Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (152)

Vođa voli radije da nam sude kadije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Američki Stejt department priprema Izveštaj o problemima u srpskom pravosuđu, korupciji, odsustvu nezavisnosti u radu tužilaca i sudija, mešanje u privatnost, trgovini ljudima i nasilju nad institucijama u celokupnom pravnom sistemu, kao i blokadi u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.

Izveštaj će biti objavljen tokom aprila meseca 2019. godine. Takođe, Stejt department istovremeno priprema i Izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosovu, gde se posebno izdvajaju napadi na novinare, nasilje nad raseljenima, Srbima povratnicima, nasilje nad drugim etničkim manjinama i zajednicama, rasprostranjena korupcija u vladi, te nedostatak nezavisnosti u pravosuđu.

Oba ova Izveštaja, biće skoro identična onome koji je napravljen 25. aprila prošle, 2018. godine, u kome je još pomenut i problem sa manjinskim zajednicama. To govori u prilog činjenici da srpski vlastodršci godinama i decenijama brane svoju kriminalnu tvrđavu u kojoj je pravosuđe ključni stub nosač zajedno sa zakonodavnim telima u Skupštini i celokupnim partijsko - doušničkim lavirintom iz koga sedam miliona građana ne može da nađe izlaz.

Dublje u tu problematiku zašli su pravni stručnjaci Saveta Evrope, objašnjavajući na posredan način zašto Srbija još nije i ne može biti deo pravno uređenih država, pa tako pominju radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa koje je objavilo Ministarstvo pravde, gde je jedan od glavnih problema, još jedna drska ideja vladajuće koalicije, da postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar pravde. To je resorni ministar do sada mogao samo da inicira, ali da pokrene, mogao je samo disciplinski tužilac. Sada je na neki način opet predložena aktivacija “diskrecionog prava” ministra pravde. Što u slučaju Srbije znači, po volji političke oligarhija koja će biti na vlasti.

Kaznene mere u radnom tekstu izmena govore da je Odredba po kojoj vrhovni javni tužilac može svakog tužioca bez njegove volje da premesti ili uputi u drugo tužilaštvo, takođe neki vid pretnje iz vrha političke oligarhije. To znači da zamenik republičkog tužioca koji nije po volji vrhovnom, može da bude premešten u neko najudaljenije tužilaštvo u Srbiji na osnovni nivo, protivno njegovoj volji. Mada, kako je to neko slikovito protumačio dr Goran Ilić, član Državnog veća tužilaca : “...Ni u vojsci ne možete više da prekomandujete oficira bez saglasnosti a da mu ne obezbedite materijalni status!”

Ovakvim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, nestaće i samostalnost zamenika tužilaca. Način na koji je određena nadležnost Visokog saveta tužilaštva govori da ono štiti samo samostalnost javnog tužilaštva, a u javnom tužilaštvu samostalan je samo javni tužilac! Svi ostali mogu da dobiju određena uputstva. Koliko je to izvan svake logike (ali usmereno opet na sprovođenje političke volje), to znači da se i po nezakonitom ili nerazumljivom uputstvu, mora postupiti!

Sa druge strane, postoji preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope koja izričito kaže da “...tužilac koji dobije obavezno uputstvo ima pravo da odbije da postupi i da se zameni sa nekim drugim ukoliko smatra da je nezakonito ili protivno njegovoj savesti”

Izbor sudija i tužilaca će visokim savetima biti sužen samo na one koji su završili Pravosudnu akademiju. Time se povećava nezavisnost sudija i smanjuje se arbitrarnost. Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika je već godinu dana u nekoj vrsti protesta protiv ovih i ovakvih izmena, jer su tim rešenjem sprečeni da napreduju. Izmene, ovakve kako ih je Ministarstvo pravde ponudilo, znače da oni ne mogu da budu birani, a reč je o tome da ima 2.000 saradnika, u odnosu na 3.000 sudija i 800 zamenika tužilaca. Oni nose ovo pravosuđe i rezultati su im vrlo merljivi. Bez podsticaja, vrlo je moguće da će mnogo njih da ode iz suda. Kad se taj broj drastično smanji, a hoće, i ako oni ne budu dalje radili svoj posao, treba očekivati i blokadu već na neki način blokiranog pravosuđa.

I dok odlazeća klika iz Brisela čeka da u maju bude zamenjena, Srbija ostaje u živom blatu.

Većina sudija neće ostati kažnjena za svoja zlodela. Magazin Tabloć je istaržio rad na stotine sudija i tužilaca u srpskom pravosuđu, čija imena če objaviti.

U ovom broiju navodimo imerna sudija Apelacionog suda u Beogradu, na čelu sa reizabranim predsednikom Duškom Milenkovićem, za koje se nadamo da će biti privedeni zakonu.

Građansko odeljenje: Begović Pantić Svetlana, Boljević Dragana, Bulajić Zorica, Vukčević Milanka, Dražić Branka, Đaković Zorica, Živković Snežana, Obradović Vesna, Pavić Svetlana, Pejović Sanja, dr Popesku Dragica, Romčević Nevenka, Santovac Melanija, Stanković Vesna, Čogurić Maja

Odeljenje za radne sporove: Kokotović Radomir, Veljić Zorica, Vitošević Snežana, Ivanović Aleksandar, Jovanović Zorica, Martinović Vesna Nikolić Zorica, Saveljić Nikolić Dragica, Smirčić Zorica, Spirkovska Aleksandra, Terzić Marija, Tošić Gordana

Krivično odeljenje: Anđelković Olivera, Važić Siniša predsednik Odeljenja za ratne zločine, Vuković Tatjana,Vujičić Aleksandar mr Janković Sretko, Lukić Milimir, Mirčić Vučko, Paunović Bojana, Petrović Vesna, Popović Mirjana

Javni tužćilac Srbije i njeni zamenici, takođe zaslužuju izvođenje i pred sud javnosti i pred krivična veća.

Zagorka Dolovac je javni tužilac Srbije, a njeni zamenici su Zorica Stojšić, Slobodan Radovanović, Olgica Miloradović, Milan Bojković, Danijela Slijepčević, Jovan Prijić, Gordana Janićijević, Tamara Mirović, Đorđe Ostojić...

Hiljade ljudi u Srbiji je osuđeno nevino, odnosno zbog sprege tužilaca, advokata i sudija. Sve predloge i inicijative za ponavljanjem postupka i ponovnog suđenja, Javno tužilaštvo Srbije odbija uz samo tri rečenice obrazloženja. Samo u Srbiji nepravda ostaje večna. O tome govori i pismo Mlađe Milovanovića koji izdržava kaznu zatvora u KPZ Niš. On već 23 godine nije video ništa drugo osim zatvorskih zidina.

‘’...Poštovana gospođo Nela Kuburović, ja sam imao nesreću da mi se pravo i pravda ne poklope, što život često inscenira najboljim i najpoštenijim. Zato ja sam nominalno u zatvoru, ja se i dalje osećam kao slobodan čovek kao i moj duh. Ja imam 67 godina i dok sam živ boriću se da dokažem da sam nevin, a kad to dokažem da umrem kao pošten i slobodan čovek, a ne kao ubica (23 godine sam u zatvoru, život mi je uništen). Moju sudbinu su odredile presude korumpiranih sudija, kojima je bilo povereno da budu sudije drugima.

Zato drama suđenja nadmašuje dramu zločina, što je na njoj nastala jedna univerzalna pravnička sentencija, bolje da stotinu krivaca ostanu nekažnjeni nego da i jedan jedini nevin čovek bude osuđen, drugu stranu ove izreke sadrži sentenciju dr. Aleksandra Markićevića “...Osuda nevinog čoveka je zločin teži od zločina o kojem se sudi”.

U svetu u većini ozbiljnih država u sudovima i policijama postoje specijalna odeljenja koja istražuju zaboravljene slučajeve. Nauka je uspela da otkrije strukturu DNK i pomoću DNK analize otkrivanje skoro stoprocentno, da li nađeni uzroci pripadaju osuđenom. Stotinu osuđenih koji su dobili doživotnu robiju pušteni su na slobodu nakon što je rađena DNK analiza koje su potvrdile da na primer osuđeni nije silovao žrtvu.

U Srbiji je nezamislivo da dođe do ponavljanja postupka. “...Ja sam osuđen”, piše Mlađa u pismu upućenom ministarki pravde. Njegovo pismo u celosti objavljujemo :

Poštovana gospođo Nela Kuburović, ja sam imao nesreću da mi se pravo i pravda ne poklope što život često iscenira najboljim i najpoštenijim Zato ja sam nominalno u zatvoru, ja se i dalje osećam kao slobodan čovek kao i moj duh. Ja imam 67 godina i dok sam živ boriću se da dokažem da sam nevin, a kad to dokažem da umrem kao pošten i slobodan čovek, a ne kao ubica (23 godine sam u zatvoru, život mi je uništen.

Moju sudbinu su odredile presude i korumpiranih sudija kojima je bilo povereno da budu sudije drugima.

Zato drama suđenja nadmašuje dramu zločina, što je na njoj nastala jedna univerzalna pravnička entencija, bolje da stotinu krivaca ostanu nekažnjeni nego da i jedan jedini nevin čovek bude osuđen, drugu stranu ove izreke sadrži sintenciju dr.Aleksandra Markićevića „Osuda nevinog čoveka je zločin teži od zločina o kojem se sudi“.

U svetu u većini ozbiljnih država u sudovima i policijama postoje specijalna odelenja koja istražuju zaboravljene slučajeve. Nauka je uspela da otkrije strukturu DNK i pomoću DNK analize otkrivanje skoro stoprocentno , pali nađeni uzroci pripadaju osuđenom. Stotinu osuđenih koji su dobili doživotnu robiju pušteni su na slobodu nakon što je rađena DNK analiza koje su potvrdile da na primer osuđeni nije silovao žrtvu.

U Srbiji je nezamisliv da dođe do ponavljanja postupka. Ja sam osuđen ----(prva strama)?

U prvostepenom sudskom postupku 12.10.1999. godine ja sam u Okružnom sudu u Jagodini osuđen na najveću vremensku kaznu od 20 godina. Nešto kasnije Ustavni sud Jugoslavije mi je povećao kaznu na 40 godina, tada u vreme izvršenja krivičnog dela maksimalna kazna je bila 20 godina.

Mene je prvostepeni sud u Jagodini i Vrhovni sud Srbije odbio da se uradi DNK analiza da bi se sprečile greške korumpiranog suda, korumpiranog tužilaštva, a pogotovu greške korumpirane policije i pretkrivičnom i istražnom postupku (to je tada bila državna tajna i da ne bi se uznemirila široka javnost zbog laži i neistine policije, a ja sam tada ni kriv ni dužan žrtvovan od strane države).

Rešenje korumpiranog Okružnog suda u Jagodini 01.11.2007. godine Kv.br.155/07 doneto protivzakonito jer nije tačan zaključak veća Okružnog suda u Jagodini koje je doneto napadnuto rešenje da se ponavljanje postupka traži radi ponovne ocene starog dokaznog materijala. Dokazni materijal koji je u napadnutoj presudi korišćen, a koji bi sa sigurnošću mogao mene da isključi kao izvršioca ovog krivičnog dela, u vreme donošenja presude nije mogao da se zbog tadašnje nemogućnosti nauke, da tada oceni- to jest u to vreme laboratorije u našoj državi nisu radile tzv. genetski otisak. U međuvremenu napredak nauke je doveo do toga da je moguće da se dokazni materijal koji postoji u spisima po novoj DNK metodi veštači i to bi bio dokaz koji bi na nesumnjiv način tvrdio da li sam ja stvarni izvršilac krivičnog dela za koji sam osuđen 40 godina.

Razumljiv je strah korumpiranog prvostepenog suda od ponavljanja krivičnog postupka jer bi se ime na nesumnjiv način utvrdilo da je presudom Okružnog suda u Jagodini učinjena nepopravljiva nepravda prema meni, pametnije je bilo popraviti grešku u ime istine i pravde nego je na ovaj način prekrivati. Ovaj dokaz se mora smatrati kao novi jer u vreme donošenja prvostepene presude kao takav nije postojao i nije ga bilo moguće uraditi.

U rešenju korumpiranog Vrhovnog suda u Beogradu dana 26.01.2008. godine Kz II 2288/07 se kaže: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio u izreci pobijenog rešenja jer je po nalaženju ovog suda izneta nova činjenica ,odnosno dokaz samo po sebi ili u vezi sa ranijim dokazima nije takva da bi mogla dovesti do oslobođenja optuženog ili da njega osude po -----(str.3) krivičnom zakoniku.

Dosta sam vremena čekao da postanemo pravna država, da postanemo demokratska zemlja , a najzad dobijena velikog državnika , velikog borca za pravdu i istinu ,predsednika Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kod koga nema korumpiranog sudstva , nema korumpiranog tužilaštva, nema korumpirane policije i kod koga nema nedodirljivih, bilo to da su iz njegove stranke ili njegovi koalicioni partneri (Palmina Jedinstvena Srbija iz Jagodine).

Naš predsednik je preporodio Srbiju na svim poljima i politički, ekonomski i vojno, stalno putuje , otvara nove fabrike po celoj Srbiji i na konferencijama za novine odgovara na sva aktuelna pitanja koja interesuju široku javnost, priča istinito i tačno ,a ne laži da bi skupljao političke poene.

Odgovarao je i na pitanja novinara io aktuelnim sudskim procesima (Zoran Marjanović i Tijana Jurić i druge) i na osnovu toga ja sam mu nmapisao i poslao javno pismo, koje sam poslao u dvadesetak novinskih kuća i televizija (neki su to objavili) da ga upoznam sa svojim problemom , koji će ga iznenaditi i neće moći da veruje da takve stvari postoje u našoj državi.

U dva dopisa koje sam dobio od glavnog sekretara gospodina Nikole Selakovića od 10.01.2019. godine do 29.01.2019. god. Kao odgovor na javno pismo koje sam napisao predsedniku Aleksandru Vučiću u kome sam mu javno u pismu naglasio da ja od njega ne tražim pomilovanje već da ga upoznam sa mojim slučajem i dobijem njegovo mišljenje i odgovor u vezi toga. Međutim ,gospodin Nikola Selaković mi u uvijanoj formi savetuje da pišem predsedniku da dobijem pomilovanje, a za reviziju postupka obratim ministarki pravde Neli Kuburović.

O neoborivom dokazu fabrikovana čaura Nikola Selaković bio je zatečen ni jednu reč nije mogao da mi kaže u vezi toga.

Fabrikovani dokaz (ima ih mnogo) koji ću Vam sad predočiti(koji ću Vam dokazati i pomoću spisa iz predmeta koje ima sud, tužilaštvo, policija i moj advokat) nije smeo da se iznese na suđenje i javnost i to je krunski dokaz da sam nepravilno osuđen, da sam nevin samo na osnovu njega mora da se izvrši revizija predmeta i ponoviti suđenje, jer da je taj fabrikovani dokaz bio na suđenju ja ne bi ni jedan dan bio u zatvoru.

NEOBORIV FABRIKOVANI DOKAZ KOJI SE PRVI PUT IZNOSI U JAVNOST I KOJI NIJE SMEO DA BUDE NA SUĐENJU.

Čaura je navodno nađena na licu mesta 10.07.1997., ja sam uhapšen 08.07.1996. godina a službena beleška policije sačinjena je 06.11.1996.god.

Ali pre uviđaja 10.07.1996.god. od strane SUP--a Jagodine u zapisniku jasno piše da nije nađena čaura.

Drugi uviđaj je 05.07.1996. godine na licu mesta su izašli istražni Sudija i Javni tužioc (takođe postoji zapisnik da istog dana na uviđaj bili i inspektor MUP-a Srbije Gaguć i Dabić (o tome nema zapisnik ali , ali ----str.5 to potvrđuju).

Znači najmanje tri puta je vršen uviđaj i nije nađena ćaura. Pronašli pištolj i municiju kojom prilikom nije bilo svedoka pri pretresu što je nedopustivo , policija (bez dopuštenja Istražnog sudije ) ponovno izlazi na uviđaj, što je četvrti uviđaj po redu navodno pronalazi ispaljenu čauru.

Ovo je fabrikovani dokaz jer ne verujem u nestručnost operativaca MUP-a koji su i najsitnije detalje snimili i konstantovali (nađena je garež veličine 0,3 puta 0,3santimetara) a ne nalaze čauru i ako su znali za njeno postojanje.

Ovo naglašavam jer se radi o izuzetno teškom zločinu koji je od svih pripadnika MUP-a zahtevao maksimalnu pažnju.

Ja verujem da se takva pažnja i ukazana, ali se nisu našli odgovarajući dokazi, a ja sam u međuvremenu bio uhapšen i na sva zvona to je bilo objavljeno, pa takva greška morala biti naknadno pokrivena.

Službena beleška o pronalasku čaure policija je sačinila 11.07.1996.godine i u njoj se kaže da je trava bila gusta i da je bio korov, da su morali da pokose vtravu i korov i pomoću metal ručnog detektora pronašli ispaljenu čauru.

Napisali su da na ispaljenoj čauri nedostaje inicijalna kapsula, a na donjem delu mesta gde bi trebalo da stoji inicijalna kapsula stoji fabrički broj PPU92.9.

Gospođo Nela pa kakva je to samo laž. Pa svima je to poznato da pomoću ručno metal detektora i čaura zakopana u zemlju do 30cm pronalazi bez problema i da gusta trava i korov ometaju pronalasku čaure, a to je laž nad lažima, to je velika bruka i sramota za policiju.

Tu čauru su odmah poslali na veštačenje u MUP bezbednosti u Beogradu.

Zakleti sudski veštak iz MUP-a bezbednosti Miroslav Busarčević u svom nalazu i mišljenju br.938/96 od 26.07.1996.(2 strana zadnji pasus) kaže da je čaura koja je njemu poslata na veštačenje bila čađava i da tek nakon čišćenja pomoću vate i alkohola utvrdio fabrički broj PPU 92,9.

Gospođo Nela pa kako su mogli policajci u službenoj belešci da napišu fabrički broj i kad veštak kaže da čaura koju su mu poslali na veštačenje je bila čađava, pa tek kada je očistio vatom i alkoholom utvrdio fabrički broj, pa to ne samo sud, tužilaštvo, porpta, policija, prisutni sa suđenju već i deca u predškolskoj ustanovi bi uočila i primetila da mi je -----str.7 dokaz da bi me osudili, da bi pokrili greške policije, a možda i zaštitili nekog nedodirljivog izvršioca krivičnog dela.

Gospođo Nela to je samo jedan od mnogih fabrikovanih dokaza (prepoznavanje, spermatozoidi iz kukuruza koji će se dokazati na ponovljenom suđenju (REVIZIJI)..

Ja se nadam da vaš šef kabineta ima veliku ljudsku potrebu da vas lično upozna sa ovim pismom , ne da odgovori uobičajeno šablonski kao na sva pisma osuđenika koja su upućena Vama , da ovo pismo neće završiti u prašnjavim arhivama ,pogotovu u str.7

Upoznati sa vašim mišljenjem i odlukom i svima dokazati da ste i ako mladi veliki borac za pravdu i istinu i nećete izneveriti gospodina Nikolu Selakovića i velikog borca za pravdu i istinu predsednika republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića , koji Vas je predložio kod premijerke Ane Brnabić za ministra pravde.

Gospođo Nela Vaše mišljenje će prihvatiti prvostepeni sud u Jagodini. Ovo je javno pismo koje će biti objavljeno u dvadesetak novinskih kuća i televizija.

I na kraju gospođo Nela ja se sećam pre 20 godina kada sam bio i Istražnom zatvoru u Ćupriji tada sam napisao pismo pokojnom Patrijarhu Pavlu i upoznao ga sa svojim problemom, a on mi je u pismu odgovorio sledeće, citiram:“Upoznat sam sa tvojim slučajem sine Mlađo, glavu gore, ponekad put do istine je dug i težak, ali ipak dostižan“.

S poštovanjem.

Na Sretenje 15.02.2019.godine. Dipl.pravnik Mlađa Milovanović

Mbr:4076 K.P.Z u Nišu

U svetu u većini ozbiljnih država u sudovima i policijama postoje specijalna odeljenja koja istražuju zaboravljene slučajeve. Nauka je uspela da otkrije strukturu DNK i pomoću DNK analize otkrivanje se skoro stoprocentno, da li nađeni uzorci pripadaju osuđenom. Stotinu osuđenih koji su dobili doživotnu robiju pušteni su na slobodu, nakon što je rađena DNK analiza koja je potvrdila da osuđeni nije silovao ili ubio žrtvu.

Proslo je već šest meseci koliko je baka Stojanka Coka Stojanoviću pritvoru, zbog ubistva građevinskog preduzimača - lopova. Viši sud u Beogradu je odlučio da nema veze što nema optužnice i da je drži u zatvoru do smrti. Po zakonu ako se u roku od šest meseci ne podigne optužnica, pritvorena mora odmah da se pusti iz pritvora. Ali...

Posebna priča su srpski izvršitelji koji zlostavljaju stotine hiljada građana. Svi su oni postali izvršitelji u vreme kada je ministar pravde bio Nikola Selaković. Da bi postali izvrštelji, oni su platili po 50 hiljada evra. Sada im Selaković čuva leđa i kasu, jer je generalni sekretar predsednika Srbije, ima status kao i ministar u vladi. Iako sam Selaković priča da su se i izvršitelji i pravosuđe oteli svakoj kontroli, nemoćan je da išta uradi, da ih u tome spreči.

Izvršitelji su 24. februara pokušali da izbace porodicu iz stana na Novom Beogradu. Porodica je otplatila kredit od 87.000 evra, ali banka je promenila uslove kredita u švajcarskim francima, pa se dug uvećao.

Banka nije ni obavestila ljude da im je prodala stan i to sinu izvršiteljke. Na poziv izvršitelja, došla je policija i popisala građane koji su blokirali ulaz u zgradu. Iseljenje je odloženo.

A 27. februara 2019. u 7 sati ujutru, policija je blokirala zgradu i deo Durmitorske ulice, kako bi se sprovelo iseljenje baka Mare Džanković. Solidarni građani su se okupili u 6 ujutru i stali na stepenice ispred Marinog stana. Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je pokušala nenajavljeno u 7 sati da upadne sa policijom i medicinskim tehničarem u stan, a kako smo saznali na licu mesta

- ideja je bila da se obije brava, uđe u stan i starica od 90 godina dobije sedative, a da se nakon toga odveze kolima hitne pomoći u Urgentni centar..

Marinu ćerku nismo mogli da dobijemo na telefon, a za samo iseljenje i agoniju kroz koju prolazi njena majka saznala je putem interneta, jer su aktivisti Krova nad glavom uživo prenosili ceo događaj. Ona je privatnoj izvršiteljki Mirjani Dimitrijević pre deset dana poslala molbu za odlaganje iseljenja za 30 dana uz svu medicinsku dokumentaciju i preporuke lekara. Na taj zahtev nije odgovoreno, a umesto toga u ranim jutarnjim časovima pokušan je upad u Marin stan.

Ono što je jako važno treba da se istraži da li je bila angažovana socijalna služba, da li je istinita nezvanična informacija da je medicinski tehničar iz Urgentnog centra bio zadužen za sediranje Mare Džanković, kao i šta je planirano da se uradi sa nepokretnom ženom, nakon što se iznese iz stana?

Ova pitanja treba da odgovore Ministarstvu pravde, Komora javnih izvršitelja i Klinički centar Srbije.

Podsećamo da se baka Mara iseljava zbog privatnog duga, koji porodica ne spori i pristali su da napuste stan. Od izvršiteljke su, na preporuku lekara, tražili da se odloži iseljenje, jer je žena imala plućnu emboliju, operisana je i trenutno nepokretna leži u krevetu.

Razlog za ovako hitan postupak i iseljenje na ovaj način možemo naći u insistiranju izvršnog poverioca da se što pre uvede u posed. Žena koja je poverilac u ovom slučaju je vikala na policiju i izvršitelja iz kancelarije Dimitrijević, a na videu se mogli videti kako kupci stana verbalno napadaju zahtevajući da policija da građane skloni i sprovede izvršenje.

Gospođa je vikala „Vodite je kući (baka Maru) ako vam treba” i „Vi ste naduvane budale”. Nakon dva sata pregovora i rasprave, policija je otkazala izvršenje i zakazala sastanak sa Marinom ćerkom, kako bi se dogovorio datum predaje stana.

Marina ćerka nam je rekla da je u novembru 2018. godine predat i zahtev za otklanjanje nepravilnosti, jer prodaja stana nije obavljena na zakonski dozvoljen način i uopšte nije održana druga licitacija. Iz Ministarstva pravde su rekli da ne mogu da odgovore na ovo, jer čekaju da se izjasni izvršitelj Mirjana Dimitrijević, što se do danas nije desilo.

Ove institucije nisu odgovorile na dopis Krova nad glavom, vezan za prikupljanje dokumentacije u predmetu Dobrile Petrović i naplaćenih 11.000 evra od strane kancelarije Dimitrijević, pa je naša organizacija poslala zahtev za informaciju od javnog značaja PR javnom izvršitelju Mirjani Dimitrijević, gde se traži da se dostavi specifikacija troškova iz ovog predmeta.

Pomenuta izvršiteljka Dimitrijević je bila šef izvršnog odeljenja u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, tako da izvršne sudije ovog suda bespogovorno izvršavaju sve što ona požali. Odeljenjem rukovodi sudija Nikola Stošić, a predsednica suda je sudija Apelacionog suda u Beogradu, takođe nekadašnja izvršna sudija, Snežana Stevović. Istraživači Magazina Tabloid uspeli su da prikupe podatke koji bi većinu izvršnih sudija mogli izvesti pred krivična veća.

Goran Đurđević je bio vozač u ASP Srela iz Uba. Dobio je otakz, koji je poništio Osnovni sud u Ubu, a presudu je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu. Sud je naložio da Strela iz Uba isplati doprinose za invalidsko i socijalno osigranje za Gorana Đurđevića, ali je odbio zahtev za prinudnim izvršenjem, jer je ASP Strela u ‘’restruktuiranju’’. Tamošnji predsedsnik Opštine UB je Darko Glišić, koji je Vučićeva desna ruka u stranci.

Dok je čekao na rešavanje sudskog spora, Goran se povredio i lečen je Bolnici u Valjevu. Boknica ga je tužila sudu da plati lečenje, a Osnovni sud je zakazao plenidbu njegovih pokretnih stvari, mada je još bez posla, a preduzeće mu nije uplatilo doprinose.

Dakle, pravnosnažna presuda ne znači ništa. Sud u Ubu je odbio da sačeka dok preduzeće ne izađe iz ‘’restrukturiranja’’ i ne izvrši svoju obavezu, makar i prinudno. Ali, preduzeće iz Uba je dobilo sve linije prigradskog saobraćaja lazarevačke i obrenovačke Laste! Kum Darko iza svega stoji. Kakav zakon, kave presude.

Sve dok su Vučići u životu, pravda u Srbiji biće u rukama njegovog kartela.

‚ A. 1

Povodom tragedije u Auto-moto savezu Srbije

Malo ubistvo među prijateljima

Tragedija koja je potresla Auto-Moto Savez Srbije, zahtevaće unakrsne analize kretanja gotovine i žiralnog prometa preko računa udruženja, kao matičnog društva, a i njegovih zavisnih društava, uključivo u taj proces pored Nadzornog odbora i revizora Udruženja, a na kraju tog procesa konačnu završnu reč imaće Skupština Udruženja. Ubistvo Mirka Butulije i samoubistvo Predraga Đurđeva, predsednika AMSS i generalnog sekretara i dalje je obavijeno velom tajne. Povodom ovog tragičnog slučaja oglasio se ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović i drugi ministri, koji su poznavali pokojnike, ali se nije oglasilo saopštenjem ni Više javno tužilaštvo ni Uprava kriminalističke policije. Ekonomski istraživač Magazina Tabloid Miodrag K. Skulić prikazao je poslovanje Auto-moto saveza Srbije, koje bi istražiteljima moglo poslužiti u istražiteljima, koja se, sigurno neće ni sprovesti.

Miodrag K. Skulić

Poslovanje AMSS u 2017. godini sa 29 zavisnih privrednih društava i 1.070 zaposlenih i sa 37,11 odsto učešća sopstvenog kapitala u finansiranju ukupne poslovne imovine. AMSS je ne samo sistem njegovih osnivača, već i državni sistem Auto-Moto Savez Srbije je nezavisno nacionalno udruženje vozača, kojim upravljaju njegovi članovi. Osnovni zadatak Udruženja je zaštita interesa svih članova AMSS u oblasti automobilizma, mobilnosti i turizma, osnovano je 1932. godine. Usluge koje pruža AMSS su:

• pomoć na putu i servisne usluge,

• tehnički pregled, registracija i osiguranje vozila,

• obuka vozača i izdavanje priručnika za polaganje vozačkog ispita,

• izdavanje međunarodnih vozačkih dozvola,

• izdavanje atesta i seertifikata vozilima za prevoz opasnih materija,

• provera porekla i procena vrednosti vozila,

• prodaja tagova i dopuna za elektronsku naplatu putarine,

• pružanje usluga špedicije

• ispitivanje saobraćajnih znakova i opreme za tehnički pregled i

• turističke i druge usluge.

SS, kao pravno lice je osnivač 29 zavisnih privrednih društava (d.o.o.), od čega njih 15 ima sedište u Beogradu, a ostalih 14 u unutrašnjosti.

Organi udruženja su Skupština, Upravni odbor od 13 članova, Nadzorni odbor od tri člana i generalni sekretar udruženja. Pokojni Mirko Butulija bio je predsednik Upravnog odbora, a Janjić Čedomir, njegov zamenik. Pokojni Đurđev Predrag bio je generalni sekretar. Predsednik Nadzornog odbora je Spasenović Snežana.

Prema konsolidovanom bilansu matičnog udruženja i 29 zavisnih privrednih društava raspolagalo je ukupnom poslovnom imovinom u vrednosti 5,4 miliona evra, koju je finansiralo sa 37,11 odsto sopstvenog kapitala, dok su tuđa sredstva, sadržane u obavezama učestvovale u tom finansiranju sa 62,89 odsto. Među tim obavezama posebno se ističu:

• Ostala dugoročna rezervisanja 1,35 miliona evra

• Rezervisanja na pasivnim vremenskim razgraničenjima 1,4 miliona evra,

• Dok su sve druge obaveze samo 620 hiljada evra.

Ukupan prihod AMSS u 2017. godini u ukupnom sistemu, iznosio je 42 miliona evra i na tom prihodu iskazana je neto dobit 3,2 miliona evra. To je 7,53 odsto ukupnog prihoda, što je zadovoljavajući nivo profita. Za bruto zarade 1.070 u 2017. godini izdvojeno je 1.254.334 dinara, što čini 24,7 odsto ukupnog prihoda u konsolidovanom bilansu.

U matičnom pravnom licu, tj. u udruženju AMSS prihod u poslednjih pet godina bio je sledeći

(u milionima dinara):

• 561,1 u 2017. godini, uz neto dobit 77,4 miliona dinara,

• 559,8 u 2016. godini, uz neto dobit 61,5 miliona dinara,

• 525,2 u 2015. godini, uz neto dobit 28,7 miliona dinara,

• 365,2 u 2014. godini, uz neto dobit 16,8 miliona dinara.

Sa porastom ukupnog prihoda matičnog udruženja i rastom neto dobiti, rastao je i broj zaposlenih, od 85 iz 2015. godine, broj zaposlenih u 2017. godini bio je 103. Tragedija koja je potresla Auto-Moto Savez Srbije, zahtevaće unakrsne analize kretanja gotovine i žiralnog prometa preko računa udruženja, kao matičnog društva, a i njegovih zavisnih društava, uključivo u taj proces pored Nadzornog odbora i revizora Udruženja, a na kraju tog procesa konačnu završnu reč imaće Skupština.