Natrag

Razaranje

Pancevo: proslava antijubuijela u Narodnom muzeju

Epoha bezakonja i pljacke

Kakvi su se sve antijubileji slavili u Muzeju prošle i ove godine? Kome je 13. marta bila godišnjica isteka V.D. statusa. Kada se navršava godišnjica naloga za revizuju zbirki i šta je od toga uopšte uradeno? Kada je i kako otkrivena pljacka numizmaticke zbirke? Kada je otkrivena pljacka dela likovne zbirke? Kada je otkrivena pljacka prirodnjacke zbirke? Kada je otkriven nestanak prve knjige ulaska muzejskog materijala? Ko je po svaku cenu pokušavao da dokaže da prva knjiga nije postojala, a ko je sprecio rekonstrukciju njenog sadržaja?

Stanislav Živkov

U svakom normalnom gradu i u svakoj normalnoj ustanovi uobicajena je svecana proslava raznih godina jubileja. Tako je bilo i u nenormalno vreme pa je recimo 1977. Godina bila proglašena godinom Titovih i naših jubileja.

Što se muzeja tice ove godine se recimo proslavlja godina jubileja Muzeja africke umetnosti u Beogradu a u Becu u muzeju Albertina velikom izložbom bice obeležena godina jubileja, odnosno 300 godina postojanja kneževine Lihtenštajn što je jako lepo i krasno ali problem je u tome pošto se kod nas, sticajem okolnosti, cesto proslavljaju i godine antijubileja I to tako da kada je o antijubilejima rec, najcešce svi izigravaju tri majmuna koji cute, žmure ili drže ruke na ušima.

U svakom slucaju, u Narodnom muzeju Pancevo i prošla i ova godina svakako spadaju u godine antijubileja. Tako je recimo 13. marta svecano obeležena godišnjica nesvakidašnjeg antijubileja, odnosno godišnjica od isteka mandata vršioca dužnosti Birclin Miroslava koji od 13. marta 2018. godine nezakonito obavlja tu dužnost iako mu je istekao mandat v.d. direktora a osim toga sve odluke koje je on potpisao su de facto nezakonite što ocito nikome ni najmanje ne smeta a pre svega clanovima UO koji tu ocito figuriraju kao punjene ptice.

Takode ove godine navršava se još jedan antijubilej a to je dobijanje naloga za reviziju svih muzejskih zbirki što do danas uopšte nije uradeno, niti se zna kada ce I da li ce uopšte biti uradeno. Naravno ima to još raznih antijubileja recimo antijubileji nezakonitog zapošljavanja nepostojecih radnika na nepostojecim radnim mestima, zatim antijubilej nataliteta jer su dve nepostojece radnice vrlo postojece doprinele povecanju nataliteta namerno tempiranim trudnocama upravo u vreme isteka VD statusa nepostojeceg direktora muzeja a naravno tu su i antijubileji lopovluka oliceni u petogodišnjoj muži budžeta od strane NVO Pan art i preduzetnicke radnje ARHE Pancevo što se i dalje traje iako je 13 marta obeležen i jedan pravi jubilej odnosno dvogodišnjica svecane smene smene ex direktorke BMW Mesicki Svetlane!

Decembra prošle godine navršio se još jedan antijubilej a to je pokretanje pricice o nestanku cak 53 dela iz umetnicke zbirke oko cega se napravila svojevrsna histerija, angažovan je i MUP, a do danas ni pisma ni razglednice. Inace prošle godine su svecano proslavljena još dva antijubileja, a to je cetrdesetogodišnjica velike pljacke Narodnog muzeja u Pancevu i pedesetogodišnjica prve verifikovane muzejske jebacine tako da ce narodni muzej pancevo zaista imati šta da upiše u svoju istoriju nerada i štetocinstva!

Pocetak citavog ovog haosa direktno je vezan za dolazak izvesnog Ljubomira Reljica za direktora koji ce za sobom ostaviti trajan dubok trag I to toliko dubok da je za sobom ostavio temeljno posvadan kolektiv, pošto je, kako je to sam rekao, intenzivno radio na tome da sve posvada nakon cega je sledila hitna sednica OOSK pošto je tadašnji sekretar muzeja Branko Bukatarevic rekao Reljicu da se ponaša gore nego Hitler.

Uglavnom 1978 godine u zgradi Magistrata bilo je veoma živahno iz dva razloga: najpre jer se iselila Gradska biblioteka koja je do tada koristila najveci deo prizemlja i podrum iz koga je još od 1977. izbacivana doslovce neverovatna kolicina kubika kompleta starih novina i casopisa, koji su danas pravi rariteti, koji su u nekoliko traktorskih prikolica odneti na otpad! Istovremeno se u Muzeju, koji je koristio najveci deo sprata formirala Jedinica za zaštitu spomenika kulture te je vršena primopredaja pojedinih zbirki izmedu zaposlenih u Muzeju i Zavodskoj jedinici.

Tako je dotadašnji kustos dokumentarista Darija Batistic Popadic preuzela arheološku zbirku od kustosa Ljubomira Bukvica ali po skracenom postupku pošto je na insistiranje Ljubomira Reljica recimo vršena primopredaja numizmaticke zbirke Đorda Vajferta ne novcic po novcic vec džakcic po džakcic uz merenje ukupne težine svakog džakcica ponaosob! Nešto kasnije u Magistratu je ispražnjeno i kompletno krilo zgrade koje je do tada koristio Istorijski arhiv te su tamo uredeni novi depoi za sva muzejska odeljenja. Uglavnom trebalo je sa sprata desnog krila sve zbirke preseliti u depoe na spratu levog krila i u prizemlju gde je ureden depo odeljenja za arheologiju. Kada je preseljenje izvršeno, ispostavilo se da je tokom selidbe dugacke 150 metara iz zbirke Odeljenja za istoriju umetnosti nestalo petnaestak slika za koje je tadašnji rukovodilac zbirke Borislava Krstic Blaga u inventarnoj knjizi konstatovala da ih nema u novom depou. Pošto je do tada zbirka likovne i primenjene umetnosti bila inventarisana zajedno, Blaga je pocela reinventar obe zbirke u odvojene inventarne knjige što je radila do odlaska u penziju nakon cega su obe zbirke ostale bez rukovodioca sve do 1989. godine kada je zaposlen novi kustos koja je u muzeju zatekla samo manji deo predmeta pošto je nekoliko stotina umetnickih dela razvuceno po raznoraznim ustanovama i firmama da služi kao scenografska dekoracija u bolnici, Kulturno prosvetnoj zajednici itd. Osim toga deo nameštaja iz zbirke primenjene umetnosti razvucen je i po kancelarijama tako da se i danas po nekim kancelarijama uredno sedi na nameštaju iz zbirke a dva lustera takode iz zbirke uredno vise u kancelarijama "da se ne bi razbili". 1990. godine došlo je do katarze kada je ustanovljeno da se u depou arheologije u uredno prebrojanim i primljenim džakcicima uopšte ne nalaze novcici Vajfertove zbirke vec najobicniji šoder, i to još tacno premeren da odgovara težini novcica navodno spakovanih 1978. godine. Nakon toga zapocela je sveopšta histerija i gromoglasno medijski propracena istraga koja do današnjeg dana nije dala apsolutno nikakve rezultate. Tako su po štampi izlazili naslovi "Slike na revers, žurke u Muzeju", "Dve fantomske zbirke", "Potkradao ko je stigao".

Inace u tekstu "slike na revers Žurke u muzeju, " se po prvi put nezvanicno spominje i nestanak pedesetak likovnih dela iz pancevackog muzeja, a nikada nije saopšteno šta je i da li je uopšte išta tim povodom preduzeo tadašnji direktor, sada pokojni Marin Brmbolic!? Uglavnom iz tih clanaka saznalo se da u Muzeju uopšte ne postoji nikakva dokumentacija o primopredaji Vajfertove zbirke koja se ranije cuvala u pancevackoj Govnaziji a ni clanovi komisije koja je izvršila primopredaju 1979 godine: Milana Vejnovic, Rosa Svircevic i Ljubomir Bukvic na kraju nisu uopšte bili sigurni da li su videli novcice što se sasvim slaže sa izjavom Darije Batistic Popadic koja je kazala da je primopredaja izvršena na džakcice. Inace nakon otkrivanja pljacke svi zaposleni su davali izjave na poligrafu i svi su prošli s time što je Ljubomir Bukvic dva puta odbio da ode na poligraf, verovatno misleci da je on iznad zakona, tako da je na kraju presretnut na putu Beograd - Novi Sad i priveden radi davanja iskaza na poligrafu gde mu je pozlilo! Inace nakon davanja izjave, Dariji Batistic Popadic su inspektori rekli da je jasno da ona nema veze sa pljackom ali su je I pitali zašto reaguje na svako pominjanje Ljubomira Bukvica i Ljubomira Reljica!

Prema secanjima retkih ocevidaca, zbog potreba istrage iz Muzeja je 1990. godine odneta velika kolicina raznih dokumenata a posebno je zanimljiva cinjenica da pri tome nije napravljen nikakav revers za odneti materijal, niti je iko od zaposlenih video šta je sve odneto zbog istrage. Nešto kasnije se po novinama postavljalo pitanje da li je možda nestala numizmaticka zbirka kod Staneta Dolanca? A sada se postavlja novo pitanje: da li je možda prva knjiga ulaznog materijala zapravo odneta 1990. godine radi istrage o pljacki numizmatickog materijala a zapravo da bi se sakrilo šta je sve ušlo u Muzej do 1962? Inace 1990. godine je prvi i poslednji put izvršena procena knjigovodstvene vrednosti svih predmeta iz svih muzejskih zbirki a nakon toga , iako je to u više navrata traženo, svi kustosi su redom izbegavali i reviziju zbirki i procenu knjigovodstvene vrednosti kao i fotografisanje zbirki pravdajuci se svim mogucim i nemogucim razlozima. Vec 2001. godine ustanovljeno je da nedostaje i prva knjiga ulaska muzejskog materijala za period do 1962., ali je takode ustanovljeno da ne postoji ni evidencija ulaska za 1975. godinu pa tako u Muzeju uopšte ne postoji dokumentacija o nabavci slike "Seoba Srba" Paje Jovanovica. Takode je ustanovljeno da nedostaje i deo stare kartoteke likovne zbirke, zatim kompletna delovodna arhiva za period pre 1962 godine.

Takode je ustanovljeno da nedostaje bilo kakva dokumentacija o ulasku predmeta iz prirodnjacke zbirke kao ni dokumentacija o njenom iznošenju iz Muzeja tako da je jedini trag postojanja kraci clanak u casopisu "Priroda Vojvodine" iz koga se saznaje da je zbirku cinilo preko 100 dermoplasticnih preparata i svedocenje iz 2002. godine nekadašnjeg direktora Prirodnjackog muzeja Vojislava Vasica koji je ovom autoru izjavio da je deo zbirke u jadnom stanju video u nekadašnjem odmaralištu UDBE u Deliblatskoj pešcari! Ocito je da je nekome bilo veoma stalo da se po svaku cenu sakrije svaki trag o ulasku pojedinih grupa muzejskih predmeta, a šteta je pri tome još veca jer nestale slike nikada nisu fotografisane.

U više navrata pokrenuto je pitanje rekonstrukcije sadržaja prve knjige ulaska muzejskog materijala ali je veoma zanimljivo da su neki po svaku cenu pokušavali da to sprece pod najrazlicitijim izgovorima. Tako je u tome najglasniji bio Nikola Vlajic, nekadašnji kustos dokumentarista Muzeja, a kasnije direktor pancevackog Zavoda za urnisanje spomenika kulture, koji je uporno pokušavao da dokaže da prva knjiga nikada nije postojala te da se ulaz muzejskog materijala vršio preko delovodnog protokola pri cemu naravno nije bio u stanju da objasni zašto onda druga knjiga pocinje sa rednim brojem 756 iz 1962. godine? Sledeci kome je to iz nepoznatih razloga smetalo bio je izvesni Ilija Komnenovic, inace šef Maticne službe Muzeja Vojvodine koji je na jednom sastanku 2010. godine rekao da ne treba raditi rekonstrukciju sadržaja prve knjige muzejskog materijala uporedivanjem podataka iz inventarnih knjiga i kartona predmeta i to samo zato što to nije potrebno! E onda je tri godine kasnije u okviru pakovanja "puca" u muzeju isti taj Komnenovic došao u Muzej na celu cele ekipe Muzeja Vojvodine da vrši strucni nadzor tokom koga je ustanovljeno katastrofalno stanje svih zbirki, totalni nerad, gomila neinventarisanih predmeta. Uglavnom nakon dolaska strucnog nadzora ucinjen je pravi pravcijati napor u necinjenju osim što je po liniji pakovanja pojedinim zaposlenim u muzeju namerno uradeno sve kako bi se prekršili svi zakonski i podzakonski akti iako je Maticna služba Muzeja Vojvodine preporucila reviziju likovne zbirke koja je, po njihovim nalazima, u najlošijem stanju. Umesto da se da se revizija vrši prema Strucnom uputstvu del. br. 198/4 od 11. juna 2001. koje je Narodni Muzej u Beogradu doneo kao centralna muzejska ustanova u Srbiji, a na osnovu clanova 79 i 90 Zakona o kulturnim dobrima i clana 21 Statuta Narodnog Muzeja u Beogradu u cilju preduzimanja mera u vezi sa zaštitom i korišcenjem kulturno istorijskih dela, kao i obezbedenju kulturnih dobara od požara, fizicko hemijske i biološke razgradnje i neovlašcenog otudenja na jedinstven nacin utvrduje uslove i nacin cuvanja, korišcenja i održavanja umetnicko istorijskih dela, uradeno je sve suprotno! Clanom 2 odredeno je da pravila i principe utvrdene ovim strucnim uputstvom na jedinstveni nacin primenjuju svi muzeji u Srbiji u pogledu zaštite umetnicko istorijskih dela (kulturnih dobara) koja cuvaju pokazalo se da zapravo nije uradeno prakticno ništa. Iako je u Strucnom uputstvu posebna pažnja posvecena reviziji muzejskih zbirki, (clanom 13 je odredeno da su svi muzeji dužni da u zakonom predvidenom roku obave reviziju svojih muzejskih zbirki, a clanom 14, da reviziju muzejske zbirke vrši komisija od tri clana, koju rešenjem imenuje direktor muzeja, uz obavezno prisustvo kustosa zbirke) sve je doslovce smandrljano za dva dana. Naime najbitnije je bilo iz celog posla izostaviti radnike iz samog muzeja, osim kustosa na odredeno vreme Dimitrija Jovanova koji nikada ni od koga zvanicno nije primio zbirku, pa su zato 200.000 dinara placeno za dva dana dolaženja dvoje strucnjaka iz Galerije Matice Srpske, konkretno muzeološke eminencije Mirjane Brmbote ex Majkic iz Novog Sada koja je nekoliko dana sa sve šoferom dolazila u Pancevo obucena u helanke i tirkiznu jaknicu kako bi naprosto popisali zateceno stanje a ceo program je snimao muzejski fotograf koji je usput uspeo da obriše veliki deo fotografija a sve to je po bivšoj direktorki BMW Mesicki Svetlani trebalo da predstavlja nekakvu reviziju umetnicke zbirke od koje ovde nema ni r od revizije jer je po doticnoj Brmbota naložila Jovanovu dalje aktivnosti koji je kao jednoclana komisija za reviziju imao rok od 12 meseci da „da fotografije uporedi sa inventarnim knjigama" pa je nakon toga napravila konferenciju za štampu gde je gromoglasno saopštila prisutnim medijima kako je tokom revizije likovne zbirke ustanovljen manjak od 53 likovna dela i to tako što je uporedivanjem popisa Fonda likovne zbirke, koji obuhvata devedeset godina, sa inventarnim knjigama ustanovljeno je da 53 dela nedostaje nakon cega je pokrenuta istraga bez ikakvih rezultata jer se ubrzo ispostavilo da je nestanak likovnih dela bio poznat još 1990. godine samo što o tome niko nije hteo ništa da govori. Sve se ovo dešavalo pre više od cetiri godine a u meduvremenu se došlo do potpuno novih saznanja koja bacaju sasvim novu sliku na nestanak dela iz likovne zbirke i namecu dodatna pitanja u vezi navodnog nestanka 53 dela.

Vec decembra 2014 godine ustanovljeno je da se ne radi o nestanku 53 dela vec o 49 jer Jovanov naprosto nije ukapirao da se 4 inventarna broja odnose na 4 crteža Milana Butozana kaširana na jedan isti karton! Dalje bilo bi jako zanimljivo videti kako je Jovanov uopšte mogao da identifikuje koje je koje delo koje nedostaje ako nije imao fotografije. Nešto kasnije iz štampe je izišla i monografija Kulturnog centra Pancevo u kojoj je recimo objavljena fotografija nacinjena 1968 godine na kojoj tadašnji funkcioner Radenko Jeftic poklanja Titu poveliku sliku Stojana Trumica što samo po sebi ne bi bilo neuobicajeno da sama slika nije uramljena u znatno stariji raskošni ram iz 19 veka iz koga je ocigledno izvadena starija slika kako bi se smestila nova Trumiceva. Takode je malo poznato da su u nekoliko navrata šezdesetih godina u Muzej dolazili raznorazni funkcioneri SKJ i tražili od Borislave Krstic Blage i tadašnjih direktora da Muzej ustupi pojedine slike radi poklanjanju Titu za Dan Mladosti što je Blaga rezolutno odbijala.

Bilo bi jako zanimljivo videti da li je ikada ikome palo na pamet da proveri gde se danas nalaze sva umetnicka dela koja je grad Pancevo u razna vremena i u raznim prigodama poklanjao Titu. Dalje, ostaje još jedna stvarcica kojom je krajnje vreme da se neko pozabavi a to je je pitanje porekla dela slika koje se danas cuvaju u Gradskoj biblioteci u Pancevu, pošto je tokom rada na izradi kataloga zbirke ustanovljeno da se u njoj nalazi veci broj slika za koje se uopšte ne zna kako su u Biblioteku stigle. Da li je prilikom iseljavanja Biblioteke iz zgrade Magistrata 1977/1978 godine uopšte provereno koje slike se nose u novu zgradu Biblioteke? Što se muzejskih zbirki tice takode bi bilo jako zanimljivo videti šta je Muzej od 2003. Godine ucinio da preuzme dva rada Milana Butozana : „Portre Nataše Purkovic" i „Portre Mirjane Purkovic" koje je dobio sklapanjem ugovora o poklonu 2003. Godine? Takode bi bilo jako zanimljivo videti šta je Muzej do sada preduzeo radi povracaja prave „sitnice" od svega 37 dragocenih predmeta etnološke zbirke koje je Reljic, kao pravi drug i komunista ustupio radi izlaganja Muzejskoj zbirci na Brionima. O tome svedoci dopis sa duplim brojem br 225/75 odnosno 275/76 kojim Reljic odgovara na dopis sa Briona br 01-1511 iz 1975. godine da bi kasnije materijal preuzeo izvesni Josip Milicevic iz Etnografskog muzeja u Pazinu. Inace opšte mesto je totalni haos u ostacima Etnografske zbirke pancevackog muzeja u kojoj je posledjnih godina inventarisano sve osim etnološkog materijala, pocevši od starih knjiga, decjih knjiga, radio aparata, inventara štamparske radionice, serviza za rucavanje, caša, flaša.

O tome da je tako haos kompletan najbolje govori cinjenica da se u podzbirci tekstila radilo sve i svašta bez ikakve kontrole pa je tako zahvaljujuci genijalnosti rukovodioca BMW Mesicki Svetlane doslovce uništena zbirka kožuha koju je ona ingeniozno 2006. godine potrpala u zamrzivac sanducar gde ju je zatekao Strucni nadzor muzeja Vojvodine i naložio vadenje i dalje cuvanje na sobnoj temperaturi što naravno nikada nije uradeno, osim što je jedan kožuh izvucen sa leda radi izlaganja nakon cega je sa njega krzno ispadalo u krpama. Takode je veliko pitanje šta je uopšte sacuvano od zbirke pirotskih cilima koju je velika strucnjakinja BMW Mesicki Svetlana ribala cetkom i šmrkom na tabli iverice usred dvorišta nakon cega je niz ivericu tekla reka duginih boja' Naravno niko živi pojma nema ni u kakvom stanju je zbirka belog veza posebno nakon što je drugarica Mesicka u nju obukla balavurdiju i pubertetlije da 2012. duskaju na + 35 stepeni u muzejskom dvorištu u sklopu performansa „Budenje u belom" da bi nakon toga usledilo veliko finale kada su dobro oznjani originalni predmeti predati na uobicajeni tretman u tada vec nepostojeci vešeraj izvesne Ljiljane Tapalage. Naravno niko pojma nema koliko zapravo predmeta uopšte ima u Etnološkoj zbirci pošto se dugo vremena vršio reinventar i to tako što je predmet sa prvobitnog broja preinventarisan na novi broj dok je novi predmet dobio stari broj a ovo se radilo i po dva i tri puta!!!! Takode bi bilo jako interesantno videti da li se ikada ušlo u trag nekoliko stotina predmeta koje je, za etnološku zbirku tokom perioda od 1962-1975 otkupila tadašnji kustos Olivera Jankovic a za koje uopšte nema podataka da su ikada bili inventarisani!

Šta je na kraju bilo sa etnološkim zbirkama u Debeljaci i Banatskom Novom Selu za koje je muzej svojedobno izradio kartone predmeta a za koje se danas uopšte ne zna gde su? Negde oko 1978. godine, a moguce i nešto ranije iz Narodnog Muzeja u Pancevu nestalo je najmanje 6.500 novcica, 167 medalja, oko 100 dermoplasticnih preparata i petnaestak umetnickih dela a u periodu do 1990. godine još oko 35 umetnickih dela, tako da je na vanrednoj reviziji svih muzejskih zbirki koja je uradena 1990. godine radi odredivanja knjigovodstvene vrednosti predmeta bilo jasno šta sve nedostaje. Sve ovo saopšteno je i prilikom strucnog nadzora septembra 2013. godine i dat je jasan nalog da se odmah mora uraditi revizija svih muzejskih zbirki. Od toga do danas nije bilo ništa, a ako se zna da je po zakonu muzejska delatnost definisana kao prikupljanje i obrada muzejskog materijala te ako se zna da je godišnja norma za ovaj posao 200 predmeta po kustosu, sa pravom se postavlja pitanje šta su muzejski arheolozi Đordevici uopšte radili za 34 radnu godinu koju su Đordevici ukupno proveli u Muzeju ako je 2013. godine ustanovljeno da je u periodu od 2001-2013, dakle ovo dvoje inventarisalo i obradilo svega 207 predmeta, odnosno jedva nešto više od godišnje norme jednog kustosa dakle za 34 radne godine umesto 6.800 predmeta inventarisano svega 32 puta manje! Naravno ovde se pod izgovorom radova na rekonstrukciji zgrade zapravo kriju najordinarnije plandovanje i nerad jer je navodno zbog izmeštenosti materijala nemoguce pronaci kutije kako bi se hronološki po vremenu prispeca inventarisao materijal što je kao jako važno pri cemu nikome normalnom nije jasno kakav je to veliki problem da se pocne od prve kutije na gomili nakon cije obrade bi se uzela druga i tako redom. Osim toga strucni nadzor je 2013. godine, ustanovio da u zbirci uopšte nisu izdvojeni i kategorisani predmeti, odnosno kulturna dobra velikog i izuzetnog znacaja što ni najmanje ne cudi jer od 1990. godine nikada nije uradena revizija zbirki a bilo bi jako zanimljivo videti da li je i kada je vracen arheološki materijal koji je još 1999. Godine odneo Josip Šaric iz arheološkog instituta, a posebno onaj koji je u prepunom kombiju bez pismenog traga uz zloupotrebu pecata Đordevic dao svom pajtašu Stanku Trifunovicu da ga obraduje , verovatno kako bi malko rasteretio Đordevice od plandovanja!!!!

Glosa

O tome da dešavanja u Muzeju nisu bila usamljen slucaj najbolje govori cinjenica da je nakon prerane smrti akademskog slikara Vladimira Abramovica, u njegov atelje provaljeno i sve slike su bile opljackane. A da je Abramovic zaista bio veliki slikar, a da su nekome veoma trebale njegove slike takode govori cinjenica da, iako je ucestvovao u gotovo svim likovnim kolonijama „Deliblatski Pesak" održanim do njegove smrti, danas u zbirci koju je uzurpirao KPZ postoji samo jedna jedina slika

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane