Zadnja

REKET

Piše: Milovan Brkić

U emisiji ''Upitnik'' koju na RTS-u vodi poznata starleta Olivera Jovićević, po ko zna koji put gostovao je i 5. novembra Aleksandar Vučić. Bio je uzrujan, znojio se, čuo se žubor, punio je pelene. Plašio se da stotinak demonstranata ne uđe u RTS i ne shavti da je on, ustvari, u studiju u Košutnjaku.

Pomenuo je i moje ime, tvrdeći da neće nikom da plaća reket, pa ni Milovanu Brkiću. Ovo je jedina istina koju je izgovorio. Javljam se po osećanju dužnosti da potvrdim da je jednom u životu rekao nešto što je tačno.

Zovem jednog dana kabinet prvog potpredsedika Vlade Srbije.

''Alo Aco, čujem da brojiš pare. Spremi i meni nešto, neku hiljadu, da platim troškove štampe''.

-Brat moj, nemam ni cvonjka. Evo sam pozajmio od kuma Saše (Mirkovića) šesto iljada evra, treba mi, moram da plaćam ove moje iz belog sveta. Svi traže da se plate - cvili Aleksandar

Mesec dana kasnije opet telefoniram, a Vučić zavija da nije još ni sto miliona skupio, pa ne može ama baš ništa da odvoji za mene.

- Brat moj, donese Steva (Nikčević) 50 miliona dolara u tašni. Pao sam na dupe. Jedva sam prebrojao pare. Kakav je to, brat moj, divan osećaj. Lepe se za prste - poručuje mi.

Pomenem ja Aleksandru Vučiću sve po spsiku, ali ne vredi. Neće da plati.

Godinu dana kasnije opet zovem, ali sad je on predsednik Vlade Srbije.

- Nemoj da se zajebavaš, kažem povišenim glasom. Pošalji mi dva miliona evra, ili ćeš najebati - besan sam.

- Možeš me u dupe jebati, ne mogu ti dati pare. Znaš koliko moram da radim da nabavim pare da platim Mareta (Milomira Marića), Željkov PINK košta đavo ipo. Gospođi Merkel sam posalo lepu paru, pola od onog što mi je dao Stevča (Nikčević). Pa znaš li ti, brat moj, koliko mi je uzeo Aca Babakov. Ište, traži, otima, preti, brat moj. Taj bi mi ceo budžet uzeo. Ne mogu da dam ni pare. Uzmi od Ivice, on je pun ko brod - cvili Vučić.

Taman se spremao da postane predsednik, velim, sad je trenutak da tražim pare od njega. Pošaljem tovar slika, dokaza, računa, lekarskih izveštaja. Poručim mu - ''Pare ili život''.

I dogovorimo se. Poslaće po ministru Neši iz Loznice. Dogovorimo se: isporuka na Adi Ciganliji, sto koraka od ''Jezera'', udesno, prva klupa.

Dođem u zakazano vreme, sedi Neša, sav skrušen. Drži tašnu u ruci, zamuckuje. Ima li nešto u njoj, pitam naredbodavno.

- Alek ti šalje jedan milion. Nema više. Prekjuče je složio treću milijardu, ovo je preteklo. Uzmi, da i ti imaš neku paru. Nije neka, ali može da ti pomogne. I ja bih dao, ali otac mi je ušao u neke biznise, kada namirimo prvu milijardu častićemo te - obećava mi Nebojša.

Okolo šetaju civili. Pitam jesu li to njegovi, on klima glavom. Odvešće te kući, kaže.

Nemoj da odemo u zator, jer će Aleksandar najebati, podsećam ga. Ma kakvi, kaže on. Naplaćao se Alek reketa. Uzima taj Palmer ko lud.

-Uzimaju i Vučići - odlučno mu kažem.

- E, što jes jes, Alek ume da otima pare. Nema kod njega trte mrte, on sve trti. Njemu se mora platiti.

Uzmem to milionče, sve šaporim u sebi, što nisam tražio makar 50 miliona. Jer kad posluješ sa tim barabama, ako tražiš male svote oni se uplaše. Misle da si džiber, jer oni posluju samo na desetine miliona.

Zovem ponovo Vučića. javlja se Nikolica Selaković.

Jeste li na gomili, pitam ga, a znam da on zna na šta sam mislio.

- Jeste, gomila je velika. Brojimo dolare, traže ovi iz Vašingtona velike svote, moramo odneti što pre, da spasimo živu glavu. Prodali nas Arapi, sve pare nam zamrzli. Sada otimamo i crno iza nokta, da pošaljemo novce na vreme - kaže Nikolica.

Nema više para. Vođa neda nikom ni žutu banku. Trenutno ga izdržava Ivica Tončev. On je, kaže mi, dužan i ružan. Brani Mićunoviću duguje 20 miliona evra. Pa brat Milu Đukanoviću.

- Vidiš dokle sam stigao. Uhapsiće me zbog tvojih dojava. Stalno mi prebrajaš novce i račune. E, pa nedam, neka me obese - joguni se Vučić, ljut što mu se sprema ćorka.

- U životu i u smrti, uvek te neko trti - odgovaram mu.

Ne možeš više ni predsednika Srbije da reketiraš. Tolika je stipsa. Eto, Vučić javno poručuje da neće da mi plaća reket. Kakva drskost!