Rusija

Napadi na politiku šefa američke Centralne banke postali su deo predizborne retorike republikanaca

Donald Tramp i federalne rezerve

Danas, Federalne (Savezne) rezerve (FR) SAD privlače pažnju ne samo Trampa, ne samo celokupnog američkog biznisa, već i poslovnih krugova iz celog sveta. Sve interesuje odgovor na jedno pitanje: kakva će biti osnovna kamatna stopa američke Centralne banke? To je pokazatelj koji ukazuje na stanje u ekonomiji SAD i na svetskim finansijskim tržištima. Na ovo pitanje odgovara ruski istraživač Valentin Katasonov

Valentin Katasonov

Od nivoa osnovne kamatne stope FR SAD zavise kamatne stope na aktivne i pasivne operacije američkih banaka, kamatne stope na hartije od vrednosti SAD, kamatne stope na sve finansijske instrumente. Kako je SAD centar svetskog finansijskog sistema, sve ove kamate određuju intenzitet i smer kretanja tokova novca u svetu. Na kraju krajeva, oni utiču na kurs američkog dolara i ostalih valuta.

Sedamdesetih godina 20. veka, kada je na sastanku na Jamajci stvoren valutno-finansijski sistem čija osnova je postao papirni američki dolar, finansijske vlasti Amerike cinično su govorile celom svetu: „Dolar je naš, problemi su vaši."

Ipak, u uslovima globalizacije, ekonomija SAD, bez obzira na sve ambicije Vašingtona, tesno zavisi od stanja svetske ekonomije. Rukovodioci FR SAD moraju da uzimaju u obzir mogući bumerang efekat prilikom određivanja kamatnih stopa.

Izračunati sve posledice od rasta ili pada osnovnih kamatnih stopa Federalnih rezervi na ekonomiju SAD, posebno na srednji i duži rok, danas niko ne može. Zato su rukovodioci FR posle finansijske krize 2007-2009. godine doneli solomonsko rešenje - uopšte ne menjati kamatne stope.

U istoriji FR osnovne kamatne stope su bile na različitim nivoima. Najviša kamatna stopa bila je 1980-1981, kada je na čelo FR došao Pol Voker - jedan od očeva-osnivača reganomike (kurs ekonomske politike SAD u vreme predsednika Ronalda Regana). Tada je kamatna stopa dostigla skoro 20%. Dve hiljaditih godina američka ekonomija se silno „zagrejala", pa su iz FR pokušali da je „ohlade" pomoću kamatnih stopa. Posle 17 uzastopnih povećanja (tokom dve godine), u junu 2006. godine stopa je dostigla maksimum od 5,25%. Ipak, čak i takva (sasvim visoka po merilima SAD) kamatna stopa, koja je igrala ulogu kočničara, nije uspela da spreči američku hipotekarnu krizu koja je poslužila kao okidač za svetsku finansijsku krizu. FR SAD su počele jako da koče - snižavali su kamatnu stopu, da bi zaustavili pad države u ponor krize, a zatim da olakšaju njegove posledice. Za dve i po godine, do decembra 2008. godine, kamatna stopa je pala na nivo od 0 do 0,25%. Figurativno govoreći, novac je u Americi postao gotovo besplatan. Mnogima se nije dopao takav „bankarski komunizam". Protivnici politike besplatnog novca s pravom su govorili o pogubnom uticaju ovako niskih kamata na američki biznis, o pretnjama stvaranja novog finansijskog mehura, o mogućem slabljenju američkog dolara itd.

Ova epoha, bez presedana u istoriji SAD, kada je novac bio gotovo besplatan, trajala je skoro sedam godina. Prethodni šef Federalnih rezervi Ben Bernanke nije čak ni nagovestio podizanje kamatnih stopa.

Glavnu ulogu u vezi sa određivanjem nivoa kamatnih stopa on je predao svojoj naslednici Dženet Jelen. Na zasedanju Komiteta za operacije na otvorenom tržištu FR SAD, u decembru 2015. godine, doneta je odluka o povećanju kamatnih stopa. Prvi put za sedam godina, Centralna banka je podigla kamate za četvrtinu procenta, pa one sada iznose od 0,15 do 0,50%.

Na taj događaj je odreagovao ceo svet. U SAD su mnogi odluku Centralne banke shvatili kao znak da zemlja izlazi iz krize, da je nezaposlenost pala do socijalno bezbednog nivoa, da počinje bum investicija u realnom sektoru ekonomije, da se finansijska kriza neće ponoviti. Što se tiče reakcije ostatka sveta povodom decembarske odluke Centralne banke SAD, ona se pre svega odrazila na finansijske tokove na svetskim berzama koji su se okrenuli prema SAD. Pogoršali su se problemi u ekonomijama drugih zemalja, između ostalog i Kine.

Vodeći američki stručnjaci, rukovodioci oblasnih banaka saveznih rezervi (ima ih 12) i sama Dženet Jelen, počeli su da govore da je decembarska odluka - samo početak. Da počinje era rasta kamata. Da će za dve godine FR podići osnovnu kamatnu stopu na 3-3,5%. Prema propisu FR, Komitet za operacije na otvorenim tržištima koji donosi odluku o kamatama, tokom godine ima osam zasedanja. Od decembra prošle godine već je prošlo nekoliko zasedanja, ali nijednog novog povećanja kamata nije bilo. Gospođa Jelen ćuti. Eksperti su izbrojali da je za prvih osam meseci 2016. godine ona dala samo dve zvanične izjave, ne računajući konferencije za medije posle zasedanja FR i govor pred Kongresom. Poređenja radi: prošle godine u ovo vreme, gđa Jelen je ima sedam zvaničnih izjava, a 2014. deset Od 1996. godine šefovi FR su u proseku imali 19 zvaničnih izjava godišnje.

Eksperti objašnjavaju da su dva razloga ovakvog „skromnog" ponašanja prve dame FR. Prvo, finansijska situacija u Americi i svetu danas podseća na onu iz 2007. godine, uoči početka svetske finansijske krize. Svaka neoprezna izjava šefa FR SAD može da postane okidač za novu krizu. Drugo, Amerika se nalazi pred izborom novog predsednika države. I opet, svaka neoprezna reč gđe Jelen može da naškodi kandidatu Demokratske stranke Hilari Klinton. Iako se smatra da je prvi čovek FR iznad politike, svi znaju da je gđa Jelen član Demokratske partije i da ume da se pridržava partijske discipline.

Produžena pauza u obećanom procesu povećanja osnovnih kamatnih stopa FR brine mnoge u Americi. Trampa to takođe brine i o tome je govorio više puta. Svoje mišljenje on formuliše sasvim jasno. Sadašnja osnovna kamatna stopa FR SAD ukazuje na jeftin, gotovo besplatan novac. On, Tramp, kao biznismen, takođe voli jeftin novac. Ipak, kao budući predsednik, on mora da misli o sudbini svoje države. A jeftin novac stavlja pod državu sporodejstvujuću minu. Radi se o naduvavanju balona na finansijskom tržištu, što će neizbežno dovesti do nove finansijske krize. Zato on, budući predsednik Amerike, traži da Dženet Jelen, kao šef Federalnih rezervi, odmah podigne osnovnu kamatnu stopu. Takve izjave Tramp je davao nekoliko puta ove godine, a u maju je izjavio da kada postane predsednik, odmah će smeniti gđu Jelen sa mesta predsednice Uprave federalnih rezervi SAD.

Donald Tramp je 12. septembra dao izjavu za tv mrežu CNBC. Ona se unekoliko razlikuje od prethodnih, zato što je ovoga puta on okrivio za nepažljivu neaktivnost ne samo Dženet Jelen, već i Baraka Obamu. Bukvalno je rekao: „Kamata praktično ostaje na nuli, zato što ona (Dženet Jelen) očigledno deluje kao političar i radi ono što želi Barak Obama." Prema Trampovom mišljenju, Jelen čuva kamatnu stopu „na veštački niskom nivou zato da bi pomogla Obami da završi svoj mandat". Mislio je da na to da lepo završi mandat i ostane u lepom sećanju budućim pokolenjima. A eto on, Tramp, kada dođe u Belu kuću, moraće da „raspetlja čvor" koji je zavezala Jelenova zajedno sa Obamom.

Naravno, u ovim Trampovim izjavama preovladava retorički fitilj. Za sada se ne vidi da Tramp ima ozbiljan program restrukturiranja finansijskog i ekonomskog sistema SAD.

Ne vidi se da u njegovom okruženju ima specijalista koji bi mogli takav program da razrade, da se ne govori o pomoći za njegovu realizaciju. Sećamo se da je Barak Obama obećao tokom svoje predizborne kampanje da će sprovesti radikalnu reformu finansijskog i bankarskog sistema SAD, s tim da bi izbegao ponavljanje košmara finansijske krize 2007-2009. godine. Uz njegovu podršku, 2010. godine donet je Dod-Frankov zakon o finansijsko-bankarskoj reformi Amerike. Ispostavilo se da je ovaj zakon - mrtvorođenče. Bankari sa Vol strita faktički su blokirali njegovu realizaciju.

Problem je u tome da, u realnosti, uputstva predsedniku Uprave federalnih rezervi SAD daju i nastavljaju da daju samo akcionari privatnih korporacija - pre svega najvećih banaka sa Vol strita. To su pravi vlasnici novca. A oni, sudeći prema svemu, još jednom planiraju da ponove scenario iz dve hiljaditih, odnosno da uz pomoć jeftinog (besplatnog) novca zagreju finanijsko tržište. Shvatajući da to neizbežnim čini drugi talas finanijske krize, Tramp pokušava da blagovremeno usmeri „strelice" na Obamu. Bez obzira na to da li će uspeti ili ne, istinski tvorci krize u svakom slučaju ostaće u senci.