Natrag

Francuska

Juriš na Jupitera: borba protiv mraka u gradu svetlosti

Crveni protesti žute boje

Godina 2018. posle Hrista bila je baš da se čovek prekrsti! Bogata događajima i dogodovštinama: izborima, podvalama, pederisanjima, izdajama i zveckanjem svijetloga oružja. Ludo smo se provodili, što jes, jes! Svašta smo doživeli i mnogo toga čuli, pročitali i odgledali na TV - u. Ipak za kraj godine Francuska je priredila svetu jednu neviđenu verziju borbe Davida i Golijata: Zasvetlela žutom svetlošću, najpre preko interneta, fejsa i Yu-tjuba a onda je krenuo vatreni rijaliti po ulicama, raskrsnicama i kružnim tokovima dok se nije stiglo do Trijumfalne kapije i Jelisejskih polja gde u komšiluku stanuje i njegovo visočanstvo, Jupiter. Dalje se neće moći, osim da se menja politika ili političari, tvrde fluoresenti žutaći. Popuštanja nepopustljivog su u toku, i ke sera sera? O poslednjim pariskim peripetijama piše Mile Urošević, stalni dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Protekla godina će ostati zapamćena po putinijadi i sličnim nacionalističkim izborima u Italiji ili glasanjima u Americi, zatim po fudbalijadi u Rusiji i zimskoj klizavoj Pjenčangijadi u Južnoj Koreji, a slavilo se i 50 leta od majske revolucije u Francuskoj da bi se godina završila promocijom žutih prsluka u simbol otporaša na francuski način. Ali ni to nije sve. Pad Jupitera s neba na zemlju je glavna tema ovih dana u očekivanju katoličkog Božića. Po Gregorijanskom kalendaru Makronov dan rođenja, pada na početak zime, 21. decembra, što je samo četiri dana starije od Hristovog, a to i objašnjava neke Jupiterijade. Nikada Francuzi nisu videli tako nagli pad popularnosti jednog taze izabranog predsednika.

Sve je počelo kada su neki mladi modni kreatori iz zezanja lansirali modu žutih prsluka od kojih je Jupiter dobio žuticu i navatao strah za svoju vladajuću stolicu što je dovelo do toga da je on morao da odloži put do prijateljske Srbije, što je bacilo u očaj ceo jedan narod, koji je sa nestrpljenjem očekivao silazak Jupitera i njegovog Er Basa, na Surčinski aerodrom. S druge strane tuge, i Francuska je u suzama, (možda malo i od suzavca) kada je primila vest o pauzi u srpsko-francuskom prijateljstvu. Po planu je bilo predviđeno da Jupiter siđe među Srbe ne bi li oslobodio svoj dvorac kako bi radnici mogli da počnu zamenu ishabanog tepisona, 300. 000 evra, obnovu zimskog vrta, zamenu nameštaja kao i ostale radove od još 300. 000 evra za krečenja i dekoraciju. Ova manje poznata afera unutrašnjih radova u Jelisejskoj palati prepotentnog Jupitera je primer kabadahiskog stila koju mnogi nazivaju lajt diktatura. Nažalost, seansa ulepšavanja palate se po hitnom postupku morala menjati jer se situacija na političkom (kao i na Jelisejskom) polju, pogoršala.

I dok demonstranti traže ukidanje Senata, smanjenje broja poslanika i njihovih plata, organizaciju referenduma i ukidanje raznih taksi i poreza, za to vreme novinari govore o "pobunjeničkoj situaciji" što naravno plaši narod ali takođe udaljava pojedine političare od apsolutne podrške predsedniku na klimavoj fotelji, čim se oseti promena vetra! Ljudska ćud je takva! Sa druge strane i mnogobrojni žuti prsluci već su na putu da se pretvore u političare i glođu se za malo vlasti, ko će da bude predstavnik grupe a ko da ide da pregovara. Opet ljudska ćud u borbi protiv anonimnosti ali ponekad i za suvo preživlavanje.

Fejsbuk taktika

Tako je Internet krenuo u rat protiv nagomilanih nepravdi i omalovažavanja od strane arogantnih vlasti i mladog predsednika koji je sam sebe proglasio za kralja bez krune. Po mnogim fluorescentim žutaćima Francuska je u poslednje vreme na putu da obori rekorde u razbacivanju poreskih prihoda od strane svog mladog ali žustrog predsednika monarhijskog smera. Šta ćeš mlad je, voli da luduje i da se provodi, život je kratak i nikad se ne zna dokle će da bude na tako odgovornom mestu, kako bi rekla neka baba da joj se postavi pitanje zašto narod ne voli svoga predsednika koga je pre samo godinu i po dana izabrala i poverila mu svoju sudbinu i svoju kasu. Nije Makron napravio veliki moderni bazen u srednjevekovnoj letnjoj tvrđavi Brijanson tek onako, radi sebe da se banjaju on i gospođa mu, nego za pokolenja budućih predsednika! Nije Jupiter naručio porcelanski servis od 500 soma evrića samo da bi ručkao iz tanjira iz kojih niko pre njega nije jeo, tek onako kao što nije naredio radove u svojoj palati za 600.000 evra samo za svoj ćef. Sve to ostaje i posle njega a pare su samo hartija. Kako došle tako i otišle. Ovakve i slične se hvale na račun njegovog veličanstva Jupitera mogu se čuti na fejsbuku kao i na mnogim kružnim i tokovima i raskrsnicama širom države koja broji oko 70 miliona duša i veliki broj žutih prsluka. I što je najgore, žuta groznica bez rukava je prešla granicu i zarazila svet. Mnoge zemlje su prihvatili simbol za vidljivost na putu da postanu vidljivi i u svom životnom putu.

Francuska je čudo od države! Prvak sveta u fudbalu, u vinarstvu, luksuznim brendovima, prva po broju nuklearnih centrala, prvi su po svojoj čuvenoj socijali i zdravstvenoj zaštiti kao i po titulama Nobelovih nagrada za literaturu, na primer. Prvi su na tabeli turizma sa 85 miliona turista godišnje ali su u lokalu pre svega najpoznatiji po svojim poreskim globama!

Zlatna medalja za pljačku i otimačinu radnog naroda u ime socijale, koje je sve manje. Zbog ovakvog plasmana kao i vekovnih tradicija buntovnika sa razlogom, francuska raja je u olimpijskoj formi kada su u pitanju štrajkovi i ulične manifestacije. Nezadovoljna i često prezrena raja, pali i žari po avenijama i bulevarima čim je neko udari po džepu. Protesti kao nacionalni folklor je najčešći odgovor građana na nezajažljivost privilegovanih mudonja i njihovih jataka: bankara, finansijera, političara i ostalih lobista. Povod za najnoviju epizodu vatrenih sukoba je bila kap benzina koja je prekipela vaznu karburatora i tako je krenula buna u nastavcima, u seriji od subote do subote po gradu svetlosti plamtećih automobila i leteće kaldrme.

Šoferska je tuga pregolema

Osim mirnih demonstracija koje nikada ništa ne menjaju, uvek se u masu priključe i žestoki momci koji vole da biju, razbijaju, pljačkaju izloge i pale automobile. Tužno je reći i napisati ali se samo njihovi rezultati uzimaju u obzir i menjaju stanje stvari na terenu, u oba smisla reči. Tako je i pariska žuta buna došla do prvih konkretnih popuštanja Makronovih čauša i ukidanje povećanja poreza na gorivo u ime ekologije. Bar za sledeću godinu. I tako je 50 godina nakon majske studentske revolucije stigla i žuta šoferska revolucija koja je dala ideju celome svetu i podsetila raju da svakom automobilu nosi tajno platneno oružje za borbu protiv vlasnika vlasti i ostalih mirnodobskih profitera. Sve do skoro, jedna potpuno nevidljiva raja, ogrnula je fluorescentno žuto jeleče da bi je najzad ugledali oni gore koji žive u oblacima i misle da su nedodirljivi. Ako ništa drugo to bi moglo da bude neka vrsta novogodišnjeg poklona narodu.

U poslednjim danima prošle sedmice celu situaciju su iskomplikovali đaci, kamiondžije i bolničari koji su takođe stupili štrajk protiv Makronovog pogleda na: slobodu, jednakost i bratstvo kako stoji na francuskom grbu. Bilo je već nekoliko žrtava i podosta ranjenih zbog čega se sve više pominje da je protest maskirani pokušaj jednog huliganskog puča. Ministri i deputati i policajci strahuju od atentata jer se i banda huligana naoružava. Ustvari m stoji da ono što velika većina traži i skandira jest ostavka Makrona i raspisivanje novih izbora. Čovek je omrznut i verbalno napadan na svakom koraku. Raja traži da se dovede neko ko će da im povisi plate i penzije, smanji poreze i fiksne dažbine, raspusti Senat koji puno košta a malo čemu služi, da se udare porezi bogatašima i multinacionalama. Da dođe neki Deda Mraz koji će da vrati Francuskoj sjaj koji je nekada imala. Ako neće on ili mu neki tamo nevidljivi ne dozvoljavaju onda je teško poverovati da će odraditi ceo svoj mandat, tvrde čak i stručnjaci za političke muke i nauke.

Neko će se pitati zašto se ovako neozbiljno piše o tragičnim događajima ? Odgovor je najbolje dao jedan vitez lavljeg srca u žutom prsluku koji je ispred groba neznanog junaka uhvatio u letu aktiviranu dimnu bombu i golim rukama vratio servu u stilu Noletovog pasing šota! On je tom prilikom rekao: "...Ovu zajebanciju nismo mi prvi počeli".

Poruka je jasna kao dan mada i mediji kao i vlasti prave dimnu zavesu da se ne vide ružne strane realnosti. Ipak sve to ne znači mnogo u odnosu na jedinstveni buntovni duh nikada zadovoljnih Francuza koji su izmislili giljotinu pre dvesta i kusur godina za potrebe buržujske revolucije evo sada su smislili i novu modu žuti prsluka za takozvanu crvenu revoluciju žute boje koji zamenjiju lupanje u šerpe pištaljke i ostale narandžaste šalove ili cvetiće ruzmarina. Sve se češće može čuti stari patriotski refren, "Osećam se gordo što sam Francuz, deo jednog hrabrog naroda koji ume da se složi i kaže ne svome ugnjetaču".

Ovakve stvari samo se ovde mogu dogoditi i onda počinje da se širi duh slobode i ljudskih prava. Francuzi su ubeđeni u to. Već četiri subote Pariz gori dok traju šorke žutih prsluka i plavih robokop pandura, praćenih oklopnim vozilima koja su sa Kosova Polja stigli na Jelisejska polja! Masovno i preventivno se hapsilo (preko 1000 prsluka), udaralo se gazilo, ne bi li se odbranio jedan čovek koji se junački krije i kome Francuzi žele da daju otkaz. Nastavak feljton revolucije u sledećem broju kada žuti subotari opet izađu vladi na megdan i usput pale i pljačkaju i sve tako dok se nekome ne smuči ili ne smrači .

Zahtevi iz Pariza

Nakon što se bes naroda svom silinom izlio centrom Pariza, napokon je i francuski predsednik Emmanuel Makron shvatio razmere pobune: otkazao je posetu Srbiji i odustao od poreza na benzin, ali "Žuti prsluci" sada traže mnogo više - promenu neoliberalnog modela koji vlada Francuskom i Evropom. "Žuti prsluci" traže promene radnog zakonodavstva u korist radnika i ukidanje politike štednje, te renacionalizaciju javnih službi koje su u eri neoliberalnog kapitalizma otete državi i predane privatnom sektoru.

Iako se u prvom redu insistira na materijalnim uslovima života i rada - stavke vezane uz posao, plate, stanovanje i poreze - platforma zahvata i društvena pitanja poput demokratije i migracije. Recimo, članom 39, koji traži uklanjanje uzroka migracije, zapravo se osuđuju francuske intervencije u Libiji, Siriji i drugim zemljama, te se indirektno traži da Francuska više ne sudeluje u imperijalističkim agresijama na suverene države Afrike i Bliskog istoka.

U fokusu platforme je kritika rastućeg društvenog raslojavanja koje proizvodi postojeći ekonomski model. Tako se komparacijom člana 2 i člana 9 vidi kako demonstarnti traže da maksimalni raspon plata bude 1:12 (najmanja plaća 1.300, najveća 15.000 evra).

Danas to mnogi ne znaju ili se više ne sjećaju, ali kapitalizam na Zapadu upravo je tako izgledao do pada Berlinskog zida: razlike u platama između menadžera i radnika bile su mnogo manje nego danas. Premda se objavljena platforma ne može jednoznačno odrediti kao levičarska ili desničarska - kao što se u tom smislu ne može definisati ni sâm francuski protestni pokret - ona u mnogim fragmentima podseća na znameniti „Solunski program" kojim je početkom 2015., po osvajanju vlasti, pred grčku i evropsku javnost izašla levičarska partija Syriza., piše slobodnadalmacija.hr

Kako znamo, grčki su levičari iste godine morali kapitulirati pred krupnim kapitalom i njegovim eksponentima u Bruxellesu i Berlinu, pa je lako moguće da i francuski demonstarnti uskoro polože prsluke pred istim krupnim protivnikom i njegovim trenutnim delegatom u Jelisejskoj palati. No, čini se da „Žuti prsluci" samo ponavljaju slavni imperativ pariskih studenata iz 1968. godine: „Budimo realni, tražimo nemoguće!".

U toj „realnosti nemogućeg" neke stvari „Žutim prslucima" idu na ruku. Ankete pokazuju da ih i dalje podržava čak 70 posto Francuza, ušli su u srca francuskih srednjoškolaca - koji su u ponedeljak, da im iskažu solidarnost, blokirali svoje škole u Touluzu, Creteilu, Nici, Bordou, Limožu i Pauu - a počinju dobivati sledbenike i u drugim evropskim zemljama: demonstracije manjih skupina građana obučenih u žute prsluke registrovane su u Belgiji i Holandiji, a stižu i prvi izveštaji iz Nemačke. Ukratko, ako protesti u Parizu potraju, moglo bi se dogoditi da žuti bauk kruži Evropom. A to je zadnje što Makronovi gospodari žele.

Rad i plata

1. Više progresivnosti u porezu na dohodak

2. Minimalna plata od 1.300 eura neto

3. Penziosni sistem mora ostati solidaran

4. Nema prnzije ispod 1.200 evra

5. Plate i penzije moraju se prilagođavati inflaciji

Zaštita znanja i rada

6. Zaštita francuske industrije i zabrana njenog preseljenja

7. Svaka osoba na radu na francuskom teritoriju mora imati ista prava kao i francuski državljanin, i njegov poslodavac mora platiti isti iznos doprinosa

8. Velikim kompanijama ograničiti radne ugovore na određeno vreme. Želimo više trajnih ugovora

9. Maksimalna plata može biti 15.000 eura

10. Stvaranje radnih mesta za nezaposlene

11. Dob za odlazak u penziju treba biti 60 godina, odnosno 55 godina za one koji su obavljali teške poslove

Pravo na dom

12. Rešiti problem beskućnika

13. Ograničiti cene najma i osigurati više smeštaja po umerenim cenama, posebno za studente i privremene radnike

14. Provesti plan grejne izolacije domova zbog ekoloških razloga i finansijske koristi za porodice.

Javne politike

15. Favorizovati mala preduzeća u ruralnim i urbanim područjima. Zaustaviti izgradnju velikih trgovinskih zona oko gradova koje ubijaju male trgovce i preduzetnike. Više besplatnog parkinga u gradovima

16. Povećati invalidnine

17. Ako je šestogodišnje dete bez staranja, treba nastaviti s Pajemploi sistemom pomoći do deset godina

18. Isti sistem socijalne brige za sve, uključujući zanatlije i samozaposlene radnike

19. Odmah zaustaviti zatvaranje malih prevoznih linija, poštanskih ureda, škola i porodilišta

20. Osigurati dobrobit za starije ljude, uz dovoljno novca

21. Najviše 25 učenika po razredu u osnovnim školama

22. Odgovarajući alati za psihijatriju

23. Zabrana prodaje državne imovine (brane, aerodromi...) 24. Pravosuđe, policija, žandarmerija i vojska moraju imati odgovarajuću opremu. Prekovremeni sati moraju biti plaćeni ili odbijeni od nedeljne ili mesečne radne satnice

25. Sredstvima od putarine moraju se održavati putevi, autoputevi i sigurnost na njima

26. Cene gasa i struje su porasle zbog privatizacije tog sektora, stoga oni opet moraju postati javno dobro. Cene usklađeno sniziti na realnu razinu

27. Podsticati prevoz robe železnicom

Oporezivanje i ekonomska politika

28. Velike kompanije kao McDonald's, Google, Amazon, Carrefour moraju plaćati veći porez, a male zanatlije i njihove firme, manji

29. Okončati povećanja trošarina na goriva 30. Zabraniti oporezivanje na izvoru. U Francuskoj se porezi plaćaju na kraju godine

31. Dosta sa poreskim kreditom za firme. Koristimo ovaj novac za pokretanje francuske industrije vodonika, kao ekološki prihvatljivije od električne

32. Dosta sa merama štednje. Prestanimo plaćati kamate na nelegitimni dug i krenimo otplaćivati dug bez uzimanja od siromašnih, a 80 potrebnih milijardi evra pronađimo u poreskim prevarama

33. Zabrana naplaćivanja naknade pri korištenju kartica za kupovinu. Odrediti porez za brodsko gorivo i kerozin

Demokratija i troškovi politike

34. Svaki poslanik ima pravo na srednju platu. Troškovi prevoza biće provereni i nadoknađeni ako su opravdani

35. Narodni referendum mora ući u Ustav. Moramo stvoriti internetsku lokaciju kojom upravlja nezavisno nadzorno telo, gde ljudi mogu napraviti račun. Ako predlog dobije 700.000 potpisa, Nacionalna skupština mora u godinu dana održati referendum na nacionalnom nivou. Sada francuski ustav ne predviđa referendum

36. Povratak na sedmogodišnji mandat predsednika Republike. Izbor zastupnika dve godine nakon predsednika dopušta slanje pozitivnog ili negativnog signala o njegovoj politici. To bi pomoglo da se čuje glas naroda

37. Ukinuti doživotne naknade za predsednike

Integracija i migracija

38. Tražitelj azila mora biti prihvaćen

39. Razlozi prisilne migracije moraju se rešiti

40. Oni kojima je uskraćeno pravo na azil odmah moraju biti vraćeni u zemlju porekla

41. Uspostaviti pravu integracijsku politiku. Živeti u Francuskoj znači postati Francuz, te osoba mora savladati kurs francuskog jezika i istorije, te građansko vaspitanje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane