Pogled iz Moskve

Zašto je Tramp počeo upravo od ukidanja reforme zdravstvene zaštite

Presuda Obamakeru važna i za Rusiju

Jedan od prvih ukaza predsednika SAD Donalda Trampa, koji je potpisao odmah posle inauguracije, bio je poništenje Zakona o reformi zdravstvene zaštite, koji su Amerikanci prozvali po njegovom inspiratoru Baraku Obami, Obamaker.Da li je novi predsednik Amerike još jednom želeo da iznervira demokrate? Ne samo to. On je otkrio ono što su njegovi protivnici tako pažljivo sakrivali: reforma zdravstvene zaštite donela je više štete nego koristi, dovela je do raslojavanja društva i rasta nezaposlenosti. I Rusi smatraju da treba hitno poništiti sadašnju reformu zdravstva, po ugledu na američku, piše novinar Jurij Aleksejev

Piše: Jurij Aleksejev

Velika prevara

Pod pretnjom kazne, prisiljavali su sve, čak i nezaposlene, da kupe osiguranje. Cene osiguranja i medicinskih usluga su stalno rasle, i mnogi poslodavci su izabrali da se oslobode viška radnika, pre nego da za njih kupe skupu polisu zdravstvenog osiguranja. Kako su samo američke demokrate hvalile Obamaker, a njegova suština se svodila na to da se uzme novac od naroda i poslodavaca i da se da osiguravajućim kompanijama i određenim medicinskim korporacijama koje bi zatim ispostavljale državi račun za lečenje građana.

Na kraju je hvaljeni program doveo do povećanja izdataka za zdravstvenu zaštitu, negativne promene na tržištu osiguranja i naneo udar ekonomiji SAD. Troškovi običnih Amerikanaca za medicinsku negu i lečenje su toliko porasli da su mnogi počeli da traže medicinsku pomoć samo u hitnim slučajevima.

Danas postaje jasno da su zakon Obamaker napisali lobisti medicinskog „industrijskog kompleksa" i velike osiguravajuće kompanije, da bi podržale i proširile narudžbe za svoje usluge, koje su se plaćale iz federalne blagajne.

Temelj Obamakera - promena osiguranja ili promena paragrafa - činio je osnovu za običnu finansijsku piramidu. A takve piramide, kao što znamo iz svog iskustva, nikad nisu stabilne. Prema zamisli autora Obamakera, u bazi ove piramide nalaze se mladi i zdravi ljudi koji se, po pravilu, retko obraćaju lekaru, ali su obavezni da kupe ono što im nudi tržište osiguranja. Naprimer, plaćanje troškova za „zaštitu materinstva". Mladim ljudima koji nisu u braku ili ostarelim bračnim parovima, teško da je potreban ovaj vid zaštite. Ali, nemoguće je odustati od njega. Rezultat dostupne medicinske pomoći za sve je - velika prevara.

Tramp je ovo uočio još u vreme predizborne kampanje, a došavši na vlast „bacio je pojas za spasavanje" povukavši ovaj zakon. Ali, kakve veze sve to ima sa našom stvarnošću.

Da li nam je Obama pomogao?

Desilo se da su se reforme zdravstvene zaštite gotovo u isto vreme sprovodile u SAD i Rusiji. Pre početka medicinskih reformi u Rusiji, na poziv Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite ruski stručnjaci su boravili u Americi. Po povratku su zaključili da bez obzira na različite sisteme zaštite zdravlja, u obe zemlje postoji mnogo zajedničkih problema te da bi bilo najbolje rešavati ih zajedničkim naporima.

Dogovorili su se da će Amerikanci ojačati sistem državnog regulisanja i kontrole zdravstvenog osiguranja po ruskom modelu. A mi ćemo proširiti uticaj privatnog sektora i ekonomski efikasnih mehanizama u zdravstvenoj zaštiti na račun organizacionih i medicinskih savremenih tehnologija, kako bi naš sistem učinili efikasnijim. Tako smo potonuli u američki model zdravstvene zaštite, koji je najnesistematičniji, najskuplji i najneefikasniji na svetu, i ne žurimo da od njega odustanemo, čak ni u trenutkt kad Amerika predvođena Trampom od njega odustaje.

Iz Amerike Baraka Obame stigla nam je optimizacija i stvaranje velikih medicinskih centara, koji objedinjuju veliki broj poliklinika i bolnica. Država je na račun budžeta izgradila više desetina tzv. federalnih centara visokih medicinskih tehnologija, kupila novu opremu za hitnu pomoć, utvrdila naknade lekarima opšte prakse.

U Moskvi su mnoge bolnice i poliklinike snabdevene savremenom opremom. I, kako su utvrdili rukovodioci moskovske filijale zdravstvene zaštite, količina medicinske tehnike u Moskvi je prevazišla nivo mnogih glavnih gradova na Zapadu.

Sve bi to bilo dobro da naučno-tehnička revolucija u ruskom zdravstvu nije bila odmah stavljena u službu tržišta. Medicinske institucije nisu počele da leče, već da pružaju usluge, bolesni su počeli da igraju ulogu kupaca i korisnika tih usluga. Rezultat je bio sledeći: male, prijatne poliklinike postale su medicinski centri ili medicinski kombinati, kako su počeli da ih nazivaju, u kojima se potpuno izgubio čovek. Prema čoveku su počeli da se odnose potpuno drugačije, ne kao prema pacijentu, već kao prema sredstvu za stvaranje profita.

Objedinjene poliklinike postale su udaljene od ljudi, a seoske zdravstvene stanice (u kojima su se obavljali i porođaji) i male lokalne bolnice su zatvorene. Ranije su bolesne ljude, posebno stare, slali u ove bolnice na ispitivanje, posle čega su se vraćali sa dijagnozom, a lekaru je ostajalo samo da propiše terapiju, sada se svi šalju u gradske poliklinike. Da bi lekar u takvoj poliklinici uradio analize, potrebno je nekoliko meseci. Istina, proces se može i ubrzati, ako se usluge plate.

Po Semaškovom sistemu

Raniji sojvetsko-ruski sistem zdravstvene zaštite stvorio je Nikolaj Semaško. Ovaj sistem je bio pogodan upravo za one kategorije bolesnika kojima je sadašnji sistem okrenuo leđa.

Koncentracija resursa u rukama jednog ministarstva u sovjetsko vreme dozvoljavala je čak i u uslovima ograničenih sredstava da se postignu veoma ozbiljni rezultati - pre svega na polju prevazilaženja tradicionalnih infektivnih bolesti, u ozbiljnom smanjenju smrtnosti majki i beba na porođaju, u prevenciji socijalnih bolesti i zdravstvenom prosvećivanju i vaspitanju stanovništva.

Bio je stvoren skladan sistem medicinskih ustanova koji je dozvoljavao obezbeđivanje opštih principa organizacije zdravstvene zaštite za celokupno stanovništvo. On je počinjao od seoskih zdravstvenih stanica i u najudaljenijim selima, preko okružne, rejonske i regionalne bolnice, a završavao se specijalizovanim institutima. Prevencijom i rehabilitacijom su se bavili sanatorijumi i odmarališta.

Dostupnost zdravstvenih usluga obezbeđivana je tako što su bile apsolutno besplatne, svi građani su bili registrovani u loklanim klinikama prema mestu stanovanja i u zavisnosti od vrste i složenosti bolesti mogli su da budu usmeravani na lečenje u sve, po stepenu, više institucije u održivoj piramidi zdravstvene zaštite.

Reforma, koja je u Rusiju stigla sa Zapada, preko kolena je lomila sovjetski sistem zdravstvene zaštite, koji je šezdesetih godina 20. veka Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila za najbolji na svetu. U to vreme, kada je finansiranje zdravstva bilo dobro, smrtnost je u SSSR-u bila niža nego u zapadnim zemaljama, broj lekara je bio toliki da je pacijent istog dana kada bi se javio lekaru, mogao da bude pregledan. Zato zemlje Zapadne Evrope danas teže da kopiraju sovjetski sistem.

Po američkom obrascu

Odustajanje od Semaškovog sistema, kada radno vreme lekara nije bilo duže od četiri-pet sati (to je vreme kada je lekar sposoban da adekvatno ispunjava svoju funkciju), opterećivanjem poliklinika „papirologijom", porušili smo ono čime smo se nekada ponosili. Danas imamo prosečno opterećenje, po stopi od 1,6 u poliklinikama i bolnicama, a kod nekih specijalnosti stopa je 2-3. U Americi lekari takođe rade kao mašine - od ujutro do uveče. Na primer, radni dan neurohirurga počinje u 6 ujutro (znači da na posao dolazi i ranije) i često se završava u 21-22 sata. Ali, u SAD su plate lekara i četiri i po puta veće od prosečne plate u toj zemlji, nemoguće ih je upoređivati sa bednim platama naših lekara.

Danas, u Rusiji, do lekara specijaliste je moguće, kao u Americi, doći tek posle prijema kod lekara opšte prakse i nakon zakazivanja, što obično bude za 3-4 nedelje.

Već sada se smanjuje vreme boravka pacijenta u bolnici. U proseku, prema zamislima državnih službenika, pacijent ne bi trebalo da boravi u bolnici duže od osam dan. Akcenat je na primarnoj zdravstvenoj zaštiti - poliklinikama, gde bi pacijent trebalo da bude zbrinut i da dobije osnovnu pomoć.

Promene nisu zaobišle ni našu hitnu pomoć koja je, takođe po oceni SZO, svojevremeno bila proglašena najboljim sistemom na svetu. Uzgred, po modelu sovjetskog sistema stvoren je sistem hitne medicinske pomoći u Velikoj Britaniji.

Kod nas žele da stvore hitnu pomoć po američkom modelu, tako da postoje distributivni centri, kako pacijenti ne bi, kao sada, boravili u hodniku, već ležali u posebnim boksovima priključeni na aparate. Tu bi mu postavili dijagnozu i poslali na specijalistička odeljenja. Pritom niko nije razmišljao o tome da li su zgrade naših bolnica prilagođene takvim zahtevima. U njima je teško naći prostoriju namenjenu za veći protok ljudi, a zidanje novih zgrada je skupo. Niko nije računao koliko će koštati stručnjaci koji će postavljati dijagnoze i rukovati opremom. I na šta će ličiti smanjenje ekipe hitne pomoći na jednog čoveka koji je istovremeno i bolničar i lekar i vozač?

Novac za posrednike

Umesto da ožive dokazan sistem, da ulože novac u njega, kao što već godinama poziva Leonid Rošalj i Nacionalna lekarska komora na čijem se čelu nalazi, naši reformatori su se usmerili na uništavanje zdravstvene zaštite u svojoj domovini. Ali, nisu uspeli da promene sve i odjednom u celoj Rusiji. Rezultat toga je da naš sistem zdravstvene zaštite ima karakteristike budžetskog sistema, ali je pritom umnogome izgubio sistematizaciju Semaškovog modela. Samo što „novčanik", posebno posle uvođenja jednokanalnog sistema finansiranja zdravstva, nije postao budžet, već Federalni fond za zdravstveno osiguranje (FOMS, ruska skraćenica).

Iako su građani Rusije učlanjeni u različite osiguravajuće kompanije, svi oni, sami po sebi, predstavljaju kariku između FOMS-a i medicinske ustanove. Naša osiguravajuća društva ne ispunjavaju svoju najvažniju funkciju - konkurentnost, koja ih tera da smanje troškove prevencije i snižavanje rizika, a takođe i da smanje cene medicinskih usluga.

Na osnovu postojeće državne medicinske infrastrukture ispostavilo se da je nemoguće stvarati konkurenciju. Evo zašto sve češće stižu predlozi da se osiguravajuće kompanije ukinu i da se tako sačuva do 32 milijarde rubalja koje one beskorisno „pojedu".

Svakog meseca poslodavac odvaja za FOMS 5,1% od plate (bogatije firme izdvajaju i više). Od 1. januara 2015. godine ukupan iznos tih doprinosa je značajno porastao.

Prirodna težnja komercijalnih osiguravajućih kompanija koje sarađuju sa FOMS-om (od 2014. godine to je 63 osiguravajuće medicinske organizacije i još 216 filijala) je da što više sredstava iznude od stanovništva i plate minimalno poliklinikama i bolnicama. Odatle težnja da se smanji vrednost svake medicinske procedure, što se, u krajnjem slučaju, odražava na kvalitet ponuđenih medicinskih usluga.

A zadatak poliklinika i bolnica je da isisaju maksimum iz FOMS-a. Odatle „optimizacija" vremena za svakog pacijenta, registar istorije bolesti, produženje radnog vremena lekara a smanjenje plata.

Pritom, glavni prihod od uplata ne ide lekarima, već rukovodstvu medicinskih ustanova. Možda je sve zbog toga i rađeno?

Kako je u Americi?

U početku reformi, našim građanima, kao i običnim Amerikancima, objasnili su da će i pored svih promena sistema zdravstvene zaštite on ostati tipično socijalni. Što je značilo da će stanovništvo biti obezbeđeno osnovnim zdravstvenim osiguranjem i opštim pristupom medicinskim uslugama. U tom slučaju, država može lako da kontroliše nivo cena i medicinskih troškova.

Ali, ispostavilo se da ruski model zdravstvene zaštite, iako obezbeđuje stanovništvu neophodni minimum usluga, ne doprinosi povećanju prihoda „medicinske industrije", već nasuprot, kao u Americi, traži dodatna budžetska sredstva i povećanje poreskog opterećenja, ali i korupcije. SAD se po troškovima za medicinu nalazi na prvom mestu u svetu. A po prosečnom životnom veku zauzima tek 50. mesto u svetu sa 78,4 godine.

To i jeste glavna protivrečnost koja je izazvala novo rukovodstvo SAD da stopira ozloglašeni zakon Baraka Obame. Zašto i mi ne postupimo slično i sačuvamo makar i ostatke sistema koji smo nekad imali? Odstraniti posrednike od državnog novca, ukinuti „birokratski pritisak" na lekare. Vratiti ministarstvu zdravlja pravo da raspoređuje budžetska sredstva za zdravstvo, itd.

Danas ministarstvo zdravlja pokušava da ponešto vrati nazad: oslobođen je novac za izgradnju seoskih zdravstvenih stanica. U nekim regionima obustavljena je optimizacija bolnica, sačuvane su ekipe hitne pomoći, povećano je vreme za prijem jednog pacijenta.

S druge strane, birokrate počinju da shvataju da zamena našeg sistema zdravstvene zaštite slobodnim tržištem medicinskih usluga neće biti moguća zbog siromaštva stanovništva, a za njegovo pretvaranje u moćnu mašinu pružanja medicinskih usluga sa korišćenjem najnovijih tehnologija - nema dovoljno novca.

To uopšte ne znači da treba pozatvarati sve privatne klinike kojih, uzgred, ionako nema mnogo. Ali, država bi mogla da ograniči njihove komercijalne apetite. U suprotnom bi kod nas, kao u SAD, analiza krvi koštala i do 1.000 dolara, lečenje preloma noge i do 20.000 dolara, a trebalo bi platiti i za pozivanje hitne pomoći. Može biti da je došlo vreme da se autori naše medicinske reforme ponovo pošalju u SAD da od njih nauče kako vratiti reformu, a medicinu okrenuti prema narodu, a ne prema tržištu?

podeli ovaj članak: