor Vučiću nikako ne stiže, jer kako da mu kažu da su oni sasvim zadovoljni što Hrvati sami sebe srozavaju i smeštaju u drugu klasu EU kompozicije, a da im on najviše konvernira upravo zbog toga što njegov Balkan ekspres uspešno drži podalje od evropskog koloseka.

Zaista, kakve veze ima kandidatura Stepinca za sveca u Katoličkoj crkvi, a o tome se zapravo radi, sa pravoslavnom Srbijom, ili spomenik Barišiću, koji je ubio crnogorskog ambasadora socijalističke Jugoslavije, sa kapitalističkom Srbijom? To je antisrpska kampanja jednako kao i spomenik Aleksandru Velikom u Skoplju, zato što uopšte ne liči ni na kralja Aleksandra ujedinitelja, ni na malog Aleksandra a velikog pomiritelja. Isto tako bi se antisrpskom kampanjom mogli proglasiti i ratovi u Siriji, Iraku i Avganistanu koji nam šalju poplavu izbeglica, kao i Brexit koji je usporio proširenje EU, pa tako doveo u pitanje i naše evropske integracije. Evo sad se i Brazil priključio antisrpskoj kampanji šaljući nam komarce sa Zika virusom. Tom logikom i NASA je povela antisrpsku kampanju kad je poslala letilicu da presretne asteroid Benu, koji smrtonosno jurca ka našoj planeti, jer kakvi su sigurno će pokušati da ga usmere prema bratskoj Rusiji, čime bi Srbija ostala bez zaštitnika u Savetu bezbednosti UN.

Manimo se tih priča koje služe upravo za to da ne vidimo pravu antisrpsku kampanju koja se vodi u Srbiji. Već sama činjenica da je Vučić sve i sja u Srbiji i da je on predstavlja u Evropi i svetu je antisrpska kampanja, jer zbog njegove nečasne biografije i nečiste savesti mogu da nam rade šta hoće. Ako nam je bivši borac za veliku Srbiju i ratni ministar protiv informisanja najbolji vođa, kakvom preporodu i prosperitetu se možemo nadati i kakvom ugledu u Evropi i svetu. Ako nam je on najveći evropejac, kakvi smo onda mi evropljani. Kud ćete veće antisrpske kampanje od poruke njegovog omiljenog ministra policije i doktora nauka, koji predsedniku vladajuće partije u Hrvatskoj poručuje neka to što je rekao nama kaže svojoj mami i tati. Pa to još dva puta ponovi u direktnom uključenju u TV Dnevnik sa nacionalnom frekvencijom.

Doduše, isti je slučaj i sa Hrvatima, jer dok ih vode i zastupaju oni za koje je Stepinac svetac, a Barišić i Glavaš heroji, lako ih je svrstati u građane drugog reda i prevesti žedne preko vode, bez obzira što su članovi EU. Ali, to nije naš problem i naša briga. Ne bih se, međutim, saglasio sa dragim prijateljem Miloradom Pupovcem koji kaže da je sve to što se događa izraz želje za dominacijom Hrvatske nad Srbijom. Pre bih rekao da je obrnuto, da je to kompleks niže vrednosti i kopiranje Srbije, koja objektivno ima veću i značajniju tradiciju državnosti. Ponavljam, reč je o proustaškim umovima koji, recimo, protestvuju na proslavi antifašističkog ustanka u Hrvatskoj najviše zbog toga što se mesto ustanka zove Srb i što su ga podigli uglavnom Srbi iz tog kraja. Mada te stvari nisu za poređenje, čini mi se da ustaška logika rezonuje upravo tako da pravi paralele.

Ako Srbi imaju Svetog Savu, moraju i oni da dobiju nekog sveca, ako Srbija rehabilituje Dražu i Hrvatska mora Stepinca, ako bude rehabilitovan i Nedić, moraće biti i Pavelić. Ako u Srbiji dižu spomenik Gavrilu Principu, za koga neki u Evropi kažu i da je bio terorista, onda će i oni Barišiću. Ako je oslobođen Šešelj, onda će biti i Glavaš. Čak, verujem, da i to što neki pokušavaju da Srbiju ponize ističući kako su oni članovi EU, a mi nismo, to ponavljaju zato što ni sami nisu sigurni da je to nekakva prednost. Bila je lepa njihova NDH članica najmoćnije osovine sveta ali se sve obrnulo, pa je na kraju morala da se šlihta uz Srbiju da bi prešla na pravu i pobedničku stranu. To njih žulja, to je taj kompleks koji im je nametnut iznutra, od onih koji su sadašnju samostalnu državu Hrvatsku na ovaj ili onaj način povezivali sa NDH. I proslava "Oluje" stoga je prenaduvana i nekako usiljena, jer i najveći domobrani znaju da to nije bila samo njihova zasluga i da nije izvedena baš najčasnije.

Našu, pak, vlast sa četničkom prošlošću i namerom da prisvoji partizanske zasluge, žuljaju gresi iz poslednjih ratova devedesetih godina prošlog veka, pa i iz drugog svetskog rata. Pozivajući se najviše na zasluge i slavu srpske vojske u prvom Velikom ratu, i oni bi da operu neke biografije, kako bi oprali svoje, a pošto je to nemoguće pa zato ne uspeva, nervozno reaguju na sva podsećanja na to. Ako Vučić smatra da rehabilitacija đenerala Draže Mihajlovića nije sporna, a nisam čuo da je imao prigovor, nema razloga da toliko pokazuje koliko ga pogađa rehabilitacija Alojza Stepinca. Ako mu je za Dražu i Nedića izgovor da ne želi da se meša u pravosuđe svoje zemlje, zašto se meša u rad sudova drugih zemalja. Političar koji se svim silama borio da Ratko Mladić dobije bulevar u Beogradu, nema ni moralno pravo da ocenjuje političku poruku spomenika u nekoj zabiti susedne države. Pri tom, proglašavajući antisrpskim činom spomenik ubici ambasadora Rolovića, koji je bio crnogorski kadar, samo potvrđuje sumnje da on prerušavajući se u antifašistu i evrofanatika, nije raščistio sa velikosrpskom ideologijom.

Ni malo nije utešno što sam ubeđen da u svemu što se događa u regionu nema nikakvih ubeđenja, jer mada nosioci te politike na obe strane ni sami ne veruju u to što rade i govore, mnogo je onih koji su spremni da poveruju. Mada je sve to samo jeftina prpaganda svih učesnika u prepucavanjima , jer svi oni to rade iz ličnog interesa i u međusobnom dogovoru, ne razmišljajući o posledicama, tako šire nepoverenje i mržnju među narodima, podstičući ono najgore u ljudima i svoje i drugih nacija u ovom balkanskom loncu.

I dok se mi zamajavamo lakim notama koje razmenjuju novokomponovane i novokomponirane demokrate, oni upravljaju našim bednim i bjednim životima na način mnogo gori i sudbonosniji od bilo koje antisrpske ili antihrvatske zavere spolja. Najveća antisrpska kampanja vodi se upravo u Srbiji, kao što se najžeća antihrvatska kampanja rasplamsala u samoj Hrvatskoj.

Na primer, katastrofalno antisrpski je potrošiti pet meseci i gomilu para iz budžeta na vanredne izbore, posle kojih će biti formirana potpuno ista vlada. U trenutku dok ovo pišem još se ne zna tačan sastav nove-stare vlade, ali je sasvim izvesno da će posle dugog mudrovanja biti uglavnom nepromenjen. Možda će biti zamenjeno ili rotirano nekoliko ministara, ali to se moglo uraditi i bez izbora i polugodišnje blokade države. Ništa se ni u njenom programu neće menjati, ali ćemo dobiti novi ekspoze novog-starog premijera, najduži u istiriji parlamentarizma u Srbiji, a i šire. Ako ga najesen ne nadmaši novi hrvatski premijer, a ne bih se iznenadio da to učini neki hadezeovac ako dobije priliku, jer je za plitke umove i to je način za dokazivanje i lečenje kompleksa.

Antisrpski je, takođe, praviti srpsku vladu od provereno nesposobnih i nemoralnih partijskih kadrova, preletača, stranih plaćenika i povratnika posle izdržane kazne. Deo te i takve antisrpske kampanje je svakako i podvođenje Srbije interesima velikih sila i multinacionalnih korporacija, kao i prodavanje građana Srbije kao jeftinu radnu snagu. Antisrpski je voditi srpsku ekonomsku politiku po notama MMF-a i zaduživati zemlju preko svake mere. Kao što je antisrpski štedeti na građanima, smanjivanjem plata i naročito penzija, pošteno zarađenih i zagarantovanih Ustavom i zakonima. Antisrpski je lagati srpski narod o uspesima i napretku i tražiti od njega da više veruje stranim mentorima nego sopstvenim očima. Beda u kojoj živimo, materijalna, duhovna i moralna, najbolji je dokaz antisrpske kampanje koju vodi srpska vlast sačinjena od taloga ovoga društva.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane