Natrag

Pismo

Izbori u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) i posledice

Stotinu mišljenja, a nijedan stav

Redovni članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Danilo N. Basta i Časlav Ocić, povodom kršenja izborne procedure i nameštanja izbora u ovoj najvišoj naučnoj ustanovi u Srbiji, napisali su pismo u kome se ograđuju od ovog zamešateljstva, želeći da upoznaju najširu stručnu i laičku javnost sa činjenicom da u tome ni na kakav način nisu učestvovali. Gospoda Basta i Ocić, ovim pismom podastiru pred svekoliku srpsku javnost činjenice koje nas još jednom upozoravaju, da je ova nekada časna ustanova duboko zagazila u sebičnu, cehovsku organizaciju, da se bavi sobom i da najviše vremena u njoj troše razne grupe i klanovi u unutrašnjim obračunima, dok njena mladost, njeni najperspektivniji ljudi, masovno odlaze iz Srbije, a državu i njene institucije svakodnevno gazi i ponižava vlastodržac sa svojom koalicionom hordom. Redakcija u celosti objavljuje pismo akademika Danila N. Baste i Časlava Ocića.

***

Iz teksta sociologa Jordana Pop-Lazića „'Nacionalisti' u SANU", objavljenom u Politici 8. novembra, možda bi neko mogao da zaključi da smo u kršenju izborne procedure (i nameštanju izbora u SANU) učestvovala i nas dvojica - Danilo Basta i Časlav Ocić, redovni članovi Odeljenja društvenih nauka (ODN) SANU. Nismo. Mi smo iz izbornog postupka isključeni!

Najpre je 15. juna 2017. u ODN izvršen puč: u potaji su se sastali akademici Dimitrije Stefanović, Tibor Varadi, Kosta Čavoški i dopisni član Aleksandar Đ. Kostić i smenili sekretara ODN Ocića; Stefanović i Kostić (uz podršku druge dvojice) samoizabrali su se za sekretara, odnosno zamenika sekretara ODN. (O tome je opširno pisala Politika u junu 2017). Odluke „većinske" četvorice iz ODN (iako antistatutarne, dakle, nelegalne) politički su „overene" na sednici Predsedništva 22. juna 2017, a „demokratski" (javnim glasanjem) „verifikovane" na godišnjoj skupštini SANU krajem maja 2018. (iako je opštepoznato da „nema prava iz neprava", tako da su sve te odluke pravno ništavne).

Time je predsednik SANU - odgovorno tvrdimo (a dokumentovano je i u zborniku „Sporovi o budućnosti Srbije i SANU; Kuda i kako dalje, drugi deo: Istina i sloboda", str. 3 do 274) od 2015. glavni scenarist i režiser svih mutnih radnji u vezi sa izborima u SANU - stvorio uslove da nesmetano „progura" svog miljenika dopisnog člana Aleksandra Đ. Kostića zaredovnog, iako ovaj to ničim nije zaslužio: od 2009, kada je na prevaran način ušao u SANU, on nije objavio ništa značajnije u nauci. Umesto toga, potpisivao se pod radove svojih mlađih saradnika čineći tako krivična dela (dokumentacija o tome data je u pomenutoj knjizi u bloku: Muva orala volu na rogu stojeći - slučaj dopisnog člana Aleksandra Đ. Kostića, str. 132 do 165).

Zahvaljujući snažnom lobiranju predsednika SANU, Al. Đ. Kostić je juče na Izbornoj skupštini izabran za redovnog člana SANU,što nikad nije pošlo za rukom njegovom slavnom imenjaku i prezimenjaku - histologu, seksologu, leksikografu...Izabran je s 51 glasom, s dva glasa više (!?) od uglednog i plodnog srpskog književnika Milovana Danojlića. Sa stanovišta onih koji su Al. Đ. Kostića snažno i na različite načine favorizovali - to je najveći uspeh jučerašnje izborne skupštine. Čemu onda žalopojke Predsednika nad neuspehom izbora? On čak „otvara politički (!?) prostor" za izjašnjavanje o tome da li više članovi SANU veruju njemu koji je toliko učinio za SANU ili nekim vlastohlepnim sumnjivcima u SANU: to su „oni koji se bude kad 'osete krv'(!?)" („Reč akademika: Buka i bes povodom izbora u SANU. Srpska mitomanija o sopstvenoj veličini", u listu Danas od 7. 11. 2018, str. 12, autor dopisni član SANU Vladica Cvetković, Predsednikov bliski saradnik i, prema tvrdnji samog Predsednika iznetoj u Geografskom institutu Jovan Cvijić SANU, njegov „prijatelj") i koji „žele da stave SANU pod svoju kontrolu" (intervju Vladimira S. Kostića na tv N1). Nećete verovati: Vladimir S. Kostić NUDI (čitaj: simulira) OSTAVKU, i to „političku" ostavku (da li to znači da je on na to mesto2015. došao „političkim" putem kada je dobio 63 glasa, taman toliko da bude izabran).

Kome nudi ostavku: odeljenjima SANU!?

Ostavka je moralni a ne politički čin javnog plebiscitarnog izjavljivanje privrženosti i ljubavi. Ako se iskreno smatra odgovornim za neuspeh izbora, on treba da plati cenu tog neuspeha neopozivom ostavkom koju će podneti vanrednoj skupštini SANU (a ne nuditi odeljenjima). Ali on ne želi da rizikuje eventualnu raspravu na vanrednoj skupštini o svojoj odgovornosti za negativnu politizaciju, komercijalizaciju, sorošizaciju, estradizaciju...i sve druge negativne pojave koje„krase" njegov predsednički mandat u SANU. A može neko slučajno i da predloži da se njegova ostavka usvoji, ne daj Bože da neki „profiteri" zatraže i opoziv Predsednika. I tako ispare pusti snovi o Drugom mandatu...

Teško je zamislivo da se Vladimir S. Kostić može tako lako rastati od fotelje Predsednika SANU; jedino, možda, ako mu bude ponuđena neka druga, veća i raskošnija, fotelja. Na kraju, da pomenemo da smo (zajedno s još jednim redovnim članom iz „srodnog" odeljenja) učinili pokušaj da ne budemo totalno isključeni iz izbornog postupka (a uz to još i optuženi zbog neaktivnosti, što je učinjeno juče na izbornoj skupštini): koristeći Statutom SANU predviđenu mogućnost podnošenja predloga od strane tri akademika, predložili smo prof. dr Rajka Bukvića, ekonomistu (koji je 2015. na tajnom glasanju u ODN dobio sto posto glasova) za dopisnog člana. Nemamo dokaza da su se članovi ODN uopšte o njemu izjašnjavali. Dokazi o izborima na dva prolećna skupa ODN su uništeni: prema zapisniku s ta dva skupa odmah po glasanju - listići su uništeni! U zbirnom izveštaju (pripremljenom za izbornu skupštinu) piše da je kandidat Bukvić dobio - nula glasova. Za razliku od drugih kandidata o kojima su članovi ODN pisali mišljenje (akademik Čavoški napisao je 17 mišljenja, a akademik Varadi 7; sva ta mišljenja supotpisao je akademik in spe Al. Đ. Kostić; Čavoški je pisao referat i za Al. Đ. Kostića, eksperimentalnog psihologa, iako se kao prvopotpisani pojavljuje akademik Dimitrije Stefanović, muzikolog) o prof. Bukviću nije pisano nikakvo mišljenje, što pojačava sumnju da se o njemu u ODN SANU uopšte i nije glasalo.

podeli ovaj članak:

Natrag