Natrag

Propadanje

Ekskluzivno: Predlog Budžeta Republike Srbije za 2019. godinu

Finansiranje režima iz džepa građana

Predlog Budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, jasno govori da se radi o finansiranju režima na izdisaju. Da je to tako, govori i podatak da je 1,1 milijarda evra, što čini 10,45 odsto ukupnih rashoda budžeta predviđenih za narednu godinu odlazi za finansiranje vladinih agencija, uprava, kancelarija i fondova, koji su najgori karcinom na grbači srpskog društva i države. Ukupni planirani prihodi su hiljadu i 246 milijardi dinara, ili oko 10,5 milijardi evra, dok su nedostajuća sredstva 282 miliona evra. Samo za kamate u 2019. godini planiran je rashod 872 miliona evra, što je znatno niže od prethodne godine kada su bili veći za 122 miliona evra, a za rashode svih zaposlenih skoro 2,5 milijardi evra. Naš ugledni ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić koji je specijalno za Magazin Tabloid uradio ovu analizu, ističe podatak da Srbija mora da se zaduži 5,4 milijardi evra, uzimanjem novih kredita da bi iz tih sredstava vratila dospele kredite u iznosu od 5,1 milijardu evra, te sa razlikom od 282 miliona evra pokrila planirani deficit budžeta, što iznosi 2,67 odsto ukupnih planiranih rashoda.

Miodrag K. Skulić

Ukupni rashodi planiranog republičkog budžeta za 2019. godinu iznose 1.249,5 milijardi dinara, ili 10,5 milijardi evra, dok su prihodi republičkog budžeta za tu godinu 1.246,2 milijarde dinara, te je ukupan planiran deficit 3,3 milijarde dinara, ili 0,27 odsto.

U 2019. godinu ulazi se bez umanjenja penzija koje je godišnje iznosilo više od 210 miliona evra, a ukupno za ove četiri godine oko 850 miliona evra. U tu godinu ulazi se i sa vraćanjem plata u javnom sektoru i državnoj administraciji koje je godišnje iznosilo oko 240 miliona evra, a za ove četiri godine skoro celu milijardu evra, ali za 2019. godinu i dalje ostaje u budžetu smanjenje zarada u javnom sektoru za planirani iznos od 12,4 milijarde dinara, ili oko 105 miliona evra. Dakle, smanjenje tih zarada ostaje i u narednoj godini za oko polovinu dosadašnjeg umanjenja.

Međutim, u finansijskog podbilansu zaduživanja u zemlji i iz inostranstva, javlja se fenomen koji već više godina predstavlja zaduživanje po obveznicama, blagajničkim zapisima i kreditima međunarodnih finansijskih organizacija i država, samo u svrhu vraćanja u prethodnom periodu ogromnih kreditnih zaduženja Srbije. To potvrđuju analitički podaci dati u razdelu Ministarstva finansija, iz kojih se jasno vidi sledeće:

* 407,3 milijardi dinara servisiranje javnog duga kod banaka u zemlji od čega:

* 353,5 milijardi dinara otplata glavnice domaćim kreditorima i

* 53,8 milijardi dinara otplata kamate domaćim kreditorima. Za servisiranje duga stranim kreditorima predviđeno je ukupno:

* 251,0 milijardi dinara, od čega:

* 205,5 milijardi dinara glavnica stranim kreditorima,

* 45,5 milijardi dinara otplata kamate stranim kreditorima, a država još mora da izmiri

* 3,7 milijardi dinara na ime pratećih troškova zaduživanja.

Dakle, država u 2019. godini planira da vrati 658,3 milijarde dinara, ili 5,6 milijarde evra. Naša država je nesposobna da iz tekućih poreskih i drugih primanja pokrije čak i tekuće nužne rashode, pa se za svaki dospeli kredit domaćim bankama, inostranim finansijskim organizacijama i državama, mora nanovo u celosti zaduživati, jer joj, čak, i za zatvaranje tekućih rashoda budžeta, nedostaje u narednoj godini 3,3 milijarde dinara, ili oko 28.miliona evra. Vlada Republike Srbije iz sopstvenih sredstava republičkog budžeta nije u stanju da finansira nikakvu modernizaciju i rekonstrukciju, a posebno izgradnju novih objekata, u oblasti: elektroprivrede, prenosa i distribucije el. energije, putogradnji, železnici, gasovodima, izgradnji i rekonstrukciji kliničkih centara, emisionoj tehnici, kontroli leta, pa ni u Fiat Automobile Srbija i RTB Bor, već se za sva ta investiciona ulaganja nanovo zadužujemo.

Koje su najveća investiciona ulaganja predviđena budžetom za 2019. godinu

Za investiciona ulaganja predviđeno je za 2019. godinu 95,6 milijardi dinara, odnosno 808 miliona evra, što čini 7,65 odsto ukupno planiranih sredstava budžeta.Najveća investiciona ulaganja su:

* eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata 13,7 milijardu din.

* izgradnja autoputa Obrenovac - Ljig pet milijardi dinara

* izrada projekta mađarsko - srpske železnice 9,7 milijardi dinara

* izgrdnja autoputa Surčin - Obrenovac osam milijardi dinara

* izgradnja obilaznice oko Beograda i mosta na Savi 7,2 milijardi dinara

* igradnja želez. infrastrukture i nabavka dizel motornih vozila 5,7 milijardi dinara

* izgradnja autoputa Preljina - Požega 3,2 milijardi dinara.

* Izgradnja gondole u Beogradu 862 miliona dinara

Planirani prihod od PDV na domaće proizvode opao na samo 13 odsto u planiranom budžetu za 2019. godinu, dok je u prethodnoj 2018. godini taj porez na dodatu vrednost na domaćoj robi u ukupnom planiranom PDV iznosio 15,1 odsto. Zar pad ovog učešća ne govori o ubrzanom opadanju domaće proizvodnje i sve većem oslanjanju na uvoz, po kom osnovu država ostvaruje 87 odsto ukupnih prihoda PDV na granici, unapred naplaćenim PDV. Opadanje stope učešća PDV na domaću proizvodnju, je ozbiljan znak potpunog uništenja proizvodnih kapaciteta zemlje, a to što se ove dve tri godine otvaraju inostrane fabrike, uz obilatu državnu potporu, je znak da je to šrafcigerska i lohn konfekcijska proizvodnja, bazirana na uvoznim komponentama, primer Kompanije Fiat i brojnih drugih pogona.

Od akciza je planiran prihod za 2019. godinu 291,4 milijarde dinara, dok je u prethodnoj 2018. godini taj planiran iznos bio 286,3 milijarde dinara, a za 2017. godinu 271,4 milijarde dinara. To je znak prevaljivanja nedostatka planiranih prihoda na teret poreskih obveznika, kako građana tako i privrednih subjekata i preduzetnika, posebno zbog većih prihoda planiranih za akcize na naftne derivate. U narednom pregledu jasno se vidi da se očekuje posebne prihode od uvedenih akciza na električnu energiju koje za narednu godinu iznose 17 milijardi dinara, a uvedene su prvi put u planirani budžet za 2017. godinu.

Iz ovog tabelarnog pregleda jasno se pokazuje da se privrednim subjektima i građanima stavljaju na teret znatno veće poreske i ukupne javne dažbine. Tako se u 2019. godini planira uvećanje PDV za 35,7 milijardi dinara, ili za više od 300 miliona evra, što iznosi povećanje PDV za više od sedam odsto. Prihodi od akciza planirani su u ovom budžetu veći za 5,1 milijardu dinara, ili oko 43 miliona evra. Ulaganja u obrazovanje, pokrivanje dela isplata za penzije, socijalnu pomoć, sudstvo i subvencije. Ulaganja u obrazovanje 174, 8 milijarde dinara (1,48 milijardi evra), što čini 13,99 odsto ukupnih rashoda republičkog budžeta:

Republika i ove godine planira da Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja nadomesti nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija, u iznosu od 181.400.000.000 dinara, što čini 14,52 odsto republičkog budžeta, odnosno 1,53 milijarde evra, dok transfer Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja iznosi 34.700.000.000 dinara, što čini 2,77 odsto republičkog budžeta, odnosno 293,3 miliona evra. Nacionalnoj službi zapošljavanja planiran je transfer milijardu dinara, što čini 0,08 odsto budžeta, odnosno 8,5 miliona evra. U socijalni program, ne računajući gore navedeni iznos potreban za isplatu punih penzija, Republika planira sledeće isplate

Planirana sredstva za sudstvo, tužilaštva i državno pravobranilaštvo U republičkom budžetu za narednu godinu planirano je 31,2 milijarde dinara za sudstvo, tužilaštva i državno pravobranilaštvo, odnosno 263,3 miliona evra i to:
Nedovoljno planirane subvencije za privredu, puteve, turizam i kulturu

Ukupne subvencije planirane su u iznosu od 100,3 milijarde dinara i veće su nego u budžetu za prethodnu godinu za 12,7 milijarde dinara. Za Železnicu se u 2019. godini planiraju manja sredstva, za JP Putevi Srbije planirana su veće subvencije za 262,7 miliona dinara, što verno pokazuje dati tabelarni pregled. Poljoprivreda je za iduću godinu dobila 2,7 milijardi dinara veći iznos planiranih subvencija, dok je, nažalost, za kulturu planiran manji iznos subvencija za 900 miliona dinara, ili 22,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To najvernije pokazuje dole navedeni tabelerni pregled kretanja planiranih sredstava za subvencije u republičkim budžetima za period 2015 - 2019. godine:

Za konsolidaciju poslovanja REU Resavica planirana su sredstva 5,05 milijardi dinara, skoro u istom iznosu, kao i prethodnih godina, ali od te konsolidacije nema ništa, već se u konkretnom radi o sufinansiranju tekućih rashoda. U finansiranju ovih 109 organizacionih jedinica koje se podmiruju iz republičkog budžeta su 22 republička fonda, 20 je uprava, 13 kancelarija, po devet direkcija i zavoda, sedam agencija, šest ustanova, četiri inspekcija, po tri su službe i saveti i drugi brojni organizacioni delovi na koje se usmerava u 2019. godini 130,5 milijardi dinara, ili oko 1,1 milijardu evra, što čini 10,45 odsto ukupnih rashoda budžeta predviđenih za narednu godinu.

Vlada ništa ne radi na njihovom smanjenju, ili ukidanju, izuzev što su nestala planirana sredstva za Agenciju za privatizaciju, koja se utopila u Ministarstvo privrede. Otkada je Ministarstvo privrede pripojilo Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond u prethodne dve godine usporena je prodajo društvenih preduzeće, pa ni akcije koje ima Akcijski fond u skoro hiljadu prodatih društvenih preduzeća u poslednjih 15 godina.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane