Natrag

Zrenjanin

Građani srednjeg Banata neosetljivi na „topovske udare" vlasnika vlasti

Udri jače, manijače

Nazadnjačka SNS-SPS kamarila srednjeg Banata, za svako rešenje, ima problem. Ne jedan, već na hiljade. Legalno-legitimni sistem pljačke narodne kase, po ugledu na vrh piramide interesnih grupa na vlasti, dozvoljava u Zrenjaninu, Sečnju, Žitištu, Novom Bečeju i Novoj Crnji luksuz, da se svakih 14 dana izgube, samo dve nedelje.

Zoltan Horvat

Zrenjaninski vlasnici vlasti transparentno uživaju u čerečenju gradske kase. „Kondomi" 'vake nakaradne vlasti su, ko ih samo spoji tako nesposobne, lokalni mediji. Gradski budžet nemilice „hrani" ovdašnje nedotupavne sročitelje reči i slika o navodnim aktivnostima „grdosija" u lokalnim foteljama. RTV Santos na ime veličanja bede Zrenjanina u režiji funkcionerske „šake jada", godišnje inkasira samo 7 miliončića, dok privatni list Zrenjanin, legalno i legitimno, nemilosrdno „otima" pare iz gradske kase. Osoba zadužena za nesmetani protok novca na liniji gradska kasa-žiro račun vlasnika lista, je, za gradonačelnika idealan partner svih režima, popularni Mister DRJ (Dežurni Regionalni Jebivetar), Dalibor Bubnjević, glodur i direktor lista.

Sve dok Mister DRJ sprovodi biznis politiku vlasnika lista Dušana Stupara, „tovari" lovu grada u moju kasu, problema nema. Svaki oglas gradske uprave, javnih preduzeća, ustanova i širom srednjeg Banata, mora biti „debelo" naplaćen objavljivanjem baš u listu. (Zlo)upotreba samo jedne stranice košta 25 hiljada dinara, na stotine ih je godišnje. Prvi medijski Jebivetar Zrenjanina, koji nakon lepog bezbrižnog sna zna šta mu je na javi dužnost, dupeuvlakačko novinarstvo svakom režimu, ističe se na sve strane. Stigne da bude konferansije vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goranu Davidoviću, tutnuli mu neku lovu, polakomio se.

U vremenu pisanja bajki o bivšem demokratskom režimu u Zrenjaninu, Mister DRJ je, sujetni marketing ekonomista, toliko hvalio nekadašnje lokalne drmatore, da im je ponekad, bilo i neprijatno. Takva elegantno šokantna količina servilnosti i uvlakaštva, preporučila ga je svojevremeno i u upravni odbor RTV Vojvodine. Na lokalu se zbratimio interesnim vezama, isključivo sa visokim funkcionerima, tipa Laslo Fuks, Goran Kaurić...Trenutno je član visokog tela Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin, gde pomaže nesrećnoj potpredsednici gradskog odbora SNS, Dragici Radosav, da stvari drži pod nazadnjačkom kontrolom.

Da stvari mogu da izmaknu kontroli pobrinulo se Hercegovačko veče u hotelu Vojvodina, u vlasništvu ovde ozloglašenog Matijevića. Navodno je Mirko Krlić, republički poslanik SNS-a, u stanju pripitosti, „opalio" šamar popularnom Jebivetru u klozetu. Uzbunio se i uzbudio DR Jebivetar, pokrenuo je i krivične prijave, a prvi svedok mu je, gle slučajnosti, Siniša Vukić, uz klečanskog Ćapka jedan od najboljih pajtosa Čedomira Janjića. Čuvaju svog Jebivetra gradski foteljaši, neophodan im je u „savršenoj" uređivačkoj politici blagougodno šupljeg hvalisanja vlasnika ključeva gradske kase.

Ima li DR Jebivetar periodične napade pravde? Ima, da nema. Pre samo nekoliko godina, „pljuvao" je po današnjim vlasnicima lokalne vlasti, redom, iz sve snage. Danas mu je simpatično što privatna firma Vukića, gradonačelnikovog pajtosa, valjda knjižara ONIX, snabdeva gradsku upravu, javna preduzeća i ustanove kancelarijskim priborom i preostalim, uvek neophodnim, svim i svačim. Veoma kreativno reaguje i na postavljenje supruge Vukića za direktorku škole „9. maj", gde je, uprkos protivljenju ogromne većine kolektiva, zasela da vlada. Jes' da nema baš nikakvih organizacionih sposobnosti, al' republika i pokrajina dotiraju rad ove školske ustanove, biće valjda direktnih ONIX porudžbina i od supruga.

U vodećoj gradskoj bandi gde se gomila bračnih parova okuplja po raskošnim kancelarijama, rođena braća takođe imaju, kako DR Jebivetar navodi, povijesnu ulogu. Ima jedna kafana na naselju Mala Amerika koja je od ograde srednje Mašinske škole udaljena 0 (nula) santimetara. Bolje reći, zgrada u kojoj je kafana, delom se nalazi u školskom dvorištu, a u vlasništvu je rođenog brata DR Jebivetra. Prvog potrčka Dušana Stupara nije bilo sramota da javno, u listu Zrenjanin, ishvali rođenog brata kao, citiramo, „...sposobnog, vrlo organizovanog...". „Opaljen", valjda od sunca, pravio se da ne vidi teške muljačine sa parama iz gradske kase dok je njegov, organizovano sposoban brat „žario i palio" u MZ Mala Amerika.

Nedavni sraman događaj gde je na manifestaciji Banatska priča stradala novinarka u penziji Branka Jajić, gde joj se konstrukcija bine obrušila na telo, prikazuje DR Jebivetra, u pravom, selektivnom biranju izveštavanja. Teško stradala koleginica, kojoj iskreno želimo opravak, bila je povod da se list Zrenjanin raspiše o, navodnoj ugroženosti novinara ovog lista. Njemu za podsetnik, svi koji su bili u organizaciji Banatske priče iz saveta MZ Veljko Vlahović, Oliver Mitrović, predsednik skupštine grada i šef ovdašnje pijace, Gordana Uzelac, srećni dobitnik funkcije odbornice i lepih šetajućih radnih mesta, Boba Božić, „istaknuta" aktivistkinja Foruma žena SNS-a (bila DS, a, po potrebi, pozivana na raznorazna funkcionerska slavlja u restoran Citadela), organizovali su i prošle godine manifestaciju. S tim, što se konstrukcija bine učvrstila užetom vezanim za krovni nosač automobila. Ove godine nije bilo ni užeta, ni automobila, pa je ceh, jedino, teškim povredama „platila" Branka Jajić.

I Boba Božić brine o uvećanju familijarnosti u lokalnim centrima moći, pa je mesto urednice (!?!) u listu Zrenjanin avanzovala njena mlađahna i živahna ćerka Iva Isakov. Društvo samoodabrano, od građana hajdučki odmetnuto.

Ovdašnja interesna grupa okupljena oko gradske kase, uživa. „Mentor" DR Jebivetra iz gradskog kabineta, koji je dobio ovaj simpatičan nadimak dobio nakon teksta u kojem je pominjao neke vetriće slabiće i preostale gradske jajare pretvorene u Tesle i Nobele, ima visoko mišljenje o svom pulenu. Da li se piše o biznis familiji Ćapka, njegove žene i sina koji su postali pravi zavisnici od kase svih građana? Neće da može, bolja varijanta je „pljuvati" po Goranu Tajdiću, bivšem direktoru JKP Vodovod i kanalizacija.

Mirko Krlić, dojučerašnji pajtos DR Jebivetra, kontinuirano teško podnosi sve što ga snalazi. „Pomaže" mu po koja čašica više, nalik Drobnjaku sa 20 najmanje ispijenih Izuzetno „teško" je podnosio da godinama vozi 24 časa na dan vozilo u vlasništvu grada. Imao plaćene putne troškove, bonova za gorivo, „ko šaše", nije dovoljno za njegovu, samo njemu znanu, auru. Dugi niz godina je i predsednik gradske komisije za podizanje spomenika i postavljanje skulpturalnih dela. Predvodi članstvo u kojem su, orha da im ne uzmeš iz ruku, Slaviša Mihaljica, zamenik, po struci pravni tehničar (i ovaj ima suprugu u fotelji), Ivana Bošnjak, režimska nastavnica u školi, Robert Sabo, veterinarski tehnićar, biznis pobratim brata DR Jebivetra, savršeno sposoban za muljačine po MZ Mala Amerika...

Ovu i ovakvu komisijsku bratiju, ne može da izmisli ni crtani Walta Disneya. Spomenik Kralju Petru na konju u centru grada je na rate izgrađen uz povećane troškove merene milionima i milionima dinara. Dosetili se, pa predložili da se digne spomenik i Stefanu Nemanji, za kojeg se pouzdano zna da je svojevremeno 3 do 5 dana boravio na Fruškoj Gori, a u povratku svom domu proputovao i kroz Bečkerek. Kandidat za bistu je i Despot Stefan Lazarević kojem je Kralj Žigmond 1403. godine predao Bečkerek na upravljanje. Nije dugo trajalo upravljanje, čak zanemarljivo, ali, komisije su u neprestanom zasedanju, jer se tu, samozapovednim tonom, vrti lova iz republičke, pokrajinske i gradske kase.

Na kraju sage, pardon, šege o neopevanim likovima srednjeg Banata, dobra vest je za građane Zrenjanina. U društvu ljudi bez zdravog razuma, građanin se mora ponašati kao ludak. Danas je u srednjem Banatu ludost, logika preopterećenog mozga.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane