Natrag

Ekonomija

Pljačka decenije: kako je vladajući režim opljačkao penzionere u Srbiji pod izgovorom "fiskalne konsolidacije" (2)

Težina "reformi" i lakoća laži

Poznat je slučaj „fiskalne konsolidacije" preko otimanja penzija kao Regularno stečenog kapitala penzionera radnim doprinosom. To je sistem kao da ste u toku radnog veka ulagali (doprinosi za penziono osiguranje) i banke, ali bez odgovarajuće kamate. Pošto se iz povećane efikasnosti privrede i zdravim sistemom finansiranja nije mogao uravnotežiti budžet i otkloniti deficit, pribeglo se već oprobanom metodom u svetu-smanjili penzije i plate u javnom sektoru. To su najveće dve pozicije budžeta, na koje otpada oko 52% svih rashoda budžeta. Od 1,7 miliona penzionera njih oko 660.000 ima preko 25.000 dinara. Onima od 25-40.000 oteto je 25% preko iznosa od 25.000, a onima preko 40.000 čak 25% .

Prof. dr Slobodan Komazec

Izabrani i do sada provođeni model privrednog rasta, vidimo potpuno je pogrešan, uništava privredu i stvara veliku nezaposlenost, uz nekontrolisani rast neproizvodne partijske birokratije. Formirana je u osnovi čista partijska država uz pravi moralni sunovrat društva. Organizovanog otpora tome gotovo i nema, osim pojedinačnih istupa u ukazivanju na probleme i promašaje. Novi model razvoja i makroekonomske politike mora da se u potpunosti okrene u odnosu na dosadašnji model stabilizacije koji je doveo do uništavanja preduzeća, odnosno pljačkaške privatizacije, osiromašenje stanovništva,ogromne inostrane zaduženosti i deficiti na sve strane. Građani sada traže nešto potpuno novo. Model mora postati potpuni zaokreta privredi (preduzeću) i u njegovoj razvojnoj funkciji stavljanje svih mera i instrumenata makroekonomske i razvojne politike. Srbija nema mogućnosti da se na bazi postojećeg modela strgne od privredne zaostalosti i mogućeg ekonomsko-socijalnog sunovrata. Privrednog sloma i prezaduženosti (dužničke ekonomije). Samo visoko kompetentni ljudi mogu razmatrati ove ključne probleme, ali i učestvovati u razgovorima sa stranim partnerima, a ne priučeni profesionalni političari. Ekipe koje vode zemlju u katastrofu osećaju se bezbedno i stalno nude „nova"rešenje i „reforme". Ovde su nam hitno potrebne radikalne reforme i izgradnja novog privrednog sistema koji će celu naciju aktivirati i dići na noge. Alternativni društveni i razvojni program je neplodan. Svesni smo da dolazi vreme ekonomskih patriota.

Do sada nema prave opozicione političke snage koja će osvestiti i aktivirati socijalno najvećim delom deprimirano i depolitizovano stanovništvo. Apatija i malodušnost dominiraju masovnom scenom. Duhovno treba uzdići naciju, povratiti joj poverenje u snagu i moć izlaska iz sveopšte krize. Poseban je problem što je moralna kriza prožela vlast i većim delom opoziciju,ali i šire slojeve društva. Toga treba biti svestan kada se ulazi u novi i zaista grandiozan projekat.

Ovakav model do sada ne postoji ni u tragovima, a nikada nije ni pokušan. Mora se ići na temeljne promene naših društvenih odnosa. To je strategija ozdravljenja privrede i društva. Srbiji treba ispraviti moralni kompas i odrediti novi pravac razvoja i kretanja privrede i društva - potpunim zaokretom u odnosu na postojeći neoliberalni koncept.

Dubinska reforma privrede i društva i novi model razvoja i upravljanja kapitalom i razvojem

Potreban nam je novi model privrednog rasta oslonjen prvenstveno na sredstva iz inostranstva. Jer, inostrani kapital u istoriji nikada i ni jednu državu nije razvio. To mogu samo domaći faktori razvoja , dok je uvozni kapital različitog oblika to olakšavao. U taj model se mora uključiti prvenstveno razvojno usmerena monetarno-kreditna, fiskalna, spoljnotrgovinska politika, ali i politika raspodele, štednje, investicija i međunarodne zaduženosti. Svi oni moraju delovati sinhronizovano na razvoj.

Privatizaciju treba potpuno zaustaviti. Porazni su rezultati neoliberalnog kapitalizma, posebno kroz proces pljačkaške privatizacije. On je i danas vladajuća ekonomska politika i ideološka osnova modela razvoja. Nema više nikakvih novih privatizacija , ni preduzeća, niti velikih sistema, posebno onih koje traži MMF uz produženje njegovog novog programa „čuvarkuće".

Od dve kule Beograda na vodi jednu treba dati na korišćenje Institutu za razvoj, a drugu Razvojnoj nauci (pri njoj bi bila i Državna direkcija za antikriminalnu i antikorupcijsku delatnost), dok Centralna banka ima svoju. Tada bi se video zaokret od tajkunske i kriminalne sfere ka nauci, istraživanju i osmišljenom razvoju. Okupljanje najboljih kadrova je ključna poluga razvoja i otklanjanje grešaka u sistemu, ali i kriminala i korupcije.

Potpuni zaokret treba učiniti u sledećim sferama privrednog sistema i makroekonomske politike:

1) Monetarna politika-od dominantno stabilizacione ka razvojno-stimulativnoj (sa potpunom kontrolom monetarnih tokova),

2) Fiskalna politika - smanjenje tereta javne potrošnje i veća efikasnost javnih prihoda, a posebno javnih rashoda,

3) Spoljnotrgovinska politika - brojni i raznovrsni stimulansi i podsticaji izvoznoj privredi, uz kontrolu i selekciju uvoza,

4) Politika inozaduživanja - kontrola zaduživanja , upotrebe i efekata priliva kapitala po svim osnovama,

5) Sređena politika raspodela bruto domaćeg proizvoda,

6) Politika pune zaposlenosti, posebno mladih i školovanih stručnjaka (sada najvećim delom nezaposlenih),

7) Potpuno drugačija kamatna politika, kursna politika, poreska politika, ali i stabilizaciona politika u celini,

8) Odvajanje političkih struktura (i kadrova) od upravljanja privredom (preduzećima) i dr., ali i plaćanja reketa i „donacija". Potpuno izbacivanje partijskih kadrova iz rukovođenja preduzećima. Svi direktori javnih preduzeća moraju se birati na javnom konkursu. Biraće se najkvalitetniji stručni i kompetentni kadrovi, bez partijske pripadnosti. Komisije za izbor treba formirati od najboljih naučnih i stručnih kadrova izvan kolektiva.

9) Cilj treba da je ubrzan od privrednog rasta sa prosečnom stopom rasta BDP u srednjoročnom periodu između 7 do 9%. Kroz navedeno bismo osigurali redovno izmirivanje obaveza iz spoljnih dugova, osigurali rast domaće štednje za investicije, uz rast potrošnje stanovništva i životnog standarda. Stoga nam i treba da je privredni uspon na prvom mestu sa edonomsko - finansijskim jačanjem privrede da bi se osigurao trajan rast i iskorenilo siromaštvo.

10) Smatram, da bez ekonomski slobodne ličnosti i zdrave porodice, razvijenog patriotizma, stvaranje jedinstvene nacionalne platforme (za pravce razvoja nacije i privrede, porodice i stanovništva, povratka moralnih vrednosti i vrednovanje rada i doprinosa, moralne obnove društva i dr) teško je očekivati stvaranje nove nacionalne strategije razvoja.

Treba ići politikom da privučemo i povežemo sve nacionalne snage sada socijalno i egzistencijalno ugrožene i intelektuačnu snagu (sada na margini događaja , internu, zatvorenu u okvir svojih uskih ličnih interesa i probitaka), onih koji to žele, koji nisu kupljeni od strane finansijskog kapitala, ili stranaka na vlasti, da stvorimo jedinstven front dubinskih i suštinskih promena privrednog i socijalnog sistema. Politikom treba da se bave samo oni koji u prvom planu imaju državni i opšti interes, a ne kao sada sopstveni i partijski - kao efikasan put ka ličnom bogaćenju. Kvalitet, dostojanstvo o poštenje će se staviti u prvi plan kadrovske politike. Svima onima koji su se pljačkom i kriminalom obogatili treba oduzeti kapital, procesuirati ih, a članovi najuže porodice koji rade u javnom sektoru moraju ostati bez posla.

Moraju se staviti pod potpunu kontrolu društva svi monetarni i fiskalni tokovi što je i pretpostavka ostvarivanja zdrave i zacrtane politike razvoja i stabilizacije, ali i kontrole i efikasnije borbe protiv kriminala, korupcije i pljačke nacionalnog bogatstva.

Ovde ponovo želim da posebno interesu već ranije dati predlog da je potrebno formirati Razvojnu banku (a ne ovakvu Agenciju kakvu danas imamo), Institut za razvoj - sa svim datim financijama ovih institucija, a zatim Državnu delegaciju za plaćanje i kontrolu (slično nekadašnjem SDK). Posebno je potrebno istaknuti predlog da se formira Državna direkcija za antikriminalnu i antikorupcijsku delatnost, koja bi imala 40-50 vrhunskih stručnjaka pod dirigenskom palicom državnog javnog tužioca, ali i poseban odred policije isključivo pod ingirencijom tužioca. Slično je nadavno napravila Rumunija, koja je osnovala Nacionalni antikorupcijski direktorat, na čije čelo je stavljena Laura Korezi: od 2013. godine Kada je Korezi postavljena za direktora, na sud je izvedeno godišnje na hiljade korumpiranih zvaničnika, političara, sudijka, čak do premijera. Sada istragom, a 92% je procesuirano i osuđeno. Laura Korezi uživa dvostruko više poverenja od vlade. Pod njenim direktnim rukovodstvom je jedinica od 200 policajaca, koji samo za nju rade i njoj su odgovorni. Dosadašnji rezultati rada su impresivni.

Političari treba da shvate dubinu opšte krize i probude se iz razvojne kome u koju su uvedeni - što neznanjem, što pod ucenama ili kupovinom, a ulepšavaju stvarnost zbog svojih ličnih ili stranačkih interesa. Treba nam dugoročnu viziju efikasnog razvoja i veliko strpljenje u radu, jer naš narod je s dugom tradicijom, kulturom, istorijom, propalošću-koji to sada zaslužuje. Treba nam model razvoja preko koga ćemo iz apokalipse krize krenuti u brz razvoj, uz ostvarivanje društva veće socijalne sigurnosti i ravnoteže.

Duboko verujem da je sazrelo vreme i trenutak u bezizlazu da je moguće da grupa odlučnih i hrabrih ljudi, istinskih patriota, drugačijom politikom i programom razbije ovu državno-institucionalno-partijsku mafiju. Samo nedvosmislena podrška takvim ljudima i odlučna promena postojećih politika i odnosa u društvu može nam povratiti stvarni, a ne pompezno najavljeni, a bez osnove, optimizam vlasti (u koji ni sami ne veruj).

Srbija mora postati sređena, stabilna i poštovana država, dekriminalizovati se, temeljito se promeniti-da bi se omogućio istinski oporavak i zdrav razvoj. Takve promene može izvesti masovni demokratski pokret odozdo-sjedinjen sa znanjem i vizijom šta hoće (a šta neće) da bi se sprečila preteća društvena propast i ekonomski slom.

Nasuprot osudi populizma od nekih ekonomista koga smatraju negativnim-naći pristup je opštenarodni, masovni - aktiviranje ogromne energije sada umrtvljenog i osiromašenog dtanovništva i njeno stavljanje u funkciju razvoja i zajedništva, uz porast zainteresovanosti za razvoj i zapošljavanje mlade generacije. Nazovimo to populizam, nacionalizam i sl. svejedno nam je. U velikoj meri su uništene ljudske vrednosti i odnosi zasnovani na solidarnosti i poverenju, zajedništvu istim ciljevima razvoja.

Državne funkcije treba revitalizovati, svagde gde su potrebne, koje su gotovo uništene pod uticajem neoliberalne dogme i tržišnog automatizma i avanturizma. Do sada ni od jedne stranke ne postoji osmišljena borba za dubinske sistemske promene u privredi i društvu. Osnovni sukob u savremenom svetu je, da to posebno istaknemo, između predstavnika globalizacije (unifikacije, integracije, internacionalizma) i onih snaga koje zagovaraju nacionalni suverenitet, uvažavanje specifičnosti država, kulture, tradicije,očuvanje i jačanje nacionalne države, socijalna država ili država blagostanja. Ovde lutanja i improvizacija ne može biti.

Odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, koje je srpska Vlada dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), deo je političke igre i jedna velika prevara. Najavljena povećanja plata neće biti realna, što znači da će radnici i najstariji sugrađani dobiti povećanja koja su unapred pojedena kroz inflaciju. Drugim rečima, biće nešto više para, koje realno neće značiti mnogo. Cene će rasti, a standard padati. Jednostavno, na delu je još jedno bacanje peska u oči naroda.

Sporazum sa MMF-om, dalje ograničavanje socijalnih dodataka i zamrzavanje plata u ovoj godini u cilju uravnoteženja budžeta u situaciji duboke ekonomske i socijalne krize, zapravo je pogrešna strategija pod pritiskom MMF-a, koji svim zemljama bez obzira na njihovu realnu ekonomsku situaciju preporučuje istu terapiju. Ta terapija će izazvati još veće produbljenje krize. Naime, ovakav način povećanja plata i penzija usklađen sa inflacijom uprkos drastičnom padu potrošnje i tražnje u zemlji i klasičnoj recesiji jednostavno nije dobra strategija. Zahtev MMF-a da se budžetski deficit u bruto domaćem proizvodu za par godina u našoj zemlji svede na oko jedan odsto predstavlja strahovit pritisak na domaću potrošnju. To ne mogu da postignu ni mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Jednostavno čelnici MMF-a ne vode računa o stvarnoj ekonomskoj snazi Srbije i na taj način nas teraju u još dublju krizu.

Stav naše vlasti u pregovorima sa MMF-om je snishodljiv. Mi smo, naime, dobili kredit od MMF-a, koji uzgred budi rečeno nismo ni iskoristili u celini, nego nam pare od tog kredita stoje tamo negde u nekoj banci, a zauzvrat pristajemo na sve. Ta institucija nam diktira koliko i kada će biti povećanje plata i penzija, mada je vlast svesna da oko 1,6 miliona penzionera sa ovakvim prihodima, kao i najavljenim bednim povećanjima, jedva preživljava. Najavom povećanja penzija vlast pokušava da koketira sa glasačima, jer ne treba zaboraviti da bi iduća godina mogla biti i izborna. Stoga se sada na sva usta govori o povećanju penzija i plata, a narod će tek kada do tog "povećanja" dođe zapravo videti da za taj višak ne može ništa da kupi jer će cene vrtoglavo rasti. Može se reći da gotovo cela penzionerska populacija sada živi na rubu egzistencije, radnici su takođe veoma ugroženi. Izgleda da postoji koheziona snaga koja bi objedinila socijalno ugroženo stanovništvo. Sindikati stalno najavljuju proteste, ali slaba vajda jer nisu dovoljno jaki. Narod je umoran od protesta, pa prihvata ono što mu se da.

A 1. Kolonijalni kapitalizam - bolest čovečanstva

Klasična novčana štednja iz dohodaka u svim državama opada, ali narasta spekulativni i virtuelni finansijski kapital, koji je berzansko-bankarskim spekulacijama potpuno odvojen od realne ekonomije. Ona je zapuštena i gotovo napuštena. Nekontrolisano grabljenje profita iz spekulativne finansijske sfere i seljenje kapitala u nju dovelo je do razaranja realne ekonomije. Narasla je u ovoj paralelnoj ekonomiji do neslućenih razmera neravnoteža finansijskih derivata i čiste emisije novca i realnog bruto proizvoda za preko dvadeset puta. Štednja se, u cilju konsolidacije budžeta i otklanjanja budžetskih deficita, po stavu MMF i neoliberalne dogme, svodi na obaranje potrošnje socijalnog karaktera (penzije, plate u javnom sektoru, socijalna davanja i sl). To je prinudni ili administrativni, a ne dobrovoljni oblik štednje. Nezadrživo se povećava armija nezaposlenih, osiromašenih i bednih, uz sve veće osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. Razbijaju se sindikati (podsetimo se nastanka tačerizma i reganomike) i svi oblici organizovanog otpora nadirućem imperijalnom prodoru kapitala. Najpre se „neutrališu" otpori tom eksploatatorskom kapitalu unutar nacionalnih granica kroz slabljenje nacionalnih država, posebno onih koje nose elemente poznate države blagostanja.

Nastaje sledeća faza - osvajanje svetskih tržišta sirovina, energenata i hrane, uz punu dominaciju krupnog finansijskog kapitala, koji sve to „kupuje" ili uz pomoć NATO operacija jednostavno otima. Grupa okupljenih država Zapada (SAD i EU) kolektivno i u jatu vrše pritisak na ostale države i manje nacije uz geslo „ili ste sa nama ili ste protiv nas". To je usisavanje nacionalnih država i manjih nacija u taj sistem podaništva, eksploatacije, otuđene birokratije i modernog robovlasništva. Jedan autor je nazvao ovaj neoliberalni (eksploatatorski) kolonijalno orijentisani kapitalizam „bolest čovečanstva".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane