Natrag

Razaranje

Kako se pokazala naknadna pamet konzervatora Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture

Saniranje već sanirane crkve

Kako je rešen problem ušminkavanja crkve Sv Spasa u manastiru Žiča za potrebe velike proslave autokefalnosti. Kako je Zavod sam sebi obezbedio višegodišnji poslić. Kakve je konzervatorske uslove za uređenje manastirske porte izdao Republički zavod i čega su se setili nakon izvršenih radova. Kako je uništeno hortikulturno uređenje porte Šta je krokalia, gde se ona nalazila u manastirskoj porti I šta je sa njom urađeno. Kako je aprila 2019 godine stručni nadzor Zavoda naprasno shvatio da bi krokaliu (mozaik ) ipak trebalo sačuvati. Šta se zapravo slavi u oktobru i kada je zapravo SPC dobila autokefalnost?

Stanislav Živkov

U vreme predaje teksta za prošli broj Magazina Tabloid bilo je krajnje neizvesno šta će na kraju biti sa planiranom sanacijom teško oštećene fasade crkve Sv Spasa , pre svega jer se očekivalo da će se posao zahvaljujući krajnje neprofesionalnom radu Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture svesti na najobičniji krpež razdruzgane fasade i na manje više najobičniji prigodni šminkeraj zbog održavanja velike proslave autokefalije SPC.

A da će upravo to biti i urađeno najbolje govori izveštaj arh Snežane Jejić od 10 aprila ove godine u kome se kaže: Predviđeni radovi na fasadi crkve koji su u toku usledili su iz potrebe da se zbog ovogodišnje proslave autokefalnosti obave samo intervencije u smislu tekućeg održavanja a podrazumevaju najneophodnije radove na vidnim oštećenjima maltera i bojenje čitave fasade kako bi se postigla koloritna ujednačenost.

U nastavku se kaže kako je stručni tim koji je okupilo Ministarstvo kulture u vezi problema rešavanja potrebnih sanacionih rdova na fasadi načina i dinamike radova, vrste novih maltera i tehnologije primene, zaključio neophodnost sistemskih aktivnosti u trajanju od najmanje dve građevinske sezone, pošto problem žičke fasade datira još od 1997 godine, odnosno od završetka obimnih radova na malterisanju i bojenju fasada iz čeka se jasno vidi da ni Ministastvo kulture, a ni Republički zavod i pored postojanja problema za koji se zna 22 godine i o kome je u više navrata pisano u štampi, nisu našli za shodno da urade bilo šta sve dok dara nije prevršila meru i kada je pothitno trebalo urediti crkvu radi proslave.

Ali ovim izveštajem Snežane Jejić Zavod je sam sebi direktno namestio tezgu za narednih nekoliko godina, jer posao koji je pod normalnim uslovima moguće uraditi za nekoliko meseci, obijanje starog i postavljanje novog maltera, već razvlači na najmanje dve građevinske sezone a naravno nekome se nameštaju i novi poslići sa eksperimentisanjem sa novim vrstama maltera iako je sam tehnolg zavoda jasno rekao da se novo malterisanje mora izvršiti klasičnim krečnim malterom bez raznoraznih dodataka!

Pošto se u međuvremenu shvatilo da je potrebno po ko zna koji put statički sanirati već saniranu crkvu i po ko zna koji put uklanjati kompletan malter od mlevene šljake sa fasade, što je doslovce nemoguće izvesti za prekratko vreme pošto je proslava planirana za početak oktobra ove godine.

U takvim okolnostima došlo se do solomonskog rešenja I to tako da će fasada samo biti ušminkana, nakon čega će već postavljene skele biti demontirane kako bi se zapuštena crkva neometano mogla obilaziti i sagledavati sa svih strana, a nakon završetka proslave, predviđeno je prenošenje skele koju je Vlada Srbije poodavno kupila za rekonstrukciju Narodnog Muzeja u Žiču i njeno postavljanje oko crkve, a tek nakon svega toga uslediće dodatna ispitivanja, uklanjanje kubika propalog maltera od šljake, statička sanacija i ponovno malterisanje crkve, za šta je kako saznajemo Vlada Srbije obećala ogromnu količinu novca samo da bi se Žiča napokon sanirala i uredila.

Međutim, ono što bode oči je činjenica da se na sajtu Republičkog Zavoda niti u prošloj niti u ovoj godini uopšte ne nalaze podaci o bilo kakvoj raspisanoj javnoj nabavci ili tender što samo može da znači da je čitav posao ili pogođen direktnom pogodbom ili da je doslovce naručen ne pitajući za cenu.

Ipak, nevezano sa radovima na fasadi, u manastirskoj porti radilo se naveliko i nakon poslednjih radova manastirksa porta je doslovce unakažena zahvaljujući izvedenim radovima. Pre svega posečeni su četinari koji su bili visine same crkve i čitavva porta je pretvorena u umanjenu repliku beogradskog ogoljenog Trga Republike, pošto je patosana kvadratim pločama žućkastog kamena.

Naime 6. decembra prošle godine manastir Žiča na osnovu zahteva dobija od Republičkog zavoda Mere tehničke zaštite u kojima se daju sledeći uslovi: sve intervencije moraju se izvoditi u skladu sa savremenim principima zaštite pod kontrolom nadležne konzervatorske službe i uz primenu kvalitetnih materijala i kvalifikovane radne snage.

Pre izrade projekta izvršiti neophodna istraživanja I detaljnu analizu postojećeg stanja parternog uređenja manastirskog kompleksa , izraditi ažurnu topografsku podlogu kaoi fotodokumentaciju prostora u kojem će se intervenisati- Sve intervencije u prostoru moraju biti u skladu sa osnovnim konceptom dosadašnjeg uređenja manastirskog kompleksa - Projektom obuhvatiti sanaciju i rekonstrukciju parternih površina koje služe za pešačku i kolsku komunikaciju.

Predvideti sledeće zone za intervenciju: plato ispred ulaza u crkvu i pristupne staze, potez između ulaza u crkvu i trpezariju. Ulaz u trpezariju sa stepeništem te prostor oko crkve i na kraju ono najvažnije: popločavnje površina planirati u kvalitetnom kamenu različitih vrsta dizajnerski i tehnički usklađenih sa postojećom strukturom porte i kompleksa u celini.

Kod izbora materijala, oblika i kolorita za popločavanje posebno voditi računa o spomeničkim vrednostima manastirskog komlpleksa koje ni u jednom segmentu ne smeju bii narušene

Na osnovu ovih mera, manastir naručuje projekat i izvodi ga projektantski biro "Biro 59". Manastir i izradjeno idejno rešenje i projekat sa detaljnom razradom, u skladu sa zakonom, dostavlja Republičkom zavodu na saglasnost. Saglasnost na projekat "Parternog uredjenja porte manastira Žiča - faza I" Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izdaje 12.06.2018.

Saglasnost bi bila uobičajena da se ne radi o projektu koji predvidja sledeće: Merama tehničke zaštite definisani su uslovi za parterno i hortikulturno uređenje manastirskog kompleksa u skladu s postojećom šemom a u cilju poboljšanja kvaliteta korišćenja prostora i odgovarajućeg dizajna i primene kvalitetnih prirodnih materijala.

Sve bi ovo bilo jako lepo i krasno za bilo koji drugi manastirski kompleks a očito je da ni Republički zavod ni projektant očito pojma nisu imali da spomeničku vrednost ima i doskorašnje popločanje manastirske porte izvedeno tridesetih godina u tehnici danas poznatoj kao Krokalia koja se i danas često izvodi u Grčkoj a potiče iz 5. veka pre nove ere pri čemu se čitav mozaik, dakle ornamenti figuralne predstave i jednobojne površine izvode pažljivim postavljanjem oblutaka šljunka raznih boja u prethodno pripremljenu podlogu.

S obzirom da se radi o idejnom rešenju, projekat nije sadržao projekat restauracije mozaika u porti. Saglasnost je izdata bez komentara na zaobilaženje ovog važnog segmenta manastirskog kompleksa.

Pozicija mozaičke celine je ispravno geometarski uključena u plan ali nije tretirana legendom pa se ne može zaključiti stav i projektovana aktivnost. Izveštaj nadzora iz Republićkog zavoda o uvidu u radove naglašava ovaj propust i ističe tretman mozaika, njegovo podizanje i vraćanje u skladu sa konzervatorskom strukom. Izveštaj je podnesen 10.04.2019.

U njemu se navodi kako su u toku radovii na finoj završnoj nivelaciji terena, te da su pripremljene kamene ploče koje će biti postavljene na tampou šljunka koji je već razvučen po čitavoj površini, ali se takođe konstatuje da projektnim rešenjem nije bio predviđeno zadržavanje mozaičkog urešenja pristupne staue izvedene od oblutaka kamena utisnutg u betosku podlogu iz raloga jer je navodno bila u izuzetno lošem stanju zbog korena drveća koje je izazvalo deformacije ali i zbog toga što Zavod nije vrednovao mozaik kao element koji ej potrebno zadržati i prezentovati. Međutim nekome su ipak proradile moždane vijuge pa zato zavod donosi odluku da se u toku radova mozaičke structure, koje su prema istom izvešaju uveliko uklonjene, pre demontaže snime i dokumetuju a prilikom demontaže pažljivo izdvoje radi ponovne ugradnje u sklopu novog uređenja popločanja. Takođe je naloženo da se posebna pažnja posveti predstavi paunova koje bi bilo potrebno da se geodetski snime i obeleže površie gde bi se ovi elementi trebali vratiti i kao vrhunac svega, nakon uklanjanja mozaika Zavod naglašava da je potrebno izraditi konzervatorski projekat obnove mozaika koji je već uveliko bio uklonjen!

A 22. aprila 2019. dolazi do novog izveštaja nadzora u kome se doslovce kaže kako su stručnjaci konstatovali da se radovi koji se izvode u organizaciji manastira odvijaju u skladu sa projektnom dokumentacijm, da je uklonjena postojea parterna struktura od kamenog pločnika i podnog mozaika ( figuralne predstave od oblutaka kamena ulivenih u betonsku podlogu), da je teren na prostoru ispred crkve nivelisan i pripremljen za popločavanje itd.

Međutim, najbolje od svega je tvrdnja da je tokom izvođenja radova doneta odluka da se podni mozaici u porti sačuvaju , odnosno pre demontaže snime dokumentuju, pažljivo demontiraju i odlože kako bi se nakon obrade mogli vratiti. Ali štos je u tome što je opet u pitaju naknadna pamet jer je u u trenutku pisanja izveštaja sve već bilo uklonjeno, naravno bez nadzora Zavoda koji se prethodno proslavio davanjem saglasnosti na projekat koji ne obuhvata ispravan tretman mozaika ili je tretman nejasan.

Podizanje mozaika je izvršeno u toku radova na preuredjenju, bez projekta konzervacije i restauracije. Podizanje mozaika (naročito opus barbaricum) je komplikovan proces. Da su mozaici kojim slučajem potpuno uništeni, data saglasnost na projekat bi omogućila umanjenje odgovornosti "jer je sve u skladu sa projektom" .

Mozaike bi trebalo da čuva služba zaštite a ne slučaj! Na osnovu tvrdnji iz Republičkog zavoda, mozaici su deponovani u okviru manastirskog kompleksa i biće vraćeni na originalnu poziciju koja je sada popločana kamenom.

Pravo čudo je da izvođač radova nije u poortu uterao i mašinu za asfaltiranje,sramota!!! Doduše više nas apsolutno ništa ne može iznenaditi jer su recimo na Olimpijadi propasti u Guči, veliku šatru postavili direktno iznad grobova u crkvenoj porti i to uz blagoslov episkopa žičkog.

U ime pevaljke, provizije i svetog pečenja, Amstel. Evo jedne zanimljivosti u vezi crkvene porte U Guči. Pre sedam-osam godina su popovi tražili da se poseče svo prelepo drveće u gučkoj porti samo da ne bi gromovi udarali u drveće. Drveće je bilo staro možda i preko 100 godina... Posle par tura, ko podigne ploču i iskopa mošti, dobija gajbu piva, lađenog a nakon celodnevnog lokanja mogao bi se oko ponoći začuti zagroban glas IZLAZI IZ MOG GROBA! Aaaa... evo odma!

Što se proslave u Žiči tiče verovatno će biti osveštani i šator i oni koji će tu žderati pečenje i stavio milju u mantiju, a pošto je uvek veoma aktualna sveta vodica, uskoro treba očekivati i bušenje arteskog bunara usred porte za potrebe svećenja vodice, a možda bi se mogla urediti i muzička Fontana kao umanjena replica one sa Slavije s tim što bi se izvodio i prigodni repertoar: Svjati bože, svjati krepki i Gospodi pomiluuuujj!! Naravno, krajnji rezultat je daleko i od, ionako nespretnog, idejnog projekta.

Ostaje da vidimo gde će, u ove poližene kocke proseći mesta za originalni mozaik. Međutim, poslednjih nedelja u javnosti se postavilo I pitanje šta će se zapravo prolavljati u Žiči početkom oktobra! Naime, Episkop Maksim je u nedavnom intervjuu za portal "Teologija" upravo na dan kada je u Srbiju došao Putin, a SPC i vlasti u Beogradu se ruskome predsedniku zavetovali da će agilnije slediti Rusku crkvu u sukobu sa Carigradom, povukao istorijsku paralelu između načina dobijanja autokefalije Pravoslavne crkve Ukrajine sa „autokefalijom" Žičke arhiepiskopije, za koju je, kako se tvrdi, Rastko Nemanjić (Sveti Sava) tomos navodno dobio 1219. godine od patrijarha carigradskoga, izbjeglice u Nikeji, zbog čega je u beogradskoj Patrijaršiji danima vladala prava pometnja tomosu koji je, navodno, Rastko Nemanjić dobio u Nikeji - ne postoje nikakvi onovremeni vizantijski izvori.

Niko i nikada nije ostavio svedočenje da je taj tomos video, niti je on sačuvan barem u prepisu. Ne zna se ni tačna godina kada je taj navodni tomos izdat, ni njegov sadržaj, ni koji ga je od izbeglih patrijarha eventualno potpisao.Mnošto „kreativnih" zaključaka u srpskoj istoriografiji ne rešavaju osnovnu dilemu - gde je taj tomos?

Kopija tomosa je morala, kao i za sve druge crkve, biti sačuvana u carigradskome arhivu i popisu (sintagmatu, kodeksu) pomesnih crkava - a tamo o „svetosavskome" tomosu nema pomena. Svejedno, SPC ove godine tvrdi da slavi „800 godina autokefalije".

Prostor Raške je početkom 13. veka pod kanonskom jurisdikcijom autokefalne pravoslavne Ohridske arhiepiskopije, a poglavar te Crkve, arhiepiskop Dimitrije Homatijan, po narodnosti Grk, oštro se, ne samo protivio, nego i prokleo aktivnosti Rastka Nemanjića na ustrojstvu nekanonske srpske jurisdikcije.

Episkop Maksim Vasiljević sada tvrdi da se radilo o „autokefaliji" (sa navodnicima), a ne o kanonskoj autokefaliji za „svetosavsku" Žičku arhiepiskopiju - Srpsku crkvu.

Što je, dakle, sada o svemu tome kazao episkop Maksim?„Praznik autokefalnosti je, po mome skromnome mišljenju, praznik jedinstva, a ne praznik 'nezavisnosti'. Jer Crkva - a kroz nju sva tvorevina - ima jedno središte koje služi kao kvasac istorije, jednu blagodat koja osvećuje sve i svakoga.Istorijske okolnosti i raspleti dovode Savu u Nikeju i šta se zbiva: tadašnji Vaseljenski Patrijarh, ogrnut odeždom nemoći (sklonjen u Nikeju), potpuno ignoriše kanonskoga episkopa srpskih oblasti, a to je bio ohridski arhiepiskop Dimitrija Homatijan, i dodeljuje 'autokefaliju' srpskoj državi.

Ovaj istorijski moment sa početka 13. veka jeste zanimljiva, ali i snažna analogija sa nekim novijim dešavanjima u pravoslavnome svetu...Uglavnom, 1219. godine Vaseljenski Patrijarh je potpuno ignorisao kanonsku situaciju u oblastima države Stefana Nemanje koje su, važno je istaći, potpadale pod jurisdikciju ohridskoga arhiepiskopa Dimitrija Homatijana (inače, jednoga od najuglednijih kanoničara pozne Vizantije) i suprotno kanonima dodijelio 'autokefaliju' srpskoj državi a upravo se sada na nivou države naveliko slavi taj smeo, inače, nekanonski čin zbog koga su sada svi redom ponosni i radosni zbog toga. Tomos o autokefaliji, međutim, Sava Srpski 1219. nije dobio, već samo sinđeliju (gramatu) o svojoj hirotoniji za episkopa. Žička (Pećka) arhiepiskopija nije bila autokefalna, nego samoupravna eparhija u sastavu Ohridske arhiepiskopije.

Tomos o srpskoj srednjovekovnoj autokefaliji - ne postoji. I pošto je nepostojeći, nikada ga niko nije video, niti o njemu ima ikakvih onovremenih podataka ili barem tragova o njima. O tome kolika je to zapravo izmišljotina najbolje govore događaji iz 1531. godine kada su četvorica patrijarha Istočno-pravoslavne Crkve 4. septembra 1531. saborno i potpisavši se svedočili da ne postoji niti je dotad postojala nekakva „autokefalna srpska crkva". Patrijarsi Carigrada, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima su doslovno tada saopštili: „Takozvana Pećka arhiepiskopija, pre i od početka je potčinjena Ohridskoj arhiepiskopiji...posledicom nečijeg nasilja bivši otrgnuta od nje i postavljena u status autonomije, ali ne ostavši takva do danas.... nije bila počastvovana (autokefalijom) po predlogu i sudu nekoga iz Vaseljenskih Sabora...

Budući pogledavši i staroslavne carske hrisovulje, dokazuje se, da cela Pećka eparhija sa Srbijom jeste zakonita (baština) Ohridske arhiepiskopije, pa naše smjernosti, prema smislu naznačenih hrisovulja, saborno opredelismo odluke i rešavamo: Peć i cela srpska oblast se nalazi pod rukom svjatjejšega Arhiepiskopa Ohridskoga, kako su se i oduvijek do sada potčinjavali njoj".

Svoj kreativni doprinos svemu ovome dodao je i vaseljenski patrijarh najavom : Ako Bog dâ, doći ću u Beograd na jesen, na poziv patrijarha Irineja, jer sam pozvan na proslavu 800 godina od hirotonije Svetog Save. Kada me pitaju da li ću ići, kažem: pošto me je patrijarh pozvao, ići ću sa zadovoljstvom". Šta je tu sporno?

Prvi čovek vaseljenskoga pravoslavlja otvoreno je srpskoj javnosti u lice rekao kako dolazi samo na proslavu tzv. HIROTONIJE Sv. Save, ali ne i na 800 godina jubileja srpske AUTOKEFALIJE koju je pomenuti Nemanjić izmislio. Haotični, autarhični i neumreženi Srednji vek bio je idealan za izmišljanje svakojakih laži i mitova. Srbi su se tako počastili bezočnom laži o autokefaliji koju je navodno Sv. Sava izborio 1219. u Nikeji gde su se, pred krstašima, Mlečanima i Francuzima, sklonili vizantijski car i patrijarh.

No, navodni tomos o srpskoj crkvenoj samostalnosti nije ostao zabilježen čak ni u prepisu ili u beleškama savremenika. Zbog laži oko autokefalije ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan, čija se vlast protezala i na srednjovekovnu Rašku, zapretio je „arhimandritu Savi" prokletstvom i izopštenjem.

Kada je 1346 godine arhiepiskopija udzignuta u rang patrijaršije 1350 godine Carigradska patrijaršija je reagovala anatemom i crkvenim raskolom koji je potrajao do 1375. Godine . Svoj tomos Srpska pravoslavna crkva dobila je tek 1922. kada je voljom Carigrada došlo do legalizacije srpskih vojnih osvajanja u Prvome svjetskom ratu, odnosno, do ujedinjenja svih pravoslavnih crkava na prostoru novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Nije nikakva tajna da je Srpska crkva za taj „paket aranžman" isplatila tadašnjem carigradskome patrijarhu milion i po švajcarskih franaka na ime izgubljenih crkvenih prihoda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane