Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (153)

Vođin cenovnik za "pošteno" suđenje

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Institut društvenih nauka iz Beograda objavio je jedan naučni rad još 2004. godine, u kome se između ostalog kaže da "...Obim i intezitet korupcije u pravosuđu Srbije nije moguće do kraja razumeti i sagledati ako ne saznamo koliko su česta ta neizbežna dodatna plaćanja sudijama i sudskim službenicima prema vrsti pružene usluge...Najčešće se podmićuje za ubrzanje sudskog postupka, za odugovlačenje sudskog postupka (to najčešće čini stranka koja lošije stoji u sporu) a, nužno je potkupiti sudije ili službenike u sudu za regularan sudski postupak. Dakle, jasnije rečeno, čak i da bi se dobila zakonita presuda, često je neophodno intervenisati, na neformalan način - potkupljivanjem!"

Kako je onda u tako korumpiranom pravosuđu, neraskidivi vezanom za političku vlast ali i razne druge centre moći, (kriminalne, poslovne...), moguće spovesti bilo kakve reforme? I, konačno, da li su evropske institucije dale neizlečivom srpskom pravosuđu, pretežak zadatak, tako reći, nemoguću misiju? Neki primeri govore da je baš tako. Da je reč o tome, da nijedna vlast u Srbiji ne želi nezavisno pravosuđe.

Tako, na primer, u senci takozvanih novih rešenja u Nacrtu izmena Ustava Srbije, u delu o pravosuđu, a vezano za kriterijume iz poglavlja 23 u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji koje se odnos na pravosuđe, režimska propagadna sve čini kako bi od javnosti sakrila činjenicu da će ta "nova rešenja" dramatično unazaditi položaj pravosuđa u Srbiji. I to samo zato, jer ih Vučićeva mafija u zakonodavnim telima i u samom pravosuđu, tumače na svoj način, sa idejom da se ništa ne promeni. Predlog da sudije i tužioce više neće birati Skupština Srbije kao do sada, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca, osim Vrhovnog javnog tužioca koga će birati Narodna skupština, na pet godina, na predlog Visokog saveta tužilaca, govori da će njegov glas, biti glas vladajuće koalicije i odabranih moćnika. Cilj je, dakle, da dugačka ruka drskog samovlašća i dalje bude "sud iznad svih sudova".

Međutim, daleko iza ovog "ustavnog" problema, prava drama sa pravosuđem dešava se na Kosovu i Metohiji, tačnije, u onim područjima gde se još uvek nalaze srpske institucije, razapete između separatističke vlade u Prištini i Vučićeve samovolje u Beogradu.

Ove, 2019. godine, u oktobru mesecu, biće tačno dve godine od početka implementacije Sporazuma o pravosuđu zaključenog u okviru takozvanog Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, pozivaju zvanične vlasti u Beogradu i Prištini da se kao strane ugovornice odgovorno odnose prema implementaciji preuzetih obaveza i redovno izveštavaju javnost o primeni istih.

Podsetimo, Sporazum o pravosuđu predviđa integraciju srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja u kosovsko pravosuđe, uključujući obezbeđenje i adaptaciju objekata za potrebe sudova i tužilaštava. Taj skandalozni "ustupak" učinila je Vučićeva vlada, pa su srpske sudije i tužioci položili zakletvu pred kosovskim institucijama 24. oktobra 2017. godine. Ukupno je 40 sudija i 13 tužilaca položilo zakletvu, čime su zvanično integrisani u kosovsko pravosuđe, a primena Sporazuma je otpočela 6. novembra 2017. godine.

Ovaj Sporazum imao je punu pažnju srpskih vlasti i srpskih medija isključivo do momenta početka primene. Od tada ne postoji nijedna zvanična informacija o primeni, niti od Vlade Srbije, niti od Vlade Kosova. Javnost se o implementaciji Sporazuma i realnom funkcionisanju integrisanog pravosuđa informiše isključivo putem slučajnih vesti na slabo čitanim internet portalima.

Ali, čak je i Akcionim planom za Poglavlje 23 i obavezama iz Poglavlja 35 predviđena aktivna uloga Srbije u obezbeđivanju primene odredaba o pravosuđu, a separatističke vlasti na Kosovu, na osnovu toga, dužne su da omoguće adekvatno funkcionisanje integrisanog pravosuđa pod jednakim uslovima kao drugih pravosudnih institucija.

Međutim, do današnjeg dana, što se "integrisanog pravosuđa" na Kosovu tiče, Srbima je i dalje nemoguće da ostvare puno pravo na pravično suđenje i adekvatan pristup pravdi, što bi trebalo da je prvobitna svrha njegovog zaključivanja. Preuzimanje i rešavanje predmeta od srpskih sudova ni dan danas nije otpočelo. Ostao je i nerešiv problem neadekvatnog prevoda i broj prevodilaca u "integrisanim" sudovima, ali i pripravnika. Takođe, ne postoji kontinuitet u priznavanju odluka koje su ranije donete. Tačnije, može se reći da su sve ranije odluke nevažeće! Tako su mnogi građani srpske nacionalnosti ostali bez već ostvarenih prava.

U četiri opštine na severu Kosova notarske službe uopšte nisu organizovane, ne postoje, a veliki problem predstavlja i nedostatak adekvatne tehničke opreme i drugih sredstava za rad "integrisanim" sudijama i tužiocima. Redovno izveštavanje o primeni ovog i drugih sporazuma proisteklih iz takozvanog Briselskog dijaloga ne postoji, niti ga nadležne evropske institucije traže. Tako je pravosuđe na Kosovu i Metohiji, ograđeno u "tamnom vilajetu", a, kako sada stvari izgledaju, i čitavo srpsko pravosuđe je pretvoreno u birokratski lavirint iz koga nema izlaza. U njemu su zarobljeni i oni koji su tu zamku smislili.

Šta će predstavnici sadašnjeg režima raditi u slučaju da im se bude sudilo uskoro, i da to suđenje bude onako kako danas izgleda? Kako bi izgledalo da mnogi od njih budu bez dovoljno dokaza žrtve neosnovanog ili nedovoljno obrazloženog pritvora koje može da traje godinama? Isti ti sadašnji vlastodršci, potpuno su gluvi i slepi za kritike koje dobijaju od strane Evropskog suda za ljudska prava, a koji, između ostalog, govori i o milionskim iznosima koji se svake godine isplaćuju licima neosnovano lišenim slobode. Da li bi bilo pravedno da im se sudi po sadašnjim merilima i po "direktivama" od nekog novog predsednika države ili vlade? Da odu bez presude u beskonačni pritvor, pa kad budu poniženi, slomljeni i zauvek uništeni, da dobiju "nadoknadu" od države?

Zbog svega toga i mnogo drugih razloga, srpsko pravosuđe odavno nije privlačno najboljim domaćim pravnicima. Najbolji su se sklonili u privredu, kompanije, nevladin sektor, strane korporacije, međunarodne organizacije, pa i privatna preduzeća. Nekada prestižno sudijsko zanimanje, u Vučićevoj Srbiji, dobro je samo onima koji su svesni da ne mogu bolje. I onima koji su spremni da ćute.

U skladu sa svojom politikom pune pokornosti njemu i kartelu, Aleksandar Vučić je i ''reformisano'' pravosuđe, koje je sprovela bivša ministarka pravde Snežana Malović, čije je zločine i kriminal Vučić prekrio zaboravom i zlodelima svojih slugu u pravosuđu.

Sa nepogrešivim instiktom Vučić je na najodgovornije tužilačke i sudijske funkcije doveo ljude najnižih moralnih svojstava, koji su pravosuđe učinili servisom za zaštitu Vučićevog kartela. I evropskim komesarima su sve te činjenice poznate, jer su desetine istraživača iz Brisela, precizno otpisali nasilje koje, preko tužilaca i sudija Vučić sprovodi nad građanima.

Hapšenja biznismena, novinara, pobunjenih građana i opozicionara, Vučić je lično najavljivao, prvo kao prvi podpredsednik, a potom i predsednik Vlade Srbije, a dana sa pozicije predsednika republike. Bez presedana je njegovo gromoglasno najavljivanje odmazde nad tajkunom Miroslavom Miškovićem i njegovom porodicom. U slučaju Miškovića nije odluke donosio tužilac i sud, već lično Aleksandar Vučić, koji je javno pretio sudijama što su mu ukinule nezakoniti pritvor, uz kauciju od 12 miliona evra, koja je najveća kaucija koju je iko do sada u svetu platio. I to u kešu! Posebna priča je njegovo upiranje prstom u sudiju koji mu je, budući da je plaćena kaucija, vratio pasoš na nekoliko dana, da obavi važne poslove i izvrši lekarske preglede. Da se ne lažemo, sve su to nemo posmatrali američki, nemački i drugi ambasadori iz zapadnoevropskih zemalja i briselski komesari.

Da podsetimo da je zgrada Višeg suda u Beogradu, u Ustaničkoj ulici, u kojoj je smešteno odeljenje za organizovani kriminal i odeljenje za ratne zločine, renovirano donacijom Ambasade Sjedinjenih država i da je početak rada ova dva odeljenja i pratećih tužilaštava otvorio tadašnji ambasador ove države. Na sajtu Vrhovnog kasacionog suda stoji vidno istaknuta zahvalnost USAID-u, koji je donirao izradu sajta, uz napomenu da ovaj sajt ne izražava nužno i stavove darodavca!

Ako su već odrešili kesu, darodavci su mogli da provire u zgrade ovih pravosudnih institucija. Videli bi zlo koje se u njima priređuje građanima po koje je Vučićev kartel došao. Specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića Vučić je dugo i po isteku mandata držao na tom mestu, jer se on sa njim i bivšom ministarkom Malović često stajao, dok je bio plaćeni opozicionar pod Avalom, u Čarapićevom brestu, da i on uzme deo kolača. Ministarki Malović, Vučić je dolaskom na vlast ostavio obezbeđenje, pa je četa policajaca danonoćno čuvala ministarku od onih koje je opljačkala i nanela im zlo.

Milione evra platio je Sreten Jočić da mu pošteno sude, ali nije bilo malo. Osuđen je u potpuno montiranom osuđenju na 15 godina zatvora, a potom je stavljen u četvorogodišnji pritvor pod optužbom da je ubio zagrebačkog novinara Ivu Pukanića, pa onda oslobođen. Čak mu ni te godine teškog pritvora nisu uračunate nu kaznu koju izdržava. Hoće to da mu plate, kao da se sloboda može novcem platiti.

Koga je hteo da reketira, ponizi ili ućutka, Vučić je prstom pretio pred kamerama, pitajući se šta to još tužilac čeka Specijalni sud za organizovani kriminal izrekao je manje kazne ''opasnim kriminalcima'' od kazni koje izreknu dvojbe sudija osnovnog suda! Ovih dana oslobođen je Milanko Šarančić, optužen za organizovani kriminal u Železnicama Srbije, sa svojim saradnicima.

Njegov omiljeni direktor Zoran Drobnjak ima dve optužnice pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, ali nije bio ni dana u pritvoru, jer je on dobar haračlija, koji mu donosi svakodnevno vreće novca sa naplatnih rampoi.

Miroslav Bogićević, čovek koji je preko svog koncerna Faramakom iz Šapca oštetio 4.000 radnika, još toliko seljaka iz Mačve i Pocerine koji su mu prodavali mleko i stoku, koji je ojadio srpske banke za milijardu evra, koje su štediše morale da plate parama iz srpskog budžeta, nakon što se isprsio mi Vučiću odneo kese novca, pušten je na slobodu, a evo nekoliko godina nije ni pozvan na nastavak suđenja! Bogićević je pritvoren po nalogu Specijalnog tužioca 28. novembra 2014. godine, ali još nije doneta ni prvostepena presuda.

Da samo uzmu novinske izveštaje o hapšenjima po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal, evropski komesari, po čijem nalogu je Srbiji isplaćeno 500 miliona evra, shvatili bi da je specijalni sud i tužilaštvo batina u rukama srpskog diktatora, kojom on preti svima i svakom, tražeći novac, ili slepu poslušnost. Dušan Antonić bivši predsednik Izvršnog odbora "Agrobanke", koji je bio u bekstvu, uhapšen je 8. avgusta 2012. na na graničnom prelazu kod Sremske Rače, prilikom pokušaja da uđe u zemlju.

Antonić je uhapšen jer je banku, na čijem je čelu bio, oterao u stečaj davanjem milionskih kredita bez pokrića, pa je država morala da je spasava sa 300 miliona evra. U toku iste večeri uhapšeno je sedmoro ljudi iz uprave "Agrobanke", a akcija se odvijala u saradnji sa Tužilaštvom. Uhapšeni su Slavoljub Korićanac, Branimir Uzelac, Suad Hasović, Vehbo Papić, Boban Labović, Miloš Uzelac i Bojan Zarić i bili saslušani u toku večeri.

- Krivični postupak je u ovom trenutku na samom početku, a broj osumnjičenih nije konačan. Dali smo nalog policiji da proveri sve sporne i nevraćene kredite Agrobanke - govorio je Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal.

Prema njegovim rečima, samo dva privatna preduzeća, "Hed Komerc" i "Drina timber", imali su u tom trenutku neizmirene obaveze po korišćenim kreditima prema Agrobanci u iznosu od preko 530 miliona dinara, a posebno je zanimljivo je da je suvlasnik ova dva pravna lica zapravo najbliži rođak jednog od bivših rukovodilaca u Agrobanci.

On je podsetio da Tužilaštvo od februara vodi predistražni postupak povodom, kako je objasnio, brojnih kredita koje je od 2006. godine do kraja 2011. godine odobrila i plasirala poljoprivredna banka "Agrobanka Beograd".

Šta je sa odgovornošću ovih ljudi?

Poslanik SNS i predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke Dragan Tomić i još četiri osobe uhapšeni su ''zbog malverzacija u Univerzal banci", 13.02 2016. Ovu banku je Vučić namerno uveo u stečaj, dajući kredite svojim pajtosima, a potom ih delio sa njima. Iz budžeta su isplaćene štediše u visini dom 50.000 evra po štednom ulogu, a svi deponenti banke su propali! Šta je sa ovim slučajem koji je započeo hapšenjem osumnjičenih? Nabrajanje propalih procesa pred specijalnim sudom dovelo bih do šokantnih zaključaka.

Vučić je na ključna mesta postavio svoje partijske ljude, sa punim ovlašćenjem da rade za njega i koliko god hoću za sebe. Prvo je za v.d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu postavio anonimnog sudiju Duška Milenkovića, a on je za prvog čoveka Višeg suda u Beogradu postavio kao v. d. predsednika još anonimnijeg i neiskusnog istražnog sudiju ovog suda Aleksandra Stepanovića. Onda je Stepanović postavio predsednike osnovnih sudova.

I to traje do danas. Stepanović je prvom izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, a prošle godine i za sudiju Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, mada u Apelacionom sudu u Beogradu nije proveo nijedan dan! Ustvari, on je sada v.d. predsednika Višeg suda u Beogradu, mada mu je istekao mandat. Ali to je pozicija sa koje se kontrolišu tokovi novca.

Zagorka Dolovac je i pri kraju drugog mandata na funkciji Javnog tužilaštva Srbije. Reforma srpskog pravosuđa mora početi mun jeftinom akcijom hapšenja ovih ljudi, javnim suđenjem u kojem če optuženi imati sve mogućnosti da se brane od optužbi, ma da ne budu u višegodišnjem pritvoru. I srpska advokatura je na najnižim granama. Advokatsku komoru Srbije tajna policija kontroliše preko grupe advokata koje predvodi Zora Dobričanin Nikodijević, nerazdvojan drugarica doskorašnjeg direktora BIA Aleksandra Đorđevića. Učinak ove operativne grupe predstavićemo u narednom broju.

A 1.

Novi Pazar: policija presuđuje umesto suda

Sumnjivo lice

Ovaj zapis je nastao na osnovu slučajnog posmatranja razvoja događaja na ulicama Novog Pazara. Nažalost, nisam uspio iz straha od policije da snimim jer bi mi telefon policija oduzela. Zato molim redakciju cijenjenog lista "Magazin Tabloid'', da ovaj prilog objavi u prvom narednom broju, kako bi šira javnost znala šta se stvarno događa u ovom regionu i zašto pred problemima mladih ljudi a i drugih generacija svi zatvaraju oči.

Naime, zaputio sam se u nabavku robe, za svoj dućan. Međutim, zastao sam pred jednim prizorom u strogom centru Novog Pazara, tik uz mahalu koja vodi prema autobuskoj stanici.

Zastao sam, crna policijska trojka je zaustavila jedno vozilo sjeničke registracije, kojim je upravljao kulturni građanin Mirsad Kurtović - Sokoli, u tom trenutku dok je policija pretresala ovog građanina i uzela dokumente koji nije napravio nikakav prekršaj niti dao povod samo je podigao ruke i nijemo šutio. S druge strane video sam kako savjesno i bez okretanja glave, kako običajeno rade velika većina građanstva u ovom dijelu zemlje ugledni Univerzitetski profesor dr. Šefket Krcić, u svom maniru počeo je verbalni duel sa policijom. U tom trenutku saznao sam da je profesor Šefket Krcić pitao policiju: "Zašto maltretirate nedužnog čovjeka?!''

Oni su odgovorili: "...Ne miješajte se u naš profesionalni posao mi znamo šta radimo". Čudan odgovor bez imalo primjene policijske etike.

A onda je profesor Krcić dodao: "...Vi ne znate šta radite, vi ste gora policija od diktatorskog režima Slobodana Miloševića, koja bez ikakvog povoda ljude muči i proganja, kako bi ih otjerali sa ovog prostora..." Policija je nakon toga sačinila jedan neuki izvještaj, odnosno zapisnik, koji vlasnik auta nije htio da potpiše i primi, ako mu to nije na neki način sugerirao bešaretom prof. Š. Krcić.

Prema mojim saznanjima, ovakvih slučajeva je na pretek svakodnevno u Novom Pazaru, odakle cure rijeke omladine prema zemljama Zapada, ni sam ne znam kakva će biti moja sudbina. Na kraju, opisani događaj, po svemu sudeći se očekuje da će dobiti epilog na sudu. Pitam se da li će i taj sud biti u službi Vučićeve policije.

(Jasmin Đerlek)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane