Natrag

Razaranje

Kako je svečano otvaranje prve faze obnove Golubačke tvrđave preraslo u prvorazredan skandal

Šta nam čine štetočine

Kako je u Golupcu sa osam meseci kašnjenja održan parastos obnovi drevne tvrđave, šta je iskorišćeno kao izgovor za kašnjenje i kako je to kašnjenje proglašeno "završetkom prve faze radova"? Ko je sve i kako doprineo kašnjenju, ko je unapred znao da neće biti dovoljno novca za obnovu tvrđave, kome je i kako propao plan za veliku pljačku, ko je samovoljno menjao projekte i gde će biti novo jezero, ko je novcem evropske unije sagradio divlju gradnju, zbog čega u kompleksu nema vode i kakvu bi izložbu trebala da napravi amaterka Slavica Ilić? Na sva ova pitanja odgovore je pitražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

U Golupcu je 29. jula 2016. godine priređen svečani parastos povodom završetka radova na pet projekata u okviru Revitalizacije tvrđave Golubac kojom prilikom je ministar Rasim Ljajić sa Klausom Kaperom iz Austrijske razvojne agencije potpisao memorandum za nastavak svečano završenih radova?!

Ljajić je naveo da je kompletna obnova Golubačkog grada trebalo da se završi 22. jula, ali je došlo do kašnjenja zbog projektno-tehničke dokumentacije zatim da će Austrijska razvojna agencija obezbediti 800.000 evra, što je dovoljno za radove do 30. aprila sledeće godine, nakon čega ćemo, uz pomoć Evropske komisije, iz IPA fondova dobiti 2,1 milion evra, kako bi se kompletni radovi završili do 15. decembra 2017. godine.

Očito da je projektno-tehnička dokumentacija bila samo izgovor za lopovluk i mahinacije pa se postavlja pitanje da li su svi projekti loši, kad ništa nije završeno osim obaloutvrde? Da li to znači da ne valjaju ni projekti puta i tunela? Infrastrukture? Tvrđave? Vizitorskog centra? Da li zna ministar da se radi o tridesetak glavnih projekata? Naravno sve je to loše i to zato jer je projekt-menadžer Austrijske razvojne agencije smandrljao svoj posao, jer na gradilištu nije bilo nikakve koordinacije jer su menjani projekti da bi se naplaćivalo ono što nije urađeno, pa kada se sve završilo fijaskom - onda je izgovor da projekat ne valja?

Direktor ADA, Klaus Kaper, istakao je da je do sada završena prva faza obnove i da sada počinje naredna. Od planiranih radova, do sada su završeni obaloutvrda, centar za posetioce, i tunel, ali su preostali radovi na obnovi bedema tvrđave i njenih deset kula i gradnja kompletne infrastrukture što je odavno trebalo biti gotovo ali nije. Posebna je priča da su se IPA fondovi za period 2011-2016 ugasili 30. juna 2016. godine, ali je projekat Revitalizacije tvrđave Golubac, koji vodi Austrijska razvojna agencija, zbog „lošeg vladanja" bio na popravnom do 22. jula 2016, kada su navodno završeni radovi. Postavlja se pitanje šta je uopšte završeno do kraja produžetka?

Završena je samo obaloutvrda u ugovorenom roku, ali fušerski, jer je zahvaljujući nesposobnom stručnom nadzoru Safežu, pešačka staza pored obaloutvrde sagrađena na koti koja je 15 cm niža od projektovane jer niko nije gledao šta se izvodi i to su primetili tek kad je obaloutvrda predata i tehnički primljena tako da će nakon jače kiše na samoj obali Dunava biti 15 cm. duboko jezero da nas podseća na Austrijsku razvojnu agenciju i ostale trabante. Sve ostalo nije završeno.

Nisu uradili ni dve od previđenih pet kula

Po gašenju fonda, gradilište je ostavljeno u haosu. Na jedvite jade, sa osam meseci zakašnjenja, svečano su otvoreni put i tunel, u prisustvu premijera i ministara u tehničkoj vladi, koji su imali prilike da vide skele i radove u početnoj fazi na tvrđavi što je dobar izgovor za katastrofu i fijasko koja traje već dve godine...Ovde se postavljaju neka pitanja : kako je došlo do toga da, osim obaloutvrde, nije urađeno na vreme te da osim puta i tunela ništa premijer Vučić nije mogao da otvori? Međutim odgovor za to je zapravo najvažnije pitanje: kako je došlo do toga da jedno nesposobno molersko-farbarsko-gipsarsko preduzeće ne uradi ugovoren posao na tvrđavi, nego da njegovu brljotinu od 15% urađenog posla za dve godine Kaper proglasi za prvu fazu i tom istom preduzeću daju još 800.000 evra preko ugovorene sume, pa mu još obećaju 2,1 milion evra da završi radove? Ili, možda da završi drugu fazu? A faza će biti dok ima evropskih para i evropskih ovaca za šišanje.

To je ukupno preko 4,5 miliona evra, odnosno skoro tri puta više nego što je bio osnovni ugovor sa magičnim preduzećem „Ornament Investinženjeringom", koje je u stanju da neverovatno uveća osnovni ugovor i pretvori ga u kravu-muzaru. Da se setimo Starog dvora, koji je takođe radio Ornament i koji je doživeo 11 aneksa ugovora i od početnih 5 miliona završio na 22 miliona. Poslastica! A šta je sa evropskom javnom nabavkom za izvođača, ako se sada nesposobni izvođač sa damping cenom kvalifikuje za nastavak radova, nove pare i nove rokove? Da li je to dovoljno da se zainteresuju evropske nadzorne institucije, jer je ovo izrugivanje sa tenderima? Ne može se reći da tender za Golubac nije u Austrijskoj razvojnoj agenciji temeljno pripreman.

Tražen je izvođač preko kog mogu da se sredstva od donacije upotrebe na korisniji način nego što je zaštita i uređenje jednog kulturnog dobra u nekoj tamo Srbiji. Šef ADA u Beogradu, Klaus Kaper, ima već iskustvo sa svojih prethodnih radnih mesta u Makedoniji i Bosni i Hercegovini - obećanim zemljama za „implementaciju" evropskih para. Idealni izvođač je nađen u firmi Ornament Investinženjering, preduzeću poznatom po aneksima ugovora, probijanju rokova, neurađenim poslovima i neverovatnom fušerisanju.

Nije poznat nijedan objekat koji su završili u roku, pa čak i iz njihove deletnosti-fasadersko-molerskih radova. Tender za tvrđavu - ključni i najvažniji projekat u okviru projekta revitalizacije tvrđave Golubac, bio je pripremljen od strane ADA sa neuobičajeno pojednostavljenim uslovima za izvođenje radova na spomeniku kulture. Uslov je bio da preduzeće ima 3 inženjera i 15 zaposlenih - bilo kakvih - može i spremačica. Tražena je samo jedna referenca, odnosno samo izveden jedan objekat za poslednjih pet godina u vrednosti radova od svega 10% vrednosti posla na tvrđavi Golubac! Scenario je bio da firma, koja ima dvadesetak molera i gipsara, dobije veći deo poslova u Golupcu, tako što će na konkursu dobiti i ugovoriti tvrđavu, Vizitorski centar i projekat spoljnog uređenja i infrastrukture. Na žalost njihovih zaštitnika, Ornament je pokazao totalnu nesposobnost za takvu misiju. Na tender za Vizitorski centar su dali previsoku ponudu (nisu uspeli da zamene koverte), a za infrastrukturu su 10 minuta zakasnili da predaju ponudu. Ko bi se kladio na njih, osim isto tako sposobnih? Šta bi bilo da se scenario ostvario i da su dobili tri ugovora? Svi ti radovi bi bili urađeni po 15%, odnosno samo „prva faza", projekti ne bi valjali, moralo bi da se doplaćuje, dok ne bude tri puta skuplje nego što je ugovoreno. Ornamentu je ostala samo tvrđava, za koju su dali damping cenu, koja je niža za 440.000 evra od projektantske cene od 1.810.000 EUR, a ponuđeni su za 1.328.000 EUR. Za elektroinstalacije i termotehničke instalacije je ponuda bila upola manja od projektantskih cena, odnosno po ugovorenim cenama može samo da se nabavi materijal. Preduzeće Elkoms DOO iz Beograda, koje je u konzorcijumu sa Ornamentom, dalo je cenu za mašinske i elektroinstalacije, ne nameravajući da ih izvede. To nisu slučajne greške u proceni ponuđača, već namera da se spusti ukupna suma za ponudu, uz nameru da se te instalacije ni ne izvedu. I zaista, posle završenih radova niko ne pominje instalacije! Gde je preduzeće Elkoms DOO koje je dalo ponudu? Prave se mrtvi? Zašto se investitor dve godine ni ne seća da su ugovorene instalacije i da je trebalo da se urade? Kad se pogledaju pojedinačne cene, lopovluk je ugrađen u ponudu. Takva ponuda nije mogla da se sastavi samo u preduzeću izvođača, ona je morala da se pravi zajedno sa stručnim nadzorom Safežom, uz puno znanje finansijera.

Cena za pojedine, efemerne pozicije, data je veoma visoka: skela košta 10 evra/metru kvadratnom, radne platforme i barake koštaju 250 evra/metru kvadratnom, čuvar gradilišta košta kao profesor-mikrohirurg! Ali je zato cena krana samo 30 evra dnevno ili zidanje na najvišoj kuli 110 evra po kubnom metru! Greška? Ne, nego nisu ni nameravali da rade ono što su jeftino pogodili, uz očekivanje da će višestruko naplatiti ono što su skupo ugovorili. Šta još znači? Pa da se takav plan ne može realizovati bez saradnje i učešća stručnog nadzora i onoga ko odobrava isplatu računa - privremenih situacija. Ako se uvežu izvođač-stručni nadzor-investitor, odnosno izvođač-stručni nadzor-finansijer, nema te donacije koja neće biti isisana i prebačena u privatne džepove u ovom slučaju uvezani su izvođač Ornament, stručni nadzor Safež, kojima to nije ni prvo ni poslednje zajedničko udruživanje u cilju izigravanja pijavice koja isisava pare evropskih poreskih obveznika.

Ugovor sa Ornamentom su potpisali „Tvrđava Golubački grad" kao investitor (Iskra Maksimović) i ADA kao finansijer. Ugovorom je definisana dinamika radova, koja nalaže da radovi počinju 18. oktobra 2014. i da se završavaju 25. aprila 2016. godine uz zanimljivu klauzulu po kojoj ADA kao investitor ima pravo da menja radove, da dodaje kako hoće dodatne ili naknadne radove bez ičije saglasnosti - ni Zavoda ni Investitora! Tako mogu da se utroše (čitaj: izmuzu) pare na radovima gde se najteže kontrolišu količine. Ozidano je, ali se ne vidi, unutra je, pokriveno je fugovanjem.

S obzirom da treba da se paralelno izvode radovi i na izmeštanju magistralnog puta, ugovorena dinamika sa Ornamentom predviđa da se radovi započnu od najviše kule, a nastave na ostalim kulama i zidovima u gornjem delu Tvrđave.

Na samom početku radova izvođač je prekršio ugovor i ugovorenu dinamiku, jer mu se ne isplati da radi u gornjem delu tvrđave (gde je dao cene svega 30% od projektantskih) i započeo izvođenje radova u donjoj zoni tvrđave, pored asfaltnog puta, jer ni nema dizalice ili bilo kakvu tehničku opremljenost da izvodi radove u gornjim zonama tvrđave. Uvezani Stručni nadzor je to dozvolio! Filolog-investitor Iskra Maksimović se saglasila. Već posle dva meseca se pokazala potpuna nesposobnost izvođača, ali je istovremeno isplivao mnogo veći problem. Po postavljanju skele na kulu pored Palate, konzervatorski nadzor Republičkog zavoda i projektant su potvrdili da su radovi na toj kuli nešto nešto manji od projektovanih što se nije dopalo stručnom nadzoru Safežu, koji je odmah preko Predraga Jošića zabranio Iskri Maksimović, da se sastaje sa projektantom i konzervatorskim nadzorom. Mesec dana posle početka radova, početkom novembra 2014. godine, održan je veliki sastanak, sa predstavnicima opštine, svih izvođača, stručnog i konzervatorskog nadzora, kao i predstavnika ADA iz Beograda i centrale u Beču.

Tada je šef Stručnog nadzora Safeža, Željko Tmušić, izjavio da su radovi dobro krenuli, da će sve biti urađeno - osim Tvrđave jer z a nju naprasno nema dovoljno para, moguće je uraditi „eventualno pet od devet kula" te je potrebno obezbediti još toliko, da bi se ispostavilo da za te pare nisu mogli da urade ni dve! Očito da je Safež znao će biti urađena samo neka „prva faza" i da će dobiti još para. Postavlja se pitanje kako su znali, tačnije ko ih štiti? Da li to govori o umešanosti ljudi na višim političkim pozicijama?

Naravno, izvođač je odmah posle toga počeo da kritikuje projekat, tražeći dodatne radove. Na početku radova je jedan član stručnog nadzora, arhitekta Predrag Jošić, sklopio ugovor sa Iskrom Maksimović, kao vlasnik firme Intellinea, da će biti koordinator za bezbednost. Tako je dospeo u sukob interesa, odnosno interesi izvlačenja para su se poklopili. Predrag Jošić - Safež kao stručni nadzor odobrava izvođaču da napravi skelu, gde treba i ne treba, koja nije ni po propisima, a onda Predrag Jošić - Intellinea kao koordinator za bezbednost potvrdi da je bezbedna: eto para od skele, koja je uvećana više od tri puta nego što je ugovorena. Skela je naplaćena, a za živote radnika na klimajućoj skeli Jošić ne brine!

Neka se hvataju za vazduh! Rok je sada istekao, a izvedeni radovi su minimalni, a onaj koji je upravljao projektom pravda izvođača koji nije uradio posao po ugovoru. Da bi se ipak nekako izvlačile ugovorene pare, stručni nadzor Safež se dogovorio sa predstavnicima ADA da menjaju projekat i da maksimalno rade na donjim kulama, gde izvođač ima skele te donose odluku da obijaju sve spojnice i da ih ponovo fuguju kako bi se vizuelno ujednačilo ono što je ozidano i stari deo zida, pa može da se kaže da je mnogo više ozidano i prezidano nego što stvarno jeste i to više ne može da se proveri bez destrukcije zida.

To se sve radi na donjim kulama i zidovima, da ne bi izvođač morao da se penje do gornjih kula i pravi sebi dodatne troškove. A projekat i projektant? Projektant neće da učestvuje u krađi, pa se kreira priča da projekat ne valja i da zato ne mogu da rade po projektu. Postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se tako radi na srednjovekovnom spomeniku od izuzetnog značaja? Šta su radili služba zaštite i Preduzeće „Tvrđava Golubački grad" osnovani od strane Vlade Srbije da se brine o spomeniku i zaštićenom prostoru. A brinu se o čemu? Da brane izvođača i napadaju projektanta čiji je projekat doneo 6,6 miliona evra Srbiji?

Šljakeri, strele i oklopi

Već posle mesec dana kasnilo se 15 dana, za šta je prema ugovoru predviđeno plaćanje penala već od prve naredne situacije što se naravno nije desilo ali se zato kašnjenje i potpuno odstupanje od plana svakog meseca samo povećavalo. Kada se videlo da se plan neće ostvariti, izvođač se obratio ADA, sa zahtevom da se smeni konzervatorski nadzor. Tu želju izvođača su ispunili Iskra Maksimović i Klaus Kaper koji su došli u Republički zavod za zaštitu spomenika sa dopisom na kome je bio pečat austrijske ambasade i tražili smenu konzervatorskog nadzora.

Da li zna ambasador kako se koristi pečat ambasade i da li je Srbija suverena zemlja kad stranci smenjuju ljude u republičkim institucijama? Republički zavod je poljubio austrijsku čizmu i smenio nadzor, a za novi konzervatorski nadzor su izabrani Dragoljub Todorović i Brana Stojković Pavelka te još nekoliko ukrasnih članova u tom nadzoru, Branislav Orlić, Snežana Jejić i dr, ali su se ovi prvi istakli u radu sa koruptivnim izvođačima.

Odmah su odobrili Ornamentu upotrebu cementnog maltera, što je nedopustivo ali veoma poželjno jer se time pojevtinjuje kubik zidanja za 23 evra. Ukupno je potrebno ozidati 4.000 metara kubnih i, pa je ušteda 92.000 evra. Sa tim parama možete da kupite konzervatore na kilo. Ili đuture. Inače konzervatorski nadzor odnosno penzionerka Brana Stojković Pavelka preko 30 godina radila je u Gamzigradu, sa zidarom Sretenom Jovićem, koji je svake godine dobijao posao, jer je javna nabavka sastavljena maltene sa njegovom slikom pa je recimo uslov bio da je izvođač „prethodne tri godine radio na konzervaciji antičkih utvrđenja". Naravno to je onaj Sreten od prošle i pretprošle godine pa tako unazad da se posao stalno finansira, stalno se fušeriše, pa se u krug radi ponovo ono što se radilo pre desetak godina ali sada pod imenom rekonzervacije!

Dragoljub Todorović radi već 20 godina u Manasiji, sa istim izvođačem, koji svake godine dobija posao, jer se traži izvođač koji je „prethodne tri godine radio na konzervaciji manastirskih utvrđenja". A to je Sreten Jović, od prošle i pretprošle godine! A ko je pre trideset godina zidao šuplje zidove u tvrđavi Golubac, a naplaćivao kao pune i tako je nestalo dva šlepera cementa, o čemu je Tabloid pisao? Pa naš poznanik Sreten Jović, sa našim poznanikom Dragoljubom Todorovićem.

Ornament je, radeći na tvrđavi sa par majstora iz okoline i desetak šljakera, počeo da otkopava srednjovekovni arheološki materijal iz kula do koji se sada prvi put dolazi od odlaska Turaka i to bez nadzora i bez arheologa. Pronađeno je preko 2.500 srednjovekovnih strelica, kamena đulad i veliki broj delova srednjevekovnih oklopa nakon čega bi Ornament mogao da dobije licencu i za arheologiju, pa da se zove Ornament, preduzeće za lomersko-farbarske-fasadersko-arheološke radove, d.o.o! Međutim, ovo je zapravo samo spaseni deo arheološkog materijala pošto su šljakeri momentalno počeli trgovinu na pijacama u Velikom Gradištu i Požarevcu pa se zato Republički zavod koji nije odredio arheologa našao u velikom problemu kada je čitava skandal izašao u javnost. Rešenje je pronađeno u arheologu Marini Bunardžić iz Republičkog zavoda, koja je, kada je pukla bruka sa prodajom arheološkog materijala, izjavila za televiziju kako „smo našli strelice i delove oklopa" iako nije bila ni jedan sekund na tvrđavi čime se revanširala Iskri Maksimović koja je njenog muža arheologa Radovana Bunardžića angažovala da za „svečani završetak radova" napravi malu izložbu nađenih srednjovekovnih „suvenira" - na fosnama, prljavim skelama od cementa i na crvenim krpama i naravno honorarčićem poboljša penzionerski budžet!

Sve se menja sem kamenja

Dok Republički zavod ne reaguje na to što se obijanjem starih spojnica potpuno narušava stari izgled i nestaju faze gradnje i vidljivost kasnijih popravki i doziđivanja, investitor - direktorka filolog Maksimović papagajski ponavlja da projekat i projektant nisu dobri jer projektant ne pristaje da se njegov projekat ruši samo zbog izvlačenja para...

U isto to vreme, Stručni nadzor Safež umesto da radi po Zakonu o planiranju i izgradnji i omogući da se radovi obavljaju po projektu i da obračunava izvedene količine , radi suprotno, i vodi posao i stavlja investitora Iskru Maksimović u poziciju činovnika za potpisivanje računa. Umesto ostvarivanja saradnje sa projektantom, što je zakonska obaveza Stručnog nadzora, on samovoljno i potpuno nezakonito menja projekat, izmišlja i dodaje radove, kako bi se što više para izvuklo na objektima pored puta, gde neopremljeni i nestručni izvođač trenutno radi. Pokazalo se da je Projekat revitalizacije Golubačke tvrđave ispao zaista jedinstven u Srbiji. Ne samo zbog kompleksnog pristupa zaštiti kulturne baštine, već zbog neverovatne sprege interesa usmerenih na donaciju Evropske unije tako da je dobra ideja, podržana od lokalne zajednice, republičkih organa, i evropskih fondova, bez ikakvih obzira prema srednjovekovnom objektu i ljudima u opštini, koji su se ponadali nečemu.temeljno kompromitovana zahvaljujući gramzivosti nekoliko ljudi kojima nije bilo dovoljno da ukradu 10%, već je to moralo da bude 200%!

Inače biserima tu nije kraj jer su Srđan Radović, građevinski inženjer i Iskra Maksimović, filolog, dali nalog izvođaču Wetricom da promeni lokaciju rezervoara za vodu, koji je projektovan na brdu iznad bivšeg kamenoloma, a sada Letnje pozornice prema urbanističkom planu pa je tako usred nacionalnog parka u u strogom rezervatu prirode, protivno projektu i uslovima Zavoda za zaštitu prirode, protivno važećem Planu detaljne regulacije, i protivno građevinskoj dozvoli sagrađen betonski rezervoar od 100 kubika nakon čega je građevinska inspekcija zabranio dalje radove pošto je od para donacije Evropske unije izvedena divlja gradnja! Pa da se čovek pita da li je onaj ko upravlja ovim projektom uopšte normalan jer nakon ovoga imaju dve mogućnosti ili da menjaju lokaciju rezervoara ili da menjaju građevinsku dozvolu.

Doduše sve može da se menja, osim ovog ovako uspešnog menadžmenta projekta! Inače projektom je bilo predviđeno korišćenje vode kod tunela, ali je dvojac građevinac-filolog ponovo briljirao, dajući nalog izvođaču da promeni projekat i kaptira izvor na zemljanom putu ka Letnjoj pozornici, čime je ponovo prekršio sve što je mogao da bi se na kraju ispostavilo da u do tada neispitanom izvoru uopšte nema dovoljno vode, a i ona je neispravna tako da je sada ceo kompleks ostao „suv", tako da ni završeni Vizitorski centar ne može biti tehnički primljen jer - nema vodu! Ako hoćete u klozet, izvolite „napolje".

Koliko je upravljačka ekipa neozbiljna i nekompetentna, vidi se i po najnovijem biseru Iskre Maksimović, koja se mešala u sve kao margarin, pa se tako dogovorila sa stručnim nadzorom Safeža za ozelenjavanje, Darinkom Novčić inače radnicom Zelenila Beograd, da se posade crveni kanadski hrastovi umesto projektom predviđenih sadnica crnog jasena i koprivića čime je potpuno zanemaren i prekršen projekat spoljnog uređenja i negirani uslovi Zavoda za zaštitu prirode, koji propisuju i dozvoljavaju sadnju samo autohtonih vrsta, kao i građevinska dozvola izdata na osnovu tih uslova i projekta!

Čovek se pita da li je ova ekipa od kompletnih neznalica ili se oni namerno trude da urade sve naopačke. Kome se to daju evropske pare na upravljanje a odgovor je pružila sama Iskra Maksimović koja je postala i likovni kritičar pa je tako u Parizu organizovala skandaloznu izložbu amaterskih radova svoje komšinice Slavice Ilić kojom je sebe predstavila u pravom svetlu štetočinstva i diletantizma. Zato bi na sledećoj izložbi Ilićka trebala da izloži portrete Kapera, Maksimovićke, Tmušića, Jošića, Bunardžićke i ostalih ali iza rešetaka!

Glosa

Dok traje haos na "Projektu revitalizacije", samozvani Vođa otvorio je tunel ispod Golubačke tvrđave. Da se lakše urušava i gore i dole.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane