Natrag

Beli kriminal

Gde je nestalo 800 miliona evra i ko je opljačkao "minuli rad" zdravstvenih radnika

Vučić štiti "žute" saveznike

Opšta otimačina u zdravstvu se nastavlja neometano, uz blagoslov Aleksandra Vučića, koji je Ani Brnabić odobrio aferu sa računanjem minulog rada pre nego je podigao plate u zdravstvu. Naime, ako je neko radio u KC Srbije 10 godina, a pre toga u DZ Savski Venac 5 godina, u minuli rad mu se računa samo ono iz KC Srbije.Time je iznos plate koju zaposleni prima manji iako pred Fondom zaposleni ima regularno uračunati radi staž sa svim ustanovama gde je radio.

Insajder L 12

Ovu mahinaciju smislilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu neposredno pre primopredaje između Brnabićke i Ružića, a Ružić za godinu i po dana, iako zna za mahinaciju, nije ništa preduzeo.

Na primeru KC Srbije najbolje se vidi gde idu pare,pa je reč o tome da zaposlena medicinska sestra kojoj je plata navodno podignuta za 12%, i takvu platu Fond uplaćuje KC Srbije,ne dobija celo povećanje. Pravna služba KC Srbije smanjuje njen minuli rad za onoliko godina koliko je radila u drugoj bolnici ,pa povećanje nije 12%,nego 10%,ili 9.5%,ili čak9%, što u nekim slučajevima bude i čitavih 3% manje od predsednikovog obećanja.

Sindikat lekara i farmaceuta i sestrinski sindikat su u više javnih istupa detaljno obrazložili pljačku zaposlenih i lažno povećanje plata, ali ostali sindikati su pod kontrolom Vlade R Srbije, pa ovi pošteni sindikati nisu imali kud nego da se pridruže protestima.Cela mahinacija smišljena je pre dve godine kada je bilo jasno da su 800 miliona evra koje je Evropska investiciona banka dala za uređenje bolnica po Srbiji, volšebno nestali u vreme DS, a da Vučić zbog Vesića i ostalih koji su iz DS prešli u SNS ne može da vrši istrage, jer bi mu pola stranke moralo u zatvor.

Onda je osmišljen način kako da se iz budžeta finansira zidanje Skadra, kako se naziva KC Srbije, već 40 godina,i to tako da ide preko plata zaposlenih, pa im je povećanje umesto 12% koliko fond isplati, ustvari na ruke nekoliko % manje, a taj procenat ostaje u kasi KC Srbije i od tih para se plaća SNS firmi sa 15-20 radnika koji nešto čukaju po novoj zgradi KC Srbije.

Na sličan način planirano je finansiranje svih objekata u zdravstvu, pa je tužno kada neko pomisli da sa 800 miliona evra od Evropske investicione banke radovi mogu da budu ovakvi i traju ovoliko dugo, zaista vređanje inteligencije.

Pred samu mahinaciju smenjen je profsor Miljko Ristić, tokom godišnjih odmora kako se to uvek radilo u DB,ali je zanimljivo da sada sedi u Institutu Dedinje, kojim je decenijama vladao njegov najljući neprijatelj, Boško Đukanović, mada ni sa Milovanom Bojićem do skora nije baš bio u sjajnim odnosima.

Očigledno da je Bojić uspeo da oko sebe okupi ekipu ljutih protivnika Zlatibora Lončara, jer ni on nikada na to mesto ne bi došao da ga lično Vučić nije postavio protiv Lončareve volje. Međutim, Brnabićkin pelcer kako da se zidaju bolnice od plata zaposlenih, sigurno se primenjuje i kod Bojića, kao i u KC Srbije, jer je propis važeći na teritoriji cele Srbije, ali najznačajnije je da pljačku 800 miliona evra povoljnog kredita Evropske investicione banke opet niko ne pominje. Očigledno da su se o te pare omastili svi akteri decenijskih pljački u zdravstvu, pa da dogovorno tu aferu zataškavaju,a borbu za fotelje nastavljaju drugim prepucavanjima. Vrana vrani oči ne vadi!

.....

Stanje u srpskom zdravstvu je katastrofalno, nedostaje svega: para, lekova, medicinske opreme, stručnih kadrova... Iako ima sve manje lekara, oni se po kazni raspoređuju na radna mesta gde je nebitna kvalifikacija, ako počnu da se bune protiv ovakvog stanja. O tome govori pismo zaposlenih u RFZO Filijala Bor kojim svoje kolege pozivaju na protest protiv ovakvog stanja i istovremeno od nadležnih zahtevaju poboljšanje uslova rada. Slična pisma su uputili i zaposleni u nekim drugim filijalama. Apel lekara iz Bora prenosimo u celosti.

.....

Poštovane kolege,

Pošto pored napora koji je učinjen od strane našeg poslovodstva nismo dobili odgovor na tražene zahteve u vezi povećanja plata lekarima koji rade na lekarskim komisijama dopunjujemo naše izjašnjenje u vezi nastavka borbe za poboljšanje našeg materijalnog statusa.

1. Evidentno je da smo DISKRIMINISANI sa primanjima koja su u ovom trenutku ispod primanja lekara opšte prakse na primarnom nivou zdravstvene zaštite koji je tek sad počeo da radi a mi smo specijalisti određenih grana medicine sa višegodišnjim radnim stažom. Lekari specijalisti na primarnom nivou zdravstvene zaštite imaju oko 90 hiljada u našim ustanovama, a mi sa maksimalnim brojem prekovremenih sati, koje, za razliku od mnogo drugih zaposlenih u filijalama odradimo do poslednjeg minuta, a kolege koje rade na terenu imaju i više od 32 sata, zbog razuđenosti naše filijale, moraju da putuju i po 4 sata denvno, na primer do Kladova.

2. Zbog nemogućnosti pravilne organizacije poslova veliki broj naših ocena je falširan tj. potpisujemo lekare koji rade po ugovoru o dopunskom radu i budu prisutni na komisiji po par sati što je nedovoljno za ispravan i kvalitetan rad lekarskih komisija. Pri tom ti doktori imaju primanja sa dopunskim radom duplo veće od naših i kao osiguranici dođu samo da udare pečat a da i ne poznaju dovoljno Pravilnike. Zato i predlažemo da nam daju plate tih lekara jer mi ionako radimo SAMI i možemo da funkcionišemo i bolje radimo bez njih. Takođe i lekari-penzioneri, koji imaju ugovore o rad

3. Opet pitamo kome pripadamo, jer svi peru ruke od nas i naših primanja? Radimo i pregled osiguranika i učestvujemo u donošenju ocena o ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, veliki broj refundacija ne može da se odradi bez ocena LK, plaćanje troškova lečenja u inostranstvu takođe ide preko lekarske komisije (LK), dajemo ocene u vezi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zbog bolesti a svedeni smo na plate koje su ispod plata lekara bez specijalizacije na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Spremini smo na radikalizaciju protesta i dajemo predlog da se ne ide u kontrole po DSG i druge pošto kroz koeficijent nemamo nikakav dodatak za posao koji obavljamo kao nadzornici osiguranja (kontrološemo doktore koji imaju duplo-trostruko veće plate od nas)

4. Svakodnevna izloženost pretnjama za fizički integritet ličnosti, psovkama, kletvama i pogrdnim rečima od strane osiguranika, kao i omalovažavanjem od strane kolega iz zdravstvenih ustanova koji predlažu rehabilitaciju ili pomagala a u isto vreme ne žele da pročitaju Pravilnike NAS još više navode da se osećamo BEDNO jer ni država ne prepoznaje i vidi finansijski efekat koji lekari na komisijama postižu svojim odgovornim i profesionalnim radom a da za to nisu adekvatno nagrađeni

5. Ne treba ni komentarisati da direktori u našim filijalama imaju duplo veće plate od doktora sa komisija a i načelnici odseka imaju veće plate od nas.

6. Niko nam ne dostavlja tačne podatke o tome u kom platnom razredu su lekari u PLK i DLK, dobijamo samo neka usmena tumačenja, a niko ne da konkretan odgovor.

7. Takođe, postoji i velika netrpeljivost i otpornost od ostalih kolega sa visokom stručnom spremom-memedicinskog kadra u samoj filijali , kada su u pitanju naša primanja.

8. Već više od godinu dana tražimo odgovore oko naših plata. VD Direktora se angažovala oko našeg statusa, položaja i primanja, ali do dana današnjeg nikakav pisani odgovor i pisano obaveštenje nismo dobili, bilo pozitivno, bilo negativno i iz tih razloga tražimo pisano objašnjenje i odgovor institucija kojima se obraćalo, zašto su nam plate takve kakve jesu, zašto ne dobijamo lekare za rad u LK, jer sa ovakvim brojem , samo jedan lekar da ne radi , veoma je otežan rad LK.

9. Pridružujemo se stavu ostalih lekara da sa ovim problemom treba upoznate i Ministarstvo zdravlja, Lekarsku komoru i srpsko lekarsko društvo da počnemo ozbiljno razmišljati o ŠTRAJKU, ali ne glađu jer smo odavno stvarno gladni sa našim primanjima već da osiguranici i državni organi vide šta znači ako lekarska komisija prima po 30 predmeta, ako se bolovanje produžava još mesec dana, ako onkološki slučaj ne započne zračnu terapiju na vreme jer mu nije overen uput., ako se trudnica vrati tri puta da dođe na komisiju pa joj pozli zbog toga, ako istekne važnost medicinske dokumentacije za pripremu za BMPO jer nismo mogli da primimo osiguranike....

(Zahvalni lekari LK filijale Bor)

Inovativni tretmani neophodni za kancerogeno zdravstvo

Kako izlečiti zdravstvo

Zdravstveni sistem Republike Srbije je decenijama unazad u lošem stanju. Često se u javnosti pojavljuju tumačenja koja su segmentirana, nejasno izložena ili pogrešna u mnogim slučajevima. Svakome je svoj problem najveći pa tako je lekarima od značaja visina plate i uslovi rada, pacijentima brzina i kvalitet pružanja usluge, javnozdravstvenim stručnjacima statistika, državnicima finansije. Nekako se celokupna slika teške situacije ne definiše na pravi način upravo zbog veličine zdravstvenog sistema koji predstavlja ovaj najveći državni podsistem.

*dr Milorad Stamenović

Često se može čuti u političkim krugovima da su problemi zdravstvenog sistema toliki da se niko njime ne želi baviti. To potvrđuje i rad svih državnih faktora poslednjih decenija. Nekako je utisak da se oni koji rukovode bave simptomima a ne bolešću koja je sistemska po svom karakteru i kojoj je teško dati dijagnozu. Često su komentari na moje tekstove u Politici bili da mi sve znamo o problemima našeg zdravstva i da tu nema ništa novo. Da li je to zaista tako ili nam ta celokupna slika kontinuirano izmiče poput horizonta kome pokušavamo da priđemo? Presek stanja zdravstvenog sistema kao veoma kompleksnog je svakako prvi korak. Hajde da ustanovimo tu sistemsku bolest za početak. Drugi problem onda dolazi do izražaja a to je kako lečiti tu tešku sistemsku bolest? Koja je to terapija koja bi bila najbolja, odnosno u kom to pravcu mi želimo da idemo. Sadašnji državnici kao da kažu - „Nismo sigurni". Zdravstvena politika nije adekvatna, a sa druge strane, strategija održivosti i razvoja zdravstvenog sistema ne postoji - a upravo je to ključni dokument koji nedostaje. Ako tako posmatramo, radi se o stihijskom razvoju, opet se „bolest" zanemaruje a pacijentu se daju vitamini iako je oboleo od raka.

Da je situacija teška potvrđuju indicije o visokom stepenu korupcije koja se može posmatrati kao sistemska i ona „lokalna". Postojale su izjave zvaničnika o tome da se godišnje preplaćuju zdravstvene usluge za jednu milijardu eura. Dakle, ako je sudeći po tome, u proteklih deset godina smo ostali bez desetak milijardi eura koje su procurele nekuda. Najčešće se spekuliše o korupciji na tenderima, javnim nabavkama, projektima Evropske Centralne banke i Svetske Banke. Tu su i ogromna sredstva od 2 milijarde eur kojima raspolaže RFZO a za koje se takođe spekuliše da su nenamenski trošena i da postoje odredjene „pozajmice" onih koji bi da uzmu deo tog velikog kolača. Imena nisu bitna, bitno je da se ovaj tumor za početak hirurškom intervencijom odstrani i da konačno zdravstvenim sistemom počnu da rukovode ljudi sa moralnom vertikalom koji imaju dovoljno podrške da ovu sistemsku korupciju iskorene. Razumećete da to nije jednostavno, ulazi se tim zahvatom „u džep" raznim interesnim grupama koje su veoma moćne. Ove i ovakve krađe sprečavaju lečenje pacijenata, rad službi za hitnu pomoć, lečenje dece i dr. Korupcija „na lokalu" koju vrše direktori institucija kao i lekari koji primaju mito je sekundarna pojava koja prati ovu prvu sistemsku korupciju.

Drugi veliki problem jeste urušavanje javnozdravstvenog sistema o čemu govore podaci o uzrocima smrtnih ishoda kod naših građana pa je u slučaju tumora taj broj prošle godine iznosio 22.006 umrlih duša, dok je kod bolesti krvotoka bio više od 50.000. Ista je situacija bila i prethodne dve decenije. Koliki je to problem govori nam dodatno statistika koja je neumoljiva pa „kaže" da je smrtnost od tumora veća za 100 odsto od proseka zemalja OECD dok je kod bolesti krvotoka za 250 odsto veća. Crni brojevi! Kada se izračuna broj umrlih od posledica tumora poslednjih 20 godina dolazimo do broja od blizu 400.000 gradjana. Ako znamo da je 30 do 50 odsto tih gradjana moglo biti spašeno pravovremenom dijagnostikom, skriningom, medicinskom edukacijom, onda se postavlja pitanje ko je kriv za nečinjenje i za smrt svih tih ljudi. I dok se u medijima „serviraju" priče o teškom demografskom stanju uz put „izgube" par stotina hiljada ljudi od tumora i bolesti krvotoka.... Kamij je smatrao da čovek neke stvari ne sme da uradi da bi ostao čovek, dok je na Sartr smatrao da čovek neke stvari mora napraviti upravo da bi ostao čovek. Ovde se slažem sa obojicom jer su pogrešna činjenja (kriminalna) i ona nečinjenja (poput neadekvatnih javnozdravstvenih programa) uticala direktno na smrt velikog broja građana. Moralne odgovornosti kao da nema... Da stvar bude još strašnija, javnozdravstvenim programima je potrebno vreme da počnu da deluju pet do deset godina a mi kasnimo sa incijalnim sprovođenjem.

Da se osvrnemo malo i na nedostatak planiranja, retrospektivne analize i finansija. O tome govore podaci da je polovina institucija završi godinu u deficitu a druga polovina u sufucitu (2016). Naravno, potrebno je da imaju izbalansiran budžet jer tome služi planiranje. Pritom je ukupni finansijski izveštaj za 2017. godinu nešto nepovoljniji od onoga za 2016. godinu gde su evidenti problemi u finansijskom poslovanju pojedinih domova zdravlja, apoteka, opštih bolnica i zdravstvenih centara. Broj zaposlenih manji je za oko 1.500, a da pritom ne govorimo o oko 800 lekara koji godišnje napuste Srbiju i o tome da je prosečna starost lekara 52 godine. U nekim regionima je broj zdravstvenih radnika upola manji od standarda i za to takodje nema rešenja. Oprema zdravstvenih ustanova je zbirno otpisana na 83 odsto što je ogroman nivo istrošenosti opreme, a ide i do 90 odsto kod kliničko bolničkih centara. I to je prosek, a postoji značajan broj opreme koja ima i veću istrošenost - dakle skoro za bacanje.

Šta ćemo sa dobavljačima? Ovo pitanje se ne rešava već godinama pa shodno tome je porastao dug na 28 milijardi dinara i to je dug koji se odnosi na obaveze dobavljačima za lekove na recept i pomagala apotekama, lekove u zdravstvenim ustanovama, krv i produkte od krvi, sanitetski i medicinski potrošni materijal, ugradni materijal i materijal za dijalizu i drugo.

Međutim, građani finansiraju zdravstvo i ima novca za dobar zdravstveni sistem u našoj zemlji. Zahvaljujući neadekvatnom rukovođenju dolazimo u situaciju da nam zdravstveni radnici odlaze, da je usluga sve lošijeg kvaliteta, da korupcija cveta - a sve o našem trošku! Naša zemlja izdvaja deset odsto BDP za zdravstvo što je u nivou razvijenih zemalja, međutim nekako ne vidimo te rezultate. Nažalost, zdravstvo primetimo tek kada smo bolesni i onda na svojoj koži osetimo sve te problem a trebalo bi da razmišljamo o tome i kada nismo bolesni, da planiramo i razvijamo taj neophodni, najveći državni podsistem za dobro svih nas.

Važno je takođe da razumemo da ne postoji zdravstveni sistem na svetu koji nema probleme, ali danas postoje inovativna rešenja a mi imamo stručnjake koji mogu da ih primene. Nekada smo u istoriji to radili, a dobar primer su zdravstvene zadruge nastale nakon Prvog svetskog rata kada su narod, političari i stručnjaci zajedničkim snagama formirali reprezentativne zadruge koje su kopirali od Japana do Amerike i od Poljske do Indije. Naš izum, napravljen po našoj meri. Mlada nauka zdravstvena ekonomija nam može mnogo pomoći u razvoju zdravstvenog sistema jer se upravo ta nauka bavi problemima razvoja, planiranja, optimizacije resursa.. Kod nas to nije slučaj i ne koristi se u meri u kojoj je potrebama. Drugo, medicinska istraživanja u okviru biotehnološke i farmaceutske industrije predstavljaju najbrže rastuću industriju današnjice koju mi nikako da sagledamo na pravi način i damo joj razvojnu šansu. Kada shvatimo da zdravstveni sistem ne mora da znači potrošnju nego i zaradu tada ćemo dugoročno rešiti neke od problema u ovom teškom neoliberalnom kapitalističkom konceptu u koji nas globalizacija ubrzano gura.

* Autor je doktor ekonomije i zdravstveni radnik

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane