Postdemokratija

Opasno izbegavanje opasnosti

Strah od gubitka vlasti vodi gubitku vlasti. Kad vlast prizna da ne sme da uradi ono što je obavezna po zakonu, ona direktno potkopava državu, a kad nema države nema ni vlasti u njoj. Kad vlast saopšti da je politička stabilnost važnija od zakona, sama stvara svekoliku nestabilnost, pa i političku, jer samo je pravna država garant stabilnosti. U pravu je Vučić kad kaže da bi rušenje Zukorlićevog bespravno podignutog Univerziteta moglo biti opasno, naročito za njegovu vlast, ali priznati da zbog toga ne sme da sprovodi zakon mnogo je opasnije po državu, njene institucije i stanje u njoj. Mada, nije jasno zašto bi protesti desetak hiljada novopazaraca, zbog rušenja po zakonu, bili opasniji od protesta duplo većeg broja beograđana zbog nezakonitog rušenja u Savamali. Ne zna se koga je time više uvredio i ponizio, Srbe ili Bošnjake, samo je jasno da ih je podelio u dve kategorije građana i da je u oba slučaja ponizio državu, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

- Nećemo rušiti Zukorlićev Univerzitet jer je to opasno.

- Iz istog razloga ne ruši se ni Nikoliću, ni brojnim tajkunima, kumovima i partnerima.

- Nemamo snage za reformu javnog sektora, posebno javnih preduzeća, jer opasno je otpustiti sto hiljada partijskih kadrova zaposlenih po političkoj liniji.

- Ne možemo da rešimo problem sa fudbalskim klubovima, jer u njima se okupljaju opasni ljudi.

- Opasno je zatvarati gubitaška preduzeća.

Tačno, sve je to opasno, ali zakoni zato i postoje da neutrališu opasne situacije i ljude. Mnogo je opasnije, međutim, ako se zakoni ne sprovode ili se primenjuju selektivno na osnovu subjektivne procene opasnosti. Kada vlast izbegava opasnosti po nju samu tako što suspenduje zakone, ona postaje najveća opasnost po državu. To direktno vodi u bezakonje i anarhiju, ili u diktaturu.

Nećemo rušiti Zukorlićev Univerzitet u Novom Pazaru jer bi to moglo da dovede do razbijenih glava i krvoprolića. Tim rečima je Vučić odgovorio na Zukorlićeve otvorene pretnje vladi da se uzme u pamet i ne igra vatrom, jer će se Bošnjaci pobuniti i masovno suprotstaviti svim sredstvima. Kakvu to poruku šalje

Neki kažu da je to dokaz da je Zukorlić jači od države. Ne mislim tako. To je samo dokaz da je država slaba, da njene institucije ne funkcionišu. A jači od nje onda može biti svako ko se drzne da to zloupotrebi. Na stranu sad moje mišljenje da tu impozantnu građevinu u Novom Pazaru, u koju je mnogo uloženo, zaista ne treba rušiti nego naći načina da se legalizuje, tim pre što Vučiću to ne bi bio prvi put da interveniše u pravnim stvarima. Uz to, u ovom slučaju to mu ne bi bio nikakav problem, budući da to može da reši lokalna vlast u Pazaru pod komandom uvek vernog sluge Rasima Ljajića.

Ako je moglo da se legalizuje na hiljade bespravno podignutih objekata, po upola manjoj ceni od one koju su plaćali građani pokorni koji su zidali po zakonu, ako mogu da se ne ruše čak ni one koje se ni ne mogu legalizovati, kao kuće Nikolićevih sinova, na primer, može onda i ova zgrada koja ipak ima nešto širu upotrebnu vrednost i veći značaj. Ali, nikako na ovaj način i sa ovim obrazloženjem, koje afirmiše dvostruke aršine prema građanima Sandžaka i Beograda, brigom za razbijene glave jednih a drugih ne.

To znači da se Bošnjaka plaši ili ih uvažava više od Beograđana, pri čemu omalovažava i jedne i druge. Ako se pazaraca boji, predstavlja ih kao zastrašujuće siledžije i potencijalne teroriste. Ako je reč o uvažavanju prava Bošnjaka, zašto jednako ne poštuje i prava beograđana, zašto bi sandžaklije ako se pobune bile priznati borci za nacionalnu stvar, a oni koji to isto traže u Beogradu izdajnici i strani plaćenici.

Kako god tumačili različit odnos prema novopazarcima i nepodavljenim Beograđanima, ne valja, jer nije problem u njima, problem je u vlasti koja na taj način demonstrira svoju samovolju i promoviše bezakonje. Ta poruka sa vrha države, da se u njoj ne odlučuje na osnovu prava i zakona, nego na osnovu političke procene i volje, koliko god delovala autoritarno urušava njen autoritet i širom otvara vrata svakoj vrsti izigravanja i suprotstavljanja zakonima. A pošto to nije ni prvi ni jedini takav slučaj, jasno je da vlast koja ne poštuje zakone ne može to zahtevati ni dobiti od građana.

Da apsurd bude veći, dok se postojeći zakoni ne sprovode tamo gde je "opasno", neprestano se donose novi kojima se zagorčava, pa i uništava život običnom čoveku. To se pre svega odnosi na već antologijski zakon o smanjenju penzija, ali ima i novih potpuno otkačenih primera. Slušam ovih dana idiotska obrazloženja za novi zakon o prekršajima u saobraćaju, po kojem će vozačima u pijanom stanju biti oduziman automobil. Kažu da je mnogo poginulih u saobraćaju zbog vožnje pod uticajem alkohola, pa je u tim slučajevima vozilo ubitačno oruđe koje treba oduzeti, kao da ubija auto a ne pijana budala za volanom. Nije im dovoljno da mu oduzmu dozvolu, čime bi ga isključili iz saobraćaja i tako onemogućili da na taj način ugrožava bilo koga. Hoće i da ga kazne oduzimanjem imovine, ne mareći pri tom, što oduzimanjem vozila kažnjavaju i celu njegovu porodicu koja ni kriva ni dužna takođe koristi taj auto. A, pored stana, automobil je najčešće i najveće bogatstvo prosečne familije u Srbiji. Kao što ova vlast obično čini, tako i ovaj zakon, otklanjajući jednu opasnost stvara drugu još veću. I takođe uobičajeno, to radi primenjujući dvostruke aršine tako što se ovim zakonom utvrđuje više različitih kazni za isti prekršaj, jer ne vrede svi automobile jednako, pa će pri oduzimanju neko biti kažnjen sa hiljadu, neki do desetak, a neki bogami i sa nekoliko desetina hiljada eura.

Nije da mi ih je žao, ali tako se ne uspostavlja jednakost pred zakonima i pravna sigurnost. Tako se ne uvodi red i ne otklanjaju opasnosti. Naprotiv.

Nije tako davno bilo kad je Vučić izjavio da država nema snage da reši brojne probleme u našem fudbalu i oko njega, sad postaje jasno i zašto. Time je zapravo rekao da se plaši da to uradi jer je opasno. Sad kad je ubijen vođa navijačke mafije, kojeg je samo nekoliko dana ranije Premijer lično javno branio na konferenciji za štampu, jasno je da je za strah imao i dobre razloge. Naime, upitan zašto i taj Sale Mutavi nije optužen za stravičnu tuču pred stadionom Partizana, iako smo svi videli da je aktivno učestvovao, Vučić je strasno objašnjavao kako dotični nikog nije udario, što ga ni malo ne amnestira od odgovornosti za mučko batinanje koje je očigledno predvodio.

Nije nam tada rekao ono najvažnije, a što je sigurno znao, da je taj kriminalac još pre tri godine pravosnažno osuđen na pet godina robije. Umesto da se tad zapitao zašto još nije u zatvoru, možda bi još bio živ, Premijer se upljuvao objašnjavajući kako se ne mogu hapsiti svi koji prisustvuju nekoj tuči. Kad se svemu tome dodaju i događaji posle ubistva, kada su fudbaleri i košarkaši Partizana nosili majice sa likom Mutavog heroja, a Premijer ponovo pravdao i to, govoreći da svako ima pravo da oblači šta hoće, onda postaje belodano da tu ima neka tajna veza.

Razumem ja da on razume one koji nose majice sa likom svog idola, jer i sam je to godinama radio, ali ne razumem da on ne razume razliku, jer njegov je uzor tek podmićeni politički cirkusant, a onaj koji je nametnut igračima dokazani i osuđeni kriminalac. On je to nosio svojom voljom iz sopstvene gluposti, a oni su naterani pod pritiskom i pretnjom. Pritom nije branio sportiste od onih koji su ih na to prisilili, nego ih je uzeo u zaštitu od onih koji su osudili to nasilje mafijaške uprave i navijačkih bandi. Time je osudio sve one čestite navijače koji su zviždali toj zloupotrebi sporta, a podržao onaj deo prepune hale koji je zbog toga fizički nasrnuo na njih.

Taj običaj Vučića da deli i zavađa građane Srbije po svojim dvostrukim standardima, nije ništa novo, tako je i protivpravnim zakonom o smanjenju penzija, nekima oduzeo 10 procenata, nekima 15, pa i 20 posto, a nekima ništa uzeo nego malo dodavao. Njegova računica je očigledna, od milion i po penzionera, njih preko milion sa najmanjim penzijama biće mu zahvalni svakim povećanjem na račun onih sa većim penzijama. To se, inače, zove uravnilovka, što je ne samo protivzakonito, nego i potpuno neprihvatljivo u kapitalističkom sistemu konkurencije, pošto demotiviše najsposobnije i najvrednije. Na kraju, te pare ušteđene na smanjenim platama i penzijama, oko trista miliona evra, bivaju bačene u bunar nereformisanih javnih preduzeća. Koja se ne smeju dirati jer je opasno. Samo Srbijagas i Željeznica, imaju tolike gubitke godišnje. Ostali, zajedno sa preduzećima poput RTB Bor ili Petrohemija, pojedu još toliko iz budžeta. I gde si bio, nigde, šta si radio, ništa. Zašto se to radi?

Zato što oštećeni penzioneri, nastavnici i profesori, lekari i medicinske sestre zasad nisu opasni po vlast, a otpušteni radnici mogli bi biti, naročito oni zaposleni u javnim preduzećima po političkoj liniji. Ako ništa drugo, to bi bilo oko 10 posto glasova manje na izborima.

Cela priča se, dakle, svodi na procenu vlasti od koga ona može imati koristi a od koga štete, pa zato podilazi jednima a omalovažava i diskvalifikuje druge. Uglavnom daje prednost manje obaveštenima, sa kojima je lakše manipulisati, na račun onih koji više znaju. Nedavno objavljeno istraživanje "Demostat"-a, jasno pokazuje da koncentraciju moći u Vučićevim rukama podržava 65 odsto ispitanika sa osnovnom školom i onih koji nisu završili ni osnovnu, a 53 % od onih koji su završili dvogodišnje ili trogodišnje srednje škole. Već kod onih sa četvorogodišnjom školom ta podrška pada na 42 procenta, a kod onih sa višom ili visokom školskom spremom na 33 procenta. Istraživači ne kažu, ali za predpostaviti je da je kod onih sa mastersom, magistraturom i doktoratom (izuzimajući plagijatore i one koji su kupili diplome) taj procenat još manji.

Možda je zato Bodi Beljanskom oduzeta doktorska titula, da ih bude manje. Kao što se uredno radi i na smanjenju broja onih sa većim penzijama, jer i ti su sumnjivi, pošto su imali veće plate zbog više stručne spreme.