Natrag
Razaranja
Kako je nakon 40 godina započela repriza programa "Crne spletke na Belom Dvoru"
Dvorska svita, napita i sita
Koji je najnoviji u nizu skandala na dvoru prestolonaslednika-uzurpatora. Ko je izvesna Alison Endruz, ko su šefovi svih šefova i ko je uzurpirao slike Narodnog muzeja. Šta je tim povodom uradio ministar kulture , kakva je komisija formirana i kakvi su sve stručnjaci u njenom sastavu. Ko pod izgovorom zaštite kulturnog dobra plaća zabavni park saloona na Dedinju, kakve se sve žurke i svadbe organizuju u dvorskom kompleksu, ko od toga uzima pare. Kako dvor reketira razna preduzeća, kakav je moralni lik pojedinih članova uzurpatorove porodice. Kako je ministarstvo kulture uhvaćeno u nenamenskom trošenju novca i gde je cirkus ravan onome u samom Ministarstvu
Stanislav Živkov
Pre puno godina, počevši sredinom 1977, cela svetska štampa objavila je desetine članaka koji su se mogli podvesti pod zajednički naslov "Crne spletke na Belom Dvoru" vezano za razvod Tita i Jovanke i kasnije događaje, a kako je sada krenulo čini se da se istorija ponavlja s tom razlikom što se u dvoru nalaze drugi stanari.
A ti drugi su građanin Aleksandar Karađorđević, druga mu po redu žena građanka Katarina I njena kćerka iz prvog braka izvesna Alison Endruz, inače po vokaciji oblajhana neukusno odevena bedevija.
Ovog puta tema je zaista nesvakidašnja jer je upravo dotična Elisonka pokazala da su ona i majka joj zapravo capi di tutti capi (šefice svih šefova) što je čak potvrdio i sam građanin Karađorđević, kada se izlanuo pred više osoba, da su hvala bogu obe negde otišle! S
Sve u svemu Alison i njena majka Katarina u svom okruženju žele da imaju samo ljude koji im povlađuju i koji samo klimaju glavom.
Iz tog razloga je i broj bivših zaposlenih na dvoru podugačak jer svako ko se suprotstavi dobije otkaz!
Uglavnom glavni protagonist u najnovijem u nizu belodvorskih skandala upravo je dotična Alison Endruz, tj ćerka iz prvog braka princeze Katarine Karađorđević, koja je doslovce prisvojila vredne umetničke slike koje pripadaju muzejima koje su na dvor odavno (pre tridesetak godina) date na revers na zahtev tadašnjeg protokola SFRJ radi scenografskog doterivanja dvora i koja sada ne dozvoljava da se iznesu sa dvora Karađorđevića i vrate vlasnicima.
Naime, skoro pre dve godine Narodni muzej je poslao zvanični dopis Karađorđevićima i zatražio da se slike vrate Muzeju pošto je bilo predviđeno da delo holandskog slikara Adrijana van Utrehta "Trgovac divljači" bude u postavci već kada se Muzej prošle godine otvorio posle 15 godina. Ova slika je samo jedna od pet koje je muzej ustupio kao deo postavke na dvoru, koji je i deo turističke atrakcije Beograda.Međutim, ćerka princeze Katarine koja diriguje životom na dvoru je odbila zahtev Narodnog muzeja. Muzej je potom obavestio Ministarstvo kulture, da ne mogu da povrate svoja dela. A Ministarstvo je da bi se izbegao skandal formiralo radnu grupu.
Ta radna grupa treba da korespondira između kraljevskog dvora, Narodnog muzeja i Ministarstva kulture. A o kakvoj se radnoj grupi radi i kakve su njene kompetencije i stručnost vezano za muzeologiju najbolje govori činjenica da se u njoj nalaze geolog i više studenata.
Pošto je radna grupa koja treba da ocenjuje kome koja slika pripada i da li je dovoljno zaštićena odmah shvatila da je totalno nekompetentna sastala se svega dva puta, ali ni to ne bi bio problem da predstavnici kraljevskog dvora u toj komisiji nije upravo sama ćerka Alison i njeni najbliži saradnici i ljudi od najvećeg poverenja i to jedan od predstavnika dvora nesvršeni student ekonomije, a drugi je medicinski tehničar, ukratko rečeno niko od ljudi iz struke, samo još nedostaju šofer, kuvar i njegova ljubavnica pa da ansambl bude kompletan!
Malo je poznato da već duže vreme ni Narodni Muzej kao zakoniti vlasnik slika nije u mogućnosti da izvrši redovan obilazak radi uvida u stanje slika u svom vlasništvu!
Do dolaska drugarice Alison Endruz to je još nekako, uz dosta natezanja i zavlačenja od strane dvora ipak koliko toliko rađeno, a od njenog dolaska bogami nikako. A sada se našao Ministar kulture da štiti leđa Dvoru razvodnjavajući i otežući rešavanje problema koji se tegli poput crepajskih rezanaca.
Uglavnom, sve ovo je stiglo i do Vlade Srbije odakle je stigao komentar da su danas kulturne institucije otvorene za razmenu umetničkih dela i eksponata i izvan svojih državnih granica.
Ali u Srbiji jedna osoba, ćerka princeze Katarine i još strani državljanin dotična Alison Endruz, sebi je dala za pravo da zatvori vrata dvorskog kompleksa. I to ne samo za razmenu umetnina, već ne vraća muzejima ono što im pripada te da je neverovatno je da srpskim nasleđem i vrednostima upravlja neko ko nije iz kraljevske porodice već ćerka iz prvog braka!
Najgore u svemu je to što su vrata dvora zatvorena za kustose i stručnjake, a sva umetnička dela od izuzetnog značaja nisu ni pod stručnom zaštitom jer je na dvoru najuren najveći deo saradnika i zaposlenih!
Takođe je malo poznata činjenica da je dvor iz nepoznatih razloga prekinuo sve odnose i sa Jelenom Todorović inače autorkom dvotomne knjižurine teške preko 6 kilograma pod bombastičnim imenom Katalog državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa u Beogradu koja bi kao trebala da predstavlja prvi sveobuhvatni naučno-muzeološki pregled državne likovne zbirke koja se čuva u Dvorovima na Dedinju - i još se navodno odnosi se na formiranje umetničkog identiteta jugoslovenske države pošto su temelje kolekcije postavili kralj uzurpator Aleksandar Karađorđević i jedini lucidan član iste familije knez Pavle, i to porudžbinama i otkupima, u periodu između dva rata tokom kog je dominirala snažna ideja sveobuhvatnog jugoslovenstva koja se svima redom definitivno obila o glavu!
Verovatno zbog preterane težine ova knjižurina štampana u svega 500 primeraka u izdanju izdavačke kuće Platoneum iz Novog Sada podeljena je u dva dela tako da prvi tom predstavlja celokupnu zbirku evropske, a drugi tom jugoslovenske umetnosti.
Iako bi ovo trebalo da predstavlja kapitalno muzeološko delo, postavlja se pitanje kakvo je to navodno kapitalno muzeološko delo kada su u njemu po svemu sudeći objavljeni lažni i falsifikovani podaci najmanje za jedno objavljeno delo, sa vrlo velikom mogućnošću da taj broj bude i veći i to samo iz jednog jedinog razloga a to je da bi se po svaku cenu sakrila činjenica da je su to jedno delo, a moguće i druga zapravo ukradena i skrivana od pravog vlasnika još od 1948 godine!!!
Takođe se saznaje da se ni tzv krunski savet nije sastajao više od dve godine što doduše nije nikakva šteta jer se takođe radi o interesnoj grupi parazita I štetočina o čemu najbolje govori grb republike s državnim grbom Obrenovića na koji je nadgrađena nesrazmerno velika kruna; sve u svemu heraldička nakaza koju je dizajnirao g. Aleksandar Acović, član nečega što se zove 'Krunski savet' (uz Matiju Bećkovića). Tako, dakle, Republika Srbija ima monarhistički grb sa sve tzv Krunskim savetom, ustupila je Beli dvor (službenu rezidenciju šefa države) klanu Karađorđević i, daje im apanažu.
Onda se uz vojne i državne počasti na državni račun sahranjuju mnogobrojni leševi ostatka klana rasutog po svetu što sve podseća na pravu pravcijatu balkansku Ruritaniju iz crno-belih filmskih melodrama tridesetih godina, melodrama koja je u međuvremenu pretvorena u farsu.
Pretendent na prestolje je mali, tust i priglup; supruga je ista takva, u najmanju ruku podseća na knedlu; Republika ih iz svojih bedastih razloga finansira novcima poreskih obveznika i drži u tom ruritanijskom Belom dvoru koji pamti i bolje stanare.
Sve u svemu - tužni haos. kako bi je Nušić nazvao, 'kljukana dinastija' odnosno inostrana gospoda iz mešanih brakova, koja se predstavlja srpskom vlastelom, kojoj se ukazuje nezaslužena čast, jer ovo što sada dobijaju je previše tim pre jer ministarstvo kulture nemilice arči novac poreskih obveznika na navodnu preventivnu zaštitu i prezentaciju kulturnog dobra Dvorskog kompleksa na Dedinju koji je spomenik kulture od nacionalnog značaja i koji se nalazi u vlasništvu Republike Srbije.
Taj novac se zapravo troši na tekuća održavanja Dvorskog kompleksa koji podrazumeva održavanje Dvorskog parka površine 135 hektara, održavanje zgrada Belog i Kraljevskog dvora ukupne površine od oko 8.000 kvadratnih metara.
Pored tekućeg održavanja Dvorskog kompleksa novac se troši i za prezentaciju spomenika kulture, organizaciju književnih promocija, umetničkih izložbi, naučnih konferencija i diplomatskih skupova. Ministarstvo kulture upućuje sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa na račun Fonda Kraljevski Dvor Svojevremeno je čak Severina poželela da se tamo venča jer se oduševila Belim dvorom čim je u njega kročila na svečanu ceremoniju dodele nagrada jednog magazina i zamalo bila udaljena zbog provokativne toalete, ali su je hladno otkačili izjavom kako dvor ne služi za takve stvari, ali su kirajdžije u međuvremenu očito ostale bez dovoljno love o čemu najbolje govori činjenica da je pre dva meseca tamo recimo priređena svadba izvesne blogerke i influenserke Miljane Mime Zečević (zna li neko šta je to uopšte) koja se pretvorila u impresivni skup raznoraznih fufa i fufana što na dvoru naravno nikome ni najmanje nije zasmetalo, jer je bilo bitno samo da se uzme kinta jer su kirajdžije itekako dužne i ružne.
Takođe je dobro poznato da se najglamuroznije žurke u gradu organizuju upravo u Belom dvoru. Tako je TV Prva 2014. godine organizovala prijem tokom kojeg je predstavila jesenju programsku šemu.
Pri čemu niko nikada nije objavio podatak koliko je ova bahanalija naplaćena umesto čega je iz dvora samo rečeno da se dvorske prostorije, dakle državno vlasništvo, mogu dati pod zakup „pod određenim uslovima" i da taj prihod ide direktno Fondu „Kraljevski dvor". Po kojoj logici podstanari u Dvoru mogu da izdaju prostor koji nije njihov i ubiraju novac? Nijedan podstanar to ne sme i ne može da radi. Kakvi su to dupli aršini?
Pre nekoliko godina javnost je bila sablažnjena činjenicom da su kiradžije nakokale pozamašan račun za struju koja im je zbog dugova bila čak i isključena, pa potom je dug reprogramiran da bi na kraju država platila i taj dug .
Doduše ni to nije ništa novo jer je poznato da je recimo Petar Karađorđević bio legionar, cvrnja i sirotinja koji je doslovce preuzeo svo bogatstvo koje su stekli Obrenovići a njegov naslednik Aleksandar bio je gramzivi lopov koji se raznim marifetlucima i hokus pokusima nakrao i naotimao svega i svačega, recimo rudnika zlata Neresnica, zatim je tu bila mućka sa povlasticama, kralj nije plaćao porez, poznato je i kršenje deviznih propisa Narodne banke, a što se samog Belog dvora tiče i tu je kupovina zemljišta sprovedena putem mahinacija koje su mu obezbedile jeftiniju kupovnu cenu i to višekratnim izmenama građevinskog rejona beogradske opštine. Aleksandar je kupovao imanja dok je zemljište namenjeno dvoru bilo van građevinskog rejona.
Kad je završio sa kupovinom smatrao je da je vreme da se ovaj rejon uključi u građevinsku zonu. To je poskupelo vrednost okolnih imanja. Međutim, ostalo je još imanja za kupovinu. Arhitekti su mu savetovali da proširi svoj prvobitni plac.
Sada je opština celu tu zonu ponovo izbacila iz građevinskog rejona i objavila da se tu neće moći zidati. Cene imanja padaju i ona se više ne opterećuju izuzetnim prenosnim taksama.
U ovoj konjunkturi Aleksandar dokupljuje imanja, pa se po završenim operacijama donosi nova odluka opštinskog odbora da se naknadno kupljena imanja uključuju u građevinski rejon. Prodavci su smatrali da su neposredno i na skandalozan način prevareni.
Naravno tu su bile I mahinacije sa naplatom ratne štete, otimanje zemljišta u Topoli I Miločeru, Naravno, Bled je otet od plemićke familije Vindišgrec a Belje od nadvojvode Fridrik Maria Albrecht Wilhelm Karl od Austrije ! Milan Bartoš, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, jedan od srpskih i jugoslovenskih pravnika sa najvećim ugledom u inostranstvu, objavio je posle Drugog svetskog rata seriju članaka o tome kako su Karađorđevići sticali svoje bogatstvo koje je list Glas objavio pod zajedničkim nazivom "Monarhija i novac".
Kralj Aleksandar Karađorđević pljačkao je državu kao retko ko u tadašnjoj Evropi. Načini na koje je, sa svojom dvorskom klikom, državnu i narodnu svojinu talio u lično i privatno vlasništvo, podsećaju neretko na marifetluke Grupe TNT, s tom razlikom što je ova grupa sastavljena od deklasiranih građana, a ne od prinčeva i dvorskih dama, i što jedva krpi kraj s krajem, a dvor Karađorđevića živi krezovski; i razlika je još u tome što grupa TNT postoji u imaginarnom Njujorku, u jednom komičnom stripu, a dinastija Karađorđevića, sa svojim predstavnikom uzurpatorom Aleksandrom, u beogradskoj stvarnosti jugoslovenske monarhije.
Uostalom šta očekivati od dinastije koja je došla na vlast masakriranjem prethodne. Obrenovići su za skoro 100 godina napravili Srbiju i proširili je. Ovi su je jeftino spičkali za samo 20. Ko zna koliko je prestolonaslednik dobio miraza za prvu ženu engleskinju, pa posle od ove grkinje u svakom slučaju nije zaslužio da mu se spomene ime dok ne nauči srpski perfekt.
U krajnoj liniji kad može jedan ambasador iz Japana ili Kine da nauči srpski bolje nego on. Zato se oni tako i troškare, jer nemaju pojma kako je pošteno zaraditi dinar. Koji harač bi narod morao da daje da bi on i njegova "lepotinja" priređivali proslave svojih rođendana, koji bi trajale po tri dana i naravno, sve te bahanalije njegovih sinova.
Ajde da su u pitanju samo komunalije i stanarina (a to i ne plaćaju, pisalo je o tome i koliki im je dug) nego ko finansira sve one prijeme koje organizuju i to uvek za mnogo ljudi, pa putovanja, garderobu, a tek one humanitarne akcije koje imaju.... (zar oni nisu bili upleteni u onu aferu oko novca, u vezi onog nesrećnog deteta za koje se cela Srbija mobilisala i učestvovala u doniranju, ali nažalost dete nije dočekalo operaciju za koju je prikupljan veliki novac..)
U međuvremenu dok se prinčevi Petar III i Aleksandar III Karađorđević bahate uz alkohol i luksuzne automobile Naime već godinama se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju 34 miliona dinara zvanično za Projekat održavanja i prezentacije dvorskog kompleksa na Dedinju, međutim, Karađorđevići nikada nisu želeli u potpunosti da otkriju na koji način finansiraju svoja skupa putovanja, luksuzne odmore, prijeme, kao ni to od čega prinčevi trenutno žive.
Jedino je jasno da je reč o profesionalnim grebatorima jer je svojedobno srpski pretendentski par Karađorđević Da krv nije voda pokazao je i princ Aleksandar III, koji se svojedobno fotografisao golog stomaka s devojkom koja mu liže bradavicu, radio je kao menadžer u San Francisku. Međutim, otkad se vratio u Srbiju, ovaj princ nije imao baš previše poslovnog uspeha jer je u Beogradu najpre otvorio tekila-bar, ali ga je još brže zatvorio, jer mu je, kako je priznao, poslovni partner ukrao novac.
Na jednoj slici se može videti Karađorđević kako ispija pivo i pratioce „pozdravlja" srednjim prstom. Na drugoj se valja po podu pored nepoznate devojke, a na sledećoj ga ta ista devojka grize za go stomak.
Na više fotografija se vidi da naslednik Karađorđevića i te kako uživa u alkoholu, a svoje kapacitete dokazuje tako što viski sipa u ogromnu čašu. Ovi naši kraljevići bi da žive raskošno na račun države: ne plaćaju struju, do skora nisu plaćali za prtljag kad su putovali JAT-om (dok im Air Serbia nije ukinula povlastice koje su koštale 35 hiljada evra)!
Naravno pošto je potrebno obezbediti reprezentativan izgled kompleksa moraju se popaliti sve moguće sijalice u kompleksu, ukupno negde oko 1200 komada pri čemu nikome ne pada na pamet da se stave LED sijalice sa malom potrošnjom ali se zato nakoka dug za struju od 70.000 eura!
Ako je najveći problem porodice Karađorđević veličina Kraljevskog i Belog dvora, rešenje je jednostavno. Neka se presele u stan! Kada je država odbila da restitucijom vrati imanja Karađorđevića, u punom sjaju se pokazala arogantnost klana koji u Srbiji živi kao bubreg u loju i kao prave medijske zvezde pravi ogromne dugove, najglamuroznije žurke u gradu (naravno, za odabrane, ne za običan narod), putuje na daleke i skupe destinacije, koja "s pravom" traži da podanički plaćamo njihov luksuz i obest, prestolonaslednik odmila zvan Aca Gica je pripretio tužbom Sudu za ljudska prava u Strazburu na šta mu je premijer Aleksandar Vučić odbrusio "Prvo ti plati struju 70.000 evra koju si dužan Srbiji, a onda tuži koga hoćeš"!
Bilo bi jako zanimljivo videti i da li Karađorđevići plaćaju porez na donacije, odnosno na grebačinu koja se vrši dodelom bezvredne titule dvorskog liferanta što u prevodu znači ja tebi sve džabe, ti meni titulu, pa je tako jedan od dvorskih liferanata poklonio dvoru čak 6 novih automobila, a ako se zna da su među liferantima i velike firme poput Koka-Kole, Henkela, Mercedesa, pekare "Toma" i "Trpković"... kao i neka državna preduzeća, kao "Zelenilo", "Srbijašume" i "Železnice Srbije", lako se može zamisliti kolike su razmere drpaže i grebačine kako bi se organizovali raznorazni prijemi i bahanalije.
Sve u svemu, nasledni, pljačkaški I siledžijski geni rade li rade! Da li građani Srbije finansiraju ovu porodicu? Itekako je finansiraju i tu mužom love iz Ministarstva kulture koje je od 2005. do 2010. godine straćilo sledeće iznose 2005- 120 miliona, 2006 - 135, a 2007 - 90 miliona, 2008 - 20 miliona, 2009. godine - 30 miliona, 2010 godine 30 miliona, ukupno 425 miliona dinara, a iste te 2010 godine umesto za sprovođenje mera tehničke zaštite, pare su potrošene na sledeći način:
Troškovi kapitalnog održavanja zgrade 2.296.000, stalni komunalni troškovi 3.038.000, kancelarijski materijal 341.000, pretplata na časopise i štampu 57.000, troškovi PTT 136.000, bankarske provizije 18.000, razne takse 21.000, troškovi transporta 101.000, rashodi za zaposlene, usluge po ugovoru, administrativne, stručne usluge, usluge za domaćinstvo i ugostiteljstvo, reprezentacija, ostale opšte usluge 20.727.000, troškovi održavanja telefonske centrale i telefona 132.000, troškovi nabavke i održavanja kompjuterske opreme i programa 424.000, troškovi održavanja voznog parka 466.000, - troškovi energenata 911.000, troškovi nabavke baštenske opreme i održavanja parka 519.000, troškovi tekućeg održavanja zgrada u kompleksu 813.000, što je potvrđeno nalazom Državne revizorske institucije pošto su se dvorovi na Dedinju našli pod lupom Državne revizorske institucije koja je utvrdila je da je Ministarstvo kulture nepravilno trošilo sredstva iz budžeta namenjena ovom kulturno-istorijskom kompleksu.
Glavna zamerka je da su namenska sredstva trošena na sve drugo a ne na konzervaciju umetničkih vrednosti čime se samo potvrdilo da je u pitanju najobičnije pranje para poreskih obveznika! Očigledni lopovluk i pranje para čak je pokušala da opravda i svojevremena pomoćnica ministra kulture za baštinu Dušica Živković tvrdnjom da je Revizorska institucija verovatno previdela činjenicu da su za opstanak spomenika kulture, koji godišnje obiđe 130.000 posetilaca, neophodna sredstva za održavanje kompleksa i fizičko čuvanje njegovog sadržaja jer održavanje nije samo klasična konzervacija, već i čišćenje i uređenje tog prostora u kome se čuva veliko nacionalno bogatstvo.
Međutim, otvaranjem afere Rebrača, kad je obnarodovana veza te fondacije sa Fondacijom princeze Katarine Karađorđević, nanovo su otvorena pitanja o razlozima zbog kojih Srbija finansira porodicu Aleksandra II Karađorđevića. Dve nedelje nakon hapšenja Katarine Rebrače i još nekoliko žena uključujući tu i Tatjanu Babac, osnivača i odgovorno lice agencije Impact Consulting, televizija B92 objavljuje da je poziv na humanitarno veče Katarine Karađorđević stigao na mnoge adrese sa adrese izvesne gospođe Babac, inače osumnjičene za kriminal u aferi Rebrača. Posle toga je nastala tišina.
Više nijednom rečju nije pomenuta ni Katarina Karađorđević, ni njena fondacija...Ipak, radi istine koju neko hoće da sakrije, treba reći da je pomenuta gospođa Babac u stvari supruga Dušana Bapca, predsednika fonda Kraljevski dom (kojeg je tamo i upoznala i sa kojim se venčala u Belom dvoru u prisustvu bračnog para Karađorđević).
Dušan Babac, kao predsednik fondacije takozvanog Kraljevskog doma, potrošene milione evra umesto računima i specifikacijama, trošenje novca pravda opisnim prostoproširenim rečenicama: "...Rashodi za zaposlene, usluge po ugovoru, administrativne, stručne usluge, usluge za domaćinstvo i ugostiteljstvo, reprezentacija, ostale opšte usluge itd.
Čudno da se ni Ministarstvo kulture (preko koga se vrši finansiranje Karađorđevića), a ni Ministarstvo finansija (koje ih isplaćuje) nisu zapitali šta se krije iza ovog paušalnog opisa. I još: ako je kompleks na Dedinju održavan iz budžeta Vlade Srbije, a od novca građana Srbije, kako objasniti organizaciju prijema na koji je pozvano 200 zvanica iz sveta (mada je došlo oko 80 manje-više anonimnih)?
Da li to plaćaju građani Srbije ili neko drugi? Ako plaća neko drugi onda je reč o ubiranju prihoda na račun korišćenja Kraljevskih dvorova? Da li je onda taj prihod legalan i da li je oporezovan?
Do tada, sve dvorske troškove, zabave, fondacije, ali i ambicije, treba posmatrati kao cirkus paralelan onome u Ministarstvu kulture.