Natrag

Kriminal

Skandal u Ministarstvu poljoprivrede: dvojica mesara "kadruju" ministarstvom u trci za monopolom

I Nedimović sit, i tajkuni na broju

Iza neverovatnog obračuna dvojice mešetara iz mesne industrije, Petra Matijevića iz Novog Sada i Milenka Đurđevića iz Pećinaca, koji su se sukobili oko mesnog otpada koje obojica uvoze iz nemačke u Srbiju, pojavile su se brojne afere i spisak ljudi koje su ova dvojica tajkuna korumpirali, počevši od ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića pa do nekoliko drugih službenika ovog ministarstva. Đurđević se više "istakao" kupovinom kola i stanova ministru Nedimoviću i njegovoj supruzi, ali ni Matijević nije zaostao. Konačno, ispostavilo se da je pozicija "omiljenog" tajkuna kakvu je uživao Matijević ugrožena, jer Đurđević nije žalio da plati i preplati, gde god treba i kome treba. Ispostavilo se da je Đurđević počeo i da "kadruje" u Ministarstvu poljoprivrede, pa je stvar otišla predaleko. Matijević ima potkupljenu vlast iza sebe, ali se i Đurđević pokazao. U međuvremenu, i jedan i drugi masovno truju građane nesmetanim uvozom mesnog otpada koga su danas prepune tržnice širom Srbije. Gde je vlast, gde je država, gde su institucije?

Arpad Nađ

Ovih dana, u kuloarima Ministarstva poljoprivrede Srbije, čulo se da tajkun i prodavac mesnog otpada, Petar Matijević, nije više "omiljeni tajkun" resornog ministra Branislava Nedimovića. Ministar je već dva puta odbio da se sa njim sastane, a kako saznajemo kampanju protiv Matijevića pokrenuo je Milenko Đurđević, vlasnik kompanije Industrija hrane Đurđević. Podmetanja između ove dvojice tajkuna su počela pre više od godinu dana, kada su se posvađali oko toga kome će jedan nemački proizvođač platiti da odnese desetak tona, iznutrica i kostiju iz njegove mesne industrije!

Inače, u Nemačkoj i drugim zemljama Evropske unije, za odvoz ovih opasnih materijala plaća se ozbiljna suma, ali proizvođač ima pravo da, ako nađe način, robu izveze iz Nemačke van teritorije Evropske unije. Vlasnici naše prehrambene industrije, baš kao i strane kompanije koje kod nas posluju, redovno učestvuju u ovom poslu. Njihovi kamioni spremno čekaju ispred fabrika u Nemačkoj, u njih se tovari najgori mogući otpad, i za odvoz na lokacije u Srbiji, plaća se i do sto evra po toni (prosečan šleper ima 25 tona, pa nije teško izračunati koliko je to novca na godišnjem nivou, ako znamo da su u pitanju na stotine šlepera). Uništavanje takvog otpada u Nemačkoj košta daleko više jedan evro po kilogramu, odnosno hiljadu evra po toni. Sav taj životinjski otpad se potom vozi u Srbiju, meša se sa lojem, belim lukom, nitritnim solima, karagenom i sojom, a onda se od njega prave pljeskavice, ćevapi, kobasice i viršle za prehrambeno tržište u Srbiji.

Finasijska računica je jednostavna: Nemci plaćanjem odvoza mesnog đubreta, pokrivaju troškove goriva i ostalog transporta do Srbije. Tako da smesa ne košta ništa, a dodaci karagenana nitritnih soli i slično ne koštaju ni deset dinara po kilogramu. Na kraju od kilograma te smese trovači prave pljeskavice po prodaju ih na kiosku dve stotine dinara za sto grama. Kilogram pljeskavice se tako prodaje i po ceni od dve hiljade dinara. Pošto kilogram košta kako smo napisali, desetak dinara, a prodaje se za dve hiljade dinara, možemo zaključiti da je u pitanju kriminala isplativiji od trgovine drogom, dok je rizik od hapšenja nikakav.

Doktor i pionir ovih recepata smrti je tajkun i nekrunisani kralj smrdljivog mesa, Petar Matijević. Trovanju naroda pored Matijevića odavno se priključio i pomenuti Milenko Đurđević, ali i drugi poput mesne industrije Neoplanta, tajkuna Miodraga Kostića, kompanije Perutnine Ptuj i drugih koji "posluju" sa ovim smećem koje je u EU zabranjeno za ljudsku upotrebu.

Zbog sukoba o kome je ovde reč, Đurđević je umnogome profitirao, pre svega zahvaljujući novinskim natpisima kojima je Matijević kritikovan. Naime, svaki put kada mediji objave neki od načina trovanja koje sprovodi Matijević, njemu je u njegovim maloprodajnim radnjama opadao promet. Istovremeno potrošači bi njegove radnje menjali za lanac prodaje Milenka Đurđevića.

Bio je to često uzrok svađa među njima. Kao učesnik u grabeži za mesnim otpadom, Matijević je smatrao da se sa pravom ljuti što mu Đurđević otima posao trovanja građana. Živce je smirivao kupujući hotele po Srbiji. Svađa je kulminirala kada su Đurđevićevi kamioni oteli kontigent zaraženih mesnih otpadaka u Nemačkoj tik ispred nosa Matijevićevim momcima. Osveta je bila surova: preko svojih ljudi u policiji, carini i Ministarstvu, Matijević je pokrenuo rat protiv Đurđevića. Prvo mu je pokvario izvoz u Rusiju, tako što mu je podmetnuo kutije na kojima piše Evropska unija u kojima je bilo meso iz Brazila od životinja hranjenih genetski modifikovanom hranom! Nadležne inspekcije Ruske federacije su do daljnjeg zabranili Đurđeviću da izvozi u Rusiju, a istraga još traje. Nedugo zatim, policija i veterinarski inspektori upali su firmu Mitrosrem i tamo otkrili gde Đurđević drži pokvareno meso i uvezene mesne otpatke. Tada je delovalo da je Đurđević gotov, ali onda je usledio preokret. Sklon korumiranju, odrešio je kesu i širokom rukom je počeo da finasira prohteve Ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.

Nedavno je Nedimovićevoj ženi kupio najnoviji automobil marke Mercedes, koji je zajedno sa dodatnom opremom plaćen 147 hiljada evra. Mercedes joj je navodno kupljen odmah nakon što je Đurđeviću saopštena vest, da je Matijević naišao po drugi put zatvorene vrata kod ministra. Nije Đurđević štedeo ni pre toga, pa je tako kupio nekoliko stanova za Nedimovića, dva u Sremskoj Mitrovici, i jedan u Beogradu. Stambeno je zbrinuo i nekoliko službenika iz Ministarstva poljoprivrede, a sve krivične prijave protiv njega u Srbiji su obustvaljene!

Najvažniji pomoćnik Milenka Đurđevića je jedna od načelnika u Upravi za veterinu, već dobro poznata Emina Milakara. O Milakari je Magazin Tabloid pisao u više navrata, pa treba podsetiti da je ona lično odobrila da se zaraženo meso koje su Rusi vratili sa njihove granice, slobodno prodaje na tržnicama u Srbiji!

Dok je nama Đurđevića biće i Emine, kažu u šali Nedimovićevi ljudi koji su planirali da Eminu smene kada su preuzeli ministarstvo. Onda je usledio preokret i Emina im je svima obezbedila da lepo žive. Čitav "projekat" je finasirao Milenko Đurđević, a ona je "za nagradu", postala VD direktora Uprave za veterinu.

Stvar je utoliko ozbiljna jer se ispostavilo da je jedan običan mesar iz Srema postao pravi centar moći u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede! Koliko je jak njegov uticaj govori i činjenica, da su Siniša Kotur, i Budimir Plavšić, inače okoreli saučesnici u trovanju nacije, izbačeni iz uprave na zahtev Đurđevića. Izbačeni ne što su lošu, već što se njegov konkurent Matijević oslanjao na njih. Matijević je istina preko veza u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) uspeo da Plavišiću obezbedi da dobije diplomatski pasoš, kako bi bio zaštićen od sudskih procesa! Potom je isfinansirao i njegov odlazak u Rusiju, gde bi trebalo da postane funkcioner Svetske organizacije za hranu (WFO). Načelnika veterine za grad Beograd, Matijević je ubacio kod jednog italijanskog proizvođača hrane za kućne ljubimce. On tamo ima platu od 2000. evra, ali se stalno žali da ga oni teraju i da je zaradi.

Nedimović je Đurđeviću dao i dozvolu da izvozi u Tursku, a u međuvremenu je dobio i dozvolu za izvoz u Kinu. Emina Milakara je u međuvremenu postala samo formalni VD direktora uprave za veterinu, jer se sve odluke donose u Đurđevićevoj fabrici u Sremu.

Na poslednjem sastanku sa ministrima u njegovom pogonu rekao je doslovno i ovo: "...Ja sam ministar, Nedimovića sam kupio i mogu da radim šta hoću!" Podsećanja radi, Milenko Đurđević dolazi u žižu javnosti u vreme kad je u Srbiji bio ograničen izvoz svinjskog mesa u zemlje Carinskog saveza - Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Neposredan povod za ovu odluku je pokušaj uvoza svinjske kože umesto slanine, za koje je optužena firma ovog biznismena iz Pećinaca (SZTR Đurđević). Krajem maja 2014. godine, firma SZTR Đurđević pokušala je da uveze nešto više od 21 tone svinjske slanine. Inspekcija je međutim, utvrdila da se tu ne nalazi svinjska slanina već svinjska koža bez ikakvog pečata!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane