Francuska

Radost ratne ekonomije, strah od svetskog sukoba

Jupiter pao sa Marsa

Možda će u nekoj pećini 22-og veka preživeli ljudi pokušati da analiziraju kako i zašto je izbio kraj sveta i verovatno će biti uvereni da je jedan atentat na bivšeg špijuna, predstavljen kao napad na suverenu državu bez objave rata, i onda mic po mic politički program pretvorio u nuklearni pogrom. "Istorija je serija laži sa kojima se slažemo" - rekao je Napoleon, dok po Balzaku "uvek postoje dve istorijske istine: zvanična, odnosno lažna, koja nam se servira i tajna priča u kojoj su skriveni pravi uzroci događaja, to je sramna istorija". I što je laž veća, to lakše prođe kaže narod. O ovome i svim drugim aktuelnostima Francuske izveštava naš dugogodišnji dopisnik iz Pariza Mile Urošević.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Ono što se trenutno događa u svetu i što ima odjeka u Francuskoj su pre svega realni dugogodišnji rat u Siriji, gde su Rusi glavni krivci i trn u oku Zapada i eventualni zamišljeni rat protiv te iste Rusije. Ako ne atomski, a ono bar ekonomski i diplomatski, od strane Zapada na čelu sa novog gvozdenom damom, ratobornom Terezom Mej.

U neku ruku Sarajevski atentat je sve više kopiran kao idealni povod za Treći svetski rat, toliko priželjkivan od strane zapadnih ratnih huškača, visokih oficira, zaluđenih političara i pre svega krvožednih medija. Oni računaju na NATO ubice, ubeđeni da mogu pobediti pre nego što Putin pritisne crveno dugme. I tu je zapravo najveća opasnost, jer su odgovorni vrlo neodgovorni i totalno van realnosti, opijeni svojom moći i sibirskim snom u principu: sve je to naše!

Svet je opet pred pitanjem: dokle oni mogu da odu predaleko, a da planeta ne eksplodira prevremeno? Sve je šira i jača mržnja prema Putinu, koji je kriv za sve zlo sveta, od trovanja špijuna Sergeja Skripala, preko cepanja Ukrajine, rata u Siriji, do opasnosti od Irana. U neku ruku, Sarajevski atentat je iskopiran u opštem ludilu i jedan pretpostavljeni atentat može biti opravdan razlog za Treći svetski rat. Prema ruskim medijima postoji sumnja da je i sindrom Markala ili Račka iskopiran plagijat ne bi li se opravdao, ako ne rat iz cuga ono bar jedan bojkot iz ofsajda za svetsko prvenstvo u fudbalu kao i malo ševkanja u periodu ruskih predsedničkih izbora. Doduše, ovakve vesti mogu proći samo na "Raša Tudej", koji je nedavno ponovo dobio dozvolu da emituje preko interneta, što je po francuskim medijima i ostalim podobnim beskičmenjacima, čista propaganda. Osim loših ima i dobrih vesti.

Najbolja vest za francusku ekonomiju je uspon ratne industrije. Trgovina oružjem u državi slobode i ljudskih prava se najzad dokopala bronze, kao treća sila odma iza SAD i Rusije.

Zahvaljujući svojoj industriji koja zapošljava preko 200.000 ljudi i svojoj tehnologiji za ubijanje i rušenje, izvoz je u protekle četiri godine skočio za skoro 30%! Raketice, aviončići, brodići i podmornice idu ko' alva, a municiju i da ne pominjemo. Najbolji klijenti su, naravno, bogati Arapi, zatim Indija i Australija, kojoj fale podmornice više nego leba. Od Egipta, koji je kupio brodove, u početku namenjene Rusiji, do "Miraža", "Rafala" i bombi koje idu u paketu bogatoj Saudi Arabiji, koja municiju obilno troši u siromašnom ali dobro plasiranom Jemenu na obali mora i izlazu iz zaliva.

U istom periodu u kome je skočio francuski biznis sa prinčevima, nastala je najveća humanitarna katastrofa na svetu sa preko 11 miliona gladnih Jemenita! Svakih deset minut jedno dete umre od gladi, tvrde humanitarne organizcije. Jedna je takva u Londonu pokrenula tužbu protiv Ujedinjenih Emirata, koji u koaliciji sa Saudi Arabijom čine zverstva nad civilnim stanovništvom i zarobljenicima, i pre svega blokiraju doturanje hrane i lekova u Jemen. Vojna saradnja Pariza i Abu Dabija je izuzetno jaka, pogotovo otkad su Francuzi instalirali svoju vojnu bazu na teritoriji Ujedinjenih emirata. Pored tužbe humanitaraca postoji i jedna peticija sa 360 poznatih ličnosti koja je upućena Makronu, Terezi Mej i Trampu da učine sve kako bi se zaustavilo zlo nad milionima ljudi!

Tawakkol Karman, nobelovac za mir 2011., Mercedes Erra predsednica velike firme Havas, muzičar Peter Gabriel, glumica Juliette Binoche, biznismen Abby Maxman...su formirali akciju Yemen Cant Wait (Jemen ne može da čeka), kako bi podvukli hitnost prekida vatre i doturanje humanitarne pomoći. Ono što je interesantno, u Francuskim medijima se uporno ćuti o ovoj neslavnoj karijeri prodatog oružja koje je kao i svako drugo odbrambenom jer ga kupuje ministarstvo odbrane. Mediji su vrlo stidljivi kada su u pitanju intelektualci ili opozicionari koji bi se protivili ovakvoj političkoj ekonomiji!

Nasuprot tome, sve više se pominje kriza na krajnjem jugu Francuske, tamo daleko preko okeana gde je njeno malo ostrvo Majot. Ova čisto muslimanska teritorija sunitskog plemena Mahorais poznata je iz vremena trgovine robljem kao važan centar odakle su robovi prevoženi ou francuske i engleske kolonije. Ostrvo je kupljeno u XIX veku za male pare od jednog korumpiranog sultana. Teritorija je potom dugo bila u sklopu kolonije Komor koja se sastojala od 4 veća ostrva. Komorska ostrva su postala nezavisna država pa čak i zvanično priznata od strane Ujedinjenih Nacija 1975., u svojim istorijskim granicama. Ali sila zakon ne pita. Ne hajući za nepovredivost priznatih granica, Francuska je pod vođstvom malog Napoleona Sarkozija priključila ostrvo Majot direktno francuskoj republici kao njen sto prvi departman. Prisvajanje je nezakonito, kao i prisvajanje Krima od strane Putina, samo ovoga puta je drugačije jer je na francuski način od strane Sarkozija pa se važi.

Komor se žalio UN za nasilnu promenu granica i otimanje teritorija ali nikom ništa, pojela maca ostrvo i sve teritorijalne vode okolo naokolo sa sve ribama, rakovima i školjkama. Od tada pa nadalje nastalo je žestoko preplivavanje sa ostalih jako siromašnih Komorskih ostrva na teritoriju bogate Francuske i svih njenih socijalnih vrednosti i povlastica. Za kratko vreme ostrvo je preplavljeno migrantima i lokalci su se pobunili tražeći da se zaustavi invazija što je na neki način suprotno francuskoj politici i etici, koja bi htela jedno na svom sunčanom ostrvu, a drugo na svojoj evropskoj teritoriji. Postoje dve granice na svetu koje razdvajaju veliku bedu i veliko bogatstvo: Amerika i Meksiko i Francuska i Komorska ostrva. S obzirom na to da je na ostrvu Majot 95 % stanovništva Alahove vere, zvanična prava su podložna tradiciji, pre svega u sudstvu, ali i ostalim vidovima života, kao na primer pravo na poligamiju. Već mesec dana traje štrajk sa blokiranjem puteva i rizikom opšte bune. Francuska pokušava da to spreči tako što je poslala pojačanje vojci i policiji, patike, da bolje jure, više vataju i što pre izbacuju migrante iz države. Mali su izgledi da se pogranični problem na granici jedne bogate i jedne siromašne države reši u skoro vreme. Pogotovo u punoj eri svetske migrantske afere, da ne kažemo mode.

Događaji u Francuskoj se kao i svuda dele na lokalne i svetske. Ono što je tipično za Francuze je da ih svetske krize i katastrofe mnogo manje interesuju od domaćih pikanterija, i svakodnevnih pizdarija od migrantske krize do straha od atentata. Verovatno se tako mogu objasniti pojedini neciviliozovani gestovi na koje niko ne reaguje, kao što su zapišavanje sedišta po metrou, bacanje otpadaka na javnim mestima i uništavanje zajedničke svojine. Sve su češća svedočenja ovog novog vandalizma po francuskim medijima kao i po socijalnim mrežama. Po onoj staroj poslovici: Došli divlji i isterali pitome, zemlja iz koje je došao bonton je na sada pretposlednjem mestu u Evropi po lepom i kulturnom ponašanju!

Nedavno je firma "Gobee bike" stavila na raspolaganje Parižanima moderne bicikle na iznajmljivanje, a Parižani su to shvatili kao materijal za krađu i uništavanje iz zezanja, bez razloga. Naravno nakon nekoliko meseci na stotine dvotočkaša su pretvoreni u jednotočkaše i ramove, te se firma povukla iz Francuske. Da bi ukrotili divlje ponašanje, neki su gradonačelnici podigli kazne na neviđene razmere. Tako sada u Valensu ko baci opušak na trotoar ima da se izduži za 118 evra, a za ostalo đubre na javnim mestima prekršaj vredi 335 evra . Ono što nervira mnoge Francuze je upravo naziv za delinkvente koji nisu svi Francuzi, mahom su manjine, ali po zakonu niko nema prava da razlikuje ljude po boji kože ili religiji, jer je to mnogo veći prekršaj nego i sam vandalizam i zove se rasizam. Kazna za rasizam u Francuskoj je godinu dana 'ladovine i 45.000 evra.

Iako sve ovo izgleda pomalo vanzemaljski, ipak najčudnije smo ostavili za kraj. U Francuskoj, zemlji slobodarskoj, jedan običan račun za picu donesenu na adresu, jači je od tapije sopstvene kuće. Nije retko da beskućnici provale u stan i usele se ilegalno i da samo nakon 48 sati više niko ne može da ih izbaci. Ko pokuša da na silu izbaci nepozvane goste, ide pravo u tamburu. A da bi provalnik dokazao da je tu čitava dva dana, on naruči picu na adresu i čuva račun kao dokaz. U Francuskoj važi pravilo: Sačuvaj račun i stan je tvoj. Potrebno je više meseci i veliki sudski troškovi da se povrati imovina oteta na potpuno legalan način.

Gomila drugih zakona je na dnevnom redu, od železnice do bolnica, od penzija do zatvora, sve se menja i to direktno onako odozgo bez glasanja, po novoj demokratiji a la Jupiter, Bog bogova. I kad ga već pomenuh ne bi bilo naodmet da se prenesu i neki zlobni komentari na zvaničnu posetu Indiji, koja je ujedno i medeni mesec Jupitera, u naj hramu ljubavi na svetu, čuvenom Tadž Mahalu, za deset godina braka i za koji dan 64-ti rođendan njegove gospođe. Privatna poseta u konfiskovanom mauzoleju ljubavi uz pratnju desetine novinara je razbesnelo Makrona koji ne podnosi kritiku. Jupiter nije mačji kašalj.