Razaranje

Kako su radovi na obnovi Golubačkog grada dobili doživotni karakter

Provizije i plate kod carske palate

Kako je Žikina Šarenica poslužila kao idealno mesto za najavu daljeg nezavršavanja „završenih" radova, čime se hvalila direktorka Iskra Maksimović, da li će i kada radovi na Golubačkoj tvrđavi biti završeni i ko će tada biti ministar trgovine i turizma, kome je u interesu da se radovi maksimalno razvuku? Ko su članovi ekipe stručnjaka određene da razvlači radove, ko je projektovao konzervatorske radove osamdesetih godina, a ko je određen da preprojektuje sadašnje radove? Ko je osamdesetih bio graditelj šupljih zidova, ko je bio izvođač dosadašnjih radova a ko se očekuje da izvodi predstojeće radove i da li će biti potrebno nekoga uzidati u temelje kako bi se radovi jednom završili? Na ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Komentar direktorovog pisma meni

U Golupcu je 29. jula 2017. snimana emisija RTS-a, "Žikina Šarenica", u kojoj je ministar Rasim Ljajić govorio o projektu revitalizacije tvrđave Golubac i tome da će biti uloženo još para da se završe radovi i da će tvrđava biti obnovljena do kraja 2018. godine iako je godinu dana ranije isti ministar rekao da će biti završena do 15. decembra 2017. godine? A pre toga je rok bio 24. april 2016. godine?!

Po sistemu „čega se pametan stidi time se lud ponosi, u istoj emisiji je nesposobna direktorka preduzeća Tvrđava Golubački grad DOO, Iskra Maksimović, rekla da imaju rekordan broj posetilaca u prvih nekoliko meseci godine zaboravljajući pri tome da posetioci jedino mogu da vide parking, vizitorski centar...i tvrđavu iz daljine. A, na pitanja gde su radnici, direktorka brani izvođača čak i preko Fejsbuka: pa tu su, samo se ne vide, jer rade unutar kula! Sve to ni najmanje ne čudi jer su privatni interesi produžavanja rokova i stalnog dolivanja budžetskih para jači od bilo kakvih opštinskih i republičkih interesa!

Podsećanja radi, u Golupcu je 29. juna 2016. godine priređen svečani završetak radova nezavršenih radova na tvrđavi Golubac. Donacija Evropske unije za realizaciju projekta Revitalizacije tvrđave Golubac je istekla, a radovi na tvrđavi su urađeni u obimu od oko 15%. Za ceo ugovoreni rok su na tvrđavi urađena dva krova na dve kule (od 25 krovova po projektu!), malo popravljena kula u vodi i deo zida do nje. Gotovo nikakav učinak za skoro dve godine rada, a pare su izvučene koliko se moglo - pomoću naduvanih količina, izmišljenih radova i na skelu, montiranu bez dasaka i kosnika, samo da se naplati što više kvadratnih metara. IPA fondovi za period 2011-2016 su se ugasili 30. juna 2016. godine i neutrošena sredstva su vraćena.

Ako je u roku za izvođenje radova urađeno 15% posla na tvrđavi, postavlja se pitanje koliko je para vraćeno, koliko je zaista uloženo u radove, a koliko je nestalo? Pored svih mahinacija sa donacijom, nesposobni menadžer Klaus Kaper iz Austrijske razvojne agencije, nesposobna direktorka preduzeća Iskra Maksimović i korumpirana Skupština preduzeća „Tvrđava Golubački grad" DOO, muljatorski stručni nadzor Safege DOO, nesposobni izvođač građevinskih radova - molersko preduzeće Ornament Investinženjering DOO, nesposobni izvođač elektro radova Elkoms DOO koji je takođe dao ponudu u vrednosti 60 % projektovane cene a koji se nije ni pojavio na gradilištu, nisu uspeli da u roku urade više od tih 15%, iako su uspeli da naplate mnogo više.

I pored svega je oko milion evra vraćeno Evropskoj uniji. Neodgovorno trošenje budžetskih para, isto kao i ne-trošenje para, predstavlja krivično delo, ali se manipulacije sa donacijom u Golupcu skrivaju i zataškavaju. Sve podatke skriva i direktorka Iskra Maksimović, kao i Skupština preduzeća Tvrđava Golubački grad DOO, koji su odobravali sve račune. U Skupštini su: predsednica pravnik Vera Rovčanin Orlović, pravnik Ivana Dedijer, arheolog Dejan Radovanović, arhitekta Jasmina Popović Rusimović, arhitekta Mirjana Knežević, biolog Aleksandra Došlić, Smiljana Novičić, iz opštine Golubac Radmila Ivanović i Živoslav Simić. Razumljivo je da oni koji učestvuju u potpisivanju lažnih računa i količina kriju šta rade, ali zašto ne reaguju njihovi šefovi? Da li su umešani u to i ljudi na visokim položajima, ili se samo zabašuruje aktivnost onih koji su plaćeni da realizuju ovaj značajan projekat EU u Srbiji? Izgleda da je ovo drugo, jer je ministar Ljajić, čije ministarstvo vodi projekat Golupca i koje je predložilo direktorku Maksimović i Veru Rovčanin Orlović da vode ovaj posao, pokušao da vrati deo otetih para od donacije.

Zato je 29. juna 2016. godine, istovremeno sa gašenjem sredstava Evropske unije za IPA 2011-2016, potpisan i memorandum između Klausa Kapera i Rasima Ljajića, na 800.000 evra, koje će ADA dati da se nastave radovi. Toliko su Austrijanci mislili da je već njihovo. To je glavni menadžer Klaus Kaper objasnio sa: "Završena je tek prva faza!" Ugovoriš sve radove, uradiš 15%, pare nestanu i kažeš da je to prva faza! Uspešan menadžer! Prilikom potpisivanja memoranduma Ljajić je rekao: „Austrijska razvojna agencija obezbediće nam 800.000 evra, što je dovoljno za radove do 30. aprila sledeće godine, nakon čega ćemo, uz pomoć Evropske komisije, iz IPA fondova dobiti 2,1 milion evra, kako bi se kompletni radovi završili do 15. decembra 2017. godine".

Ljajić je rekao da od tih 800.000 evra, na radove ide 560.000, a za stručni nadzor ostatak, tj. 240.000 evra. Lep procenat, legalno mazneš 30% para, a ilegalno - koliko ti omoguće Iskra i njena Skupština preduzeća! Pri tome je Ornament Investinženjeringu omogućeno da i dalje radi, pored isteklog ugovora koji je dobio na tenderu.iako nije uradio ugovoren posao, to se proglasi za prvu fazu, a ono dobije još 560.000 evra preko ugovorene sume, pa mu još obećaju 2,1 milion evra da završi radove? Znači da su ipak u nečemu uspešni?

Istekao je i dodatni rok - do aprila 2017. godine, a ministar Ljajić je bio obećao završetak tvrđave do 15. decembra 2017. godine! Potrošene su i pare Austrijske razvojne agencije. Kakvi su rezultati Kaperove „druge faze"?Na tvrđavi su ozidani zupci na dve kule na najvišoj koti i postavljeni su krovovi. Urađen je i zid između dve kule. To je rezultat „druge Kaperove faze". Cena za izvedene te dve kule i jedan zid je, prema ponudi Ornament Investinženjeringa, ukupno ispod 100.000 evra, a potrošili su pare od memoranduma koji je potpisao ministar Ljajić u visini od 560.000 evra! Od tih para je urađeno još 7% posla na tvrđavi! Dokazali su da je tvrđava Golubac rupa bez dna. A nadzor je naravno potrošio svojih 240.000 evra.

Prilikom potpisivanja Memoranduma sa Austrijskom razvojnom agencijom, 29. juna 2016. godine, ministar Ljajić je naveo da je Ministarstvo trgovine i turizma obezbedilo pet miliona dinara za dopunu projektne dokumentacije, jer se izvođač, stručni nadzor i menadžeri projekta za svoj fijasko vade na „nepotpunu tehničku dokumentaciju". Pare su date preduzeću Tvrđava Golubački grad, koje je 3,1 miliona dala Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture koji bi po nadležnosti trebalo da obavlja konzervatorski nadzor a ne da pravi novi Projekat za izvođenje radova!

Projekat „Revitalizacija tvrđave Golubac", koji je autorsko delo arhitekte Marije Jovin, doneo je Srbiji bespovratnu donaciju Evropske Unije u vrednosti od 6.6 miliona evra. Projektom je predviđeno izmeštanje puta, rekonstrukcija tvrđave, uređenje prostora, vizitorski centar, pristan za turističke brodove, sve do rekultivacije kamenoloma i adaptacije drobilice za kamen u savremenu namenu. Predviđena je i kompletna infrastruktura. Marija Jovin je dobila izradu studije opravdanosti i idejnog projekta na javnom, međunarodnom tenderu za sredstva fondova prekogranične saradnje.

Takav projekat u Srbiji još nije urađen za jedan zaštićeni prostor spomenika od izuzetnog značaja. Ali zbog njenog odbijanja da menja projekat po želji izvođača i odbijanja dogovora u četiri oka, isključena je iz rada, a direktorka filolog Iskra Maksimović, koja je prvih godinu dana iskoristila sve argumente u odbranu izvođača na kraju nije više imala drugi način nego da počne da papagajski ponavlja da projekat i projektant nisu dobri, pa čak ni geodezija nije dobra. Pa i nije, jer su projektovane količine tačne i ne uklapaju u „kombinaciju" povećanja cena radova i produžavanja rokova. Ideja sa „lošim projektima" nije nova ni originalna. Iskra Maksimović se očito ugledala na Koridor 10, gde su plaćani avansi, produžavani rokovi, uvećavane cene...a posao nezavršen. Pošto je otkriveno da izvođač Ornament Investinženjering i stručni nadzor Safež friziraju količine, profesionalci iz Safeža uvlače sada u nepodopštinu Republički zavod, čiji. arhitekti Brana Stojković Pavelka, Dragoljub Todorović i Snežana Jejić prave neke nepotpisane crteže i smanjuju ili izbacuju radove koji su loše ugovoreni od strane Ornamenta i povećaju količine naknadnih radova i radova koji se ne mogu proveriti. To zovu Projekat za izvođenje radova, koji nema ni osnovne elemente projekta, pa čak ni određenog i potpisanog odgovornog projektanta već se potpisuju kao „stručni tim", što ne postoji u zakonu.

Ceo ovaj posao u Republičkom zavodu vodi pomoćnica direktora Ivana Ranković jer je direktorka zavoda Mirjana Andrić plaćena da ćuti, pa zato, kao i ostali umešani, dobija svoj redovni bonus od 30% na platu. Ona se ne meša i samo putuje, slika prirodu i cveće i postavlja na Instagram. Kad su joj rekli da nema smisla da za Instagram pravi selfi u kupatilu u crvenom kombinezonu, uklonila je tu sliku. Šteta, ta slika je dobila najviše lajkova!

Republički zavod je prihvatio zahtev molerskog preduzeća Ornament da obija i ponovo fuguje spojnice na svim kulama, da bi se maznule pare na naknadne radove. Time se potpuno gubi stari izgled i ne sagledavaju se više faze gradnje i kasnije popravke i doziđivanja. Društvo konzervatora Srbije je pre nekoliko godina bilo zgranuto takvom obradom Vršačke kule. A sada to nikome ne smeta.

Zašto se insistira na obijanju spojnica na kulama tvrđave Golubac i na ponovnom fugovanju? Zato što se tako vizuelno ujednačava ono što je prezidano i stari deo zida, pa može da se prikrije koliko je stvarno ozidano i prezidano i to više ne može da se proveri bez destrukcije zida. Ni Skupština preduzeća Tvrđava Golubački grad DOO ne reaguje, posebno arhitekta i arheolog iz Smederevskog zavoda, Jasmina Popović Rusimović i Dejan Radovanović, koji su iz struke i sve ovo jasno vide, što samo može značiti da su debelo umešani. Ono što je najavio stručni nadzor Safege DOO i njegov direktor Željko Tmušić, posle mesec dana od početka radova (5. novembra 2014), na sastanku u opštini Golubac, sa predstavnicima ADA iz Austrije, opštine, investitora, zavoda, da su „svi projekti dobro započeli, osim što je za tvrđavu potrebno pribaviti još toliko para koliko je već dato i da to mora da obezbedi, inače neće ni pola biti urađeno u roku, eventualno pet od devet kula", već je višestruko premašeno.

Potrošeno je, osim 1.760.000 evra iz prvobitnog ugovora, još dodatnih 800.000 evra, ali nije dostignuto tih „pet od devet kula"! Nepotpuno su urađene samo 4 kule! Sada će, sa Branom Pavelkom i Dragoljubom Todorovićem iz Republičkog zavoda biti dostignuti novi rekordi u produžavanju rokova i povećanju cene radova. Brana Stojković Pavelka je 30 godina prčkala po Gamzigradu bez ikakve šanse da se radovi ikada privedu kraju. Svake godine je dobijala sredstva od Ministarstva kulture za nekakve „nastavke radova". Niko ne zna koliko je još ostalo da se završe radovi, jer nikakav projekat ni nema.

Ono što je posebno zanimljivo je da godinama radi sa izvođačem Sretenom Jovićem i njegovim sinom Milanom, odosno Zidarskom zadrugom Balkan. Svake godine se pravi javna nabavka „sa slikom izvođača", tako da može da se javi samo Sreten Jović. A cena onda nije dobijena javnim takmičenjem, nego je kako-se-dogovorimo. Rezultat takvih radova je da se sve raspada.

Zbog toga što su konzervatorski radovi izvedeni fušerski, sada izvođač za pare Ministarstva kulture radi na popravkama svojih otpalih spojnica, a to se u planu rada Zavoda zove „rekonzervacija". Dragoljub Todorović radi već decenijama u Manasiji, koja takođe dobija svake godine pare od Ministarstva kulture. Isto nema projekta, nego se rade samo nastavci radova, odnosno radi se samo južni zid, samo deo objekta, samo deo konzervacije...

Nigde kraja na vidiku, rok se ne pominje, a treba uvek još para. Ako ih neko pita pa kada će biti završeno, odgovor je uvek isti: nema dovoljno finansijskih sredstava za završetak... Opet zanimljivost da se decenijama radi sa istim izvođačem Sretenom Jovićem i njegovim sinom Milanom, odosno Zidarskom zadrugom Balkan. Kako su dospeli u ovu šemu? Svake godine se pravi javna nabavka tako da ima samo jedna ponuda, od Sretena Jovića. A cena je ponovo kako-se-mi-dogovorimo! Pa ko je taj Sreten Jović?

Isplivao je na površinu, kada se, prilikom sadašnjih radova na tvrđavi Golubac, pokazalo da moraju da se ruše svi zidovi koji su ozidani za vreme tih konzervatorskih intervencija Republičkog zavoda koje su u periodu od 1984. do 1987, koje su izvodili arhitekti Gordana Simić i Dragoljub Todorović i kada su ozidani zidovi na Palati, na kuli uz Palatu i bedemi uz Dunav.

Dakle, to je onaj isti izvođač koji je pre trideset godina radio na tvrđavi Golubac, kada su zidani šuplji zidovi, o čemu je Tabloid već pisao! Lepo se ozida jedno i drugo lice zida, a unutra utrpa šut i kamen bez maltera. A ispostavlja se račun i naplaćuje kao pravi zid u malteru. Pošto su zidovi debljine tri metra, šupljina je ogromna, pa je procena da je tada ukradeno oko dva šlepera cementa. Terenski nadzor nad tim radovima je vršio Dragoljub Todorović. Kada su napustili Golubac 1988. godine, svi đuture - Gordana Simić, Dragoljub Todorović i Sreten Jović - prešli su u Manasiju, gde će za dve godine proslaviti 30 godina uspešne uvezane saradnje. Nisu poznati radni rezultati Snežane Jejić, ali je sigurno dovedena kao čovek od najvećeg poverenja Ornament Investinženjeringa, pošto su već sarađivali na obnovi crkve u Lazarevcu, kada je izvođaču sve plaćeno, a on se pokupio i otišao pošto je malterisao fasadu, a da nije ni skidao oluke! Kao što je za majku i sina, Zagorku i Aleksandra Petrović, vlasnike Ornament Investinženjeringa, bio ključni čovek Željko Tmušić iz Safeža, jer ih je on doveo i on im je kao nadzor naduvavao količine u papirima, tako su Brana Pavelka i Dragoljub Todorović ključni ljudi za oca i sina Sretena i Milana Joviće, odnosno firmu ZZ Balkan.

Kada se prave tenderi prema liku nekog izvođača, onda je neminovno produženje rokova i povećanje cene. Tako se i Gamzigrad i Manasija rade decenijama, a kako izgledaju, može se uveriti svaki posetilac. Zašto se ovde pominje ZZ Balkan? Zato što Tabloid može da organizuje klađenje da će u Golubac Pavelka i Todorović dovesti Jovića i njegovu firmu, da na tvrđavi produži i poskupi radove do plus beskonačno... Sadašnji skor golubačkog udruženog investitorsko-nadzorno-izvođačkog poduhvata je da je za tri godine urađeno 22% građevinskih radova na tvrđavi, a potrošeno 2.320.000 evra (bez stručnog nadzora, koji troši svojih 1. 000 evra dnevno!). To je više nego što je projektantska cena svih radova!

A gde su elektro i mašinske instalacije, koje niko nije ni počeo? Cena izvođenja je tačno pet puta veća od one koju je ponudio izvođač, što se potpuno poklapa sa računicom stručnog nadzora Safeža, koji je dopisom predložio Austrijskoj agenciji da se na papiru uvećaju pet puta količine za bedemski zid između Kula 3 i 4. Dakle, to se sprovodi na nivou cele tvrđave, a evropske ovce za šišanje, koje plaćaju ovaj poduhvat, treba da računaju na još 12 godina radova na tvrđavi i cenu od preko 10 miliona evra đto znači da bi ministar Ljajić odmah mogao saopštiti da će tvrđava biti završena do 15. decembra 2029. godine. A javnost radoznalo čeka da počne izgradnja staklenog poslovnog objekta kao rekonstrukcije „Despotove" palate, za koju su idejno rešenje uradili Pavelka i Todorović. Autor Projekta revitalizacije tvrđave Golubac, Marija Jovin se obratila Stručnom savetu Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture sa pitanjem kako su mogli da odobre zatrpavanje i betoniranje jedinstvenog prizemlja palate, sa uklesanim stepeništem u steni, dimnjacima, vratima ka kuli i kako su mogli da dozvole rešenje rekonstrukcije srednjovekovne palate kao staklenog poslovnog objekta.

Stručni savet je izmišljeno telo, koje ne postoji u Statutu zavoda, a služi da radi na uslovima i saglasnostima umesto Ministarstva kulture, u kome ima samo stotinak ljudi, pa nema ko. Stručni savet, u kome su istoričari umetnosti Dragan Vojvodić, Svetlana Pejić i Saša Mihajlov, arheolozi Vujadin Ivanišević i Marina Bunardžić, arhitekte Vesna Marinković i Marina Nešković, etnolog Estela Radonjić Živkov, tehnolog Vojin Nikolić, slikari Radiša Žikić, Radomir Samardžić, Marijana Protić i istoričar Dejan Ristić, ume plenumski da projektuje staklenu palatu i vrstu stakla, ali izgleda nema hrabrosti da odgovori na pitanje zašto to radi. Umesto Stručnog saveta, Mariji Jovin je direktorka Mirjana Andrić uputila odgovor u obliku nepotpisanog (!) teksta sa stavom da je Republički zavod protiv projekta Revitalizacije tvrđave Golubac, da je dao saglasnost, ali da se sada predomislio.

Čak je Republički zavod protiv obaloutvrde uz Dunav! Nije ni čudo što je tekst nepotpisan, jer očito niko u Republičkom zavodu nije imao muda da potpiše takav stupidni i bezobrazni tekst, kao što niko nema muda da kao odgovorni projektant potpiše Projekat za izvođenje radova, koji crtaju neke zavodske saradnice-početnice, a na osnovu njih se izvode radovi na srednjovekovnoj tvrđavi. Dakle, Republički zavod je potpuno napustio Golubac 1988. godine, sa nikakvim rezultatatima posle 12 godina prčkanja, potom je godinama odbijao predloge opštine Golubac da se bilo šta radi na tvrđavi. Uzalud je predsednik opštine Golubac dolazio u Zavod, uvek je dobijao obrazloženja: ne može da se radi, to je veliki posao, a i nemamo geodetske podloge...

Zavod je odbio i da učestvuje na međunarodnom konkursu za projekat revitalizacije tvrđave 2009. godine! Zašto se direktorka i zaposleni u Republičkom zavodu za urnisanje spomenika kulture, kao najvišoj zaštitarskoj ustanovi u Srbiji ovako ponašaju? Dobro, direktorka je istoričarka umetnosti koja je radila kao modiskinja , po toj liniji je došla do direktorskog mesta, pošto nije bilo mesta u kulturnoj diplomatiji, što je želela. Nije ni zainteresovana da nešto radi. A ostali zaposleni? Da li samo brane stečene pozicije neradnika na redovnoj budžetskoj plati, ne odgovarajući nikome za svoje trajanje bez rezultata? Da li su uradili neki sličan projekat, kao što je golubački projekat Marije Jovin? Šta se dešava sa ostalim tvrđavama?

Šta se dešava sa tvrđavom Ram, u susednoj opštini, za koju je Republički zavod izvlačio pare od 1980. do 2015. godine? To su bila višemesečna letovanja na obali Dunava, sa ribom i vinom! Na kraju nisu uradili nikakav projekat - ne može se, ne ume se - nego je morao projektantski biro iz Ankare da uradi projekat rekonstrukcije i konzervacije! Sada i na rekonstrukciji radi turska firma! Tako je Zavod godinama radio tvrđavu Fetislam (čitaj: letovao u Kladovu), ali nikada ništa nije uradio, čak ni jedan jedini crtež. Rađena je i neurađena šabačka tvrđava. Samo su tražene pare, putovalo se, ali nikakvih rezultata nema. Ni za tvrđavu manastira Ravanica nije do sada urađen nikakav projekat, a ona je izuzetni značaj i nadležan je Republički zavod!

Tvrđava Manasija, koja se radi već skoro 30 godina i nema nikakav celoviti projekat, već se svake godine radi nekakav elaborat „za nastavak radova", pa nema ni kraja ni konca radovima, dnevnicama, letovanjima i druženjima sa uvek istim izvođačem. Antičko utvrđenje Gamzigrad takođe nema nikakav projekat, a „nastavci radova" su služili da tamo letuje sa svojim stalnim izvođačem arhitekta Brana Stojković Pavelka, koja je vreme koristila za spremanje zimnice. Kada je prošle godine napokon otišla u penziju, Republički zavod ju je angažovao da bude konzervatorski nadzor u Golupcu ne bi li tako nadoknadila smanjeni priliv u kućni budžet! Pa šta onda radi Republički zavod, ako nema nikakve projekte?

Evo Plana rada za 2017. godinu, koji finansira Ministarstvo kulture:

- Caričin grad: umesto celovitog projekta, finansira se samo jedan mali segment - projekat zaštitne konstrukcije nad krstionicom i rad na mozaicima na istom mestu (13.000.000 dinara).

- Manastir Manasija: nastavak konzervatorskih radova na bedemu i izrada projekta prezentacije trpezarije (5.500.000 dinara). Čuvena trpezarija skoro svake godine dobija pare za projekat rekonstrukcije ili konzervacije, a sada i prezentacije, a projekta nigde nema;

- Manastir Banjska: nastavak radova na zidovima građevina u južnom sektoru (3.000.000 dinara), a koliko ima sektora i nastavaka niko ne zna, a ponajmanje budžet Ministarstva kulture;

- Manastir Ravanica: izrada projekta radova na Donžon kuli (500.000 dinara). A gde su ostale kule i bedemi, da li će projekat imati svoje beskonačne nastavke? Nigde nikakvog celovitog projekta zaštite makar jednog spomenika, od dve stotine, o kojima kao brine Republički zavod.

A, bez projekata se ne može ni štititi kulturno dobro, niti se može konkurisati za bilo kakva sredstva, ali je zato letovanje obezbeđeno, kao i muvanje sa tenderima za izvođače. To je osnovni razlog zašto pomoćnica direktora i nekoliko ljudi iz Republičkog zavoda učestvuju u golubačkoj aferi, jer pokušavaju da i Projekat revitalizacije tvrđave Golubac da prevuku u način rada sa beskonačnim nastavcima, kao u turskoj seriji. To se poklopilo i sa interesom Iskre Maksimović i izvođača na tvrđavi Golubac, koji bi da radovi potraju bar do 15. decembra 2029, ako ne i duže. Ali to će dočekati samo Rasim Ljajić, koji će i tada biti ministar, jedino će možda biti potrebno u zidove ugraditi Iskru Maksimović kako bi se radovi u Golupcu jednom završili!