Veterani

Samodržac Vučić trguje državnom teritorijom

Račun bez krčmara

Srbiji se oduzima voljom moćnika koji istina nisu više tako uticajni ni važni, značajan deo teritorije i značajan deo kulturne i verske baštine. Pokušavaju da nam uzmu dušu, da nas ostave bez duhovnog središta verujući da ćemo tako postati ljudi bez duše, bez moralnih okvira i vrlo lako pristati na njihovu manipulaciju odricanja od svega važnog. Korupcija od strane vladajućeg režima predvođenog Aleksandrom Vučićem više nema granica ni obzira. Prodaja nacionalnih resursa je poprimila razmere rasprodaje a u nekim slučajevima poklanjanja, konstatuje u svom autorskom tekstu predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

Da ludilo ovdašnjih političara nema granica, govori i tekuća rasprava o navodnoj razmeni teritorija između Srbije i Kosova i Metohije. Naime i Vučić i Tači govore o razmeni četiri opštine na severu KiM u kojima su Srbi apsolutna većina za takozvanu Preševsku dolinu, potpuno izmišljen pojam u forumima komunističkih zanešenjaka sa ciljem urušavanja Srbije.

Da vidimo šta mi to dajemo i za šta?

Dajemo teritoriju srpskog KiM za srpsku zemlju u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, znači svoje za svoje i uz put stolicu u UN za KiM. Tači bez trunke srama i stida traži ovu teritoriju da se pripoji KiM a Vučić ni jednom rečju ne proglašava ovaj predlog agresijom i pokušajem nove okupacije dela Srbije.

Pošto možda Vučić ne zna faktičko stanje na terenu da ga podsetimo na osnovne činjenice. Preševo je po popisu iz 2002. godine imalo sledeći nacionalni sastav: Albanci 89,1%, Srbi 8,5%, Romi 0,9% a po popisu iz 2011. Srbi 74,5%, Albanci 13,5% i Romi 8,8%. Jasan zaključak je da su se Albanci iselili i zauzeli srpske kuće i imovinu na KiM odakle su proterali više od 250.000 Srba. Činjenica je da se Albanci nisu odazvali na poslednji popis ali je to njihov izbor i u pregovorima se moraju koristiti isključivo zvanični podaci. Albanska prevara se i sastoji od izbegavanja zvaničnih popisa jer se na taj način oni broje po više puta i u Srbiji i na KiM što je poznato svakom iole pismenom i dobronamernom Srbinu.

Bujanovac je po popisu iz 2002. godine imao sledeći nacionalni sastav, Albanci 54,69%, Srbi 34,14% i Romi 8,93% a po popisu iz 2011. Srbi 71,89%, Romi 25,33% i Albanci 1,35%. Slična situacija kao i u Preševu samo je broj Albanaca u ovoj sredini toliko mali da se mogu smatrati statističkom greškom i pitanje je da li imaju pravo na upotrebu albanskog jezika kao zvaničnog jezika u ovoj opštini.

Medveđa je po svemu specifična priča. Teritorijalno je potpuno odvojena od Preševa a i Albanci su u ovoj opštini bili uvek manjina i njihov broj nikada nije bio preko par procenata. Podaci po popisu iz 2002. govore sledeće, Srbi 66,57%, Albanci 26,17%, Crnogorci 3,46% i Romi 1%. Po popisu iz 2011. godine u Medveđi je živelo Srba 86,43%, Albanaca 7,08% i Roma 1,95%.

Značajan deo Albanaca iz ove opštine je 1999. godine napustio Srbiju i proterao Srbe sa KiM i to iz Ajvajlije i okoline ali su se zadržali u biračkom spisku i sada pokušavaju da se predstave kao naši građani što formalno nisu. Pokojni predsednik opštine Medveđa gospodin Drašković je izuzetno dobro koristio ovu činjenicu i dugo je vladao uz pomoć ovih Albanaca. Sigurni smo da ni danas nije drugačije. Sadašnji predsednik opštine Arsić je javno izjavio, na čemu mu čestitamo da Albanci iz Medveđe neće da se pripoje KiM što je logično jer šta će u državi koju državom zovu oni koji od toga odlično žive, znači kriminalci političari a običan narod od te države nema nikakve koristi. Izvinjavamo se onim čitaocima koji prepoznaju neku sličnost sa Srbijom.

Vrlo značajna vest ovih dana je i prodaja RTB Bor i prosto ne znamo da li da se radujemo ili tugujemo. Radujemo se što ćemo posle mnogo decenija saznati šta se i koliko toga proizvodi i što će oni koji su taj "rudnik zlata" koristili za lično bogaćenje sada teže dolaziti do plena. Radujemo se što će zaposleni imati jasno vidljivog poslodavca koga će morati da slušaju i poštuju a ne kao do sada da im na grbači sedi i Kurta i Murta iz vladajućih struktura.

Bolno je saznanje da nismo dovoljno sposobni da u redovima sopstvenog naroda iznađemo ljude koji bi uspešno vodili ovakav gigant. Nismo na žalost sposobni ni za upravljanje mnogo manjim sistemima. Pitamo se šta to ne funkcioniše u našem državnom sistemu ili je sve posledica ogromne pljačke i korupcije na svim nivoima? Bez obzira kakav je odgovor saznanje je bolno i otrežnjujuće da će se u svim privrednim subjektima tražiti strani upravljači a mi ćemo obavljati samo najprostije poslove za najmizerniju nadoknadu.

Slična je situacija i u državi. Nesposobni političari obuzeti samo željom za ličnim bogaćenjem bez obzira na trošak za narod i državu. Male su šanse da bez suštinskih promena sistema i ljudi na njegovom čelu ovoj državi i ovom narodu ima spasa zato da razmotrimo mogućnost potpune promene sistema i političara da ne bismo doživeli da nam stranci dođu kao spas za izlazak iz tamnog vilajeta zvanog država Srbija.

Grci su pokazali kako se brani nacionalni interes i samo pomena imena Makedonije u nazivu susedne zemlje je izazvala demonstracije u Srbiji neviđenih od 1999. godine. Rumuni su pokazali kako se bori protiv korupcije političara i kako se istim stavlja do znanja da se njihova krađa i bogaćenje preko leđa svog naroda neće tolerisati. Desetine hiljada ljudi su na ulicama i to danima pokazivali da ne prihvataju nametnuta rešenja koja su u tuđem interesu. Makedonci su pokazali odlučnost da se izbore za ime svoje države onako kako oni smatraju da treba da bude. Šta će na kraju biti je posebno pitanje jer se vlast pod pritiskom neolibelarnih principa odavno udaljila od sopstvenog naroda i radi u interesu tamo nekih a ne od onih u čije ime navodno vladaju?

Kakva je situacija u Srbiji?

Standard građana je na takvom nivou da ni bogatijima ne dostiže od prvog do prvog a siromašniji na pola meseca počinju da se odriču i najpotrebnijih potrepština. Vučićevci su smislili ekonomski koncept zasnovan na robovlasničkom odnosu poslodavaca i budžetskoj pomoći svakom strancu koji će pristati da nehumano eksploatiše naš živalj koji će mu za 200 evra mesečne milostinje raditi bez pauze i slobodnih dana. Milina jedna!

Desetine hiljada naše dece koja neće da trpi takvu torturu i beznađe svake godine napušta našu otadžbinu i odlazi po belom svetu tražeći bar malo dostojanstva odnosno tražeći one sredine u kojima će ih vrednovati više nego u svojoj zemlji. Zašto se čudimo što nam se Srbija prazni kada naši, ko zna kako izabrani rukovodioci, više brige vode o izbeglicama, kriminalcima i probisvetima neko o pametnim i školovanim mladim ljudima na kojima bi morala da počiva budućnost ovog naroda. Za njih je prioritet da obezbede uslove za hiljade izbegličke dece koja sve dobijaju besplatno i prioritetno.

Naša policija štiti izbeglice kriminalce, koji pljačkaju i siluju po ulicama naročito onih gradova u čijoj blizini su izbeglički centri a našu decu policajci po beogradskim ulicama izuvaju iz cipela, pretresaju ih naslonjene na kola kao najgore kriminalce, vređaju ih i kada ništa ne nađu nema ni izvinjenja. Ali, bez obzira sa koje su planine sišli i bez obzira ko ih je zaposlio, morali bi imati nivo dostojanstva, kulture i poštovanja jer ih ta ista dece hrane kao i njihove porodice. Tu je verovatno naređenje sa vrha vlasti, da ponižavaju i značajno ubrzavaju njihovu odluku da odu što dalje od ovog pakla od države.

Ceo koncept ovakvog vladanja je zasnovan na torturi, ponižavanju i beznađu kako bi samo oni koji su učlanjeni u SNS ili u SPS mogli da žive i da se bogate. Ali, takav "koncept" je već odavno na izdisaju jer nema više nikoga ko može da finansira suludi eksperiment vladanja protiv interesa sopstvenog naroda.

Pored svega ovog i još goreg nema reakcije umornog, gladnog i obeznađenog naroda koji se predao pre svojom surovom sudbinom i Vučić upravo računa na takvo stanje naroda kada donosi izdajničke odluke.

Za manje od dva meseca Vučić u zvaničnu posetu, objavljuje se na svim medijima, prima Aleksandera Soroša, potpredsednika UO Soroš fondacije, sina osvedočenog srpskog neprijatalja Đerđa Soroša. Koja su pitanja koja oni sada razmatraju i u kom svojstvu i sa kojim zadacima, taj izdanak porodice srpskih dušmana, dolazi u našu zemlju? Da li mu Vučić podnosi izveštaj dokle je stigla realizacija zajedničkog plana odvajanja KiM od Srbije i kada će njegova porodica moći da koristi prirodne resurse KiM kao nadoknadu sredstava uloženih u projekat nezavisnosti srpske pokrajine? Zašto Vučić toliko kasni sa realizacijom tog projekta?