Nismo mi od juče

Teške teme, uz crnu kafu

Zoran D. Milojević

Titova Mitrovica Svetog Dimitrija! Tako neki Mitrovčani zovu ovaj naš grad. Dovozi me moj prijatelj. Vozimo se ulicom Kralja Petra. S obe strane ulice parkirano vozilo do vozila. U ovom gradu svaki punoletan muškarac ima svoj auto.

- Gde će ovoliki automobili, kad glavnu ulicu zatvore za saobraćaj, pitam znatiželjno.

- U Ibar-ljut je moj prijatelj. To nije pretnja, to je predviđanje!

Pred nama je spomenik Knezu Lazaru. Sa zidina svoje kule pokazuje ka Gazimestanu.

- Pre neki dan mu je otpala ruka, smeje se prijatelj. Nosili je na zavarivanje!

- Ti sve znaš - kao da odbijam istinitost njegove priče. - Nije važno šta sve znaš, već koga i koliko njih znaš!

Ukaza se novi most. Kad god ga vidim, dođe mi da pljunem na sva srpska imena i prezimena koja isekoše na komade "gvojzeni mos' ". Ovaj novi se renovira.

- Kad pređu most, Albanci će uzbrdo kolima ka bolnici u kojoj smo rođeni svi mi Mitrovčani, -kažem ljutito-pa će onda desno, pa nizbrdo i izaći će na raskrsnicu, gde je i spomenik Knezu Lazaru. Neki od njih će mu prići: "...Care, kneže Lazo, bre, da se ti vratiš tamo odakle ne došo' bez javnog tendera!"

Uzvikujem rezignirano: "...A, onda će Albanci da podignu spomenik svim svoji domoljubima u domovinskim ratovima 1912-1918. i 1941-1945!".

Sutradan sretnem na ulici čika Vitu, ispisnika moje majke. Na pitanje kako je, starački uzdiše: "...Videću sutra u Dnevniku!" A, onda će u poverenje: "...Mnogi te ovde mrze zbog istine koju ispisiješ..."

- Bolje je da me mrze zbog onoga što jesam, smeškam se, nego da me vole zbog onoga što nisam.

I, najzad, dočekah drugara sa Baira. Same se, pa se obrati mojim protezama: "...Hvala Vam što bez žalbe i primedbe nosite ludu glavu ovog Bairca!"

Naručujemo kafu, a ja objašnjavam konobaru ono što je video i čuo. Na delu je klasična albansko-srpska solidarnost i razumevanje! Pričamo o porodici, a onda izustih:

- Da te pitam...

- Nemoj da mi postavljaš nikakva pitanja. Čućeš samo ono o čemu se piše po svetu. Na Kosovu je svaka ptica iz sveta napravila gnezdo..

- To se krije?

- Ne, samo se ne ističe!

Pogleda me.

- Tebe zanima vađenje organa! Posle Mosada , tu je sada CIA napravila "Lekare bez granica", a na njihovom čelu je bio "visoki predstavnik za Kosovo", Bernar Kušner, a onda i naslednici. Kušner je postao jedan od vlasnika mobilne telefonije. Onako glagoljiv i razbarušen , više je shvatan kao klovn, a on, pijanac, stajao je na čelu grupe koja je, za početak, uhvatila grupu uz preko 500 Srba, među njima i decu, i počelo je vađenje organa i prodaja po svetu. Čitave organizacije su prodavale organe!

Srknu kafu, pa nastavi.

- Novac za organe je uplaćivan na razne račune. Najčešće na račune albanskog predsednika Salji Beriše!

- Kad je izabran za predsednika, Vuk Drašković mu je poslao telegram-čestitku, kao vesniku demokratije!

- Aha! Računi u Tirani, u banci Dardanija, Nacionalno trgovinskoj banci, Rajfajzen banci i mnogim drugim. Te račune danas koristi Unija za kulturu Kosova. Njen šef je Alji Šabanaj, diler droge i ubica OVK!

- Gde su bili sabirni centri ?

- Kuks , Berat, Dureš, Tirana...I sve je to pokrivao Salji Beriša, a pare je distribuirao Hašim Tači!

- Ipak ti postavljam pitanja. Da li je bilo i žena ?

- Naravno! One su ostavljane za kraj, kad sahrane svoje muške, nakon što ih spreme za sahranu. Njima su vađeni organi!

Mučno mi je bilo dalje da slušam. Setim se brata od ujaka Dušana Murganića. Još o njemu ne znamo ništa.

- Kako vi Albanci živite ?

- Da Bog poživi vas Srbe!

- Eh, cvrc, nije nego!

- Majke mi, da nema vas da vas mrzimo, poklali bismo se međusobno! Ameri odlično sprovode svoju čuvenu strategiju: stvori problem, pa ponudi rešenje!

Počeša se po glavi, pa reče:

- Odavno razmišljam o mnogim srpskim i albanskim razbojnicima koji su postali heroji!

- I, šta si zaključio ?

- Hrabrost i heroja i razbojnika ume da bude jednaka ! Cilj ih razlikuje !

Opet malo ćutimo, pa izduši:

- Rupa u ozonskom omotaču je pomogla Bogu da bolje sagleda neke stvari na zemlji i brže reaguje! Zato je sve više zemljotresa, uragana, poplava, terorizma, sve u svrhu ubijanja nevinih.

- Kako vidiš ovdašnju budućnost?

- Da se ja pitam, ja bih Amere pobeđivao iluzijom realnosti! Da se Srbi i Šiptari pomire, da se javno dopadnu američkim očima. A, onda će se Ameri daviti u iluzijama.

Nasmejasmo se, a on dovrši: "...Samo da se manemo lopovluka, burazeru, iz očiju nam kradu. I da se radi, ne može bre, da trošiš benzin, a da ne ideš nigde!"