Stav

Struka

Branko Dragaš

DRŽAVA - Naš najveći problem u društvu, posle gubitka morala i bacanja etike pod noge primitivaca i prostaka, zbog čega smo potpuno propali i doživeli nacionalnu tragediju, je taj što državom, kao najsloženijim sistemom, upravljaju potpuno nekompetentni ljudi.

Ti naši nesretni političari nemaju nikakve stručne reference i nemaju nikakvo iskustvo da bi upravljali tako značajnim i složenim sistemom kao što je država, često nemaju nijedan dan radnog staža u privredi, nego su godinama i decenijama bili samo obična politička blebetala, demagozi i manipulatori, koji su jedino dobro naučili da gnusno i podlo lažu, nemajući nikakvog stida i obzira, te da pohlepno i gramzivo kradu državnu i narodnu imovinu, jer se zbog te želje za ličnim bogaćenjem i opredeljuju da se bave politikom. Kako je politika javna delatnost od opšteg društvenog interesa sa celu zajednicu, onda je presudno važno za uspeh same te zajednice da državom upravljaju stručni ljudi, koji imaju velika iskustva iz upravljanja velikim sistemima.

Ostaviti političkom ološu, bez obzira kojim ideološkim floskulama pokrivali svoje laži i krađe, potpuno isto lažu i kradu estradne nacionalsocijalističke patriote i neoliberalni tržišni talibani, da upravljaju državom, glasati za taj politički ološ i društveno smeće, verovati da oni mogu da nas izvedu iz ove nacionalne katastrofe i da mogu da nam donesu mir i blagostanje u zajednici, mogu samo naivni, zavedeni i povodljivi narodi, koji nemaju prosvećenu intelektualnu elitu, odgovornu, radnu i poštenu, čija je istorijska obaveza i zadatak, da se nametnu društvu, da povrate moral u društvo i da svojim ličnim primerom i načinom života pokažu kakvoj zajednici moramo svi da težimo.

Kada date nekompetentnim političarima da upravljaju tako složenim sistemom kao što je država, onda nema čuđenja za sve što nam se dogodilo. Ako neko, uzimam taj jednostavan primer, nikada nije upravljao avionom, ako nije završio letačku obuku za pilota, ako nema nikakve stručne reference i ako dobije priliku da ima komandu nad punim putničkim avionom, onda nema nikakvog čuđenja kada se dogodi nesreća, jer je nesreća prirodna posledica neprirodnog stanja da uporno verujemo u čuda da će nekompetentan čovek valjano uraditi posao za koga se godinama sprema, uči i vežba, trenira i obučava čovek struke.

Postati stručnjak, međunarodno priznat i poštovan, postati čovek od ugleda u struci, za to su potrebne decenije dugog odricanja i rada, bezbroj neprospavanih noći i stalno učenje, jer se svet dinamički menja i nema mesta samozadovoljavanju, plandovanju i parazitizmu. Sve što nije moguće u struci, možete da ostvarite na brzaka kroz politiku. Ovakva sumanuta politika, koja se danas vodi u Srbiji, ne idem dalje od naše kuće, ne može da donese nikakve korisne rezultate zajednici, nego je pogubna za dalje funkcionisanje već upropaštene države i osiromašenog naroda. Takvu kriminalnu politiku vodi politički ološ i nema nam napretka dok se ne oslobodimo tih političkih luzera, secikesa, probisveta i parazita. Citiram baba Radu : „ koji ludaci nas godinama vode, dobro mi putem idemo!" .

Čovek struke je - stvaralac! On ne trabunja gluposti, već stvara nove vrednosti. On nije apatičan, nego je energičan i pun volje da menja svet i sebe u tom razvojnom svetu. On nije lenjivac, nego veliki radnik na odgovornom i stručnom zadatku. Čovek struke je vrhunski operativac. Čovek struke ne gubi vreme na prazne priče. Čovek struke je sa obe noge na zemlji. Njega ne mogu da zasene političke prazne priče. Njega ne mogu da opčine materijalna bogatstva, jer dobro zna da je sve to beznačajno i prolazno i da duhovne vrednosti jedino imaju smisla. Čovek struke je operativan i delatan. Evo, navodim jedan istorijski primer. Može da bude interesantan za našu današnju nevolju iz koje nikako da pronađemo izlaz.

Vođe srpskih ustanika 1804.godine su bili, upotrebiću današnji izraz, poslovni ljudi, koji su vodili nahije, trgovali i bavili se poslovima. Oni su uneli u Ustanak neophodnu potrebnu dinamiku i racionalnost u donošenju konačnih odluka. To se najbolje vidi ako se analiziraju sednice Skupštine ustanika. Prva tačka dnevnog reda je bila - koliko para imaju ustanici. Finansije su osnov za početak uspeha nekog ozbiljnog projekta. Ne može se prazne puške da ide u rat.Stoga, drugo pitanje o kome su raspravljali - koliko ustanici umaju džebane, municije za nastavak oružanih sukoba. Tek na trećem mestu se raspravljalo o međunarodnim odnosima i daljim političkim aktivnostima ustanika.

Ovo je dobar primer kako se pripremaju veliki projekti, pa makar to bio i državni projekat oslobađanja od okupatora i stvaranje svoje nezavisne države. Ovaj primer naših mudrih predaka je potrebno da svako zna ko hoće da se bavi javnim poslovima. Mislim da i danas jedino ljudi koji su u pravom poslovnom svetu, ne bitange tajkuni i razni partijski bizmismeni, nego ljudi sa prve linije tržišnog poslovanja, mogu da donesu ovom društvu toliko potrebno spasenje. To su ljudi od struke i znaju da stvaraju na tržištu nove vrednosti. Vreme stručnjaka dolazi. Zato mladim ljudima dajem savet, jer vam je potrebna mudrost u donošenju životnih odluka, da se, ipak, uprkos svemu što se dešava u našem društvu, opredeljujete za struku i da učite znanje. Kradite znanje! Pitajte! Otimajte! Uzimajte znaje i ne čuvajte ga samo za sebe, nego ga podelite ostalima. Učite! Dolazi vreme kada će se vaše znanje, profesionalizam i rad poštovati. Dolazi novo doba i za to doba nam treba i novi čovek. Radite na sebi i naučite da budete deo stručnog tima. Tim donosi siguran uspeh

EKONOMIJA - Ekonomiju koju uče naša mladež u Srbiji je potpuno pogrešna i prevaziđena.Muče nadobudni i preplaćeni profesori našu pametnu decu propalim i bankrotiranim ekonomskim teorijama, koje više nigde ne mogu da se primene, jer su sve , gde su bile primenjene, uništile i stvorile današnju krizu. Muče decu ekonomskim teorijama, koje im nikada neće trebati u životu. Teraju ih da pamte nevažne podatke i da napamet uče floskule neoliberalnog kapitalizma u raspadu i rasulu. Traže od naše pametne dece da bubaju i ponavljaju gomile nepotrebnih i blesavih formula i definicija koje nemaju nikakvog drugog smisla nego da zatupe i debilizuju prirodnu i zdravu srpsku pamet.Kada ta naša deca završe te fakultete za dobijanje mediokriteta i poltrona, kada im na papiru država udari pečat da su diplomirani ekonomisti, oni ništa ne znaju da rade i ništa ne znaju o struci koje su tolike godine izučavali.

To što su ih na fakultetu učili, toga nema u ekonomskoj praksi na tržištu. Nema jer naši profesori ekonomije, to je zaista poražavajuća istina, nemaju uopšte pojma šta se dešava na svetskom tržištu i u svetskoj privredi, ne znaju kakvi sistemski potresi se događaju, nego papagajski dosadno i napadno krešte o jednim te istim naučenim floskulama iz vremena kada je ekonomski ubica Milton Fridman bio nekrunisani cezar prevarantske, špekulativne i kriminalne neoliberalne šok terapije bez anastezije.Naravno, postoje hrabri i čestiti stručnjaci, ali oni nisu miljenici ni režima ni režimskih medija.Tako mladi ljudi, posle studiranja, postaju armija nezaposlenih u državi bez perspektive, koji ne vide nikakvu budućnost u otadžbini, koji ne znaju kako da dođu do posla i koji nemaju nikakvu predstavu šta bi mogli da rade u privredi koja je uništena i razorena.Ostalo im je ili da se ponize, kleknu pred nekog stranačkog debila i mole da ih zaposli na državne jasle, kako bi nekako preživeli, ili da, odlučivši da promene život, da nikoga ne mole i ne čekaju milostinju i sažaljenje, već da odmah napuste Srbiju u potrazi za boljim životom na planeti.Tako nas napuštaju najkreativniji, najsposobniji i najpreduzimljiviji mladi ljudi. Umesto da grade svoju državu i da donose blagostanje, svojim radom i znanjem, našem narodu, ti mladi ljudi, puni snage i željni dokazivanja,grade tuđu kuću.

Kada je izbila kriza 19.avgusta 2007.godine,kao hipotekarna kriza u SAD, kada je pukao preduvani balon laži, obmana i štampanja dolara i evra bez pokrića, napisao sam da je došla NOVA EKONOMIJA i da moramo da ponudimo nova rešenja za izlazak iz velike krize.Neoliberalni kapitalizam je bankrotirao i svi koji su imali diplome ekonomskih fakulteta i naučna zvanja mogu svoje diplome i doktorate da pocepaju, jer to više nije vredelo i nikome više to ne treba. Ekonomija danas zahteve korenite promene same ekonomske nauke, zahteva vraćanje svom izvornom pojmu o običaju i tradiciji vođenja domaćinstva, kako su to naši drevni preci radili već desethiljada godina, kada smo bili rodonačelnici nove civilizacije i nove kulture na planeti.Tradicija vođenja srpskog domaćinstva podrazumeva da se starešina domaćinstva, glava kuće, gazda, koji je odgovoran za porodicu, brine o svim članovima njegove zajednice, ali i o proširenoj zadruzi srodnika, ne zloupotrebljavajući tu svoju porodičnu obavezu. Njegov lični uspeh je isključivo vezan za dobrobit ne samo svoje porodice, u kojoj živi, nego i bratske zadruga njegovih saplemenika.

Nije srpski domaćin gledao da lično nešto ućari samo za sebe, da lično prosperira i da se domogne više materijalnih dobara za sebe, da iskoristi ukazanu čast i poverenje da upravljanja porodicom i čitavom zadrugom, kako bi se on obogatio i njegovi potomci, takav način razmišljanja je za njega bio neshvatljiv i neprihvatljiv, to je bilo bogohuljenje, nego je njegova odgovornost bila isključivo vezana za dobrobit zajednice u celini i taj kolektivni uspeh ga je ispunjavao.

Njegovo upravljanje zajednicom, u tim davnim i divnim vremenima, kada se nije ratovalo i kada nije postojalo oružje,podrazumevalo je da on nosi ljubav prema toj zajednici i svakom čoveku u zajednici, svom sabratu i saplemeniku, da sebe vidi samo u funkciji te zajednice, da svoje planove pravi samo u odnosu na interese zajednice i da nikakvi lični ili materijalni interesi, posedovanje, ne mogu da zamene osećanje ispunjenosti i moći da pripada toj zajednici.

Važne odluke za sudbinu porodice i zajednice nikada nije donosio sam, na svoju ruku, vođen nekim svojim ličnim interesima, nego je za važne odluke sazivao plemenske starešine ili čitavu zajednicu, zavisi od težine problema koji je morao da se rešava, da se dogovaraju o najboljim rešenjima u interesu svih u zajednici. Iz ovoga primera vidimo ključnu razliku između našeg dalekog pretka i savremene neoliberalne ekonomije, koje je oličena ideologijom pohlepe, gramzivosti, nagomilavanja i posedovanja po svaku cenu što više moći i novca za one koji upravljaju zajednicom. Ta suštinska razlika je danas dovela do potpunog sloma ljudske zajednice i čitavog čovečanstva, jer nije zdravo društvo u kome 61 milijarder u svetu raspolaže bogatstvom koje je ravno primanjima 3,5 milijardi poniženih, uvređenih, porobljenih, izmanipulisanih i opljačkanih ljudi. Takvo stanje društva na duži rok je neodrživo.

I mi danas živimo u prelomnom trenutku, kada se urušila jedna sebična i nadobudna ideologija zla i otimanja i kada se još nisu pojavili obrisi novog društva. Kakvo će to novo društvo da bude? Navijam za pobedu HUMANIZMA i ZAJEDNICE nad sebičnim individualizmom i rastućom profitnom stopom već prebogatih korporacija, koje nastoje da potpuno porobe čoveka i da ga pretvore u isprogramiranog robota. U toj borbi je potrebno izabrati pravu stranu. Ili se borite protiv totalitarizma, za uspostavljanje humanije zajednice i za oslobađanje čoveka od svih stega neoliberalnog kapitalizma, ili ste fah idiot , koji podržava i služi totalitarno ustrojstvo društva. Nema trećeg izbora. Morate se opredeliti. Ja sam izabrao borbu za humanizam i zajednicu. A vi?