Natrag

Povodom

Oko 300 hiljada ratnih veterana u Srbiji živi u socijalnoj bedi, a režim ih tretira kao da su ratni zarobljenici

Sve će to Vulin pomlatiti

Prema svim procenama, u Srbiji ima oko 300.000 ratnih veterana koji su, očigledno, noćna mora svake vlasti, a posebno ove sadašnje koju predstavlja Aleksandar Vučić, ratni huškač iz devedesetih. Kako bi ovu "rizičnu" grupaciju uklonili kao opasnost, svi režimi, pa i Vučićev, radili su na ukidanju socijalnih prava veterana. Danas je to dostiglo takve razmere, da većina ratnih veterana živi u najgoroj bedi. O njihovom statusu u društvu i kriminalnom odnosu političara prema toj populaciji, piše predsednik Pokreta veterana Srbije Željko Vasiljević

Željko Vasiljević

Koliko ratnih veterana ima u Srbiji? Nemoguće je dati precizan odgovor jer taj podatak niko sa sigurnošću ne zna. Da li je to slučajno ili namerno skrivan podatak, prepuštam vašim čitaocima da sami zaključe. Nesporna je neefikasnost našeg državnog aparata, njegova inertnost i otpor svim idejama.

Danas u ovoj oblasti, a tako je od 1995. godine, upravljaju i o našoj sudbini odlučuju ljudi koji su imali dovoljno godina da učestvuju u tim ratovima ali gle čuda, nisu dobili poziv za rat!

Evo i nekoliko pretpostavki o broju veterana. U ratu 1999. godine učestvovalo je, prema informaciji jednog od generala, 354.000 ljudi a u ratovima od 1990.-1995. više od 200.000. Jedan značajan broj je otišao u inostranstvo, jedan živi u Republici Srpskoj, značajan broj veterana je umro od posledica rata, tako da po mojoj, ali i proceni nekih stručnjaka u ovom trenutku u Srbiji živi nešto više od 300.000 ratnih veterana.

Nesporna je činjenica da danas vlast čine partije i pojedinci koji su u tom vremenu imali značajnu političku ulogu, da ne kažem odlučujuću. Kada su na vlasti od 2000. godine bile partije koje formalno nisu podržavale te sukobe ali su u suštini bile uključene u te događaje, želele su distancu od nas ali su se i plašile naše reakcije i tadašnje opozicije pa su zadržavale odnos poštovanja zakona, stečenih prava i svih obaveza države prema nama.

Kada je došao "patriotski" DSS i za ministra izabran Slobodan Lalović, on je izašao sa idejom donošenja novog zakona koji je trebalo da značajno umanji prava, pre svega ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. U 2006. smo organizovali dva protesta, i moram reći, uz pomoć Ivice Dačića, uspeli smo da sprečimo tu katastrofu. Da smo tada pristali na taj zakon danas bi naša primanja bila manja za 25-30%.

Danas, odnosno poslednje dve godine, imamo najveći pad prava i državne zaštite, potpuno nezakonito ponašanje, pre svega nadležnog ministarstva ali i ostalih institucija sistema koje bi trebalo da nas zaštite od bahatog odnosa, pre svega pojedinaca. Ukinut je Savet za pitanje veterana koji sam sa Rasimom Ljajićem osnovao kao brana samovolji funkcionera i odmah se pokazalo da je on smetao samovolji sadašnjih funkcionera, a daće Bog i Vučić da budu bivši.

Imamo potpuni nesklad između promovisane politike i stvarnog delovanja. Kada čujete ministra Vulina kako priča o učesnicima ratova, treba znati da je njegovo delovanje i delovanje njegovih saradnika u smanjenju prava i uništavanju svih pravila i institucija koje su štitile ovu populaciju, ogromno.

Srpska politika je poznata, kroz istoriju, kao udvorička sa elementima podaništva i slepe pokornosti, pa u tom stilu se nastavlja i danas a cenu moraju da plate najhrabriji, najponosniji i najnepokorniji a to smo mi ratni veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca.

Iznos sredstava koji naša država izdvaja za ovu oblast je vrlo mala. Naš budžet je oko 130 miliona evra ali su tu i održavanje spomenika, negovanje tradicija prethodnih ratova, sem onih od 1990.-1995. godine, jer je sećanje na njih zabranjeno u ovoj državi a tako i sećanje na žrtve tih ratova. Na primer, Hrvatska za ovu populaciju izdvaja oko 800 miliona evra, pa vi sada uporedite odnos države prema svojim herojima u Hrvatskoj i u Srbiji.

Sredstva se uglavnom troše na prava ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca i veterana, od kojih mnogi boluju od raznih poznatih i nepoznatih bolesti, država ih se odriče i pušta ih da tiho umiru, ostavljeni na milost samo svojim porodicama. U Srbiji ne postoji ni jedna specijalizovana ustanova koja se bavi lečenjem veterana a zbog specifičnosti nastanka povreda i bolesti, redovne ustanove nisu dovoljno stručne za njihovo lečenje.

Ovo je pitanje koje dokazuje vaše interesovanje za ovu oblast jer se taj problem može sagledati samo iz perspektive učešća u tim procesima.

Urušavanje sistema u ovoj oblasti je počeo 2006. godine ali vrhunac razbijanja je u ovoj, moram napomenuti izbornoj 2016. godini. Do 2005. godine država je sarađivala i finansirala samo sa četiri organizacije, SUBNOR, Udruženje boraca ratova od 1990. godine, Udruženje RMVI i našu organizaciju Udruženje RVI.

Mi smo bili partneri sa državom i zajednički smo radili na očuvanju položaja jer od 2000. njegovo unapređenje nije dolazilo u obzir. Danas, smišljenom akcijom države ili tačnije rečeno pojedinaca iz državnog aparata, imamo više od 800 organizacija a republika iz svog budžeta finansira više od 30 udruženja.

Većina tih udruženja ima par članova i nemaju nikakav ugled u populaciji ali su njihovi rukovodioci na povodcu onih koji o dodeli sredstava odlučuju. Imate čestu pojavu da pojedini predsednici takvih organizacija daju podršku državi za sprovođenje pogubnih ideja koje značajno umanjuju stečena prava. Zloupotreba ovih sredstava je na granici kriminala jer se sredstva daju onim organizacijama koja podržavaju političku stranku gospodina Vulina pa imate situaciju da u ime nekih udruženja se organizuju promotivni skupovi te partije, što je zakonom zabranjeno ali ko te pita, vlast može sve i šta hoće ali ne može dokle hoće.

Jedan od osnivača partijskog udruženja Vulinove partije, SABOR-a javno je izašao sa saopštenjem da mu je od strane predsednika SABOR-a traženo da trećinu sredstava vrati za potrebe partije i izbora, što je on odbio, sva sredstva je vratio u budžet i o tome obavestio javnost. Lopovi su uhvaćeni na delu.

Drugi primer je izostanak finansiranje dve najveće organizacije u zemlji zbog hrabrosti da organizuju proteste protiv zakona koji je više nego katastrofalan. Posle 25 godina finansiranja prvi put su "stručnjaci" iz ministarstva procenili da naše organizacije ne mogu da sprovedu projekte ili je to zato što ne žele da učestvuju u kriminalu ministra i njegovih saradnika koji otvoreno traže mito od 30% i rad za minornu partiju Pokret Socijalista. Haos jedan koji preti da uruši ceo sistem stvaran decenijama.

Loš odnos prema nama nije isključivo vezan za režim i političku stranku. To je više proces lošeg odnosa društva prema nama a u poslednjih par godina i mnogo lošiji odnos države. Smanjenje prava je evidentno, pravna nesigurnost je postala praksa delovanja ministarstva.

Kada se predsednik udruženja Srpski ratni veterani, Mile Milošević, prvi put suprotstavio politici koju prema veteranima vodi nadležno ministarstvo, njegov personalni predmet (koji je po zakonu zabranjeno umnožavati i davati licima izvan službe) sa svim medicinskim dokazima, dokazima o učešću u ratu i svim pojedinostima koji se nalaze u predmetu, iskopiran je i prosleđen narodnom poslaniku iz Pokreta Socijalista i javno objavljen!!!

Da li je to bio poziv na linč čoveka koji je imao hrabrosti da nešto kaže? Na razgovoru u kojem je od njega traženo da podrži tu partiju prećeno je objavljivanjem svih podataka, što je teško kršenje zakona. O ovom je obaveštena i kancelarija Zaštitnika građana.

Drugi slučaj kršenja zakona je proces oduzimanja prava licima za koje se sumnja da im je dokumentacija falsifikovana. Samo na osnovu izjave svedoka saradnika koji je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora zbog falsifikata, ljudima se oduzimaju prava i primanja, u početku bez izdavanja bilo kakvog rešenja a posle pokretanja tužbi zbog nezakonitog delovanja države, izdaju se rešenja za koja ne postoji zakonski osnov. Ovde želim da jasno kažem da niko nije protiv utvrđivanja prave istine o tome ko je lažni korisnik i naša organizacija se za to zalaže više od 15 godina ali taj postupak mora da bude zakonit, da istinu utvrđuje sud a ne svedok saradnik.

Svaki korisnik kome se utvrdi falsifikat treba da bude isključen iz sistema a da se utvrdi njegova odgovornost ali i odgovornost pojedinaca u državnom organu koji su omogućili ove zloupotrebe.

Sve više teških ratnih vojnih invalida korisnika ortopedskih pomagala me zovu i žale se na sve komplikovaniju proceduru za dobijanje ortopedskih pomagala. Pored toga što se zakon krši u ovom delu jer se najtežim invalidima ne daju sva pomagala koja im pripadaju već se posle dvadesetak godina korišćenja pomagala šalju na razgovor sa psihologom koji treba da im pomogne valjda u korišćenju pomagala.

Spisak aktivnosti ministarstva u smanjenju prava pre svega ratnih invalida i članova porodica poginulih boraca je dugačak a spisak aktivnosti koje treba da unaprede položaj ovih ljudi je prazan, sem nekoliko fingiranih akcija koje se pojavljuju samo u medijima i imaju za cilj promociju jedne partije i nekoliko pojedinaca sumnjive prošlosti i moralnog lika.

Posle otvaranja poglavlja 23., kojim se rukovodstvo Srbije hvali, iskoristićemo pravo da sve institucije EU koje se bave ljudskim pravima i pravnom zaštitom građana obavestimo o nezakonitom postupanju institucija države Srbije i pojedinaca pa bili oni i ministri, državni sekretari ili pomoćnici ministra. Po njihovoj reakciji videćemo da li smo i mi građani Srbije, da li za nas važe zakoni ove zemlje i da li možemo dobiti zaštitu kao druge ugrožene grupe ili je naše junaštvo i požrtvovanje trajno okarakterisano kao negativna pojava.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane