Natrag

Propadanje

Poslovanje privrede i banaka Srbije u 2017. godini (i osvrt na prethodne četiri godine)

Hronika ekonomskog groblja

Privreda Srbije nama ni dinara sopstvenog kapitala za finansiranje obrtne imovine, već zato koristi tuđa sredstva, a za finansiranje stalne imovine nedostaje joj 26 milijardi evra. Stanje u poljoprivredi je nimalo obećavajuće, i ako država ne odobri subvencije za nabavku mehanizacije i ulaganja u navodnjavanje, plastenike i podizanje novih farmi, propašće i primarna poljoprivredna proizvodnja, jer smo kapacitete za proizvodnju hrane i pića prodali strancima. Banke, uglavnom u stranom vlasništvu, u prošloj godine zaradile su pola milijarde evra i ta sredstva slobodno mogu transferisati u inostranstvo, što većina njih već i čini. Tako je Srbija i u praksi postala najcrnja kolonija, kojoj ne ostaje ni minimum kapitala da bi mogla da preživi. Vlast koja nas je dovela dovde (i njeni prethodnici), moraju da polože račune za ovaj veleizdajnički užas, a građani moraju da krenu u samoodbranu, poručuje istaknuti ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Srpska privreda sopstvenim kapitalom pokrivala je, na kraju 2017. godine, samo 37,86 odsto ukupne vrednosti angažovane poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze dostigle 62,14 odsto, i što je još gore, sopstvenim kapitalom ne pokriva ni ukupnu vrednost stalne imovine, već joj za to pokriće nedostaje 3.109 milijardi dinara, ili više od 26 milijardi evra. Reč je, dakle, o nemoćnoj državi koja nema sredstava da preživi.

Agencija za privredne registre objavila je zvaničan Bilten o poslovanju privrede Republike Srbije u 2017. godini. Nakon početne analize sagledavanja ukupnog poslovanja privrede u prošloj godini, odabrali smo nekoliko bitnih pokazatelja koje smo smatrali korisnim našim čitaocima, kako bi razumeli dno do koga nas je dovela "nova ekonomska politika" Aleksandra Vučića...

Stepen pokrivenosti ukupne poslovne imovine sopstvenim kapitalom

Da bi smo sagledali sa kolikim stepenom pokrivenosti sopstvenim kapitalom ukupna privreda pokriva svoju poslovnu imovinu (stalnu i obrtnu) sastavili smo sledeći petogodišnji pregled ukupno angažovane imovine, sopstvenom kapitala i obaveza i na osnovu tih agregata izveli stepen pokrivenosti i stepen zaduženosti domaće privrede, te ocenili da li je privreda prezadužena ili ne.

Prema svemu rečenom, ukupna vrednost stalne imovine izražen u evrima, po srednjem kursu na dan 31. decembra 2017. godine, bila je 71,8 milijardi evra, a celokupan sopstveni kapital iznosio je 45,4 milijarde dinara, pa je za pokriće stalne imovine sopstvenim kapitalom nedostajalo čitavih 26,4 milijarde dinara. Pored toga celokupnu vrednost obrtnog kapitala u iznosu od 48,3 milijarde dinara naša privredna društva pokrivaju iz obaveza. Dakle, ukupne obaveze privrednih društava su 74,7 milijardi dinara i veće su od sopstvenog kapitala za 65 odsto. Sa takvom strukturom izvora sredstava i sa tim stepenom zaduženosti privreda ne može uspešno poslovati. Da nije došlo do naglog pada kamatnih stopa na svetskom tržištu, pa i kod nas, privreda da bi bila u znatno lošijem položaju. Ekonomisti smatraju da privredni subjekti sopstvenim kapitalom moraju da pokrivaju bar stalnu imovinu, a to kod nas nije slučaj. Opšti zaključak je da privreda u tekućem proizvodnom ciklusu, ili u nabavci trgovačke robe, u celosti posluje tuđim sredstvima, pa to prouzrokuje nelikvidnost, posebno kada neko od kupaca proizvoda i robe ode u stečaj, a time i u bankrot.

Broj zaposlenih u privredi povećan je za 34.456 radnika

Dobro je što je u 2017. godini ostvaren rast poslovnih prihoda za 7,2 odsto, uz rast utroška goriva i energenata od 16,1 odsto i rast izdvajanja za zarade i naknade zarada od 9,3 odsto. Broj zaposlenih u privrednim društvima, uključivo u njih i zaposlene u javnim preduzećima, povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 34.456, tako da je broj zaposlenih u privredi, uključivo u to i javna preduzeća, porastao na 1.073.557 radnika. To povećanje broja zaposlenih u prošloj godini nije nikakav spekultativan rezultat, koji bi uticao na saopštenja državnih organa, da je izuzetno smanjen broj nezaposlenih na evidencije Službe za zapošljavanje. Čak, ako se uzme I povećanje u 2016. godine od 4,6 odsto, odnosno za 45.157 radnika, nema dobrih rezultata na tom segment, jer je broj zaposlenih u prethodnim godinama znatno smanjivan. Tako je u 2015. godini broj zaposlenih smanjen za 21.360, ili za 2,2 odsto, a u 2014 za 18.840 radnika. Za čuđenje je kako se aktuelna vlast hvali da je stopa nezaposlenosti prepolovljena.

Ukupan prihod, rashodi i rezultat

Da bi se sagledalo poslovanje privrede u poslednjih pet godina prikazaćemo kretanje prihoda po vrstama, ukupnih rashoda i neto prebijenog rezultata. Iz tog pregleda jasno se vidi da je privreda u 2013. i 2014. godini poslovala sa neto gubitkom, dok je u naredne tri godine ostvarivala pozitivan finansijski rezultat.

Pad kamatnih stopa i rast vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je samo u 2017. godini ojačao za četiri odsto, dok je dinar u odnosu na američki dolar u toj istoj godini ojačao, čak, za 15,4 odsto, pozitivno se odrazilo na pad finansijskih rashoda za kamate i kursne razlike. U 2017. godini privredna društva iskazala su neto dobitak u iznosu od 437,2 milijarde dinara, ili 3,7 milijardi evra. Taj dobitak doprineo je da sopstveni kapital na kraju te godine dostigne 45,4 milijarde evra, dok je u prethodnoj godini bio niži za taj iznos. Sa neto prinosom od 3,7 milijardi dinara kapital iskazan na kraju 2016. godine doneo je profitnu stopu u 2017. godini od 9,06 odsto, što je iznad svih očekivanja. Ali kako se sa američkim dolarom nikad ne zna, možda će njegov rast pojesti sve iskazane dobiti u prošloj godini, ili će američko uvođenje taksi na čelik i aluminijum i blokada Rusiji od strane Evropske unije i Sad, doneti novo zlo svetskoj privredi, pa i nama. Amerika može da ruši Sporazum o trgovini, a Srbija ne može da finansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju iz sopstvenih rezervi.

Ako bi se ovaj bilans privrede Srbije podelio na dva bilansa sa prikazom imovine, kapitala i obaveza: privrednih subjekata u vlasništvu inostranih lica i privrednih subjekata u vlasništvu domaćih lica, za koji posao koji u Agenciji za privredne registre traje pola sata, a oni traže milione dinara, tek tada bi izašlo pravo stanje finansijske strukture naše privrede, posebno one u vlasništvu domaćih biznismena i naših građana.

Uvoz i izvoz u 2017. godini

Uvoz je u 2017. godini u odnosu na prethodnu godinu porastao za 13,08 odsto, dok je izvoz u tom period bio nešto niži, jer je rast izvoza bila 12,02 odsto. Ukupna vrednost izvezene robe u toj godini dostigla je 14 milijardi evra, a ukupan izvoz 12 milijardi evra, te je ostvareni deficit dve milijarde evra. Ukupan izvoz iznosio je 15,1 milijardu evra, a uvoz 19,4 milijarde evra, te je iskazan robin deficit 4,3 milijarde evra, što znači da je pokrivenost izvoza uvozom dostigla 77,83 odsto.

Kapital i poslovanje banaka u 2017. godini

U 2017. godini u Srbiji je poslovalo 29 banaka sa ukupnom poslovnom imovinom od 3.369 milijardi dinara, odnosno po srednjem kursu 28,5 milijardi evra, u čemu je sopstveni ukupan kapital 667 milijardi dinara, odnosno 5,6 milijardi evra, ili 19,80 odsto od ukupne vrednosti angažovanih sredstava. U ukupnom bilansu bankama, na kraju decembra 2017. godine, na poziciji finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, iskazan je iznos od 553,8 milijardi dinara, ili 4,7 milijardi evra, to govori da je 83 odsto ukupnog kapitala, zamrznuto u sredstvima koja stoje na računima banaka, a nema kome da se plasiraju, jer su građani i privreda nesposobni, odnosno nevoljni, da se dalje zadužuju, pod uslovima koje banke nude, iako su kamatne stope znatno opale u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Ali banke pored kamatnih stopa naplaćuju i znatna sredstva za razne naknade, zahtevaju ugovaranje valutne klauzule i upis hipotekarnog tereta na objekte u vlasništvu dužnika. Iznos tih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju u poslednjih pet godina kretao se u milijardama evra:

• 2,4 u 2013. godini

• 3,1 u 2014. godini

• 3,5 u 2015. godini

• 4,5 u 2016. godini

• 4,7 u 2017. godini

Imajući u vidu da se u Narodnoj banci nalazi nekoliko milijardi evra obaveznog depozita poslovnih banaka, to jasno ukazuje da poslovne banke celokupan svoj kapital drže kao sredstva raspoloživa za prodaju i u depozitima kod Narodne banke Srbije, pa prema tome, posluju isključivo tuđim sredstvima, od kojih su pretežna sredstva iz devizne štednje građana i depoziti privrednih subjekata po viđenju, odnosno oročen. Kako je više od 88 odsto ukupnog kapitala u "našim" bankama iz 13 zemalja Evrope i sveta, to se može izvesti zaključak, da inostrani vlasnici banaka posluju isključivo kapitalom naših građana i privrednih subjekata.

U 2017. i prethodne četiri godine banke su ostvarile ukupan prihod i neto dobit umanjenu za neto gubitak u sledećim iznosima (u milijardama evra):

Jasno je da banka sa nešto više od milijarde evra godišnjih neto prihoda od kamata, po tom osnovu nisu imale uvećanje prihoda, ali po osnovu neto prihoda od naknada i provizija u 2017. godini u iznosu od 318 miliona evra banke su ostvarile značajna sredstva,koja su u odnosu na prethodnu godinu veća za 32 miliona evra, te su 538,2 miliona evra čiste dobiti u 2017. godini ostvarile u najvećem delu na smanjenju rashoda i broja zaposlenih koji je manji u odnosu na prethodnu godinu za 1.279 radnika, obzirom na je na kraju prošle godine ukupan broj zaposlenih u svih 29 banaka smanjen na 22.817. Pad kamata banke su iskoristile da potpuno obore kamate na deviznu štednju i depozite privrede, pa su zato ostvarile neto prihod od kamata kao i ranijih godina.

Sa neto prihodom ostvarenim u prošloj godini u visini od 538,2 miliona evra, u odnosu na ukupan kapital 2016. godine u visini od 5,13 milijardi dinara. Banke su ostvarile prosečnu profitnu stopu na svoj kapital u 2017. godini u visini od 10,8 odsto, što je izuzetno visok nivo, jer je u sistemu pada kamatnih stopa bilo osnovano da padnu i prihodi banaka. Ali naše banke (čitaj: banke u inostranom vlasništvu) pad kamatnih stopa i zaduženosti u inostranstvu, nisu obračunale na svoj teret, već na teret komitenata - građana I privrede, iako posluju sredstvima tih komitenata, a ne svojim.

Poslovna imovina i rezultati poslovanja poljoprivrede u 2017. godini

Poljoprivreda, po Međunrodnoj klasifikaciji delatnosti obuhvata, još i šumarstvo i ribarstvo. Poljoprivreda je u 2017. godini, sa 31.023 zaposlena, angažovala ukupnu vrednost poslovne imovine u iznosu od 815 milijardi dinara, ili po srednjem kursu, 6,9 milijardi evra, od gega je stalna imovina 4,8 milijardi evra, a obrtna imovina svega 2,1 milijardu evra. Sopstveni kapital svih 3.756 privrednih društava, u ovoj delatnosti, iznosio je 2,9 milijardi evra i sa tim kapitalom privredna društva iz oblasti poljoprivrede pokrivala su 81,7 odsto ukupne vrednosti stalne imovine.Dakle, poljoprivreda nema ni dinara sopstvenog obrtnog kapitala, već iz kredita i potraživanja dobavljača, države i zaposlenih, tj. iz obaveza pokriva u celosti vrednost celokupne obrtne imovine i još 880 miliona evra sredstava usmerenih i pokrivanje stalne imovine, tako das u privredna društva iz delatnosti poljoprivrede dužna tri milijarde evra.

Sa tim nivoom zaduženosti, tj. sa poslovanjem tuđim sredstvima, u delatnosti poljoprivrede, koja ima koeficijent obrtanja obrtnih sredstava na godišnjem nivo, niži od jedan, ne može se uspešno poslovati.

U 2017. godini privredna društva iz delatnosti poljoprivrede ostvarila su ukupan poslovni prihod u iznosu od tri milijarde evra, taćnije 2,98 milijardi evra, što je u odnosu na prethodnu godinu 6,2 odsto manje. Na tom prihodu iskazan je neto pozitivan rezultat, u prebijenom iznosu, umanjen za iskazane gubitke, od samo 10 milijardi dinara, ili 85 miliona evra, što predstavlja prinos na kapital 2016. godine od 2,3 odsto. Sa tom profitnom stopom ne može se obezbediti reprodukcija, pa ni nabavka nove poljoprivredne mehanizacije, a da ne govorimo o ulaganju sredstava u navodnjavanje i gradnju novih plastenika i farmi.

Sa ovih stranica više puta je sugerisano da se poljoprivredi odobre subvencije iz državnog budžeta u visini od 30 odsto za nabavku savremene mehanizacije i 40 odsto za uložena sredstva u navodnjavanje, plastenke i ulaganja u farme, jer to je iznos koji se prilikom ulaganja, po osnovu PDV, carina i raznih poreskih dažbina, sliva u republički budžet, ali Vlada ćuti.

Ako se ima u vidu i činjenica da su bivša društvena preduzeća iz delatnosti poljoprivrede "rasturena", odvajanjem prerađivačkih kapaciteta za proizvodnju hrane i pića od primarne poljoprivredne proizvodnje, a da su preduzeća koja proizvode hranu i piće kupile inostrane firme, te da je poljoprivredno zemljište prodato na aukcijama i tenderima našim građanima i našim biznismenima, jasno je da su oni iz sopstvenih sredstava, a, i iz kredita banaka, nakon te kupovine ostali bez sopstvenog kapitala, pa danas posluju obrtnim kapitalom koji je u celosti bankarski, za finansiranje dobavljača, za isporučeno seme, veštačko đubrivo i sredstva za zaštitu bilja.

Poslovna imovina i rezultati poslovanja rudarstva u 2017. godini

U delatnosti rudarstvo u 2017. godini poslovalo je 359 privrednih društava, sa 20.881 zaposlenim, što je manje za 1,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Poznato je das u u rudarstvu i privredna društva koja se bave vađenjem kamena, šljunka i peska, te obradom mermera i granite. Ukupno angažovana poslovna imovina svih privrednih društava iz delatnosti rudarstva na kraju prošle godine iznosila su 540 mlijardi dinara, ili 4,6 milijardi evra. U tom iznosu je stalna imovina 3,2 milijarde evra i ona je sopstvenim kapitalom u iznosu od 1,8 milijardi evra, pokrivena sopstvenim kapitalom samo sa 75,8 odsto. Dakle i ova delatnost u celini posluje tuđim obrtnim kapitalom, pa i pored toga nedostaje joj za pokriće angažovane nepotpisane vrednosti stalne imovine još 1,4 milijarde evra. U tom sklopu privrednih subjekata bilansne pozicije Kombinata RTB Bor su ubitačne, ma da je taj kombinat svojim usvojenim UPPR (Unapred pripremljeni plan reorganizacije), otpisao 98 odsto obaveza prema poveriocima, ali sve dok ne isplati ostatak od dva odsto, u narednih sedam godina, u svom bilansu ne može otpisati iznos odobrenog popusta. A taj iznos je milijarda i 102 miliona evra, a pored toga je Republika Srbija kanadskom izvođaču isplatila ili dala garancije da će isplatiti 280 miliona evra za podignutu novu topionicu, koja nema dovoljno koncentrata za zaposli bar 60 odsto kapaciteta. Iznos duga države za izgradnju nove topionice nije ušao u otpis u planu reorganizacije.

Na ukupnom poslovnom prihodu ostvarenom u 2017. godini od 288,3 milijarde dinara, ili 2,44 milijarde evra, iskazan je neto dobitak u iznosu od 31,1 milijardu dinara, odnosno 263 miliona evra. To prema kapitalu na kraju 2016. godine u visini od 1,56 milijardi dinara, daje profitnu stopu od 16,8 odsto. To je nivo za svaku pohvalu. Ukupan poslovni prihod ove delatnosti u 2017. godini porastao je za 18,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa je iskazana profitna stopa, tako visoka, a neto dobit je porasla za 2,4 puta u odnosu na neto dobit ostvarenu u prethodnoj 2016. godini.

U Skupštinu Srbije prispeo je 25. aprila ove godine Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu uzetog u iznosu od 50 miliona dolara, odnosno 40,1 milion evra, da se prihvati po hitnom postupku. Sredstva iz ovog zajma odobrila bi se Banci Poštanska Štedionica iz Beograda, Fondu za razvoj iz Niša i Agenciji za podsticanje izvoza iz Užica, u ukupnom iznosu nešto manjem od 28 miliona evra. Dakle, treba pokriti gubitke u ove tri državne institucije, jer su pare pojedene na finansiranje privrednih društava u vlasništvu vrhuške Socijalističke partije Srbije I Srpske napredne stranke.

Još pre nekoliko godina, kada je Banka Poštanska štedionica preuzele deviznu štednju i potraživanja po datim kreditima komitentima iz banaka, u vlasništvu države, koje su otišle u stečaj: Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd, Univerzal banke, pa i polustečaj Garant banke i pripajanje Privredne banke Pančevo.

Opravdano smo smatrali da na nejaka pleća, te banke bez nekog značajnog iznosa sopstvenog kapitala, ne mogu se svaljivati devizne obaveze prema građanima iz banaka u stečaju, koje obasveze prate bajagi zdrava potraživanja po uzetim kreditima privrednih subjekata bliskih tada vladajućim partijama i potraživanja po stambenim i drugim kreditima građana, ali to niko nije hteo da haje. Tada je trebalo po javnom oglasu dozvoliti svim bankama da javno učestvuju na tender koliko žele da plate preuzimanje tih obaveza i potraživanja. Banka Poštanska Štedionica sada traži da joj država pomogne sa milionima evra. A šta reći za preostalu poslednju državnu banku - Komercijalnu banku, kojoj sa Dunav osiguranjem do kraja godine, predstoji privatizacija. O tome nekom drugom prilikom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane