Francuska

Šta je iz mutne reke Sene ovih dana isplivalo na pariskim ulicama, kafeima i u novinama

Život i protekcija u Makroniji

Francuska je uvek verna sebi i svom imidžu. Protesti i štrajkovi su galski specijaliteti. Trenutno su to i svakodnevnica po bolnicama, staračkim domovima, zatvorima ali i fakultetima i po ulicama, kao i nekim firmama koje se spremaju da otpuste ljude zarad veće zarade vlasnika. Svi su kivni na Makrona koji se za to vreme bavi bogatašima i niže putovanja po belom svetu, može mu se ! Jupiter, boli ga ćoše. Na žalost levice, svaka se vaška buni obaška, tako da je snaga otpora ravna duploj nuli. Ima i malo vesti o korupciji i par knjiga o lopovluku oli privilegijama koje liče na korupciju u administraciji ali se o takvim literarnim delima malo priča jer ima važnijih stvar. Važnijih za novu kastu gramzivih u senci. O svemu po malo izveštava naš dopisnik iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Nekoliko mnogo važnih vesti aktuelnosti se vrti dan i noć na svim francuskim medijima. Vodostanje je isplivalo na prvo mesto jer je Sena reka plovna golemo nadošla i preti da se razlije po avenijama i podrumima i potera pacovsku invaziju kanalima i bulevarima. Tu su još invazija pacova i top crna hronika u stilu muž zadavio žene iz nehata u samodbrani, odneo je u šumu, zapalio i onda sa policijom tragao za manijakom koji je to uradio. Može lako da ispadne i neki film za Kan od ovog crnjaka. Morbidno ali Francuzi vole ovakve skandale koji zasenjuju sve ostale političke zgode i nezgode kao na primer lopovluk i korupciju ili seksualne radnje. Na top listi jakih vesti je i pritužbe jedne barske dame da je ministar budžeta Darmana, silovao na prepad što optuženi demantuje. Po ministarskoj verziji on je samo poništio dami preko svoje veze kompromitujući krivični dosije nakon čega je odveo u restoran pa u jedan svingerski klub pre nego što su se kresnuli u hotelu na dobrovoljnoj bazi. Usluga za uslugu, i nema razloga da ministar svinger da ostavku, živa duša.

Treći na nadrealističnoj top listi polemika je izbor pesme za Evrosong. Arija pesme Merci je ok al' u tekstu ima više podobne politike nego prave rime. Neki krugovi nacionalista koji nemaju sluha za milost ne mogu da shvate da je pesma koja će da ih predstavlja u Lisabonu jedna žalopojka za migrante koji preplivavaju Sredozemno more gde umiru ali se i rađaju kao beba kojoj je posvećena pesma i koja bi trebalo da pobedi iz humanitarnih ako ne muzičkih razloga.

Četvrta tema bi mogla biti i prva da je pravde. Radi se o nadmudrivanju vlasti i medija i javnog mnjenja oko budućnosti francuskih terorista i mudžahedina u slučaju da ih Kurdi osude na smrt. Raja većinom misli da bi dobili šta su tražili ali kao i uvek postoje humanitarci koji bi po svaku cenu da se oni dovedu u Francusku spasu od vešala i da im se sudi po civilizovanim zakonima bez straha od smrtim koju su inače teroristi sejali i kapom i kalašnjikovim.

Na petom mestu pregleda francuskih dogodovština, snobovskih previranja i političkih kontradikcija evo je jednog rezultata ispitivanja javnog mnjena. Na pitanje agencije Qapa, na šta ste sve spremni da biste dobili posao koji sanjate, 95% od 4 miliona ispitanih Francuza je naglasilo da su nezadovoljni svojim poslom i da bi rado menjali za neku bolju šljaku. A 74% je odgovorilo na sve i svašta, od cinkarenja svojih kolega kod šefa, spletkarenja, raznih nameštaljkim velikih izdaja prijatelja i lažnih vesti pa sve do nasilja pa čak i više. Oko 3% Francuza je čak spremno na ubistvo da otme posao svojim kolegama. Fini neki narod.

Poplava do jaja

Ipak vest broj jedan ostaju poplave i pacovska invazija. Svaki put kada voda nadođe Zvavu do kolena, milioni pariskih podrumskih pacova čigrira na svetlost dana i navale na kontejnere i korpe za otpatke po parkovima i baštama, ali što je najgore, oni idu čak i buržujski šik deo grada gde borave bogati buržuji, filmske zvezde i čuveni fudbaleri. U odnosu na katastrofalne poplave iz 1910. godine poplave su i ovoga puta relativno poštedele glavni grad iz objektivnih i subjektivnih razloga. Najpre jer potop nije trajao punih 40 dana već upola manje a dugo pariska gospoda se na vreme zaštitila od viška padavina kopanjem raznih jezera i postavljanjem ustava i pokretnih brana da bi uzvodno kontrolisali nadolazak vode ka prestonici. Kad zagusti zatvaraju se uplivi na pritokama ili otvaraju propusti ka sporednim jezercima. Neki meštani duž obala se bune da im voda preti jer se Pariz tako štiti. Da bi svaki Parižanin mogao da izmeri dubinu Sene postoji jedan kip za vodostanje na postolju mosta Alma i koji predstavlja vojnika iz doba kolonijalnih ratova, čuveni Zvav. Kada mu voda dođe do kolena situacija postaje ozbiljna. Ovoga puta Sena mu je do jaja što znači da je prekipelo i po ulicama i podrumima. Pariz pod vodom je katastrofalna bojazan broj jedan u Francuskoj uz strah od zemljotresa na Azurnoj obali. Kada bi se ponovile poplave iz 1910., preko dva miliona ljudi bi moralo da se iseli i 200. 000 raznih firmi da zatvori dok bi šteta bila bar 200 milijardi.

Kaktusi francuske administracije

Postoje i prave važne vesti ali se o njima malo priča pa postaju sporedne. Na primer, knjiga Vincenta Jauverta novinara lista lOBS objašnjava još bolje mentalitet francuskog društva od akete Qapa. Naročito je ispljuvan gornji sloj koji je isplivao na površinu slično kao kada poplave projure kroz kanalizacije. Visoki funkcioneri koji se ponekada ponašaju kao narodni neprijatelji jer im je lični ćar važniji od državnih interesa. Treba znati da je Francuska prvak sveta u lezilebovićima. Zemlja broji 5,5 miliona funkcionera što je 22 % zaposlenih, od kojih preko 15. 000 njih su bivši đaci škole za protekciju i udobne fotelje, čuvenog nadrifakulteta ENA. Svaka ENA diploma vodi u kancelariju nekog visokog funkcioneram ambasadu ili jelisejsku palatu. Prvi ministar i predsednik države su gulili iste klupe i nisu jedini. Njih 500 su gotovo vlasnici države jer drže ključna mesta u vladi, ministarstvima, velikim nacionalnim firmama ili ambasadama. Nemoguće je da se državni aparat otarasi ovih pijavica i parazita.

Vincent Jauvert je novinar njuškalo kakvog bi trebalo da svaka država ima i koji tura glavu u torbu i sprovodi ankete da bi provalio sve tehnike korupcije, lopovluka i ostalih profiterskih i skandaloznih radnji. Nakon svoje čuvene knjige o privilegijama u ministarstvu spoljnih poslova i diplomatiji, gde navodi neke ambasadore koji vuku plate od 29. 000 evra, plus razni dodaci, kao na primer što je slučaj u Kabulu, sada u ganc novoj knjizi autor obelodanjuje mutne radnje u ministarstvu ekonomije. Ogromne plate i skandalozne privilegije su pravilo! Osim toga oni se 'ladno šetkaju iz politike u privatni sektor i onda nazad u administraciju. Mesto ih uvek čeka u slučaju da izgube izbore da mogu na miru da vrte palčeve i gledaju travu kako raste. Najsnalažljiviji debeloobrazci vuku po tri plate i rade privatan biznis u slobodno vreme. Savetnici, biznis, advokatura i, povrh svega, što je za plakanje, penzija im priznaje staž za vreme kada nisu radili! Tačno 656 funkcionera zarađuje više od predsednika države od čega je trećina u ovom ministarstvu koje treba da vodi računa o državnim parama.

U tekstu se navode mnogi sukobi interesa u saradnji sa privatnim firmama i razmene usluga u zatvorenom krugu na principu ja tebi ti meni i da niko ne zna. Pomalo podseća na principe mafije, ali legalno po zakonu i pravilniku. Mnogi izbegavaju da se zapitaju, da li je korupcija kada se otima legalno ili kada muž i žena rade na mestima sukoba interesa?

Savetnik Makrona za kulturu Claudia Ferrazzi je supruga direktora najveće izdavačke kuće Hachette. Gospođa ministarka za zdravstvo Agnes Buzyn spava u bračnoj postelji sa direktorom nacionalnog instituta za medicinska istraživanja (Inserm) Ivon Levijem. O čemu li sanjaju? Opasna ministarka rata ili vojske, bivša službenica Air Fransa Florence Parly kuva ručak i sprema večeru diši Agencije za participaciju državnog budžeta u ratnoj industriji, od Thalesa do Airbusa...I sad, ko koga pravi ludim u priči o parovima koju ni Marić ne bi bolje upario. Da li je normalno da guverner banque Franois Villeroy de Galhau uzima 450. 000 evra godišnje. Ko da je fudbaler Barselone a ne guverner banke jedne države sa 2. 000 milijardi duga.

U svojoj knjizi Državni nedodirljivi ili Dobrodošli u makroniju, autor nastavlja sa sa primerom bivšeg ministra ekonomije Mišela Sapina koga je jedna privatna kancelarija za biznis advokaturu vrbovala od uslovom da im objasni slabe tačke zakona o korupcijim zakona koga je upravo smislio taj isti ministar bez zaposlenja nakon smene vlasti, Mišel Sapin. S obzirom da je rekao jok, rekli su mu OK onda nam tvoja uloga ništa ne znači, ćao đaci ! Svaka čast, mada ovo ne znači da ostali specijalisti za rupe u zakonima nisu poverili svoje male tajne velikim firmama za još veće pare. Kako objasniti da svake godine 60 milijardi prebegne preko fiskalne granice na sunčanje u fiskalne rajeve.

Sve je ovo malo zamršeno za one koji jedva sastavljaju kraj s krajem ali osnovno da je ono što je pisac hteo da kaže. Politika novog Predsednika je jaka na obećanjima ali je na delu ista kao ona pre njega. Makron je u svojoj knjizi "Révolution" napisao da će ukinuti sramne protekcije i skandalozne privilegije jedne kaste kojoj i nomenklatura može da pozavidi. Ipak u realnosti on nešto menja ali tako da sve ostane isto. Nije dovoljno da se knjiga zove Revolucija, možda bi trebala jedna prava kako je govorio kandidat levice Melanšon za vreme kampanje. Ko zna, Francuzi su nepredvidnljivi. A možda može bolje da se razume statistika po kojoj je 3% ljudi spremno da uradi i oladi kolegu da mu uzme jedno ovako mesto.