Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (144)

Porodice dele pravdu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Sve preporuke Evropske komisije (EK) upućene srpskim vlastima u poslednjih sedam godina u vezi stanja u pravosuđu, liče jedna na drugu. Ništa tako precizno ne prikazuje mrtvu močvaru vladajućeg režima, kao to "prepisivanje stanja" i prikazivanje pravosudnog beznađa u kome se Srbija našla zahvaljujući jednom čoveku i njegovoj diktaturi.

Ipak, Evropska komisija se nije bavila isključivo dijagnozama ovog zaparloženog, birokratskog i u mnogo čemu anticivilizacijskog sistema, nego je više puta u pomenutom periodu slala i predloge kako da se srpsko pravosuđe dovede u red. I uvek bi dobijala odgovor od Vučićevih jurišnika, kako je ono na najboljem putu, u reformama koje, samo što nisu završene.

Jedan od poslednjih izveštaja Evropske komisije (za 2018. godinu), posle sveobuhvatnog pregleda stanja, sačinjenog u okviru pregovaračkog poglavlja 23., za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, govori da je stanje čak i gore nego što je bilo pre nekoliko godina!

Nalazi Evropske komisije nisu ništa novo, jer Vučić i njegova družina i dalje utiču na rad sudija, tužilaca i predsednika sudova. Da li su oni stručni i odgovorni, to Vučića ne zanima (njega zanima da li su mu odani), a nalazi Evropske komisije govore i da izbori na te funkcije imaju tretman, skoro kao da je državna tajna u pitanju.

Eksperti Evropske komisije su tokom višemesečnog posmatranja stanja u srpskom pravosuđu doneli zaključak da skoro u svim oblastima javnog života u Srbiji vlada ogromna korupcija i da se pravosuđe njome ne bavi niti može da se bavi, jer je i samo u korupciji!

Mada i dalje stoji stara preporuka Evropske komisije da borba protiv korupcije treba da postane prioritet za Srbiju i da država proširi političku i institucionalnu borbu protiv te "društvene korozije", od toga i dalje nema ništa osim neformalnih izjava kako je ta "borba u toku".

Pred kraj 2018., godine, može se slobodno reći da je Vučićev režim planski izbegao da uđe u postupak usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije i konvencijom Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije, kako bi izbegao da kazni samog sebe! Zato je Evropska komisija tražila od Vlade Srbije da obezbedi punu primenu Zakona o kontroli finansiranja političkih partija i predizbornih kampanja, uključujući i "efikasne kazne" u slučajevima kada se ne podnesu izveštaji, kao i da poboljša zakonodavni i administrativni okvir za prevenciju sukoba interesa. U vezi s tim je takođe određen "monitoring" koji će pratiti šta režim AV radi i o tome obaveštavati javnost.

Takođe, EK je u prilično obimnom poglavlju sa preporukama o borbi protiv korupcije navela i da je potrebno naći adekvatna zakonska i institucionalna rešenja za efikasno rešavanje slučajeva nezakonitog bogaćenja (ovo je posebno isprovociralo Vučiće i njemu najbliskije ljude, pa je Evropska komisija dobila obaveštenje da "...Srbija sprovodi svoje zakone i primenjuje ih na konkretnim slučajevima").

Ali, EK se tu nije zadržala nego je tražila da se omogući apsolutna sloboda pristupu informacijama o privatizacijama, javnim nabavkama, javnim rashodima ili donacijama političkim partijama iz inostranstva. Takođe, od Vlade Srbije se traži i da depolitizuje državnu administraciju, da ojača javnost njenog rada i integritet kroz jačanje unutrašnje kontrole i tela za reviziju, ali i da donese novi zakon o "zviždačima", odnosno o ljudima koji prijavljuju korupciju u državnoj administraciji i da preduzme "neophodne korake" za njihovu zaštitu. Evropska komisija traži i mere za jačanje kontrole sistema za javne nabavke i praćenje njihovih efekata.

Istovremeno, od Vlade Srbije se traži i da usvoji specifične mere za prevenciju i sankcionisanje korupcije u privatizaciji, kao i korupcije u privatnom sektoru, ali i da poboljša javnost rada i odgovornost kompanija koje su u vlasništvu ili koje kontroliše država. Traži se i dalji napredak i primena antikorupcijskih mera u zdravstvu, oporezivanju, obrazovanju, policiji, carini i lokalnoj administraciji, ali i da nevladine organizacije budu uključene u antikorupcijski plan.

U izveštaju Evropska komisija posebno podvlači da je potrebno efikasno istražiti sve optužbe o korupciji tokom privatizacije i obezbediti punu odgovornost da bi se takvi slučajevi izbegli u budućnosti. Takođe, traži se od Vlade da predloži mere za sprovođenje zakona u delu koji se odnosi na curenje poverljivih podataka iz istrage medijima. Evropska komisija kritikovala je način izbora, selekciju, imenovanje, napredovanje i razrešenje sudija, ali i navela da predsednici sudova, tužioci "treba da budu nezavisni i lišeni političkog uticaja" i da "ostanu pod odgovornošću Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT)". Navodi se i da VSS i DVT treba da budu lišeni mešanja Skupštine Srbije "sa najmanje 50 odsto članova koji dolaze iz pravosuđa" i to iz različitih nivoa. Zakonodavna i izvršna vlast ne bi smela da koristi moć da nadgleda i kontroliše rad pravosuđa i podseća da je potrebno ustanoviti i javan, transparentan način napredovanja sudija i tužilaca.

Od Srbije se traži i da obezbedi jasnu proceduru da bi VSS i DVT mogli da javno reaguju u slučajevima političkog mešanja u suđenja i krivično gonjenje. Traži se i da se obezbedi profesionalnih organizacija u definisanju daljih koraka reforme pravosuđa, kao i monitoring i implementacija akcionih planova. Na posebno mesto, Evropska komisija je stavila i predlog da Srbija usvoji akcioni plan i preporuke Evropskog komiteta za prevenciju torture i nehumanog postupanja i kažnjavanja, da se i poboljšanje zatvorskih uslova i preduzimanje mera za smanjenje zatvorske populacije, naročito alternativnim sankcijama, kao i preduzimanje mera za smanjenje zlostavljanja u policijskom pritvoru (ovo je posebno naglašeno zbog neljudskog odnosa prema kažnjenicima i najgorim zatvorskim uslovima koje Srbija ima u čitavoj Evropi)...

Panika među ''pravosudnom elitom'' nastupila je izborom Aleksandra Stepanovića za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. On je sa malo staža unapređen u sudiju Apelacionog suda u Beogradu, u kojem nije doneo nijednu presudu, već ga je. v.d. predsednika ovog suda Duško Milenković postavio za v.d. a potom i za predsednika Višeg suda u Beogradu. Sa ove pozicije Stepanović je stvorio jaku organizovanu kriminalnu grupu, u kojoj su još bili advokat, a potom direktor Bezbednosno informativne agencije Aleksandar Đorđević, zatim viši javni tuužilac u Beogradu Nataša Krivokapić, doskorašnji načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić, tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić, a pod snažnom zaštitom ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Magazin Tabloid je opisivao korupcionaške odluke sudije Stepanovića koje je donosio kao predsednik vanraspravnog veća Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. On je imao grupu advokata koji su bili u dilu sa njim, a koji su radili za Nikolu Petrovića, bivšeg Vučićevog kuma. Bivši direktor BIA Đorđević im je dao obezbeđenje, čuvali su ih službenici BIA, dok su oni pravili paklene planove o reketiranju biznismena i prikrivanju mafije iz vrha SNS-a i Vučićevog kartela.

Promenom direktora BIA, smenom načelnika PU Beograda, Stepanović je izgubio zaštitu, a krug oko njegovog kriminala počela je da zatvara policija.

Njegovo imenovanje za sudiju Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu sproveo je predsednik ovog suda Dragomir Milojević zvani Gagec, koji predsedava i Visokim savetom sudstva. Iako nije imao ni jednu donetu presudu u Apelacionom sudu u Beogradu, a u Višem sudu je proveo vrlo kratko vreme kao istražni sudija, a potom oko godinu dana i kao predsednik veća, Stepanović je, bez ikakvih stručnih rezultata, izabran za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Nije on jedina ''greška u radu'' Visokog saveta sudstva, jer su deca, sinovi i kćeri sudija Vrhovnog kasacionog i apelacionih sudova unapređeni u sudije viših sudova. Nepotizam je ušao u srpsko pravosuđe na velika vrata, tako su delioci pravde postali kasta.

Kada je čuo da Stepanović sprema velike pare da plati svoje postavljen je za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sadašnji predsednik Milojević je pao u nesvest. On je ozbiljno računao da ostane još jedan mandat, jer se lepa para zgrne na mestu predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Njega čeka kazna, jer je odbio da Stepanovića imenuje opet za predsednika Višeg suda u Beogradu.

I dok Evropska komisija zahteva od Srbije da krene u reformu, Vučić jedino misli na to da svoje sluge postavi na ključna mesta, sa kojih može da kontroliše pravosudni sistem i sve pravne poslove. Hoće li iz Brisela zvanično stići "befel" da je Srbija najkriminalizovanija zemlja u Evropi i da pregovori sa njom oko ulaska u EU postaju besmisleni dok se ne obori Vučićev režim.

A 1. Lažni svedok lepo nagrađen

U postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi protiv žandarma niškog odreda žandarmerije, zbog navodnog prebijanja Andreja Vučića i njegovog pratioca iz jedinice ''kobre'' Vojske Srbije, prvostepena osuđujuća presuda zasnivala se, uglavnom, na iskazu lažnog svedoka Đorđa Gačanovića iz Banatskog Karlovca. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu. Mnoga pitanja su ostala nerazjašnjena, kao i ono, ko je naložio da vojna jedinica obezbeđuje Andreja Vučića? Lažni svedok Gačanović je odmah nakon lažnog svedočenja zaposlen u jednom javnom komunalnom preduzeću, kao rukovodilac, u 40. godini života, mada od kvalifikacija ima višu trenersku školu. Njegova supruga marija, takođe iz Banatskog Karlovca je polovinom 2018. godine takođe zaposlena, ali u Vladi Srbije, u službi koja vrši pripremu podataka za sednice Vlade Srbije. Ona je za naprednjake školovan kadar, jer je vanredno završila srednju hemijsku školu u Vršcu.Ovo je njeno prvo zaposlenje u 39. godina života. Lažne svedoke kartel Vučića nagrađuje o trošku države!

A 2. Skuplje sudije od ljudskih prava

Lažirana presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu br. 57869/17

Odluke Evropskog suda u Strazburu često su potpuno neshvatljive. Ulaskom u sastav sudskih veća i sudija iz zemalja istočne Evrope i sa prostora bivše Jugoslavije, rad suda je dobrano uzdrman. Po pritužbama građana u većima odlučuje i jedan sudija iz zemlje podnosioca tužbe. Sudija iz Istočno-evropskih i balkanskih država su u dilu i jedan drugom pomažu da se što veći broj tužbi odbaci, bez suđenja. Svakodnevno nam čitaoci donose presude koje su lažne, jer su odbačene uz obrazloženje da '' podnosilac u svojoj zemlji nije iscrpeo sva pravna sredstva koja su Ustavom te zemlje propisana...Objavljujemo pismo gospodina Aleksandra Skočajića koji potvrđuje tu praksu pojedinih sudija.

Poštovani g. Brkić,

Pre nedelju dana sam bio u redakciji Vašeg lista i napomenuo Vam da imam podatke da je LAŽIRANA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU (u daljnjem tekstu ECHR) br. 57869/17 od 17. maja 2018. koju je doneo sudija tog suda Valeriu Gritco iz Moldavije, te da po osnovu brojnih činjenica i dokaza imam osnovanu sumnju : da je Valeriu Gritco to učinio pod uticajem pojedinih sudije iz Srbij,e ili nekoga ko je to učinio u njihovo ime ili po njihovom nagovoru, a preko sudije predstavnika srbije u ECHR ili na drugi način; da su sudije Ljiljana Vučinić (Prvi osnovni sud), Vesna Obradović (Apelacioni sud), Vesna Popović (Vrhovni kasacioni sud)i Sabahudin Tahirović (Ustavni sud Srbije), organizovale perfidnu zaveru i zloupotrebom njihovog sudijskog položaja preko njihovih lažiranih presuda izvršili sa namerom otimanje moga nasledstva u korist drugog nesrodnog lica i to iz razloga očigledne korupcije u koju su očigledno svi bili umešani; da su ove sudije počinile zloupotrebe položaja sudije, da su prekršile Krivični Zakon Republike Srbije čl. 359 (Zloupotreba službenog položaja, ) čl. 360 (Kršenje Zakona od strane sudije), Zakon o sudijama čl. 90 (stav 1, - Povreda Načela nepristrasnosti i stav 18, - Kršenje odredaba Etičkog Kodeksa); da je sudija Ljiljana Vučinić donela nameštenu i lažiranu presudu 9 P. br. 43867/2013 od 29.01.2015., gde je štimovala izjave svedoka i drugo, a sve moje nesporne dokaze je ignorisala; da je sudija Vesna Obradović donela nameštenu i lažiranu presudu Gž. 1945/15 od 03. juna 29015.,da je ignorisala svih mojih 30 dokaza, sa namerom i lažirano potvrđujući presudu sudije Ljiljana Vučinić; da je sudija Vesna Popović donela namešteno i lažirano rešenje br Rev. 916/2016, i Rž. 137/2016 od 12. jula 2016. gde je manipulacijama sa nezakonito primenjenim članovima zakona, da je tako nameštala netačne navode, nezakonito određivala vrednost sudskog spora, i sve sa namerom odbacivanja mog Zahteva za reviziju, čime je lažirano potvrdila presude sudije Ljiljane Vučinić i Vesne Obradović, što je posledica korupcije u koju su sve ove sudije očigledno duboko umešane; da je sudija Sabahudin Tahirović sa očiglednom namerom i pod uticajem ove tri sudije, tj. za sada N.N. lica, protivzakonito i protivustavno, doneo ishitreno, preskačući preko 1.000 drugih Ustavnih žalbi podnesenih pre moje Žalbe, sa namjerom da sa sa lažnim navodima da što pre donese iskonstruisano, lažirano i namešteno Rešenje Ustavnog suda br. UŽ - 7659/2016 od 22.03.2017., kojim odbacuje moju Ustavnu žalbu.

Obaveštavam Magazin Tabloid o neverovatnoj stvari koja se dogodila, navodno 17. maja 2018., da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (sudija iz Valeriu Gritco iz Moldavije) sa lažiranom Odlukom br. 57869/17 od 17. maja 2018., odbio moju Aplikaciju - Žalbu tom sudu sa razloga "da nisam iskoristio sve pravne lekove pred sudovima u Srbiji", što je apsolutno netačno, jer sam to učinio i imam Žalbe i Presude svih sudova : Prvog osnovnog, Apelacionog, Vrhovnog kasacionog u Beogradu i Ustavnog suda Srbije, i sve je dostavljeno uz Žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu sa RR poštom, kao dokazi, takođe je očigledno ta ODLUKA antidatirama a taj predmet nije po programu tog suda ni uzet da se rešava i okonča u maju 2018, što se vidi iz dokumenta tog suda od 03. maja 2018. pod nazivom Forthcoming judgements and decision, a koji dokument je skinut sa sajta tog suda, neposredno pošto sam ga naveo tom sudu u mom Prigovoru na postupanje tog sudije.

Osnovano sumnjam: da je na sudiju Valeriu Gritco iz Moldavije, uticano iz Beograda, preko sudije predstavnika Evropskog suda za ljudska prava u strazburu, da sudija Valeriu Gritco iz Moldavije donese takvu lažiranu Odluku, čime bi se otvorio put spašavanja gore navedenih sudija iz Beograda zbog objektivne odgovornosti lažiranja njihovih presuda u mom predmetu koji traje preko 28 godina, što ukazuje da su svi bili povezani po osnovu korupcije.

Poslao sam e-mail sa činjenicama o dokazima dana 07. juna 2018. Šefu Misije saveta evrope u Beogradu g. Tim Kartrajt, ali mi je odgovorio da "nema mandat za to", što sam osporio mojim e-mailom, 07. juna 2018.

‚Takođe sam u vezi toga 07. juna 2018. obratio direktno Generalnom Sekretaru saveta Evrope Mr. Thorbjorn Jagland, (Secretary General of the Council of Europe) gde su mi poslali e-mail odgovor 08.avgusta 2018., a gde su mi odgovorili da Gen. Sekretar nemože da interveniše, - što sam osporio i demantovao mojim e-mailom istog dana, (tu prepisku imate dole).

Podneo sam ECHR Aplikaciju-Žalbu 26. jula 2017., pa sam zbog osnovane sumnje : da će se iz Srbije uticati na sudiju koji predstavlja Srbiju u ECHR da se moja Žalba odbije, poslao posle više od 3 meseca, dana 31.10. 2017. pismo na predsednika ECHR g. Gvida Raimondija i obavestio ga da takva mogućnost postoji te da preduzme monitoring u vezi tog postupka. Budući da me za proteklih više od 10 meseci od podnošenje Žalbe, niko iz ECHR nije kontaktirao poslao sam e-mail dana 22. maja 2018. direktno na predsednika ECHR g. Gvida Raimondija, bez uzvratnog e-maila niti potvrde o prijemu, pa sam posla par dana isto poslao na još 2-3 email adrese u ECHR, opet bez potvrde prijema, da bi mi 29. maja 2018. dostavljena gore navedena Odluka ECHR, navodno donesena 17. maja 2018. - pet dana pre moje e-mail urgencije - kakva "slučajnost", - takodje su mi ova Odluka i propratno pismo Sekretarijata ECHR dostavljeni ne u originalu, nego kao kopija, bez potpisa i pečata suda, samo sa nekim nečitkim parafom, - što je sve protivzakonito učinjeno od strane ECH

Mislim da bi se kao štampani medij trebali zapitati, - zar je moguće da ECHR donosi ovakve, osnovano sumnjam: lažirane Odluke, ignorišući u Žalbi podnesene dokaze (gore sam Vam ih naveo i takve su dostavljene ECHR), - nije moguće da ovaj sudija te dokaze nije video, i sam je naveo da je "ispitao" moju Žalbu ECHR, - a obzirom da imam neoborive brojne dokaze koji potvrđuju moju osnovanu sumnju : da su sudije u sva četiri suda u Beogradu od Osnovnog, preko Apelacionog i Vrhovnog kasacionog do Ustavnog, direktno zloupotrebile svoj položaj i prekršile Krivični zakon Srbije, čl. 359. i 360., - očigledno je da je kontaktiran ECHR sudija predstavnik iz Srbije, da bi se donelo odbacivanje moje žalbe i time "pravdale" te 4 sudije i njihove Presude i Rešenja, te su sa tih razloga ovakvi uticaji došli do sudije Valeriu Gritco, da je doneo takvu nezakonitu i očigledno režiranu Odluku od 17. maja 2018.

Takođe, budući da se kao štampani mediji bavite na određeni način sa ekstremnim sudskim slučajevima, - mislim da bi ovo mogao biti izuzetan materijal i dokazi koji ukazuje na ozbiljne propuste i greške u radu Evropskog suda u Strazburu, kao i ovog sudije pojedinca Valeriu Gritco iz Moldavije, koji bi zbog ovoga morao biti pozvan na odgovornost, bez obzira na imunitet i autonomiju sudija i pravo na mišljenje, ovde se očigledno radi o nečem sasvim drugom.

Aleksandar Skočajić, Beograd

podeli ovaj članak:

Natrag