Belgija

Stara dama sve bliža Alahu

Brisel je osinjak džihadista

Poslednji teroristički napadi u Parizu i Briselu, kao i priliv stotine hiljada muslimana u Evropu ponovo je privuklo pažnju na celokupni broj muslimanskog stanovništva na Starom kontinentu. U mnogim evropskim zemljama, uključujući Francusku, Belgiju, Nemačku, Veliku Britaniju i Holandiju, zabrinutost o rastućoj muslimanskoj populaciji dovela je do zahteva da se njihov priliv ograniči. Da se mnogoljudna imigracija zaustavi. Tako nagli priliv imigranata, plus faktor da muslimansko stanovništvo brže raste od hrišćanskog, bio bi problem sam po sebi čak i kada bi evropske ekonomije bile u mnogo boljem stanju. Ta dva faktora, ali pre svega porast broja muslimana, može lako dovesti do promene političke strukture u zemljama Evropske Unije, tvrde Milan Balinda i Rui Fereira, nekadašnji novinari američkih dnevnika Majami Heralda i El Nuevo Heralda

Milan Balinda, Rui Ferreira

Muslimanska populacija u Evropskoj Uniji raste brže nego što je rast ostalog dela stanovništva. To nije sporno. Sporno je koliko to utiče na takve probleme kao što je islamski terorizam. Jasno je da nisu svi muslimani teroristi, ali je ovih dana takođe jasno da su svi teroristi muslimani. Ne mogu džihadisti da „obore Evropu" ali mogu da joj zagorčaju život. Još niko nije pronašao formulu kako onesposobiti teroriste, jer još mnoge zemlje problem terorizma ne uzimaju ozbiljno, ali to će morati da se menja bez obzira što borba protiv militantnih islamista košta kako u životima, tako i velike sume novca. O broju i stanju muslimanske populacije u Evropi moglo bi da se sažme u pet tačaka:

1) Nemačka i Francuska imaju najveći broj muslimana među članicama Evropske Unije. Po cenzusu iz 2010. godine bilo je 4,8 miliona muslimana u Nemačkoj (5,8 odsto celokupne nemačke populacije) i 4,7 miliona u Francuskoj (7,5 odsto). Tada nije uračunata Bugarska sa 13,7 odsto muslimanskog stanovništva. Van Evropske Unije u Evropi najveći broj muslimana živi u Rusiji, oko 14 miliona, ili 10 odsto celokupnog ruskog stanovništva.

2) Širom Evropske Unije muslimansko stanovništvo, kao procenat celokupnog stanovništva, uvećava se stopom od jednog procenta u deset godina. Dakle, rast je stabilan i predviđa se da će se nastaviti tim ritmom.

3) Muslimani su mlađi od ostalih Evropljana. Po popisu iz 2010. muslimani su u proseku imali 32 godine starosti, a svi Evropljani 40. Interesantno je da je prosek godina među evropskim ateistima, agnosticima i među onima bez ikakvog religioznog stava bio 37. Evropski hrišćani u proseku su bili 42 godine stari.

4) Pogled na muslimane varira od zemlje do zemlje. U Istočnoj i Južnoj Evropi negativan stav o muslimanima dominira. Ipak, najveći broj ispitanih u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Švedskoj i Holandiji dali su muslimanima pozitivnu ocenu. Takođe, pogled na muslimane zavisi od ideološkog stava. Dok 47 odsto Nemaca iz desnog političkog tabora negativno ocenjuju muslimane, samo 17 odsto sa levici to isto radi. Jaz između levice i desnice iznosi 30 odsto u Italiji i Grčkoj. Najviše muslimane „ne vole" u Mađarskoj, 72 odsto, i Italiji, 69 odsto. Sledi Poljska sa 66 odsto, Grčka 65 odsto i Španija, 50 odsto.

5) U 2010. Evropska Unija je bila dom za 13 miliona muslimanskih imigranata. Muslimani rođeni van Evrope najprisutniji su u Nemačkoj. Pre svega to su Turci, ali takođe mnogi su sa Kosova, Iraka, Bosne i Hercegovine, Maroka i Tunisa.

U Belgiji muslimani čine 5,9 odsto stanovništva, malčice manje u procentima nego u Holandiji, i manje nego u Nemačkoj ili Francuskoj, ali koncentracija muslimana u glavnom gradu Briselu je mnogo veća nego u ostatku zemlje. Neki procenjuju da će u glavnom gradu Belgije već 2030. godine biti više muslimana nego ostalih. Belgija već sada ima velikih problema sa radikalnim islamom. Briselska opština Molenbik je leglo džihadista. Od svih zemalja Zapada Belgija je proizvela po glavi stanovnika najveći broj džihadista stranaca, odnosno onih koji nisu iz muslimanskih zemalja, koji se bore u Siriji. Tačan broj, sudeći po nekim istraživanjima, procenjuje sa na od 470 do 553.

Otprilike trećina od onih koji su otišli da se bore u Siriju ili Irak vratili su se u Belgiju. Mnogi pri povratku nisu optuženi jer belgijske vlasti imaju problema da dokažu da su se ti belgijski borci pridruživali nasilnim organizacijama kao što je Islamska država. Na osnovu tvrđenja Kraljevskog instituta za međunarodne odnose iz Brisela, većina belgijskih džihadista su mlađe osobe starosti od 20 do 24 godine. Imaju niže od prosečnog obrazovanja i uglavnom su poreklom iz Maroka.

Korene muslimanske radikalizacije u Briselu neki objašnjavaju već poznatim stavovima: visoka nezaposlenost, marginalizacija, diskriminacija i osećaj odbacivanja iz šireg društva. Molenbik, za razliku od ruiniranih muslimanskih naselja na ivicama Pariza, se nalazi u samom Briselu. Nalazi se samo dve metro stanice zapadno od centra grada. Ipak, Molenbik može da se oseća veoma izolovanim. Briselski imigranti, većina muslimani i poreklom iz Severne Afrike, tamo su koncentrisani, a u škole u koje idu odbačene su od familija Belgijanaca belaca i te škole se nazivaju „koncentracione škole". Svi koji poznaju situaciju u tim školama, i uopšte u tom delu grada, kažu da je mnogo gore nego što može da se zamisli. Osim toga, jezičke prepreke veoma su istaknute u Belgiji. Flamanci govore flamanskim, odnosno holandskim jezikom, u Briselu se uglavnom govori francuski, a ponegde je u upotrebi i nemački. Kad se traži posao poslodavac traži da se poznaju sva tri jezika, a u poslednje vreme se zahteva i vladanje engleskim. Arapi i njihovi potomci uglavnom se služe samo francuskim. Sve to skupa marginalizuje muslimane.

Islamska država obećava tim ljudima ono što belgijska Vlada, odnosno sistem, društvo ne može da im da - identitet i strukturu. Oni se ne osećaju ni Marokancima ni Belgijancima. Ne osećaju se delom ni jednog društva. A stručnjaci kažu da je današnji profil islamskih ekstremista u Belgiji drugačiji od ranijih. Danas su oni mnogo mlađi od onih koji su se ranije pridruživali grupama kao što je Al-Kaida.

Današnja radikalizacija manje je povezana sa religioznim žarom, a više sa lokalnim faktorima, a takođe je povezana sa kriminalnim bandama. Njima religija ne predstavlja ni deo onoga što je značila njihovim prethodnicima. Isti je slučaj sa geopolitičkim razlozima - nisu im pri vrhu spiska po važnosti. Nisu zainteresovani suprotstavljanju super-silama, ni globalizaciji. Kod ove današnje generacije radikalnih islamista lični motivi dominiraju. Čini se kao da su „islamizirani kriminalci". Nivo regrutovanja je nešto smanjen nakon akcija belgijskih vlasti, ali se nesumnjivo i dalje nastavlja i niko nije siguran u broj mogućih džihadista koji su se vratili iz Sirije i Iraka.

U svakom slučaju, uništavanjem Islamske države na Bliskom istoku ne bi se mnogo promenila belgijska, odnosno evropska scena terorizma. Evropski džihadisti, koji napadaju „mekane mete" spremni su da sa svojim akcijama nastave u nedogled, tvrde analitičari.

Pri tome imaju podršku, na jedan ili drugi način, šire populacije muslimanske zajednice. Naime, Žan Žambon, belgijski ministar unutrašnjih poslova, je izjavio da je „značajan" broj belgijskih muslimana proslavio terorističke napade igrajući na ulici. Optužio je muslimane iz Molenbika da su napadali policiju tokom operacije hapšenja osumnjičenog teroriste Salaha Abdeslama. „Bacali su kamenje i boce na policiju i predstavnike štampe tokom akcije hapšenja... Ovo je pravi problem", izjavio je ministar. „Teroriste možemo da pokupimo, izdvojimo iz društva. Ali oni su samo mehurovi. Ispod njih je kancer koji je mnogo teži da se leči. Možemo to da uradimo, ali se neće dogoditi preko noći", dodao je u tom intervjuu za flamanške novine De standard.

Inače, ministar Žambon je član desničarske flamanske partije i ponudio je ostavku nakon kritike kako je vlast tretirala mogućnost terorističkih napada pre samih terorističkih akcija. Istina je da je celo belgijsko društvo ignorisalo znake upozorenja o mogućim akcijama ekstremista. Belgijski premijer nakon napada u Parizu je rekao da je skoro bilo koja teroristička akcija radikalnih islamista u Evropi povezana sa Molenbikom. Njujork tajms je izvestio da je pre napada u Parizu gradonačelnici Molenbika predat spisak od 80 osumnjičenih terorista koji su živeli u njenom delu grada. Ona je odgovorila da ne zna šta bi s tim spiskom uradila i da je terorizam federalni problem.

A jedan američki agent CIA je o njegovim kolegama Belgijancima rekao sledeće: „...Kada je potrebno da kontaktiramo te ljude, ili pošaljemo našeg momka da razgovara sa njima, mi u suštini razgovaramo sa ljudima koji su...deca. Oni nisu pro-aktivni, ne znaju šta se događa. Oni se mnogo zavaravaju. Njima je strašna stvar da priznaju da im se zemlja otima".

Teroristički napadi na aerodrom i metro u Briselu upiru prstom, još jednom, na belgijsku ulogu neznalica kao zemlje evropskog raja za džihadiste, tvrde neki analitičari terorizma u Evropi. U samom Briselu, bez šire okoline, gde živi negde oko polovine belgijskih muslimana, muslimanska populacija dostigla je cifru od 300.000, to je negde oko 25 odsto. Ti brojevi prave od Brisela naj-islamskiji grad u Evropi. Neke prognoze govore da će do 2030. godine većina stanovnika belgijske prestonice biti muslimani. Oko 100.000 muslimana žive u Molenbiku, a to je centar belgijskog džihadizma, a samim tim i evropskog. Kao i u ostalim evropskim zemljama, mnogi muslimani su prigrlili salafizam, radikalnu formu islama koja priziva borbu nasilnog džihada (rata) protiv svih nevernika, a u ime Alaha.

Nedavni nemački bezbednosni izveštaj definiše salafizam kao „političku ideologiju, sledbenike koji ne gledaju na islam samo kao religiju već i kao pravni okvir koji reguliše sve sfere života; od države uloge regulisanja odnosa među ljudima, pa do privatnih života ljudi". Taj izveštaj dalje kaže da „salafizam odbija demokratske principe odvojenosti države od religije, ličnu nezavisnost, religioznu i seksualnu auto-determinaciju, jednakost polova i osnovna prava fizičkog integriteta".

Pre rasta Islamske države, najpoznatija salafistička grupa u Belgiji bila je Šerijat 4Beldžijum, grupa koja je igrala važnu ulogu u radikalizaciji belgijskih muslimana. Šerijat4Beldžijum je stavljena van zakona februara prošle godine, kada je njen vođa Fond Belkasen osuđen na 12 godina robije. Delovi veb stranice te grupe još se mogu naći na Internet arhivu. Tamo se može videti poziv te grupe upućen Belgijancima da pređu na islam i pokore se šerijatskim zakonima ili neka se suoče sa posledicama. Jedan od belgijskih oficira zadužen za kontra-terorizam izjavio je da zbog činjenice da je belgijska vlada malobrojna i zato što postoji veliki broj kriminalnih slučajeva koji su u toku rešavanja, praktični svi policijski detektivi i vojni obaveštajci u zemlji usmereni su na međunarodne istrage džihadista. Kaže da nemaju dovoljno ljudi da se radi bilo šta drugo, ni na civilnim ni na bilo kojem drugom slučaju. Čak ne mogu da prate ni moguće teroriste.

Bilo kako bilo, belgijska prestonica je u ovom trenutku vojno okupiran grad zbog terorističkog napada na aerodrom i na linije metroa prošlog 22. marta, što je usmrtilo 35 ljudi i ranilo drugih 340. Taj kriminalni čin izvršili su pripadnici Islamske države od kojih su trojica ubijeni od strane bezbednosnih snaga. Na svim strateškim mestima, uglovima ulica i u metrou, može se videti veliko prisustvo vojske, u punoj bojnoj opremi, vojnici sa šlemovima, svi sa dugim cevima. Kreću se u grupama od po dva do četiri vojnika, uključujući i u vagonima metroa, gde prodorno gledaju ne bi li videli nekoga sumnjivog, a pre svega ako je muškarac i liči na Arapina, ali i ako je žena obučena u burku ili koristi neku drugu vrstu vela. Vojnici se ne trude da prikriju svoje prisustvo i na aerodromu je preuređen pristup aerodromskom terminalu, primoravajući putnike da hodaju više od dvesta metara između serije betonskih štitnika i da prolaze kroz elektronske detektore pre nego što stignu u zgradu gde ih se ponovo pregleda, dok vojnici u grupicama patroliraju. Bezbednost belgijske prestonice nalazi se potpuno u rukama vojske.

Ovakva situacija provocirala je mnogo zabrinutosti građana i posetilaca, isto kao i političkih komentara koji priznaju ozbiljnost posledica terorističkih napada, ali stavljaju pod znak pitanja da li je vojska pripremljena da izvodi zadatke koji su u normalnim situacijama posao policijskih snaga grada. „Za jednog vojnika, čija je uloga da brani zemlju od spoljnih pretnji, teško je da se pomiri sa činjenicom, što je suština, da brani zemlju od unutrašnje okupacije, unutrašnjeg neprijatelja. Vojska ne istražuje, ona puca", nedavno je izjavio jedan komentator belgijskog TV lanca na francuskom jeziku RTB. A nivo raspoređenih vojnih snaga na ulicama Brisela uključuje i nekoliko bornih kola na ključnim mestima kao što je Kraljevska palata. Osim toga, raspoređivanje vojnika prati i jedna flota vojnih kamiona u čijoj unutrašnjosti je lako videti raznorazno oružje kao što je, na primer, minobacač. Istog dana kada su se odigrali teroristički napadi Uprava za koordinaciju analiza opasnosti podigao je nivo uzbune sa tri na četiri u celoj zemlji, a to je autorizovalo upotrebu vojske već obavezne dozvole belgijskog Parlamenta.

U Briselu živi ogroman broj ljudi poreklom sa Istoka. Vidljivi su dok se ide ulicama, metroom ili tramvajem. Prolaze sa svojim familijama i decom i čini se da su integrisani u život zemlje. Ali na generalno žive u nekoj vrsti komune severnog dela grada po imenu Molenbik. Teroristički napadi su se dogodili nedelju dana nakon što je policija, ne vojska, lansirala jednu operaciju u tom delu grada da bi uhapsili Salaha Abdeslama, pobornika Islamske države koji je bio optužen da je učestvovao u terorističkom napadu u Parizu četiri meseca ranije. Abdeslam je bio u francuskoj prestonici toga 13. novembra prošle godine, ali je uspeo da se probije kroz policijsko okruženje i da se vrati u Belgiju. Sada se nalazi u jednom zatvoru čekajući da bude isporučen Francuskoj. Generalno gledano izgleda da Belgijanci prihvataju prisustvo vojske na ulicama. Uključujući može se videti kako ponekad razgovaraju sa vojnim patrolama koje, sa svoje strane, pozdravljaju prolaznike. Sudeći po belgijskoj štampi, raspored vojske, a to je deo militarizacije nekog grada, propraćen je jakom operacijom obaveštajne službe u kojoj učestvuju i vojnici u civilu koji sve vreme komuniciraju sa prodavcima u radnjama, organizatorima raznoraznih festivala na otvorenom prostoru, uključujući i veliku modnu reviju koja se održala u jednoj od glavnih ulica Brisela.

Festival piva, organizovan na Velikom trgu, održao se zaštićen kordonom vojske koja je pretresala torbe i tašne, a i svakog koji je hteo da uđe na trg je proveravala detektorima za metal. Isto tako, na mnogim stanicama metroa s vremena na vreme i bez prethodnog upozorenja, instaliraju su detektorski prolazi za metal da bi registrovali sve koji prolaze. Najviše obraćaju pažnju onima koji nose ili rančeve ili veće torbe. Koliko je poznato do sada nije bilo nikakve uzbune, ali su vojnici spremni da hapse jer može se videti kako za opasačem nose plastične lisice, odmah uz pištolj, ručnu bombu i municiju. Vojnici su prvo izašli na ulice, ali u manjoj meri nakon terorističkog napada u Parizu i Vlada je rekla da su tamo trebali biti sve do marta ove godine. To je odlučeno da bi se sprečio napad u belgijskoj prestonici kao onaj u Parizu. Ipak, nisu uspeli da spreče teroriste i vojska nastavlja da patrolira ulicama, ali ovoga puta u mnogo većem broju. Nije označen datum kada će se vojska povući u kasarne.

A 1. Proglas Šerijat4Beldžijum građanima Belgije

„Ima sada 86 godina od pada Islamskog kalifata. Tiranija i korupcija u ovoj zemlji (Belgiji) su prevladali; idemo od skandala do skandala: ekonomska kriza, pedofilija, kriminal, rastuća islamofobija itd.

U prošlosti mi (muslimani) spasli smo Evropu od mračnog doba, a sad planiramo da uradimo isto. Sada imamo pravo rešenje za sve krize i to je poštovanje božjeg zakona, zvanom Šarija. Pozivamo da se sprovede Šerijat u Belgiji.

Šerijat je savršen sistem za čovečanstvo. U 1.300 godina Islamske države znali smo samo za red, dobro stanje i zaštitu ljudskih prava. Znamo da Španija, Francuska i Švajcarska znaju da je njihovo najbolje vreme pod Šerijatom. U tih 1.300 godina, 120 žena je silovano, što je isto sa 120 žena dnevno u Evropi. Bilo je zabeleženo jedva 60 krađa u 1.300 godina.

Kao rezultat, pozivamo kraljevsku familiju, parlament, celokupnu aristokratiju i sve stanovnike Belgije da se pokore svetlosti islama. Spasi sebe i svoju decu od bolne kazne nakon što sebi pribavite večiti život u raju."

U pozadini ovog proglasa na njihovoj internet stranici vidi se džihadistička crna zastava kako se viori na vrhu belgijskog Parlamenta. A na Jutjubu, pre nego što je taj nalog ugašen, Šarija4Beldžijum pozivala je vernike na džihad. Bilo je tamo dosta video zapisa sa naslovima koji su slavili radikalni islam i džihadističku borbu.

Sve ovo skupa može se učiniti na prvi pogled veoma naivno, ali bombe i sa njima smrt koju seju džihadisti nisu nimalo naivne stvari.