Natrag

Zadnja

Ruka ruci, nismo Turci

Piše: Kajl Skot (od čoveka)

Dear Serbs,

Evo me po drugi put na stranicama ovog omraženog lista. Kolega Devenport mi je referisao kako je učestvovao u gašenju Magazina Tabloid. Čuda je činio. Prvo je uz pomoć direktora novosadske Luke i gradonačelnika zabranio rad novosadskoj štampariji, koja je jedina smela da štampa ove novine...Svi su se radovali. I moj prethodnik Kirbi, i Majkl Devenport. Ali, gle čuda, momci idu dalje. E, pa lepo, da vidim kako ćete na kraj izaći sa mnom.

Kaže mi moja supruga Nevena, znaš Majkl, Srbi su vitalan narod. Moje ustaše u Hrvatskoj, gde sam rođena, nisu uspeli sve da ih pokolju. Srbi ćute i trpe, al prežive. I idu dalje. Prvo su nas Hrvate oslobodili u Prvom svetskom ratu, a onda smo ih mi, kao znak zahvalnosti, poklali koliko god smo mogli u Drugom svetskom ratu. Evo prilike, kaže mi moja supruga Nevena, da ih dokusurimo.

Ja sam na tom zadatku. Vidite kako huškam Zagreb na Beograd. Zato sam i s nelagodom pročitao poruku koju sam dobio...

''...Vaša Ekselencijo, dostavljamo Vam fotografiju snimljenu 17. 7 u Novom Sadu, na ručku sa Aleksandrom Milovančevim, direktorom Luke Novi Sad, poznatim narkodilerom i ubicom, o kojem naš Magazin piše već nekoliko brojeva. Da li ste primili novac za zaštitu ovog narkodilera? Da li ovakva zaštita narkodilera izlazi izvan Vaše misije?

Vaš odgovor ćemo doslovno citirati u našem Magazinu Tabloid, a nakon toga tražićemo i odgovor od Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Država. Izvolite primiti izraze našeg poštovanja (a i dubokog prezira i gađenja)...", stoji u e- mail poruci glavnog urednika, koju sam dobio.

Pokazujem sliku svojoj ženi Neveni. Ona se smeši. Lepa slika. Kad je Mira poslala, pita. Nije Mira Ač, Batina žena, nego neki novinari. Pitaju koliko sam dobio od tog čoveka koji diluje i drogu, i koji je, kako oni pišu, zaradio 30 miliona evra. Pa toliko para nije imao ni Pablo Eskobar!

Moja žene se smeši. Odgovori im Kajl samo sa dve reči. Dali su nam Milovančevi dve kese belog, i dve žutog. Niske zlatnih dukata su iz turskog vremena. Znaće da si OK! Smatraće te dobrim čovekom, da nisi Jenki.

Đipim ja na noge svoje lagane. E ja ću da im pošaljem naše rakete. Ima u dupe da im nabijem, siktim sav od besa.

Ali, Kajl, zaboga, kaže Nevena, u njihovoj smo, i mojoj bivšoj zemlji. Postoje ljudi koje boli dupe za te tvoje rakete, za Al Kaidu i ISIS koje je gospođa Hilari izmislila da sjebe Ruse i ostatak sveta.

Ne, ne, moram nešto da učinim, zvaću Devenporta, on je ratovao sa njima iz potaje. Mada i on traži pomoć od mene, da im se osveti, uvatili su ga da je u seksu sa nekim Vučićevim dečkom. A on to krio ko zmija noge. Oni su čekali, čekali, pa ga sad opalili. Ženi i deci nije baš svejedno kada su to i javno saznali, mada se prave Englezi.

Pa što im onda, kaže mi Nevena, ne odgovoriš da te sa Milovančevim upoznao Majkl Devenport, i ovaj tvoj prethodnik, da su oni poslovali sa tim ljigavim čovekom, i još ljigavijom ženom, koji su nas pozvali na ručak, pa pozvali i fotografa da se slikaju sa nama, da prete onima koji se spremaju da ih uhapse.

Mene prođoše žmarci. Kome ja da se pravdam. Moj prethodnik, kolega Majkl je odneo iz Srbije skoro sto miliona dolara. Sada se šetka i troši ih, jer nije lako za vreme mandata uneti ih u zemlju.

Vidiš Kajl, kaže mi Nevena, Kirbi je uzeo tolike pare, ali je išao na javne sastanke, a ne po kafanama, kao što su tebe navukli. Imaš toliko službenika u Ambasadi koji imaju dosije o svakom Srbinu, mogao si da pitaš ko je taj Milovančev, pa da ga mi ugostimo, a ne ovako...niko te dve kese, kaže Nevena, i smeje se, ne bi ni primetio.

Ipak, kažem ja sebi, ove gnjide ću da zgazim. Kakva demokratija, kakve slobode. Šta ih se tiču moji poslovi. Šta ako znaju za sve moje tajne susrete i kese?

Nauči nešto od mene, red je, kaže mi moja šarmantna žena Nevena. Pozovi te tipove, pruži im ruku. Ruka ruci, nismo Turci. Oni će ti poverovati da si čist. Znaš koliko ih zabole što se Ti duriš. Oni žive u zemlji u kojoj je, kao što kaže njihov pesnik Šantić, "...narod je ovdje umirati sviko, u svojoj smrti da nađe leka...".

Posle sam zvao kolegu iz političkog odeljenja. Pitam kako te momke da sklonimo. Toliko smo pobili po belom svetu, sad je red. On vrti glavom, nije očaran mojim predlogom. Znam, otkucaće me.

Ipak mislim na upotrebu tih "Tomahavka"...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane