Natrag

Druga strana

Vučić uvukao Austriju u sukob sa Rusijom, oko izmišljenog špijuna

Dva Redla i pukovnik

Aleksandar Vučić je kreirao međunarodnu špijunsku aferu koja potresa Rusiju, Ukrajinu, Austriju i sve članice NATO. Prilikom tajne posete Beču, 9. novembra, predsednik Srbije je Sebastijanu Kurcu predao ''informacije'' srpskih obaveštajnih službi, koje optužuju jednog austrijskog pukovnika za navodnu špijunažu. Vučić je to uradio da bi ga kompromitovao jer je otkrio kako je srpski državni vrh umešan u rat u Ukrajini. Dva pedera, Kurc i Vučić protiv pukovnika.

P. Popović

Austrijski vazduhoplovni oficir još 1998. godine, dok je bio na službi u Teheranu, vrbovan je od strane ruskih obaveštajaca. Informacije je prosleđivao ruskom saradniku pod kodnim nazivom „Jurij". Poruke je slao satelitskom vezom, pisane posebno razrađenim šiframa. Većina informacija odnosila se na stanje u austrijskom vojnom vazduhoplovstvu, artiljerijskim jedinicama i raketnim sistemima, ali slao je i depeše sa psihoprofilima bezbednosno interesantnih oficira i političara. U poslednje vreme obaveštavao je Moskvu o migrantskoj krizi u Austriji. Za 20 godina špijunskog angažmana Rusi su mu isplatili oko 300.000 evra. Ovako je u srpskim medijima objavljena informacija sročena u Vučićevom kabinetu.

- Ovaj slučaj pokazuje da su i nakon Hladnog rata neutralne države bile meta špijunaže. To pokazuje i koliko je važna funkcionalna bezbednosna mreža. Za nas je ovo povod da tu mrežu učinimo još čvršćom. Nadležna služba će s tim u vezi izraditi analizu sa posebnim osvrtom na sajber odbranu - rekao je austrijski ministar odbrane Mario Kunasek za bečki dnevni list Kronen cajtun.

Kurc i Kunasek su tom listu potvrdili da je državno tužilaštvo pokrenulo istragu na osnovu "informacija dobijenih od jedne strane obaveštajne službe". Da bi sakrili izvor, nisu rekli da ih je obavestila srpska BIA, odnosno njen nezvanični šef Aleksandar Vučić.

Austrijski pukovnik zamerio se Vučiću jer je otkrio strogo čuvanu tajnu o saradnji ukrajinskog i srpskog vojnog vrha u vreme najžešćih sukoba u Donbasu. U vreme dok je bio prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane, sredinom 2013., Vučić je prihvatio ponudu ukrajinskih vlasti da srpska vojna industrija preparira deo opreme i naoružanja s ruskim vojnim standardima. U tom kontingentu nalazili su se i projektili iz sistema "Buk". Rakete su modifikovane u Srbiji, a onda, preko privatnih preduzeća koja se bave prodajom oružja, transportovane u Katar. Iz te azijske države vraćene su u Ukrajinu.

Uobičajeni način "sive trgovine" naoružanjem ne bi privukao pažnju da jedan od tih projektila nije oborio civilni avion. Malezijski avion MH 17, na letu od Amsterdama do Kuala Lumpura, oboren je iznad istočnog dela Ukrajine 17. jula 2014. godine. Poginulo je 298 putnika i članova posade.

Ukrajinski, kao i gotovo svi zapadni, političari i mediji odmah su za taj zločin optužili Rusiju. Posle četvorogodišnje istrage, međunarodni tim istražitelja potvrdio je da je avion oboren raketom "Buk" i precizirao da ju je ispalila ruska 53. protivavionska brigada stacionirana u Kursku. S druge strane, rusko ministarstvo odbrane kategorički je odbacilo te optužbe, tvrdeći da njihov "Buk" sistem nije prelazio ukrajinsku granicu i da njihova radarska stanica "Utes-T" raspolaže podacima koji dokazuju da se sa istočne strane, iz Rusije, nijedan leteći objekat nije približio avionu MH 17.

Ruske obaveštajne službe su dobile informaciju o projektilu kojim je oboren malezijski putnički avion, pa i o njegovom poreklu i o tome kako je i gde modifikovan. Ipak, vlast u Moskvi nije htela da o tome obaveštava javnost da ne bi otvarala novu aferu i skretala pažnju sa činjenica za koje smatra da su relevantne i neoborive, a koje potvrđuju da je avion oboren raketom ispaljenom s ukrajinske strane fronta.

Mimo zvaničnih diplomatskih kanala, Rusi su obavestili Vučića da znaju za njegovu saradnju s Ukrajincima. Vučić je demantovao da ima bilo kakve veze s tim poslom i obavezao se da će sprovesti istragu. To je i uradio, ali sa ciljem da otkrije ko je dao informacije ruskim obaveštajcima. U pomoć su mu priskočili agenti nemačkog BND-a, koji su imali interes da kompromituju nekog od ruskih špijuna i tako osiguraju kredibilitet zvanične istrage, koja za obaranje aviona smatra odgovornom Rusiju. Optužen je austrijski pukovnik.

Zasad, Vučićev plan uspeva. Posle prvih informacija koje je dobio od srpskog predsednika, osumnjičeni oficir je penzionisan, da bi 9. novembra i zvanično pokrenuta istraga. Mediji u Austriji, kao i u većini zapadnih država, baviće se pričom o ruskim špijunima, a ne spornom ulogom Vučića u ukrajinskim sukobima.

- Ovo je neprijatno iznenađenje za mene. Dosad je bio običaj da svaka država koja sumnja u dela druge države zatraži objašnjenje u skladu s pravilima međunarodne komunikacije. Nažalost, u poslednje vreme naše zapadne kolege ne koriste tradicionalne metode već megafonsku diplomatiju. Optužuju nas javno, a onda zahtevaju objašnjenja o slučajevima o kojima ne znamo ništa - tvrdi ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Bečki Kronen cajtung je objavio da su Rusi pre nekoliko dana saznali da će njihov špijun biti razotkriven, pa su uništili sav materijal koji bi mogao da dokaže postojanje saradnje. Međutim, niko ne zna kako će Rusija odgovoriti na optužbe, a Vučiću je najznačajnije da li će se baviti njegovim likom i delom.

Vučić je već dobio dva značajna signala koji su ga unervozili. Prvi je stigao iz Pariza, gde je krajem oktobra održan sastanak Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF). Na zahtev predstavnika Rusije, Srbija je ostala na crnom spisku država koje su osumnjičene za finansijski kriminal i podršku međunarodnom terorizmu. S te liste skinut je Vanutau, ali Srbija je ostala u društvu Pakistana, Sirije, Jemena i još nekoliko zemalja.

Poslednji susret s Vladimirom Putinom, Vučić je iskoristio i da ga zamoli za podršku u FATF. Očigledno, nije uspeo. Da problem bude veći, Vučiću je drugi neprijatan signal stigao iz Beča, od njegovog prijatelja Kurca, koji je javno priznao da je informacije o ruskom špijunu dobio od "strane obaveštajne službe". To jasno pokazuje spremnost austrijskog kancelara da, ako zatreba, prebaci odgovornost na onoga ko mu je dao kompromitujuće podatke.

Već je poznato da su srpske firme kršile međunarodnu zabranu trgovinom oružja sa zemljama u kojima traju ratna dejstva. Dokazano je da je srpsko naoružanje, preko bugarskih firmi, prodavano kompanijama iz Saudijske Arabije, odakle je upućivano u Siriju i Jemen. Poslednji primer u nizu sumnjiči Vojsku Srbije za prodaju 250.000 ručnih bombi Saudijskoj Arabiji. Prema određenim informacijama, pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović doneo je odluku kojom su te bombe rashodovane i prodate preduzeću Jugoimport SDPR. Bombe, kupljene za 3,3 dolara po komadu, SDPR je odmah preprodao privatnim firmama "Partizan Tek" i "Tehnoglobal Sistems" (na crnoj listi SAD!) po duplo većoj ceni. Na kraju, 250.000 bombi završilo je u Saudijskoj Arabiji po ceni od 18 dolara, odnosno 4,5 miliona dolara ukupno. Ako se te informacije pokažu kao tačne, biće jasno da je Vojska Srbije, samo na tom poslu, izgubila 3,7 miliona dolara. Kad bi postojala mogućnost da se vodi prava istraga, utvrdilo bi se i koliku proviziju je u toj transakciji dobio Vučić.

Umesto srpskih državnih organa, istragu protiv Vučića sada će pokrenuti i ruske obaveštajne službe i njihovi međunarodni saradnici. To je i njemu jasno, zato se nije iznenadio kad je video da je snimljen kako šeta centrom Beča, u pratnji Ivice Tončeva i Novaka Nedića, posle tajnog sastanka sa Kurcem. Svaki Vučićev pokret se prati, razgovori se snimaju, sve se zna.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane