Beli kriminal

Smrt u srpskim bolnicama nikog ne dotiče (11)

Pod Jovankinim kišobranom lepo se živi

Zločini u srpskom zdravstvu i zdravstvenim ustanovama sa neregistrovanim lekovima i uzimanjem genetskog materijala se slobodno sprovode uz punu saglasnost i učešće srpskog ministra zdravlja Zlatibora Lončara i direktorke Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja Verice Lazić. U Srbiji, u kojoj je skoro polovina stanovnika funkcionalno nepismena, pregledi se sada zakazuju preko kol- centra Ministarstva zdravlja! I nikako drukčije. Tako seljaci iz Sjenice i drugih zabiti kod lekara mogu doći samo ako okrenu kol- centar u Beogradu! Onda će im zakazati pregled kod lekara tek za desetak dana, a lekar će ih najduže deset minuta pregledati, ako dožive zakazani dan. Na specijalističke preglede se čeka najmanje tri meseca. Nivo zdravstvenih usluga u Srbiji niži je nego u najsiromašnijim afričkim zemljama. Iza ovog zločinačkog projekta, koji je neprimenjiv u siromašnoj i razorenoj Srbiji, stoji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koga hitno treba izvesti pred sud.

major Goran Mitrović

Arpad Nađ

I srpsko zdravstvo je u živom blatu iz kojeg se u naredne dve decenije živi iščupati ne možemo. Svi direktori domova zdravlja, bolnica, klinika, kliničkih centara i instituta, članovi su naprednjačkog kartela. Ili dupe ili pristup Srpskoj naprednoj stranci postavljaju ih na čelna mesta. Preporučuje ih sklonost ka krađi, nemoralu i nemilosrdnosti prema zdravstvenom fondu i pacijentima. Većina su bili jurišnici Demokratske stranke, kada je ona bila na vlasti, ili članovi ukletog Dinkićevog satanističkog pokreta G 17 Plus. Vučić ih je oberučke prihvatao i amnestirao od prethodnih razbojničkih pljački fondova, donacija i otimanja imovine.

Već dva meseca traje akcija zamene zdravstvenih knjižica. Građani moraju da unapred plate po 400 dinara, a na nove zdravstvene knjižice čeka se po nekoliko meseci.

Zaposleni u Magazinu Tabloid podneli su zahtev početkom novembra, a morali su da uzmu potvrde da su zahtev predali, koje će im služiti uz ličnu kartu i staru zdravstvenu knjižicu do kraja juna 2017. godine! Bilo je važno uzeti novac od siromašnih građana, da se napuni budžet Srbije. Kako će sa potvrdama građani da zakazuju preglede kod lekara?

Siromašna, ozračena, gladana i raspamećena nacija je napadnuta i od strane zdravstvene mafije, uz odobrenje Aleksandra Vučića. Građani, od kojih je polovina funkcionalno nepismena, mora sa potvrdama u koje teško može da sazna činjenice, da zakazuje preglede kod izabranog lekara, i to preko kol centra Ministarstva zdravlja u Beogradu. Bolesni imaju pravo na dva specijalistička pregleda godišnje. Oni koji nemaju novca da plate lekare u privatnim klinikama i ordinacijama, osuđeni su na mučno umiranje.

Sprdanje sa građanima Vučićeva kamarila nastavlja nesmanjenom žestinom.

Tako je, kao udarna vest 19. decembra, na Svetog Nikolu, objavljen sastanak Vučića u prostorijama Elektromreže Srbije sa odlazećim direktorom Nikolom Petrovićem (dvostrukim kumom premijera) i ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Gospodin Petrović je četiri godine vršio dužnost direktora EMS-a, jer nije ispunjavao nijedan uslov za ovu odgovornu poziciju, osim što je kum Vučićev. Sastanak je upriličen jer je Elektromreža poklonila 5.000.000 dinara (oko 40.000 evra) Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja Srbije. Čestitke je Petroviću na donaciji uputio prvo Vučić, napominjući da je očekivao veći prilog (Kume, izgore ti kesa!), i ministar Lončar, umesto direktorke RFZO-a. Razlog je upućenoj javnosti poznat-advokatska kancelarija Lončareve supruge zastupa Petrovića u svim sporovima koje on vodi protiv medija. Dakle, da je sastanak crne trojke povodom mizerne donacije imao je drugi cilj. Da se Vučićevom kartelu uputi poruka da je crna trojka još u istom sastavu, i da će potonuti zajedno sa Vučićem. Naravno, i sunovart u zdravstvu koristi se za mafijaške promocije.

U bolnicama, institutima i kliničkim centrima nedostaju i lekovi, aparati i lekari, nema hrane, sanitetskog materijala, ali čelnici ovih ustanova nekažnjeno i dalje kradu. Nemislosrdno.

Slučaj Bolnice Sveti Vračevi iz Novog Kneževca i njene direktorke Jovanke Petrović, bivšeg narodnog poslanika DS-a u srpskom parlamentu, sestre načelnika u BIA Jovana Drobnjakovića i zločina u ovoj ustanovi pokazuje da je srpsko zdravstvo u punom rasulu i da je svaka pljačka zaštićena.

Iživljavanje na pacijentima

Kadrovsku politiku koju direktorka Bolnice Sveti Vračevi Jovanka Petrović već deceniju i po sprovodi na svom spahiluku u Novom Kneževcu može se u nekoliko reči opisati kao: autokratija, bezakonje, nepotizam, nasilje i ucena, zastrašivanje, pretnje zaposlenima BIA-om, ministrom zdravlja Lončarom i pokrajinskim sekretarom Gojkovićem. To što preti BIA-om, to ne iznenađuje, obzirom da je Srbija trenutno kolonija ograničenog suvereniteta u kojoj se njene institucije koriste uglavnom u privatne svrhe i za račun onoga ko plaća-dakle za sve izvan okvira ustavnih ovlašćenja.

Iznenađuje ćutanje i odsustvo svake reakcije ministra zdravlja Zlatibora Lončara i pokrajinskog sekretara za zdravlje Zorana Gojkovića, i pored više teških krivičnih dela, koje smo obelodanili, mesecima pišući o nečoveštvu ove pohlepne direktorke.

Mudro ćute i lokalni funkcioneri SNS-a, predsednik opštine Uverić i narodni poslanik u republičkom parlamentu Jančić. Ćute, ali zakulisno rade na tome da na mesto direktora psihijatrijske bolnice postave svog čoveka, doktora Jovana Milovanovića psihijatra, koga je inače u bolnicu dovela Jovanka Petrović lično, preko kumovskih veza, postavila ga za načelnika odeljenja i pomoćnika direktora za naučnoistraživački rad, njegovu suprugu ekonomistu Jelu Milovanović zaposlila i postavila za svog pomoćnika za finansijske poslove. Na taj način, u kuću Milovanovića, mesečno ulazi najmanje 300.000 dinara, ne računajući novac od eksperimenata lekovima u kojima dr Milovanović prednjači.

Inače, dr Jovan Milovanović, psihijatar, je sadašnji gradski većnik za zdravstvo i kum dr Emila Tomasa psihijatra (koga kolege zovu ''seoski muzikant'' jer veći deo dana provodi svirajući po kafanama, a u bolnicu navrati usput-da pročita novine, pošto direktorke ionako nikada nema na poslu).

Posle višegodišnjeg života pod patronatom Jovanke Petrović i demokratske stranke, dr Milovanović je rešio da joj sedne u direktorsku stolicu, i par meseci pred izbore (kao i dr Predrag Veličković i dr Vesna Rafajlović) preleteo u SNS, gde ih Uverić i Jančić ''nisu tužili-već su im se pridružili''. Osim što se kao političke prostitutke smenjuju na govornici opštinske skupštine i tako čuvaju svoj ''rejon'', ništa konkretno nisu učinili da poboljšaju zdravstvenu zaštitu stanovnika Novog Kneževca, koja je trenutno na nivou iz 1918.god. jer ljudi umiru od banalnih oboljenja i infekcija. Na taj način su joj se svi gore pomenuti ''zahvalili'' za njeno protekcionaštvo koje su svo vreme uživali i punili džepove, a i današnji dan to čine.

Patnja pacijenata, iživljavanje nad sirotinjom i kršenje osnovnih ljudskih prava se nekažnjeno nastavlja. Navodno sve po zakonu i po propisima, koji ulaskom na kapiju ove bolnice prestaju da važe, kao što prestaje da postoji i Hipokratova zakletva, ljudska toplina i humanost, milosrđe i saosećanje. U okviru kapija bolnice ostaju: nestručnost, nečoveštvo, cinizam, poltronstvo, hipokrizija, pretnje, ucene-jednom rečju rasulo u kome granica između pacijenata i terapeuta postaje veoma tanka. Tuga i nesreća za pacijente koji u ovu bolnicu dolaze sa poslednjom nadom da će dobiti pomoć, pošto su pre toga obišli mnoge zdravstvene ustanove u Vojvodini.

Najboljima i najpoštenijima-otkaz!

Prijem u radni odnos (bilo u stalni radni odnos, bilo na određeno vreme) bez oglašavanja je specijalitet ove bolnice, iako je po Posebnom kolektivnom ugovoru oglašavanje za popunu radnog mesta na stranici ministarstva zdravlja i nacionalne službe za zapošljavanje obaveza bolnice. Tako je bez oglasa u Centar za mentalno zdravlje Kikinda čiji je načelnik dr Nebojša Baba, psihijatar, primljeno kompletno osoblje ovog centra, a takođe su u stalni odnos bez oglašavanja primljeni: ćerka načelnika policijske stanice Novi Kneževac, Šubaričkog, inače rođeni brat Sanje Mićić ''poslovne sekretarice'' direktorice, sin arhivara bolnice Dimović Jovana, ćerka glavne sestre odeljenja neurologije Lenke Mihaljev itd. Ovo su samo neki od primera...

Za svog pomoćnika za pravne poslove Jovanka Petrović, postavila je bivšeg advokata iz Novog Kneževca Ljubomira Arnovljeva, kome je advokatska komora zabranila da se bavi advokaturom jer je varao svoje klijente pri sklapanju kupoprodajnih ugovora. Njegov zadatak je da retroaktivno izrađuje i zavodi razne falisfikovane dokumente bolnice, da '' pegla'' tendersku dokumentaciju, da poziva u svoju kancelariju zaposlene i preti im, da montira otkaze najboljim i najpoštenijim zaposlenima-dakle, za najprljavije poslove, za koje Jovanka Petrović nije mogla da nađe bolju osobu.

Spreman na sve, u pitanju je samo ''tarifa''. Pri tome prilikom sudskih sporova bolnica angažuje i plaća privatne advokate, pa se postavlja pitanje potrebe njegove upošljenosti u bolnici, zbog loše reputacije u advokatskoj komori, kao i zbog ograničenja u obavljanju radnih zadataka koje zahteva pozicija na kojoj se nalazi.

Svojim miljenicima i poltronima, Jovanka Petrović svakog meseca daje tzv. ''stimulacije'', zaboravljajući da je stimulacija koja se godinama daje svakog meseca u stvari nezakonito uvećanje zarade. Pri tome , kriterijum za dodelu stimulacije nije zalaganje na poslu, već dubina do koje su se u debelo crevo Jovanke Petrović uvukli pojedini zaposleni.

Pri tome od lekara prednjače dr Boban Vasić ,dr Nebojša Baba, dr Predrag Veličković, dr Vesna Rafajlović i dr Suzana Stijović, kojima iz debelog creva direktorke viri samo nožni palac. Jednog od svojih miljenika, dr Dragoljuba Nedića, Jovanka Petrović pustila je da, odmah po položenom specijalističkom ispitu, bez ispunjavanja ugovornih obaveza da radi osam godina u ovoj ustanovi - ode u KBC Dragiša Mišović u Beogradu. Dakle država Srbija plaća školovanje specijaliste psihijatra, a Jovanka Petrović daje drugim ustanovama specijaliste na poklon.

Pojedinim svojim miljenicima direktorka Petrović dozvoljava da u radno vreme napuštaju bolnicu i odlaze da tezgare po drugim zdravstvenim ustanovama. Tako dr Vesna Rafajlović godinama svakog utorka u radno vreme iz bolnice odlazi da radi u Gerontološkom centru Subotica, veoma često službenim automobilom bolnice. Iako je za to potrebna saglasnost direktorke, kao i nadležne zdravstvene inspekcije-niko od lekara te formalnosti nije ispunio, a većina tezgari i u više državnih i privatnih zdravstvenih ustanova.

U novembru meseci (10.11.2016.), Jovanka Petrović je u dogovoru sa predsednicom Upravnog odbora bolnice Oros Urban Čila (kadar Saveza vojvođanskih Mađara) u najvećoj tajnosti raspisala ''Javni oglas za izbor i imenovanje direktora'', koji je od tolikih članova Upravnog odbora bolnice potpisala samo predsednica. Oglas nije ni posle dvadeset dana objavljen ni na internet stranici ministarstva zdravlja ni na internet stranici nacionalne službe za zapošljavanje (Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u zdravstvu), a sama njegova sadržina je takva da nedostaje jedino da se u njega unesu boja očiju, visina i težina Jovanke Petrović kao kriterijumi. Po tom scenariju bi Jovanka Petrović ili neko ko će spahilukom upravljati u njeno ime - bude jedini prijavljeni kandidat.

Na potezu je pokrajinski sekretar za zdravstvo doc.dr Zoran Gojković.

Od njega isključivo zavisi da li će se prekinuti ljudska golgota u ovoj bolnici-tako što će uvesti prinudnu upravu i postaviti v.d. direktora koji nije do sada radio u ovoj bolnici, ili će dozvoliti da se patnja i pacijenata i zaposlenih u ovoj bolnici nastavi. Dakle gospodine Gojkoviću Vi ste na potezu, pokažite svojim delima da ste spremni da prekinete surovo iživljavanje nad građanima Vojvodine od strane organizovane kriminalne grupe Jovanke Petrović. Ne računajte na vaše ljude iz SNS-a u Novom Kneževcu, oni nisu vaši, nisu nikada ni bili. To su svačiji ljudi, u pitanju je samo tarifa. Finansijski plan, koji je direktorka sama okačila na zvaničnoj internet stranici bolnice, trebalo b i da zainteresuje Državnu revizorsku instituciju, koja ovde do sada nikada nije izvršila kontrolu.

Ko je ovde lud?

Na svojoj zvaničnoj prezentaciji na internet stranici Jovanka Petrović prijavljuje ukupno 164 zaposlenih (22 doktora, 88 zdravstvenih radnika sa VŠS i SSS-sestre, fizioterapeuti, radni terapeuti), 4. zdravstvenih saradnika-psiholozi i socijalni radnik i 50 nemedicinskih radnika). Nezvanično je do skoro bilo preko 180 zaposlenih, jer ih J.P. prima bez oglasa. Navešćemo samo par upadljivih stavki ovog plana, a sigurni smo da će finansijski izveštaj za 2016. biti još brutalniji po budžet Srbije:

"Plata" 163.940.000 dinara. To znači da je prosečna bruto plata po zaposlenom 83.302, 84 mesečno. Ako se uzme u obzir struktura zaposlenih, to znači da direktorica J.P. zaista ima dva i po puta veću platu od premijera Srbije, a njena potrčkala jedan i po put veću platu od premijera. Jedan od njih je jednom prilikom rekao ''Pod Jovankinim kišobranom lepo se živi''.

"Prevoz zaposlenih" 3.470.000 dinara (289.833 mesečno). Znajući da većina zaposlenih živi u Novom Kneževcu, kome se sve to plaća "prevoz"?

"Lekovi" 33.000.000 dinara (10.000, 00 din po pacijentu mesečno, u proseku). J.P. je jedini direktor u Srbiji koji svojim lekarima kaže: ''Pišite što skuplje lekove, da nam RFZO na preseku ne bi smanjio pare za lekove - mala nam je potrošnja, proverila sam sa Tanjom Vasić.''

"Hrana" 23.350.000 dinara (234 din po pacijentu dnevno). Dakle J.P. štedi na hrani pacijenata kupujući hranu najgoreg kvaliteta, osim kada su dani kontrole-tada se ne štedi.Primorava zaposlene da jedu bolesničku hranu, čime nalazi izgovor za zakidanje toplog obroka zaposlenima koji se godinama ne isplaćuje u ovoj bolnici.

"Potrošni materijal" 3.900.000 din (325.000 mesečno) pri čemu tu ne spadaju i posebno se izdvajaju: ''Materijal za održavanje čistoće'' 1.900.000 din , ''Kancelarijski materijal'' 900.000 dinara i ''Sitan inventar'' 400.000 din. Šta onda preostaje kao potrošni materijal ?

"Kompjuterske usluge" 719.000 din. Od koga je i kakve kompjuterske usluge bolnica dobila? Da li su to možda usluge firme ''Alarm sistems'' iz Subotice kojima J.P. uhodi zaposlene bolnice (skrivene kamere, mikrofoni).

''Usluge obrazovanja i usavršavanja'' 750.000 . Ako se zna da bolnica ima dva specijalizanta kojima je godišnja školarina 150.000,00 din, ko se to o trošku bolnice još školuje i usavršava i da li ima za to saglasnost ministarstva zdravlja. Da li od tog novca J.P. plaća troškove svog doktorata na Fakultetu političkih nauka u Novom Sadu?

''Usluge informisanja'' 775.000 din. Svaki komentar je suvišan.

''Stručne usluge'' 3.990.000. Od koga te stručne usluge dobija J.P. ako se odbiju prethodno pobrojane. Ostaje fizijatar dr Slobodan Bojinović iz Banje Kanjiža, koji je jedini konsultant ove bolnice po sistemu ''kad stignem, koliko stignem i ako stignem usput'' bez ikakvog reda i rasporeda. Tu bi moglo da spada i plaćanje usluga advokatima-privatnicima, koji zastupaju bolnicu na sudu u sudskim sporovima sa zaposlenima, jer je pomoćnik direktora za pravne poslove Ljubomir Arnovljev, komoromitovani advokat bez licence, koga se stide kolege advokati. Njegov je posao da isfabrikuje i isfingira otkaz najboljim radnicima, a zatim J.P. ima zadatak da sudski proces maksimalno rasteže i otežava preko sudije Slavice Besedeš u Sudskoj jedinici Novi Kneževac, koja je, kao i njena kćerka, pacijent ove bolnice!

''Reprezentacija'' 355.000. Direktorka J.P. je prefinjenog ukusa , jede samo ''Bajadere Kraš'' čije pakovanje od 200 grama košta oko 600 dinara i druge fine stvari-ne jede nikako hranu iz bolničke kuhinje. Na reprezentacije vodi sve ''kontrole'' koje je pobrojala u svom pismu koje je tražila da se objavi.

''Ostale opšte usluge'' 400.000,00 din . Bez komentara !

''Medicinske usluge'' 750.000,00 din. Od koga to jedna zdravstvena ustanova dobija medicinske usluge van okvira usluga koje plaća RFZO ? Da li je to možda novac kojim se na more šalju pojedini miljenici J.P. o trošku bolnice ? ''Ostale specijalizovane usluge'' 1.200.000 dinara. Niko od zaposlenih ne zna na šta se te usluge odnose! ''Amortizacija'' 800.000 din. Bez komentara! ''Porezi, takse, penali'' 700.000! ''Oprema za saobraćaj'' 3.000.000 din (24.356, 22 evra po srednjem kursu). Kakva je to oprema kupljena za to jedno sanitetsko vozilo koje bolnica ima!?

''Nameštaj'' 9.100.000 din (73.880,55 evra po srednjem kursu). Kakav je to nameštaj kupila Jovanka Petrović, ako se zna da nije kupljen niti jedan bolesnički krevet, a bolesnici padaju sa kreveta kao kruške jer kreveti nemaju zaštitnu ogradu? Dakle ništa za bolesničke sobe nije kupljeno!

''Oprema za domaćinstvo'' 7.200.000,00 (58.454,00 evra po srednjem kursu). Čije domaćinstvo?!

''Tekuće popravke i održavanje zgrada'' 19.900.000 din. Od AP Vojvodina ste dobili 25.896.788 din na ime ''Kapitalnog održavanja zgrada i objekata'', tj. toliko ste prijavili, a dobili ste preko 30.000.000. Nestalo je desetak miliona dinara samo u renovaciji bolnice!

Nesumnjiva je opravdanost provere finansijskog poslovanja Specijalne psihijatrijske bolnice ''Sv. Vračevi'' Novi Kneževac, te pozivamo Državnu revizorsku instituciju da to učini, pošto do sada to nikada u ovoj bolnici nije uradila, te da protiv J. P. podnese krivične prijave. Krajnje je vreme da se ovoj otimačini i hajdučiji po kosovskom scenariju najzad stane na put i time spreči višegodišnja bestidna i bezmilosna pljačka novca građana Srbije i AP Vojvodine.

Pravnik Arnovljev Ljubomir i J.P. raspisali su oglas 10.11.2016., sutradan ga Ljuba falsifikator objavio samo u novosadskom Dnevniku. ''Posebni kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave'' obavezuje svaku zdravstvenu ustanovu da svaki oglas, a posebno za direktora, objavi na internet stranici Ministarstva zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle procedura oglašavanja je grubo narušena (prekršen je podzakonski akt). Izbor je izvršen od strane upravnog odbora, a procedura je prekršena u startu. Sada ostaje da docent imenuje J.P. i da skine masku.

A 1. Još jedna žrtva dr Jovanke Petrović

Ovih dana u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac desila se još jedna tragedija koja je odnela još jednu žrtvu bestijanja umno poremećene direktorice ove bolnice. Na pacijente ''pronađene u krevetu bez vitalnih znakova'' za vreme noćnog dežurstva Jovanke Petrović-osoblje bolnice je već naviklo. Javno tužilaštvo je ''zatvorilo oči''-kaže nema osnova za krivično gonjenje po krivičnoj prijavi sindikata USS. ''Nije ništa posebno'' ni da se pacijentkinja doktorice Vesne Rafajlović samozapalila upaljačem u trenucima očaja, beznađa i saznanja da se ne može spasti od njenog iživljavanja i iživljavanja njenog ljubavnika-doktora Predraga Veličkovića.

Ovoga puta samoubistvo je izvršio medicinski tehničar psihijatrijske bolnice Novi Kneževac, Cuzdi Laslo iz Padeja, koji je u ovoj bolnici proveo 36 godina, jer više nije mogao da podnese zlostavljanje na poslu i stalne pretnje otkazom od strane poremećene direktorke Jovanke Petrović, čija bolest uzima sve više maha, kao i njenog pravnika Ljubomira Arnovljeva čije psihičko zdravlje je takođe pod velikim znakom pitanja.

Ovaj medicinski tehničar, među kolegama poznat kao ''Lacika'', bio je čovek koji ni mrava ne bi zgazio, za 36 godina rada nikada kažnjavan disciplinski. Nema toga kolege u bolnici i van nje koji bi o njemu rekao ružnu reč. Nije hteo da učestvuje u zločinima Jovanke Petrović i Suzane Stijović i zato je postao njihova meta.

Vest o njegovom samoubistvu, pogodila je sve zaposlene ove bolnice, koji se pitaju: ko je sledeća žrtva bande na čelu sa Jovankom Petrović? Da li će neko konačno da Jovanku Petrović pregleda i utvrdi njeno psihičko stanje i sposobnost da upravlja ovom bolnicom ili će pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković i ministar zdravlja Zlatibor Lončar (umetničko ime ''dr Tibi'') nastaviti da potpisuju njenu ''dozvolu za ubijanje''? Revolt zaposlenih je sve veći, tenzije rastu, vrlo je realno da u nedostatku reakcija nadležnih institucija i organa, započne individualno deljenje pravde-ovako se više ne može. Ako može sirotinja da se u ovoj bolnici utamniči sa tri potpisa psihijatara koji se od pacijenta razlikuju jedino po mantilima, onda bi trebalo da i direktorica bolnice i njeno zločinačko udruženje-leče svoje psihičke poremećaje, a ne da se iživljavaju nad poštenom sirotinjom svojim bolesnim umovima.

Jovanke Petrović je pokušala da ovog medicinskog tehničara proglasi ''prolupalim alkoholičarem'' jer je isti samo sedam dana pre samoubistva bio na redovnom godišnjem sistematskom pregledu čiji je nalaz uredan.

U oproštajnom pismu napisao je da više nije mogao da izdrži maltretiranje Jovanke Petrović i Ljiljane Nikolić, koje su mu svakodnevno pretile otkazom (što bi sigurno i uradile, pitanje je bilo samo dana), te da takvo maltretiranje nije zaslužio posle 36 godina radnog staža, jer su mu pretile da ga u njegovim godinama niko više neće zaposliti. Takođe u svom oproštajnom pismu, napisao je da ne želi obdukciju, jer će se otrovati lekovima. Na taj način je svima stavio do znanja da je ovaj čin dugo i pažljivo planirao, te da je dugo bio žrtva mobinga. Svoj izbor da ne učestvuje u eksperimentima nad sirotinjom, da bude uvek na strani pacijenata i kolega, da kao iskusan radnik slobodno kaže svoje mišljenje-platio je životom. Tako umno poremećena direktorica Jovanka Petrović , čija paranoja i sadizam sve više uzimaju maha, kažnjava nepodobne članove sindikata USS i druge zaposlene za koje svojim bolesnim umom proceni da '' ugrožavaju'' bolesni poredak u njenoj ''prokletoj avliji''.