Natrag

Preko pune linije

Kako berzanski špekulant Džordž Soroš donosi nesreću mnogim narodima i državama

Ko će stati na rep pomahnitalom milijarderu

Od Adolfa Hitlera, od Drugog svetskog rata do danas, na svetske političke i društvene procese niko nije uticao više od Džordža Soroša. Novcem, stečenim finansijskim malverzacijama, plaćao je smene vladara, ratove, izbegličke krize i, istovremeno, humanitarne akcije i medije koji, navodno, promovišu demokratske vrednosti. Na Soroševom udaru danas se nalaze režimi u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Kini, Iranu, Izraelu, Velikoj Britaniji, Mađarskoj i još nekim članicama Evropske unije. Njujorški milijarder pokušava da i u tim zemljama na vlast postavi nekog svog vazala, kao što je u Srbiji uspeo s Aleksandrom Vučićem.

Predrag Popović

Džordž Soroš ima 90 godina, ali ne odustaje od namere da postane vladar celog sveta. U ostvarenje tog cilja dosad je uložio 32 milijarde dolara, a i dalje ne štedi.

Preko svoje Fondacije za otvoreno društvo, koja ima filijale u 120 država, finansira medije, određene nevladine organizacije, pa i državne institucije.

Široko razgranata mreža plaćenika zastupa zvučne i primamljive ideje o zaštiti ljudskih prava, slobodi mišljenja, uvažavanja različitosti, učešću građana u javnim poslovima... Iza tih parola maršira Soroševa ambicija da, gde god može, na političku scenu instalira što više svojih plaćenika, kako bi preko njih upravljao državama. Kad mirne aktivnosti ne daju željene rezultate, Soroš bez mnogo moralnih dilema primenjuje druga, mnogo konkretnija sredstva. Finansira obojene revolucije i izaziva ratne sukobe, kao i migrantske akcije, kojima menja demografsku sliku na nekoliko kontinenata.

U poslednje vreme, Soroš radi s promenjivim uspehom. Nažalost, najbolje mu ide na Balkanu, gde kontroliše ili, najblaže rečeno, utiče na vlasti u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, pa čak i Hrvatskoj.

Pod pokroviteljstvom i nadzorom Soroša, države nastale posle raspada SFRJ kreiraju svoju unutrašnju i spoljnu politiku, pravni i privredni sistem i medijsku scenu.

Bez po muke, Soroš je kupio Aleksandra Vučića, preko koga upravlja Srbijom. U skladu sa principima za koje se zalaže Fondacija za otvoreno društvo, Vučić sprovodi političke, ekonomske i pravosudne, pa i promena kulture, vere i običaja.

Potpuno nezainteresovan za državne i nacionalne interese, Vučić izvršava sve naloge Džordža i Aleksandra Soroša. Kad su oni odlučili da stvore "mini šengen", kojim su objedinjene teritorijalne celine s većinskim albanskim stanovništvom, Vučić je to predstavio kao projekat od vrhunskog značaja za Srbiju, koja će sad, kako je rekao, uvoziti više paradajza iz Skadra i Drača.

Na teret građana Srbije, pa i nekoliko sledećih generacija, koje će otplaćivati kredite, finansira izgradnju auto puta Niš - Priština, za šta ne postoji nikakav privredni interes Srbije. Po Soroševoj zamisli, Vučić u Srbiji pravi sabirni centar za prijem više od 600 .000 migranata s Bliskog istoka, koji će biti vraćeni iz zemalja Evropske unije. Uporedo s tim projektima, koji će trajno izmeniti Srbiju, u skladu sa soroševskim idejama o odricanju od nacionalnog identiteta, vere i običaja, Vučić javno optužuje Srbe da su ksenofobični, pa odbijaju da prihvate azijske i afričke migrante, iako bi oni mogli da podignu stopu prirodnog priraštaja!

Vučić ne propušta priliku da kritikuje pravoslavlje i zagovara prihvatanje protestantizma. Predsednik Srbije i Milan Antonijević, izvršni direktor beogradske Fondacije za otvoreno društvo, često vrlo odlučno reaguju na ugrožavanje prava raznih manjinskih grupa i pripadnika LGBT populacije. Energično osuđuju svaki verbalni istup protiv homoseksualaca, a glasno ćute o pritiscima na Srpsku pravoslavnu crkvu u Makedoniji i Crnoj Gori. Antonijević procenjuje da li postoji sloboda medija, kad je najbolji termin za redovne izbore i pod kojim uslovima bi opozicija trebalo da učestvuje na njima.

Na prilike u Srbiji, Soroš utiče već skoro tri decenije. Posle pada režima Slobodana Miloševića izvršena je potpuna sorošizacija političke scene, pa je Vučić samo nastavio taj trend.

Neke zemlje iz okruženja pružile su žešći otpor Sorošu. Po pravilu, otpor su predvodili odmetnuti abonenti Fondacije za otvoreno društvo. U Makedoniji je to radio Nikola Gruevski, lider VMRO DPMNE, koji je pre dolaska na vlast intenzivno sarađivao sa Džordžom Sorošem, s kojim se 2011. sastajao u Pragu. Prekid saradnje je usledio kad je Gruevski shvatio da Soroš nikad ne stavlja sva jaja u korpu. Naprotiv, on investira u svakog politikanta koji to hoće. Zoran Zaev, predsednik SDSM, pristao je na saradnju sa Sorošem. Kad je shvatio da mu se klima tron, Gruevski je pokrenuo kampanju "desorošizacije Makedonije".

- Borićemo se za desorošizaciju Republike Makedonije i jačanje nezavisnog građanskog sektora koji neće biti ni pod čijom kontrolom. Oblast finansiranja fondacija i nevladinih organizacija biće regulisana po uzoru na najnaprednije demokratije u svetu - tvrdio je Gruevski, a njegova stranka je organizovala antirosoševske proteste ne samo u Skoplju, nego čak i pred zgradom kompanije Donalda Trampa u Njujorku.

Sve mu je bilo uzalud. Zaev je pristao na ustupke albanskim strankama, baš kao što je hteo Soroš, pa je instaliran na vlast. I s pozicije predsednika vlade, Zaev je nastavio da služi Sorošu. Pristao je i da promeni naziv države, a zauzvrat je dobio obećanje da će Severna Makedonija dobiti mogućnost da počne pregovore o priključenju Evropskoj uniji. Od toga nije bilo ništa, ali Zaev ne skreće sa Soroševog puta. Umesto Evropske unije, zadovoljio se "mini šengenom".

Za utehu, Fondacija za otvoreno društvo i evropske institucije nisu osporile odluku Apelacionog suda u Skoplju da oslobodi Zaeva optužbe za uzimanje mita u aferi "Potkup". Dok je bio gradonačelnik Strumice, Zaev je od biznismena Ivana Nikolova Sačevalieva tražio mito od 160.000 evra da bi mu omogućio kupovinu građevinskog zemljišta. Kad je došao na vlast, suđenje je ekspresno završeno oslobađajućem presudom.

Po uzoru na Soroša, Vučić je podržavao oba makedonska političara. U presudnim trenucima, dok je politička kriza drmala Makedonijom, dvadesetak pripadnika srpske Bezbednosno-informativne agencije, predvođeni Goranom Živaljevićem, pružalo je podršku Gruevskom. Srpska vlast mu je, kasnije, pomogla i da, skriven u gepeku automobila, pobegne iz Makedonije u Mađarsku, pod zaštitu Viktora Orbana, saučesnika u odbrani od Soroša. Vučić ga nije zaboravio, nastavio je da ga podržava.

U okviru medijske promocije Gruevskog, otvorio mu je sve medije, uključujući i Pink. Umesto nespretnog Živaljevića, na vezi ga je držala Ksenija Vučić. Teško bolesna i jedva pokretna, bivša Vučićeva supruga putovala je u Budimpeštu na pregovore s odbeglim makedonskim političarem. U to vreme, na drugoj strani, Vučić je obrađivao Zaeva, kako bi ga prinudio da raskine saradnju sa Aleksandrom Obradovićem, Ljubomirom Šubarom i Zoranom Bašanovićem. Zaev je pre tri godine za savetnike angažovao Obradovića, bivšeg direktora EPS-a, i Šubaru, bivšeg direktora Agencije za privatizaciju. Oni se još nalaze na toj funkciji, baš kao i Bašanović. Ipak, na Vučićevo insisitiranje, Zaev ga je prinudio da proda Televiziju Naša, koja je dugo važila za tvrdi opozicioni medij.

Sudbina Nikole Gruevskog namenjena je i najvećem Vučićevom političkom savezniku u regionu, Miloradu Dodiku. Na isti način su, uz pomoć Soroša, stigli na vlast. U januaru 1998, Dodik je u Skupštini Republike Srpske imao samo dva poslanika, ali i to je bilo dovoljno da dobije prvi premijerski mandat. Posao je obavila Madlen Olbrajt. Na njeno insistiranje, Slobodan Milošević je naredio svojoj prekodrinskoj filijali da podrži Dodika. Tu ideju prihvatio je i Alija Izetbegović, koji je tvrdio da "i među Srbima ima pametnih ljudi, a jedan od njih je Mile Dodik".

Tako je bilo u ona davna vremena. Od tada, Dodik se transformisao u suprotnom smeru od Vučića. Na političku scenu je stupio kao jugoslovenski reformista i miljenik američkih okupatora, a danas gaji imidž tvrdog srpskog nacionaliste i rusofila kakav se ne viđa. Takav status dokazuje i napadima na Soroša i "njegovu ekipu".

- Soroševa ekipa iz Makedonije preselila se na teren Republike Srpske, iako im je centar Podgorica. Finansije za još jedan pokušaj uništenja institucija Republike Srpske, zasad iznose pet miliona evra - tvrdi Dodik, koji je uveren da Soroš ima plan, i to u deset tačaka, kako da izvede "obojene revolucije" u Republici Srpskoj i Srbiji, kako bi s vlasti zbacio njega i Vučića.

Dodikovi mediji su pre tri godine objavili dokumente koji dokazuju da je Fondacija za otvoreno društvo sa skoro pola miliona dolara podržala opozicione stranke koje su organizovale seriju protesta u Banja Luci. Fondacija je uzvratila tvrdnjom da je u pitanju falsifikat, a mediji koji su pod njenom kontrolom Dodikove optužbe etiketirali su kao "smešnu i prenaduvanu teoriju zavere", koja nema nikakvo uporište u realnosti, već samo "vređa inteligenciju malobrojnih koje dugogodišnji spinovi nisu zatupeli".

Iako su se tzv. nezavisni novinari i politički analitičari rugali Dodikovom strahu od "Soroševog cunamija", izgleda da se smešna teorija zavere na tragičan način primenila u političkoj praksi. Skupština Republike Srpske nedavno je usvojila "Program reformi", kojim je predviđeno učlanjenje Bosne i Hercegovine u NATO. Jedini smešan detalj u tome je to što su poslanici, pa i oni iz Dodikove SNSD, izglasali dokument, čiji sadržaj nisu ni videli.

Naprosto, postupili su po naređenju. A, naređenje je stiglo iz centra kojim upravlja Džordž Soroš. Iako se još predstavlja kao zaštitnik vaskolikog srpstva, Milorad Dodik je već krenuo Vučićevim stopama. Razlika je samo u tome što se on vraća svojim političkim korenima, Sorošu.

- Najveći "soroševac" je upravo Milorad Dodik i to po načinu na koji je prvi put došao na vlast, ali i po načinu vladanja. Ako Soroš želi da uništi Republiku Srpsku, onda je našao zaista najbolje oružje, a to je Milorad Dodik. Ako je onomatopeja za "zlo Soroš", a Soroš je proizveo Dodika, onda su ljudi zaista uspeli u tome da RS pretvore u jednu devastiranu ruinu iz koje ne samo odlaze, već beže, da bi kao nadničari radili u Sloveniji. Od rata na ovamo 270.000 stanovnika je otišlo - tvrdi novinar Dragan Bursać.

Soroš i Vučić uspešno sarađuju, bez obzira na suprotstavljenje stavove po mnogim pitanjima. S nekim od Soroševih arhineprijatelja Vučić pravi političke i poslovne saveze, kao što se vidi na primerima Rusije, Kine, Mađarske, Izraela. Turske...

Vučić se zaklinje u prijateljstvo s Viktorom Orbanom, mađarskim premijerom. Toliko su bliski da je Vučić nedavno odlučio da sa 120 miliona evra pomogne izgradnju železničke pruge na potezu Baja-Segedin-Subotica. Vučić, naravno, nijedan evro neće dati iz svog, nego iz džepa građana Srbije, koji neće imati baš nikakvu korist od izgradnje železničke infrastrukture u Mađarskoj. No, kad uzme proviziju, korist će imati Vučić. Usput, Orban će mu obezbediti bespogovornu podršku političkih lidera mađarske manjine u Vojvodini.

Dok s Vučićem odlično sarađuje u svim korupcionaškim kombinacijama, Orban vodi žestok rat protiv Soroša. Posle ozbiljnih konfrontacija po pitanju migranata, Orban je odlučio da Mađarsku očisti od uticaja Fondacije za otvoreno društvo. Džordž Soroš je u Budimpešti, svom rodnom gradu, 1991. osnovao Centralni evropski univerzitet, u kome je bio i štab za pripremu i upravljanje petooktobarskom revolucijom u Srbiji.

Iako je CEU svoj rad usaglasio s mađarskim propisima, u septembru prošle godine prinuđen je da se preseli u Beč. Na taj način završena je kampanja "Ne dozvolimo Sorošu da se poslednji smeje", a Orbanova pobeda je zaprepastila većinu sorošoida na Zapadu.

- Ovo je slučaj bez presedana. Američka institucija je izbačena iz zemlje koja je NATO saveznik. Evropska institucija je izbačena iz jedne države članice Evropske unije. Proterivanje CEU je populistička, antiimigraciona, ideološka borba mađarskog premijera Viktora Orbana protiv Soroša i njegovog modela otvorenog društva - izjavio je Majkl Ignatief, rektor Centralnog evropskog univerziteta.

Soroševe interese nisu uspeli da odbrane ni američki senatori iz Helsinške komisije, republikanac Rodžer Viker i demokrata Ben Kardin, pa ni 70.000 Mađara, koji su u Budimpešti protestovali zbog proterivanja CEU. Orban je sproveo svoje odluke, bez obzira na pritiske iz EU i NATO.

Fondacija za otvoreno društvo, gotovo istovremeno, morala je da napusti Tursku. Kao da je citirao Orbana, Redžep Tajip Erdogan optužio je Džordža Soroša da pokušava da podeli i uništi turski narod. Soroš je to bio jasan signal da je nepoženjan. Da bi izbegao ozbiljnije sukobe, odlučio je da obustavi rad svoje Fondacije u Turskoj.

Rusija je, u julu 2015, Fondaciju za otvoreno društvo, Institut za otvoreno društvo i još 12 nevladinih organizacija koje su direktno ili posredno povezane sa Džordžom Sorošem proglasila nepoželjnim i stavila na patriotsku "stop-listu". Ta odluka je dovela do eskalacije sukoba Vladimira Putina i Džordža Soroša. Putin je njujorškog milijardera optužio da finansira proteste opozicije u Rusiji, obara vrednost evra i na taj način, kao i uz pomoć migranata, ugrožava stabilnost Evropske unije.

- Džordž Soroš se meša u sve poslove širom sveta. Često čujem od mojih američkih prijatelja da Amerika, kao država, nema nikakve veze sa njegovim aktivnostima. Postoje i glasine koje sada kruže da Soroš planira da učini evro veoma nestabilnim. Stručnjaci već govore o tome. Pitajte američki Stejt department zašto on to radi. Stejt department će reći da to nema nikakve veze sa njima, nego da je to privatna stvar gospodina Soroša - rekao je Putin u intervjuu austrijskog televiziji OTV.

Soroš je, s druge strane, uveren da Putin stoji iza "mnogih napada" na njega. Kao razloge navodi razlike u stavovima. "Putin me ne voli jer ga često kritikujem. Evropska unija se nalazi na ivici propasti, a Rusija je sila koja ponovo oživljava, oslanjajući se na nacionalizam, koji promoviše Putin", rekao je Džordž Soroš.

U Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, pre dve godine, Soroš je održao govor u kome je optužio Vladimira Putina i Donalda Trampa da predstavljaju "opasnost po svet, ali njihovi dani su odbrojani".

- U Americi Tramp bi voleo da uspostavi mafijašku državu, ali ne može. Tramp je ultimativni narcis koji se smatra svemoćnim i koji je voljan da uništi svet - tvrdi Soroš.

Razlike između Soroša i Trampa su duboke i nepremostive. U političkom smislu, strategija predsednika SAD je patriotska i protekcionistička, dok osnivač Fondacije za otvoreno društvo zastupa liberalne globalističke stavove. Po tom pitanju sukobili su se i kad je pokrenut izbeglički karavan iz Hondurasa.

Tramp je tvrdio da Soroš finansira nekoliko desetina hiljada migranata, koji su pokušali da ilegalno uđu u SAD. Pored toga, Soroš je kampanju Hilari Klinton podržao sa 10,5 miliona dolara. Izborni poraz njegove kandidatkinje nije pokolebao Soroša u nameri da s vlasti svrgne Trampa. Naprotiv, on je, čak i protiv volje istaknutijih funkcionera Demokratske stranke, nametnuo odluku za pokretanje impičmenta predsednika SAD.

U tom obračunu, Soroš se služi vučićevskim trikovima. U šumarku pored Vučićeve porodične kuće u Jajincima, 30. oktobra 2016. pronađeno je oružje, za koje su režimski mediji tvrdili da je "napunjeno i spremno za atentat". Dve godine kasnije, 22. oktobra 2018, u kuću na severu države Njujork stigao je paket adresiran na Džordža Soroša. Na koverti je bila njegova fotografija, precrtana s velikim crvenim X. U paketu su se nalazili plastična lula, mali sat, baterija, žice i crni prah. Pošiljka nije eksplodirala, ali FBI je pokrenuo istragu, koja je dovela do belog kombija na kome su bile izlepljene protrampovske parole.

Uhapšen je Cezar Sejok, stanovnik Floride, za koga je utvrđeno da nije član Republikanske partije. Medijima pod Soroševom kontrolom, kakav je CNN, ipak je to bilo dovoljno da optuži simpatizere Donalda Trampa, pa i njega lično, da stvara atmosferu linča.

"Lažne bombe - lažne vesti", odgovorio je Trampov štab, tvrdeći da je celu prevaru s bombama organizovao sam Soroš. "Slanje paketa je gnusan čin", ogradio se Tramp, ne propuštajući priliku da ponovi stav da Soroša treba zatvoriti.

Tu ideju zastupaju lideri mnogih država širom sveta. Džordž Soroš je omražen u Velikoj Britaniji zbog finansijskih malverzacija, kojima je smanjio vrednost funte, što je 1992. godine dovelo do kraha Banke Engleske.

Simbol britanskog bankarskog sistema je propao, a Soroš je na tom poslu zaradio milijardu dolara. Najdžel Faraž, lider britanske Partije za Brekzit, optužio je Soroša da "aktivno podstiče migrante da preplave Evropu, što predstavlja najveću pretnju po čitavu zapadnu civilizaciju".

U Izraelu ga smatraju izdajnikom jer je, navnodno, finansirao određene arapske militantne grupe. Eli Hazan, direktor vladajuće partije Likud, za Fajnenšel tajms je priznao da mu borba protiv Soroša "pričinjava zadovoljstvo".

Mateo Salvini optužuje Soroša da "želi da Italiju napuni migrantima zato što voli roblje". Si Điping, predsednik Kine, ne dozvoljava rad Fondacije za otvoreno društvo. Džordž Soroš mu odgovara ocenom da je Si Điping "najopasniji protivnik otvorenog društva na svetu" i da treba "uništiti kineske tehnološke kompanije, jer veštačka inteligencija predstavlja ozbiljnu pretnju".

Opet u Vučićevom stilu, samo na mnogo višem nivou, Soroš stvara neprijatelje i izmišlja sukobe globalnih razmera. U tom kontekstu najavljuje treći svetski rat, koji bi počeo sukobom između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

- Ako postoji sukob između Kine i vojnih saveznika Amerike, kao što je Japan, nije preterivanje reći da smo na pragu trećeg svetskog rata. Da bi to izbegla, Amerika bi morala da učini veliki ustupak Kini, da dozvoli da kineski juan bude uključen u skup valuta MMF-a. Ako se to dogodi, kineska valuta moći će da se takmiči sa dolarom. Kina i Amerika će teško postići takav sporazum, ali alternativa će biti veoma neprijatna. Postoji ozbiljna opasnost da Kina stvori politički i vojni savez sa Rusijom, zbog čega je pretnja od novog svetskog rata realna - tvrdi Soroš.

Katastrofične prognoze velikog filantropa ne zaobilaze ni Evropu. Na poslednjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti Soroš je upozorio da "vakuum vlasti u svetu" koriste regionalni i lokalni lideri, koji ugrožavaju poredak kakav je uspostavljen posle Drugog svetskog rata. U intervjuu "Njujork rivju of buks", Soroš je naglasio da se "Evropska unija nalazi na ivici raspada".

- Evropska unija se sada suočava ne sa jednom, već sa pet ili šest kriza istovremeno, kao što su grčka, ruska, ukrajinska i migrantska, a naročito britanska. Migrantska kriza poseduje potencijal da razori Evropsku uniju, najpre tako što će izazvati krah šengenskog sistema otvorenih granica i podriti zajedničko tržište. Migrantska kriza je izazvala nove naprsline, koje su stvorile rizik i za samo preživljavanje Evropske unije - kaže Soroš, koji je finansijski i logistički podržavao dolazak migranata s Bliskog istoka i Afrike u Evropu.

Dok principe na kojima je stvorena Evropska unija brani samo Angela Merkel, po Soroševom mišljenju, podrivaju ih Orban iznutra, a Putin spolja.

- Nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin napao Ukrajinu, ona je postala lider Evropske unije i otuda, indirektno, i slobodnog sveta. Suprotstavljajući se ruskoj agresiji, Ukrajina je postala lider koji je rizikovao - tvrdi Soroš.

Upravo je Soroš, preko svojih plaćenika u administraciji tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame, izazvao rat u Ukrajini. S namerom da je makne od ruskog uticaja, Soroš je finansirao "narandžastu revoluciju", koja je oborila s vlasti proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Akcijama, koje su dovele do otvorenog rata između pripadnika ukrajinskog i ruskog naroda u Ukrajini, rukovodila je Viktorija Nuland.

Na obe strane poginulo je oko 3.000 boraca i, ukupno, 2.300 civila, a dva miliona je raseljeno. Nuland je napustila državnu i prešla u Soroševu službu.

Američki političari, među kojima je i sin Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD u vreme izbijanja rata, po bagatelnim cenama kupili su uspešne ukrajinske firme, a i sam Soroš namerava da tamo profitira.

- Ako se zapadne zemlje obavežu da će finansijski pomoći Ukrajini, spreman sam da uložim jednu milijardu dolara u poljoprivredu i projekte infrastrukture. To bi trebalo da donese profit, moja Fondacija će imati korist od toga - rekao je Soroš za austrijski list Standard.

Sorošev ratni eksperiment je podelio Ukrajinu, doveo je do ivice bankrota, ali to je manje važno od profita. Soroš je zli genije koga interesuje samo finansijska dobit, takvo uverenje vlada u Australiji, Rumuniji, Jermeniji, pa čak i u Albaniji i Hrvatskoj. Taj stav je delio i Aleksandar Vučić dok se predstavljao kao radikalski velikosrpski nacionalista. Kad je dobio ponudu koja se ne odbija, promenio je mišljenje.

Prodao je Srbiju Sorošu, novac je sakrio u sef, pa se sad samo nada da će imati vremena da ga u miru i zdravlju, možda i na slobodi, troši kako mu se prohte. Kakva sudbina će ga zadesiti, saznaće se kad ga Soroš potroši, pa nađe nekog drugog plaćenika.

No, to je Vučićev problem. Srbiji ostaje da rešava svoje probleme, među kojima je najvažniji oslobođenje od uticaja svih filantropa koji vole roblje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane