Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (108)

Pisac komedija inspiracija srpskom sudu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Na sajtu Apelacionog suda u Beogradu ide kajron sa tvrdnjom da ''Učinjeno ne može postati neučinjeno''.

Ovu tvrdnju Plauta, (najvećeg pisca komedija u rimskoj književnosti, 350 godina pre nove ere), demantuju sudije ovog suda, koji mogu da ''dokažu'' da ni voda nije mokra, da je Isus Hristos opasna varalica, da je nevin samo onaj ko dobro plati, a da je kriv svako koga optuži Aleksandar Vučić, ili ovlašćeni članovi njegove Velike propagande laži.

Potonuće u kanalizaciju i kriminal Apelacionog suda u Beogradu počelo je smenom sudije Radmile Dragićević Dičić, koja je uspevala da koliko je to bilo moguće, sačuva sud od upliva političkih interesa vladajuće oligarhije. Ne u potpunosti, ali je imala uspeha, zahvaljujući ličnoj kuraži.

Od aprila 2013. godine na funkciju predsednika Apelacionog suda u Beogradu, na opšte iznenađenje stručne javnosti, postavljen je sudija Duško Milenković, četvrti član veća kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, a koje se, po potrebi, bavilo i presuđivanjem po žalbama na presude koje je donosilo posebno odeljenje za organizovan i kriminal Višeg suda u Beogradu. Ovo je svakako najskuplje veće u istoriji srpskog pravosuđa.

Kolege, advokati, tužioci i policija poznavala je sudiju Milenkovića kao veoma pristojnog čoveka, solidnog pravnika i nekorumpiranog delioca pravde.Odmah su osvanule dve verzije zbog kojih je imenovan na ovu, možda najznačajniju funkciju u srpskom sudstvu. Naime, Milenković je rođen u Užicu, iz Čajetine je, a iz tog kraja je i tadašnji ministar pravde Nikolica Selaković. Druga verzija, koja je imala pristalice je da je gospodin Milenković iz gey korpusa Aleksandra Vučića, čemu je u prilog išlo i saznanje da je Nikolica Selaković poznati homoseksualac, kao i Milenkovićevo imenovanje sudije Aleksandra Stepanovića za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu i Gojka Lazareva za v.f. predsednika Višeg suda u Šapcu, koji je kasnije uhapšen i protiv njega je još u toku postupak zbog korupcije, mada niko nije mogao ni pretpostaviti da Milenković pripada toj zajednici.

Postavljanjem Milenkovića i Aleksandra Stepanovića, i onako uzdrmano reformama koje su sprovele bivša ministarka pravde Snežana Malović i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, srpsko sudstvo je počelo da tone u živo blato i u najgori kriminal.

Vučićeva momčad počela je intenzivno da se okuplja u jednom kafiću u Palmotićevoj ulici. Bila je to grupa koja je najbesprizornija u srpskoj istoriji. Odluke su donosili na lukrativnim sastancima: Duško Milenković, Aleksandar Stepanović, Zlatibor Lončar, tadašnji direktor Urgentnog centra, potom ministar zdravlja, Nikola Petrović, direktor EMS-a i Vučićev tadašnji kum (u međuvremenu su se raskumili), Aleksandar Đorđević, advokat, a potom direktor BIA (do pre mesec dana), Veselin Milić, načelnik Policijske uprave za grad Beograd i ponekad i drugi članovi ove hobotnice. U međuvremenu se ova organizovana kriminalna grupa posvađala, danas su im interesi suprotstavljeni.

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ne prima stranke, ne zanima ga rad suda, kontroliše samo poslove koji su procvetali. On predsedava vanraspravnim većem u posebnom odeljenju za organizovani kriminal. Postavlja branioce po službenoj dužnosti okrivljenima, koji pregovaraju oko isplate. Iz Stepanovićeve kancelarije ne izlaze advokati koji su okupljeni oko advokatske kancelarije doskorašnjeg direktora BIA Aleksandra Đorđevića. Đora peder je Stepanoviću i advokatima omogućio policijsko obezbeđenje, službena kola, servisira ih informacijama o klijentima, ugovaraju koga treba da stav e na mere i kojeg biznismena da olakšaju za desetine miliona.

U tom periodu je Velika propaganda laži svakodnevno odvajala žrtve i čerečila ih servisiranim informacijama o njihovom svakodnevnom kretanju, uterujući im strah u kosti. Većina je shvatila poruku, platila je odmah. Onima, koji nisu, organizovan je proces, poslati su im advokati iz Đorine kancelarije, pa su platili. A onda je tu Stepanović, da im kao predsednik vanraspravnog veća, ukine pritvor, ili ga produži, ako isplata nije adekvatna.

U poslednjih pet godina ova organizovana kriminalna grupa zgrnula je nekoliko stotina miliona evra. Grupa se ojačala izborom specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, advokata iz Čačka, Đorinog intimusa, a Nikola Petrović je za višeg javnog tužioca u Beogradu progurao Natašu Krivokapić Čitaković (danas samo Krivokapić), koja nije bila uprljana kao tužilac, ali je stupila u grupu, kao bespogovorni izvršilac i ne prima novac. Pored advokata iz Đorine kancelarije, jaka grupa je i grupa advokata koje predvodi Nevena Veselinović, čiji muž Goran je Vučićev čovek od poverenja i izdavač listova Srpski Telegraf i Ekspres.

Duško Milenković i Aleksandar Stepanović su kao predsednici Komisije koju ima mafija. Oni se bave politikom rada suda, koja se zasniva za potpunoj zaštiti interesa Vučićeve mafije koja vlada u javnim preduzećima, bankama, kompanijama, ministarstvima, državnim agencijama, fondovima.

U Apelacionom sudu u Beogradu predsednik suda Milenković je dao deo kolača svojim zamenicama. Tako je godišnjim rasporedom rada njima poverio ''izvršne poslove''.

Zamenicima predsednika suda, pored opštih poslova poveravaju se posebne obaveze, ovlašćenja i odgovornosti, i to:

Milici Popović Đuričković - kao prvi zamenik zamenjuje predsednika suda u skladu sa obavezama iz člana 52 stav 4 Zakona o uređenju sudova, obaveze, ovlašćenja i odgovornosti za postupanje po pritužbama i zahtevima za izuzeće u građanskoj materiji i građanskoj materiji radnih sporova, za praćenje, evidenciju i stručno usavršavanje sudijskih pomoćnika u građanskoj materiji, za vršenje nadzora u radu sudske pisarnice u oblasti građanske materije, za vršenje nadzora u finansijskom poslovanju suda, kao i za sprovođenje programa ubrzanog rešavanja starih predmeta u oblasti građanske materije.

Nadeždi Mijatović - zamenjuje predsednika suda u skladu sa obavezama iz člana 52 stav 4 Zakona o uređenju sudova u slučaju sprečenosti prvog zamenika, za postupanje po pritužbama i zahtevima za izuzeće u krivičnoj materiji, za vršenje nadzora u radu sudske pisarnice u oblasti krivične materije, za praćenje, evidenciju i stručno usavršavanje sudijskih pomoćnika u krivičnoj materiji, kao i za sprovođenje programa ubrzanog rešavanja starih predmeta u krivičnoj materiji.

Persidi Jovanović - obaveze, ovlašćenja i odgovornosti za postupanje po zahtevima podnetim na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, za prijem stranaka, za vršenje nadzora u radu sudske pisarnice u oblasti građanske materije za radne sporove, za obavljanje stručnih poslova u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja u sudu, za praćenje, evidenciju i stručno usavršavanje sudijskih pomoćnika u građanskoj materiji radnih sporova, kao i za sprovođenje programa ubrzanog rešavanja starih predmeta u oblasti građanske materije radnih sporova.

A i zamenice, kao žene od poverenja, imaju svoj resor i mogu da vladaju i haraju sudom nekažnjeno. I da služe predsedniku Milenkovići u Vučićevim interesima, kada zatreba.

Gospođa Milica Popović Đuričković ima svoju organizovanu kriminalnu grupu, na čijem je čelu. Od januara 2010. godine, ona je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu i sudija Građanskog odeljenja tog suda; od marta 2005. godine, predsednik je Petog opštinskog suda u Beogradu; od aprila 2003. godine, v.d. predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu; od aprila 2003. godine, sudija Okružnog suda u Beogradu; od 1997. godine, zamenik predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu. Za dve decenije ona je stekla lična prijateljstva, promovisla je sudije kojima je bila predsednica i danas one njoj služe, jedu joj iz ruke. Ona okom, one skokom. Svaka presuda može da se izdejstvuje, ako se Milici Popović Đuričković plati. A, naplaćivanju se učila dok je bila predsednica Petog opštinskog suda u Beogradu. Plašila se da je ne uhvate, pa je dobila i šećernu bolest, od čestih strahova. Sada se više ne plaši, pod punom je zaštitom.

Njena snaha, Ana Trifunović, sudija je u Prvom osnovnom sudu iz Beogradu, sin Vuk Đuričković je izabran za sudiju Drugog osnovnog suda. Otac njene snahe Ane je Predrag Trifunović i predsednik je parničnog veća u Vrhovnom kasacionom sudu. Grupa mala, ali dobro raspoređena.

Od 39 sudija Apelacionog suda u Beogradu, koje sude u građanskom odeljenju 35 su žene, a samo 4. su muškog pola. Većina njih je sudila u sudu kojim je ona bila predsednik ili sudija! U odeljenju za radne sporove ovog suda od 17 sudija 15 su žene! Opet su to jaranice gospođe Milice. Nešto drugačiji je odnos snaga u krivičnom odeljenju. Od 26 sudija, koji sude u krivičnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu 14 sudija su žene, a 12 sudija su muškarci.

Krivičnim sudijama je mnogo bliža zamenica predsednika suda Nadežda Mijatović. Ona je, kao i Milica, rođena 1953. godine, pred penzijom je, tako da se trudi da do kraja radnog veka služi vlastima i predsedniku. Ona je prebogata, ima više stambenih jedinica na uglu ulica Balkanske i Kraljice Natalije (bivša Narodnog fronta). Ona je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1980. godine, (u 27 godini života, nije joj pravo baš išlo od ruke, ali uzima novac i levom i desnom).

Od 1. januara 2010. godine Nadežda je zamenik predsednika suda i sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal; od januara 2002. godine, sudija u Okružnom sudu u Beogradu; od februara 1985. godine, zamenik Trećeg javnog tužioca u Beogradu; od 1982. godine, stručni saradnik u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu; od 1980. godine, pripravnik u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Iako je 17 godina bila opštinski tužilac, gospođa Mijatović se lepo snašla kao sudija. Istine radi, mora se reći da je ona kao istražnim sudija Okružnog suda u Beogradu, sve do 2009. godine, skoro besprekorno vodila istrage. Onda je avanzovala, a velika para ponese čoveka. I moć koju niko ne sputava i ne kontroliše, takođe.

Pored leve (Milice) i desne (Nadežde), predsednik suda Duško Milenković ima još jednu ruku. Zamenicu Persidu Jovanović. Ona je zadužena da rukovodi odeljenjem za radne sporove. Dovedena je iz Apelacionog suda u Novom Sadu, pre tri godine. Predsednik je koristi za prljave poslove. Tako gospođa Persida Jovanović odlučuje i o zahtevima za izuzećem sudija, između ostalih i sudije Milice Popović Đuričkovič i Nadežde Mijatović, mada joj, po godišnjem rasporedu rada, predsednik suda nije preneo ta ovlašćenja. Dakle, sve njene odluke su donete kršenjem zakona od strane sudije. Ali ko će da optuži sudiju Persidu Jovanović? Možda viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić?

Gospođa Milica Popović Đuričković ima svoje desne ruke. Sudija Milanka Vukčević rođena je 12. januara 1958. godine, u Peći. Bila je sudija Opštinskog suda u Sopotu, a dokazala se u poslovanju sa Milicom, jer je sud u Sopotu pokrivalo Peto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu. Milanka je predvodnica kosovskog lobija. Ova raspomamljena žena, raspuštene duge kose kao Vila Ravijojla nema nikakvo pravno i stručno obrazovanje. Slobodno tumači zakon, umesto da ga primenjuje. Kada Milica dostavi spisak onih koji su nepodobni, Milanka tu, očas, sve sredi. Otima stanove, imovinu, decu, kuće, otima invalidnine...

Sudija Petog opštinskog suda u Beogradu je bila i sudija Zorica Bulajić. Od Milice je učila zanat. Njen muž je advokat, ali ona je bez po muke izabrana u reformi. Mnogo sudija je ostalo bez posla, jer im je muž advokat, ali Zorica - jok. Ona je 2010. godine postala zamenik v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljuba Albijanića, a kada je on razrešen, ona je napredovala u Apelacioni sud.

Ona je ponosna što je učesnik i organizator brojnih seminara, treninga, konferencija, domaćih i međunarodnih o pravosudnim temama. Bila je na seminaru "Suđenje u demokratskom društvu" (Prag, avgust 2001. godine u organizaciji ABA CEELI-a); Kurs za sudije iz Srbije, Crne Gore i Makedonije o sadašnjim problemima u biologiji, (Beograd, juli 2004. godine) u organizaciji ENLSC (European Network for Life Science, Health and the Courts) i Ministarstva pravde Republike Srbije; učestvovala kao jedan od vođa tima u projektu "Pravna reforma sa fokusom na potrebe građana" u organizaciji Fonda vlade Ujedinjenog Kraljevstva za prevenciju sukoba na Balkanu, Odeljenja za međunarodni razvoj (DFID) u Petom opštinskom sudu u Beogradu tokom 2004. i 2005. godine; škola ljudskih prava za sudije i sudijske pripravnike 26. maj - 3. jun 2001. godine u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava; Seminar o ljudskim pravima za sudije, stručne saradnike i pripravnike 14. - 16. februar 2003. godine u organizaciji Beogradskog Centra za Ljudska Prava, Evropske komisije i CINS (Cooperazione Italiana Nord Sud); Seminar o slobodi izražavanja, čl.10 Evropske konvencije o ljudskim pravima 7. i 8. marta 2002 godine u organizaciji Saveta evrope.

Dakle, vešto raspoređene, sa dugogodišnjim, decenijskim poznanstvom i ''poslovnom saradnjom'', mafija gospođe Milice Popović Đuričković, osim za sebe, poslove odrađuje i za predsednika suda Duška Milenkovića, koji se poziva na one koji to od njega traže.

U prošlim brojevima pominjali smo, najmanje, 35 imena sudija Apelacionog suda u Beogradu koji rasprodaju presude. Posebno je tragična sudbina onih kojima pravdu dele neke sudije krivičnog odeljenja Apelacionog suda, koji su nemilosrdni.

Koliko desetina miliona evra prođe kroz ruke gospođe Milice Popović Đuričković i njenih sudija? Hoće li ih na tom poslu zameniti snaha, sinovi, sestričine, bratanci?

Istraživači Magazina Tabloid su mesecima pratili tokove predmeta, brzinu u njihovim odlučivanjima, sastavljanju i izradi pismenih odluka. Sudska praksa u Apelacionom sudu u Beogradu, jednostavno, ne postoji. Bolje reći, iako se utvrđuje - ne postoji. Sudije ovog suda ne primenjuju zakon, već ga tumače. Nekažnjeno.

U narednim brojevima opisivaćemo imovne prilike većine sudija ovog suda, porodične prilike, kao i način na kojima su građanima Srbije uništavali živote...

''Učinjeno ne može postati neučinjeno'', moto je sajta Apelacionog suda u Beogradu.

Prvi zakon sveta glasi - ''Od nečeg biva nešto, od ničega ništa''. Nadamo se da će učinjeno biti upamćneo i oni koji su ga obučeni u toge činili, biti kažnjeni. Njih je nemoguće učiniti poštenim ljudima.